jolemisa
Buduća legenda
- Poruka
- 30.073
Pa kada se malo saberes,obojica su u pravu,ali kod nas nema ni stida.Nazalost.Dostojevski je kazao : "Lepota će spasiti svet". ali Andrej Tarkovski ima drugačije mišljenje i kaže:
"Stid će spasiti svet"
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Pa kada se malo saberes,obojica su u pravu,ali kod nas nema ni stida.Nazalost.Dostojevski je kazao : "Lepota će spasiti svet". ali Andrej Tarkovski ima drugačije mišljenje i kaže:
"Stid će spasiti svet"
Ti nisi,ja jesam.dete nikada nije videlo coveka.sedi na klupi i dete od pozadu mu vristi na uvo.Covek se zaprepastio.Doduse nije razgovarao na telefon,ali je sedeo i zamislio se nesto.Jesi. Ako bi me vukao za uši u parku, to je nasilje fizičko.
Nisam još videla da deca nekome namerno u uši viču, al sam videla da ne
obraćaju pažnju ni na koga dok se igraju. Prosto zato što se igraju. Nije
moguće igrati se i biti na oprezu.
Park je jednino mesto gde su slobodni. Žive u stanovima i imaju sat ili
dva za parkić, kao kućni ljubimci. Niko ne primećuje da to nije život kakvim
bi dete trebalo da živi i da njima uopšte nije lako. Nego čisto sebično, meni
treba mir - deca ne treba da postoje.
I ja imam decu koja su za mene centar ali mog sveta...ne i onog koji sedi u parku na klupi..Tačno tako.
Ne želim da ulazim u dalju diskusiju, jer nemamo isto viđenje, niti možemo promeniti mišljenje druge strane.
Odgovorila sam na uvodni post, u kom se ne spominje ništa što se može smatrati vandalizmom ili nečim neprimerenim.
To su deca i svojstveno im je da se igraju, graje, budu nestašni.
I to govorim za svu decu, a ne za svoje dete (koje i treba svakom normalnom roditelju da bude centar sveta).
Kome dečja igra smeta, iskreno mi ga je žao.
Ja sam tu skontala da ti treba da se postidiš.. i postavljač teme..Pa kada se malo saberes,obojica su u pravu,ali kod nas nema ni stida.Nazalost.
Moji unuci ne trce oko nekoga nepoznatog i ne vriste na njega.Igraju se u svom krugu.I ja imam decu koja su za mene centar ali mog sveta...ne i onog koji sedi u parku na klupi..
Ti si se baš proslavila..I ja imam decu koja su za mene centar ali mog sveta...ne i onog koji sedi u parku na klupi..
Lose si skontala.Treba da se postidi svaki roditelj koji ima takvo dete.Sta ce da radi sutra kada poraste.Ja sam tu skontala da ti treba da se postidiš.. i postavljač teme..
Rastu mali osvetnici...To je počelo sa onim igraonicama sećem se pre x godina ja imao jednu polovnu, ona ostavi dete u igraonicj i kaže -imam dva sata za karačinu. Tako i bi
A u tim igraonicama samo divljaju i urlaju nema nikakve igre. Posle pređu u park, prodavnicu, dvorište, školu. Samo urlanje ali bez lopte što je meni šokantno
Svako ima pravo da skonta na svoj način..Lose si skontala.Treba da se postidi svaki roditelj koji ima takvo dete.Sta ce da radi sutra kada poraste.
Ma nece skontati na svoj,vec na tvoj nacin i postati siledzija,sto ti kada poraste neces moci da kontrolises.I to sam zbog nadrkbabe.Svako ima pravo da skonta na svoj način..
Ako mi glavni životni domet bude da postanem nadrkbaba, ja ću se postideti.
Nisu postali siležije jednim delom zahvaljujući tome što su išli na sport iMa nece skontati na svoj,vec na tvoj nacin i postati siledzija,sto ti kada poraste neces moci da kontrolises.I to sam zbog nadrkbabe.
Ništa, onda svako da rezerviše po jedan svoj svet pre nego što odluči da rađa decu.I ja imam decu koja su za mene centar ali mog sveta...ne i onog koji sedi u parku na klupi..
Карма је чудо. Кад ти будеш имао децу, биће ти јасно.Nemam ništa protiv dece kao dece. Ovo se pitam više zbog roditelja koji ne znaju i ili neće da vaspitavaju svoju decu.
Deca po prodavnici vrište, viču, jure se, voze bicikl i trotinet. U parku isto tako samo viču, trče okolo. Sedim na klupi i samo neke počne da se dernja i krešti meni ispred nosa ili pozadi na uvo. Pogotovo kad pricam na mobilni. Onda se cuju i njihovi roditelji koji isto vicu na njih po parkiću. U prodavnici ili na nekom drugom javnom mestu ne reaguju na njihovo ponašanje.
Nemam ništa protiv dece kao dece. Ovo se pitam više zbog roditelja koji ne znaju i ili neće da vaspitavaju svoju decu.
Deca po prodavnici vrište, viču, jure se, voze bicikl i trotinet. U parku isto tako samo viču, trče okolo. Sedim na klupi i samo neke počne da se dernja i krešti meni ispred nosa ili pozadi na uvo. Pogotovo kad pricam na mobilni. Onda se cuju i njihovi roditelji koji isto vicu na njih po parkiću. U prodavnici ili na nekom drugom javnom mestu ne reaguju na njihovo ponašanje.
Da, sve je manje bilo koga po parkovima, ne samo dece. Penzioneri suJa ne pamtim kada sam poslednji put videla istinski razdraganu decu koja trce. Makar i u prodavnici.
Meni su deca danas previse mirna, previse zadubljena u telefone, prepustena sebi dugim radnim vremenom roditelja i nekako previse dezmekasta.
Kamo lepe srece da vidim decu koja cice u krosnjama drveca. Nikada mi ne bi bili smetnja. Sve i da razgovaram telefonom, samo bih viknula " hajde se malo utisajte dok razgovaram"...a oni bi verovatno kazali "izvinite, gospodjo Freya" i nastavili bi po starom za pet minuta. A i ja bih znala da ce nastaviti po starom.
Mi kada smo se druzili ispred zgrade pa to je bilo vristanja, loptanja, lastisa, fudbala, jurki, zmurki...od ujutru do uvece.
Ne pamtim da se iko od komsija zalio...samo jedan deda ispod nas jer smo i rodjendane slavile u stanu sa celim razredom i glasnom muzikom, uz opstu ciku.
Prodje tih par sati i sve se smiri.
Mirisu mi na zivot...neka ih, sada ispred zgrade nema nikoga...i u parkovima cesto nema nikoga.
To ne znaci da treba da rastu divljacki vec da je dete ipak dete.
O tome i ja pričah, da smo i mi bili deca, ali su, izgleda, neki to zaboravili.Ja ne pamtim kada sam poslednji put videla istinski razdraganu decu koja trce. Makar i u prodavnici.
Meni su deca danas previse mirna, previse zadubljena u telefone, prepustena sebi dugim radnim vremenom roditelja i nekako previse dezmekasta.
Kamo lepe srece da vidim decu koja cice u krosnjama drveca. Nikada mi ne bi bili smetnja. Sve i da razgovaram telefonom, samo bih viknula " hajde se malo utisajte dok razgovaram"...a oni bi verovatno kazali "izvinite, gospodjo Freya" i nastavili bi po starom za pet minuta. A i ja bih znala da ce nastaviti po starom.
Mi kada smo se druzili ispred zgrade pa to je bilo vristanja, loptanja, lastisa, fudbala, jurki, zmurki...od ujutru do uvece.
Ne pamtim da se iko od komsija zalio...samo jedan deda ispod nas jer smo i rodjendane slavile u stanu sa celim razredom i glasnom muzikom, uz opstu ciku.
Prodje tih par sati i sve se smiri.
Mirisu mi na zivot...neka ih, sada ispred zgrade nema nikoga...i u parkovima cesto nema nikoga.
To ne znaci da treba da rastu divljacki vec da je dete ipak dete.
Piznajem dosta mladih roditelja koji iz straha ne pustaju samu decu u parkove, tako da im ostaje samo telefon ili racunar kao neki vid zabave.Da, sve je manje bilo koga po parkovima, ne samo dece. Penzioneri su
igrali šah, mame pile kafe, deca se igrala. Graja je bila do deset uveče.
Sad kad pogledam s prozora, eventualno je neko izveo kucu da prošeta
i to je sve.
Ako napišem autobiografiju, obavestiću te. Da se slučajno ne zezneš@Jasna tebi je vasceli život zabavno bilo
Ja moju ne smem ni da napišemAko napišem autobiografiju, obavestiću te. Da se slučajno ne zezneš
pa uzmeš da čtaš.
Mogu da razumem da ne volimo svi isto. Meni prija, al ne mora prijati iO tome i ja pričah, da smo i mi bili deca, ali su, izgleda, neki to zaboravili.
Zaista ne mogu da razumem da nekom dečja graja i cičanje tokom igre, pa još u parku, može smetati.
Ali, hajde... Ima nas raznih.