- Poruka
- 4.007
Sada je kasno i nema nikoga, ali pošto ne znam da li ću stići sutra da budem ovde onda red je i da se otvori ova tema jer mislim da o ovome valja popričati.
Svi znamo šta se desilo devedesetih. Sada je situacija takva da Srbi čine 3% stanovništva u Hrvatskoj. Međutim, ima nade za Srbe i njihov opstanak i povratak, i možda za neku deceniju broj Srba ponovo bude 12% kao pre rata. Srpsko stanovništvo u Hrvatskoj je mahom staro, u Slavoniji ima dosta mlađih ljudi jer je taj deo mirno reintegrisan pa nije bilo izbeglištva. U Kninu i severnoj Dalmaciji situacija je drugačija, mada ima mlađih ljudi što su u Srbiji sada a dolaze na leto u zavičaj i tamo provedu po mesec dva u svojim selima i kućama.
Situacija je takva da Srbi u Hrvatskoj nemogu računati na nikakvu pomoć od Srbije i srbijanskih vlasti. Zbog toga će morati sami da se snalaze i izbore se za svoj život, opstanak i povratak.
Za početak bi trebali da promene koncept i da se umesto nacionalne priče kao devedeseth ovaj put okrenu modernoj građanskoj priči.
Postoje i pojedini faktori koji idu u prilog Srbima. Na izborima je ipak pobedio SDP a oni nisu nacionalisti, tako da je to znak da se u hrvatskom društvu stvari ipak kreću nabolje, iako je i dalje nacionalizam preveliki. Drga bitna stvar je ulazak Hrvatske u Evropsku Uniju, koji Srbi mogu dobro iskoristiti i koji im može dosta pomoći u opstanku. Hrvatska će morati da ispoštuje izvesne standarde u oblasti ljudskih prava, a takođe Hrvatska će sada biti više pod lupom i neki ozbiljni pokušaji diskriminacije srpske manjine neće biti primljeni blagonaklono.
Za početak, Srbi bi trebali da se što više ubacuju u institucije sistema, vojsku, policiju, zdravstvu, školstvo, državne službe, privredne tokove, da budu aktivan činilac u kulturnom stvaralaštvu i uopšte u svim vidovima života. Zastupljenost Srba u državnim službama je prilično loša, danas naprimer ima slučajeva da je u sredinama gde je odnos pola-pola, zaposleno na državnim poslovima 98% Hrvata. Srbi će sami morati naći način da ovo prevaziđu i da postanu aktivan činilac u državnom životu.
Takođe bi srpska zajednica morala da formira neki svoj lobi gde bi se međusobno pomagali, gurali jedni druge i sarađivali. Tako bi vremenom stvari išle napred i njihov život postajao sve bolji i bolji.
Na svojoj strani mogu imati delove hrvatskog društva i urbane intelektualce koji su takođe za modernu Hrvatskui protiv mržnje i ustaštva. Bitno je da se u društvu žigoše svaki ekstremni nacionalizam, a to se može efikasno uraditi uvek podvlačeći paralele sa ustaštvom i nacizmom koji nigde nije popularan i niko ne voli da ga zovete nacistom. Potrebno je ismejavati nacionalizam i hrvatske nacionaliste i stvoriti klimu u društvu da za mladog čoveka nije kul da bude nacionalista i mrzitelj.
Ako bi se stvari popravile i Srbi uzeli stvar u svoje ruke, stvorili bi se uslovi za veći povratak srpske zajednice. Pre svega, ključ je u ekonomiji i tu Srbi moraju stvoriti svoj lobi i neku vrstu privredne komore i onda naći način da im život postane ekonomski održiv i da lepo žive.
Knin bi ponovo mogao postati srpski grad, kao i cela teritorija nekadašnje Krajine. Kada kažem srpski, ne mislim da bude deo Srbije ili slično, već da bude grad sa srpskim karakterom i kulturom, nešto poput Novog Pazara u Srbiji ili Ulcinja u Crnoj Gori, koji jesu delovi tih država ali imaju neke svoje osobenosti.
Svi znamo šta se desilo devedesetih. Sada je situacija takva da Srbi čine 3% stanovništva u Hrvatskoj. Međutim, ima nade za Srbe i njihov opstanak i povratak, i možda za neku deceniju broj Srba ponovo bude 12% kao pre rata. Srpsko stanovništvo u Hrvatskoj je mahom staro, u Slavoniji ima dosta mlađih ljudi jer je taj deo mirno reintegrisan pa nije bilo izbeglištva. U Kninu i severnoj Dalmaciji situacija je drugačija, mada ima mlađih ljudi što su u Srbiji sada a dolaze na leto u zavičaj i tamo provedu po mesec dva u svojim selima i kućama.
Situacija je takva da Srbi u Hrvatskoj nemogu računati na nikakvu pomoć od Srbije i srbijanskih vlasti. Zbog toga će morati sami da se snalaze i izbore se za svoj život, opstanak i povratak.
Za početak bi trebali da promene koncept i da se umesto nacionalne priče kao devedeseth ovaj put okrenu modernoj građanskoj priči.
Postoje i pojedini faktori koji idu u prilog Srbima. Na izborima je ipak pobedio SDP a oni nisu nacionalisti, tako da je to znak da se u hrvatskom društvu stvari ipak kreću nabolje, iako je i dalje nacionalizam preveliki. Drga bitna stvar je ulazak Hrvatske u Evropsku Uniju, koji Srbi mogu dobro iskoristiti i koji im može dosta pomoći u opstanku. Hrvatska će morati da ispoštuje izvesne standarde u oblasti ljudskih prava, a takođe Hrvatska će sada biti više pod lupom i neki ozbiljni pokušaji diskriminacije srpske manjine neće biti primljeni blagonaklono.
Za početak, Srbi bi trebali da se što više ubacuju u institucije sistema, vojsku, policiju, zdravstvu, školstvo, državne službe, privredne tokove, da budu aktivan činilac u kulturnom stvaralaštvu i uopšte u svim vidovima života. Zastupljenost Srba u državnim službama je prilično loša, danas naprimer ima slučajeva da je u sredinama gde je odnos pola-pola, zaposleno na državnim poslovima 98% Hrvata. Srbi će sami morati naći način da ovo prevaziđu i da postanu aktivan činilac u državnom životu.
Takođe bi srpska zajednica morala da formira neki svoj lobi gde bi se međusobno pomagali, gurali jedni druge i sarađivali. Tako bi vremenom stvari išle napred i njihov život postajao sve bolji i bolji.
Na svojoj strani mogu imati delove hrvatskog društva i urbane intelektualce koji su takođe za modernu Hrvatskui protiv mržnje i ustaštva. Bitno je da se u društvu žigoše svaki ekstremni nacionalizam, a to se može efikasno uraditi uvek podvlačeći paralele sa ustaštvom i nacizmom koji nigde nije popularan i niko ne voli da ga zovete nacistom. Potrebno je ismejavati nacionalizam i hrvatske nacionaliste i stvoriti klimu u društvu da za mladog čoveka nije kul da bude nacionalista i mrzitelj.
Ako bi se stvari popravile i Srbi uzeli stvar u svoje ruke, stvorili bi se uslovi za veći povratak srpske zajednice. Pre svega, ključ je u ekonomiji i tu Srbi moraju stvoriti svoj lobi i neku vrstu privredne komore i onda naći način da im život postane ekonomski održiv i da lepo žive.
Knin bi ponovo mogao postati srpski grad, kao i cela teritorija nekadašnje Krajine. Kada kažem srpski, ne mislim da bude deo Srbije ili slično, već da bude grad sa srpskim karakterom i kulturom, nešto poput Novog Pazara u Srbiji ili Ulcinja u Crnoj Gori, koji jesu delovi tih država ali imaju neke svoje osobenosti.
.
Чим је Србин, он је крив. Јел де праведни?
