Roditelji, sta je sa Vama i Vasom decom?

Jesi. Ako bi me vukao za uši u parku, to je nasilje fizičko.

Nisam još videla da deca nekome namerno u uši viču, al sam videla da ne
obraćaju pažnju ni na koga dok se igraju. Prosto zato što se igraju. Nije
moguće igrati se i biti na oprezu.
Park je jednino mesto gde su slobodni. Žive u stanovima i imaju sat ili
dva za parkić, kao kućni ljubimci. Niko ne primećuje da to nije život kakvim
bi dete trebalo da živi i da njima uopšte nije lako. Nego čisto sebično, meni
treba mir - deca ne treba da postoje.
Ti nisi,ja jesam.dete nikada nije videlo coveka.sedi na klupi i dete od pozadu mu vristi na uvo.Covek se zaprepastio.Doduse nije razgovarao na telefon,ali je sedeo i zamislio se nesto.
 
Tačno tako.
Ne želim da ulazim u dalju diskusiju, jer nemamo isto viđenje, niti možemo promeniti mišljenje druge strane.
Odgovorila sam na uvodni post, u kom se ne spominje ništa što se može smatrati vandalizmom ili nečim neprimerenim.
To su deca i svojstveno im je da se igraju, graje, budu nestašni.
I to govorim za svu decu, a ne za svoje dete (koje i treba svakom normalnom roditelju da bude centar sveta).
Kome dečja igra smeta, iskreno mi ga je žao.
I ja imam decu koja su za mene centar ali mog sveta...ne i onog koji sedi u parku na klupi..
 
To je počelo sa onim igraonicama sećem se pre x godina ja imao jednu polovnu, ona ostavi dete u igraonicj i kaže -imam dva sata za karačinu. Tako i bi 🤣

A u tim igraonicama samo divljaju i urlaju nema nikakve igre. Posle pređu u park, prodavnicu, dvorište, školu. Samo urlanje ali bez lopte što je meni šokantno 😐
Rastu mali osvetnici...
 
Ma nece skontati na svoj,vec na tvoj nacin i postati siledzija,sto ti kada poraste neces moci da kontrolises.I to sam zbog nadrkbabe.
Nisu postali siležije jednim delom zahvaljujući tome što su išli na sport i
provodili mnogo vremena napolju.

Dok su im nadrkdede kopale rupe po parku da noge izlome, babe ih vodom
sa terase polivale. Al sve smo to preživeli. :aha:
 
I ja imam decu koja su za mene centar ali mog sveta...ne i onog koji sedi u parku na klupi..
Ništa, onda svako da rezerviše po jedan svoj svet pre nego što odluči da rađa decu.
Tako deca, dok se igraju i u igri ne obraćaju pažnju na okruženje, neće smetati nekom dok telefonira na klupi u parku, koji inače i treba da služi za šetnju i igru, a ne obavljanje telefonskih razgovora!
 
Nemam ništa protiv dece kao dece. Ovo se pitam više zbog roditelja koji ne znaju i ili neće da vaspitavaju svoju decu.
Deca po prodavnici vrište, viču, jure se, voze bicikl i trotinet. U parku isto tako samo viču, trče okolo. Sedim na klupi i samo neke počne da se dernja i krešti meni ispred nosa ili pozadi na uvo. Pogotovo kad pricam na mobilni. Onda se cuju i njihovi roditelji koji isto vicu na njih po parkiću. U prodavnici ili na nekom drugom javnom mestu ne reaguju na njihovo ponašanje.
Карма је чудо. Кад ти будеш имао децу, биће ти јасно.
 
Nemam ništa protiv dece kao dece. Ovo se pitam više zbog roditelja koji ne znaju i ili neće da vaspitavaju svoju decu.
Deca po prodavnici vrište, viču, jure se, voze bicikl i trotinet. U parku isto tako samo viču, trče okolo. Sedim na klupi i samo neke počne da se dernja i krešti meni ispred nosa ili pozadi na uvo. Pogotovo kad pricam na mobilni. Onda se cuju i njihovi roditelji koji isto vicu na njih po parkiću. U prodavnici ili na nekom drugom javnom mestu ne reaguju na njihovo ponašanje.

Ja ne pamtim kada sam poslednji put videla istinski razdraganu decu koja trce. Makar i u prodavnici.

Meni su deca danas previse mirna, previse zadubljena u telefone, prepustena sebi dugim radnim vremenom roditelja i nekako previse dezmekasta.

Kamo lepe srece da vidim decu koja cice u krosnjama drveca. Nikada mi ne bi bili smetnja. Sve i da razgovaram telefonom, samo bih viknula " hajde se malo utisajte dok razgovaram"...a oni bi verovatno kazali "izvinite, gospodjo Freya" i nastavili bi po starom za pet minuta. A i ja bih znala da ce nastaviti po starom.

Mi kada smo se druzili ispred zgrade pa to je bilo vristanja, loptanja, lastisa, fudbala, jurki, zmurki...od ujutru do uvece.
Ne pamtim da se iko od komsija zalio...samo jedan deda ispod nas jer smo i rodjendane slavile u stanu sa celim razredom i glasnom muzikom, uz opstu ciku.
Prodje tih par sati i sve se smiri.

Mirisu mi na zivot...neka ih, sada ispred zgrade nema nikoga...i u parkovima cesto nema nikoga.

To ne znaci da treba da rastu divljacki vec da je dete ipak dete.
 
Valjda svaka zgrada ima po jednog dežurnog partibrejkera. Kod mene
ih je bilo dvojica. A rotitelji starog kova, pa kad se komšija požali, ja
sam kriva po difoltu. Ona se vozika liftom! Ne vozikam se liftom! pljas..
A ne vozikam se nego sestra nema kilažu za lift, pa moram da je spustim
ili da odem po nju da se ne bi pelo dete na šesti sprat peške. Onda,
ajmo peške. Stiže žalba ''Trče po stepeništu''. Ajmo lagano. Zašto su
one stalno u zgradi?
Pa, da nestanem nisam baš mogla, ali sam se usprotivila i bilo je loše
po njihove živce, veoma.
 
Ja ne pamtim kada sam poslednji put videla istinski razdraganu decu koja trce. Makar i u prodavnici.

Meni su deca danas previse mirna, previse zadubljena u telefone, prepustena sebi dugim radnim vremenom roditelja i nekako previse dezmekasta.

Kamo lepe srece da vidim decu koja cice u krosnjama drveca. Nikada mi ne bi bili smetnja. Sve i da razgovaram telefonom, samo bih viknula " hajde se malo utisajte dok razgovaram"...a oni bi verovatno kazali "izvinite, gospodjo Freya" i nastavili bi po starom za pet minuta. A i ja bih znala da ce nastaviti po starom.

Mi kada smo se druzili ispred zgrade pa to je bilo vristanja, loptanja, lastisa, fudbala, jurki, zmurki...od ujutru do uvece.
Ne pamtim da se iko od komsija zalio...samo jedan deda ispod nas jer smo i rodjendane slavile u stanu sa celim razredom i glasnom muzikom, uz opstu ciku.
Prodje tih par sati i sve se smiri.

Mirisu mi na zivot...neka ih, sada ispred zgrade nema nikoga...i u parkovima cesto nema nikoga.

To ne znaci da treba da rastu divljacki vec da je dete ipak dete.
Da, sve je manje bilo koga po parkovima, ne samo dece. Penzioneri su
igrali šah, mame pile kafe, deca se igrala. Graja je bila do deset uveče.
Sad kad pogledam s prozora, eventualno je neko izveo kucu da prošeta
i to je sve.
 
Ja ne pamtim kada sam poslednji put videla istinski razdraganu decu koja trce. Makar i u prodavnici.

Meni su deca danas previse mirna, previse zadubljena u telefone, prepustena sebi dugim radnim vremenom roditelja i nekako previse dezmekasta.

Kamo lepe srece da vidim decu koja cice u krosnjama drveca. Nikada mi ne bi bili smetnja. Sve i da razgovaram telefonom, samo bih viknula " hajde se malo utisajte dok razgovaram"...a oni bi verovatno kazali "izvinite, gospodjo Freya" i nastavili bi po starom za pet minuta. A i ja bih znala da ce nastaviti po starom.

Mi kada smo se druzili ispred zgrade pa to je bilo vristanja, loptanja, lastisa, fudbala, jurki, zmurki...od ujutru do uvece.
Ne pamtim da se iko od komsija zalio...samo jedan deda ispod nas jer smo i rodjendane slavile u stanu sa celim razredom i glasnom muzikom, uz opstu ciku.
Prodje tih par sati i sve se smiri.

Mirisu mi na zivot...neka ih, sada ispred zgrade nema nikoga...i u parkovima cesto nema nikoga.

To ne znaci da treba da rastu divljacki vec da je dete ipak dete.
O tome i ja pričah, da smo i mi bili deca, ali su, izgleda, neki to zaboravili.
Zaista ne mogu da razumem da nekom dečja graja i cičanje tokom igre, pa još u parku, može smetati.
Ali, hajde... Ima nas raznih. :aha:
 
Da, sve je manje bilo koga po parkovima, ne samo dece. Penzioneri su
igrali šah, mame pile kafe, deca se igrala. Graja je bila do deset uveče.
Sad kad pogledam s prozora, eventualno je neko izveo kucu da prošeta
i to je sve.
Piznajem dosta mladih roditelja koji iz straha ne pustaju samu decu u parkove, tako da im ostaje samo telefon ili racunar kao neki vid zabave.
 
Opet ne razumem, je l sad treba vući uši svima ili samo nastavnicima?
Pa brate, deca se igraju, vrište deru se kome smeta neka se seli u divljinu.
Evo savet o tišini....Odeš u divljinu i naručiš da ti donesu namirnice, da ti puzeći dostave štipalke koje si zaboravio,
da utamane tice, kerove i mačke koje se dernjaju noću....prosto....
a za nasilje...? uvek ima jači....
 
O tome i ja pričah, da smo i mi bili deca, ali su, izgleda, neki to zaboravili.
Zaista ne mogu da razumem da nekom dečja graja i cičanje tokom igre, pa još u parku, može smetati.
Ali, hajde... Ima nas raznih. :aha:
Mogu da razumem da ne volimo svi isto. Meni prija, al ne mora prijati i
drugima. Evo kao @zendeli Ne sviđa joj se graja, ali se skloni koliko
može.
 

Back
Top