ja sam mislio da pricam i pisem iscrpno i jasno. na ovu temu ovo je bilo najtacnija odrednica.
banalnije, u vise reci, misao zvuci pretpostavljam ovako:
kontrolu vrse svi koji razumeju makar jedan od tri dominantna jezika kontrole masovnog diskursa - politicki, ekonomski, pop-kulturni.
sticuci uvid u nacine manipulacije komunikacijom unutar ovih diskursa, pojedinac najcesce tezi da iz ovog neobicno privlacnog osecaja otkrovenja i razumevanja izvuce neku korist ili da se koristeci se tim znanjem samoizrazi ili samopotvrdi kao kreativan, uspesan, dobar, uman, itd. covek.
kao dete kada otkrije recimo ulogu i nacine koristenja pribora za jelo, i cak shvati kako prisustvo escajga na stolu moze da mu otkrije koliko ljudi ce jesti/je jelo, kakva jela ce na stolu biti posluzena, kakav povod je u pitanju, i nasuprot, kada odraste i pocen sam da postavlja sto i pravi neku vecericu za drustvo - kako ce gosti, ako postavi na sto samo kasicice ocekivati desert, u skladu sa tim poceti sa neformalnim caskanjem ranije, upoznati se brze, ili ako stavi recimo puno raznih tanjira i pribora, raznih casa i salveta, da ce ljudi pricati o formalnijim temama, vezanim za iskazivanje statusa, da ce drzati odredjenu distancu itd.
rezimiram: dakle, dao sam opstu odrednicu, kontekst njene validnosti i primer - sve akademski, opipljivo i koherentno. a moglo je jos i ovako da se kaze: kontrolu vrsi onaj ko svesno gradi kontekst u kojem se odvija neki tekst, ako pod tekstom i kontekstom podrazumevamo najsire (ali i najuze, sto da ne) znacenje ovih pojmova - realizacija i okolnost. dakle, onaj ko stvara okolnosti, ne cisto reaktivno, u postojanom 'odgovoru', vec kroz licnu zainteresovanost da se samorealizuje i izrazi kroz igru izmene konteksta. najcesce je motiv samorealizacija i hazard. dakle, drustvo samo govori kroz ljude koji imaju volje da traze izvore utisaka u onome sto u tim utiscima ne ucestvuje funkcionalno, i kroz te ljude vrsi samokontrolu, podobno 'metabolizmu' koji se isto tako kontrolise ne iz nekog nezavisnog centra vec parcijalnim slobodama jedne kolicine elemenata tog metabolizma, koji svaki na svoj nacin zadaje svoj kontekst (uslov za neki proces) tezeci da ga realizuje beskompromisno. tako dolazi i do borbe funkcionalnih elemenata koji 'razumeju' da su deo celine koja od njih ocekuje tu beskompromisnost i egoisticnost u realizaciji svojih interesa. stvar je samo u tome sto organizam smatra da je najbolji nacin da zivi dugo, zdravo i stabilno, te da izvrsi i neka dela koja je um zacrtao - da onim elementima koji pokazuju najmanji stepen subordinacije dopusta najveci stepen slobode. ali ne u neposrednom dejstvu (vrlo ogranicen i striktno regulisan proces proizvodnje i dejstva antitela/<vojske/obavestajnih sluzbi>) vec u posrednom, u dejstvu koje stvara kontekst da se nesto desi (ogromni stepen slobode hormonalnih zlezda/<mas-mediji>/<umetnost>/<nauka>. u ovim sferama treba dakle traziti kontrolore, to jest, kako si se, ako se ne varam izrazio, 'vrsioce kontrole'.
naravno, u slucaju da si hteo da pitas ko je onaj koji je svestan intuitivne forme dejstva onih koji zadaju i transformisu kontekste, dakle kontrolisu, tj moderiraju... pa, recimo na forumu, cak ni vlasnik ovog foruma uopste ne mora da razume prirodu dejstva istog, ulogu foruma kao takvog. sto ce reci da lice koje ne vrsi kontrolu drustvenih procesa vec samo kontrolise uslove za kontrolore (stvara uslove za onaj tip menjaca konteksta koji je neophodan u tom trenutku, dakle, u pop-diskursu, ili u politickom, ili u naucnim pod-diskursima, itd.) - znaci, taj kontrolor nije nophodan kao fizicko lic, samo kao, da se tako izrazim - pravno lice. i njegovo mesto ne treba traziti u prostoru, vec ga treba traziti u vremenu. u vremenu proslom, zato sto je celu jednu kulturnu paradigmu neko prvi morao poljuljati radikalno menjajuci kontekst, tj neki od fundamentalnih diskursa kulture, pritom razumevajuci sve posledice koje ce iz toga proizaci. i dakako, treba ga traziti i u buducnosti, jer izazivajuci veliku kulturnu slot-masinu, perpetum mobile evolucije svih diskursa koju gledamo vec duze vreme, taj je naravno mogao imati samo jedan cilj - ne vlast jer bi imao sektu, lozu nosilaca prvobitnog koncepta (kao sto je bilo sa monarhijama, koje su pripadale paradigmi starog sveta), ne moc jer bi bio u nemogucnosti da upravlja suptilnim slojevima kulture sa makronivoa, i naravno, ne bogatstvo jer je ono uvek i samo u funkciji prva dva cilja, za koje je jasno da nisu osnovni motivi. ako sada pogledamo aksiome teorije evolucije fenotipa, ostaje samo jos jedan motiv, dakle - motiv reprodukcije. i eto, reprodukuje se iz dana u dan. vecina ga zove drustvo ili kultura, i smatra da nema ni lica ni svesti ni samospoznaje ni samostalnog dejstva. a svaki put kada krenu da teoretisu nesto novo - on, ili oni, ko kako voli - pocinje da prica.
nadam se da sam bio iscrpan i jasan. dovoljno inspirativan da zadrzim tvoju paznju do kraja. sto se tice imena i preokupacije, kreni po komsiluku, statisticki gledano, morao bi u zgradi da imas makar par komada. obicno oni koji rade svoj posao, vole ga, i cine ga ne iz ljubavi prema plodovima rada, ljubavi prema zajednici ili necem trecem, vec iz ljubavi prema samom poslu i svojoj virtuoznosti. e, taj je definitivno 'sa njima'.
