Mislim da je Betoven praotac rok muzike.
Pravi rok podrazumeva bunt, i stvara onaj zvuk zbog kojeg - cak i kada ste bezvoljni ili bolesni - pozelite da skacete, trcite, ili barem lupkate nogom u ritmu muzike.
U moje klinacko doba bio je to Black Sabbath, Paranoid.
U moje klinacko doba klinci su se delili na one koji slusaju rok, i one koji slusaju Bobu Stefanovica (pandan Zdravku Colicu). I zaista su postojale brojne razlike izmedju ove dve kategorije slusalacke publike: prevashodno u vaspitanju, uslovima zivota, mentalnom sklopu ... pa i u stajlingu. Ne secam se nijedne drugarice koja nije volela rok a da je bezala sa casova i imala makar jednog keca na tromesecju. Obozavateljke tzv. zabavne muzike bile su zatvorene, krute, starmale, i cinile usamljenicki kruzook streberki. MOmci su se delili drugacije - na one koji vole Stounse i one koji vole Bitlse, i ta, takoreci ideoloska podela, i dan-danas kod njih, vec sredovecnih ljudi, ima izvesno znacenje, tj. posledice.
Drago mi je da si se setio Falka. On je svojom pojavom razbio predrasudu po kojoj je nemacki jezik isuvise ostar i grub (tipicnu za generaciju koja je izrasla na seriji o otpisanima, uz obaveznu repliku
zwei partisanen schlafen in kukuruzen) za rok muziku. Rock me Amadeus je bio hit, mada je Falkova Dzini daleko iznad te numere i daleko ispred svog vremena.
Bijelo Dugme je hiljadu svetlosnih godina udaljeno od roka ... kao i more samozvanih rok sastava sa prostora ex Jugoslavije.
Smak - da, to je pravi rok.
