Република Српска Крајина

Лекизан:
Zapadna Hercegovina je pohrvaćena tek u 19. veku kada su počeli nacionalni preporodi, a i to je teško išlo.
Kliknite za proširenje...
Ivan Tomko Mrnavić, izbjeglica iz Bosne, 1626.g:

"Primorje hrvatsko plinjeno , paljeno
Usiltvo turačko po njem utvrđeno,
Velebić zeleni opušćen do mora,
Neretski hrabreni kraj razsut do zgora,
Obrovac i Skradin s poglavnim Bribirom,
I s njim pritvrdi Knin pod turskom nevirom

Biše roda svoga zator jur vidila
Puka hrvatskoga razsutje slišila;
Pod Turci Bosnu svu biše oplakala,
Hercega državu zgubljenu jadala"

Augustin Vlastelinović, Sarajevo, 1637.g:

"Još otkad banovo pomanjka kraljevstvo,
Razsu se Stipanovo hercesko gospodstvo,
Moguće vladarstvo kralja bosanskoga
Zat(a)r se hrabrenstvo puka harvatskoga..."

Nikola Lašvanin, Lašva, 1661.g:

"Kad dojdoše oni u Livno,
al im nebi onde mirno.
Onde najpri on spomenu,
ali malo nepoginu.

Navališe Hrvaćani
i njihove mlade žene
s palicama i s kamenjem.

Svi jedino vapijahu,
nuti krmka govorahu"

Ljudevit Lalić, Ružići(Grude), 1680.g;

Rječnik Thesaurus linguae illyricae sive Dictionarium Illyricum

Illyricus - Croata, Hervat, Horvat
Illyris - Croatia, Schiavonia, Hervatia zemlja

Petar Filipović, Prozor-Rama, 1683.g;

"Troje knjige u slavni nasc harvaski jezik svrhu nauka krstjanskoga krstjanskomu bogostovlju mnogo koristne, na svitlost dade."

Lovro Šitović, Ljubuški, 1727.g:

"U Makarskoj premda je pisana
vazda želim da bude pivana...
Razumi se onizima pukom
Ki govore Harvatskim jezikom"

"Jur je tebi očito, da drugi narodi, to jest Francuzi, Španjolci, Italijanci, Nimci, Ungari etc. lasnje nauče gramatiku nego mi Hrvati, jerbo oni štampaju gramatike u svoje vlastite jezike istomačene."

Naravno, još hrpa izvora - što naših što stranih, što jezikoslovaca što putopisaca - narod i jezik Bosne i Hercegovine nazivaju hrvatskim, al ovo bi trebalo biti dovoljno za potpuni demant tvojih tlapnji.
 
ronhilllol:
Ivan Tomko Mrnavić, izbjeglica iz Bosne, 1626.g:

"Primorje hrvatsko plinjeno , paljeno
Usiltvo turačko po njem utvrđeno,
Velebić zeleni opušćen do mora,
Neretski hrabreni kraj razsut do zgora,
Obrovac i Skradin s poglavnim Bribirom,
I s njim pritvrdi Knin pod turskom nevirom

Biše roda svoga zator jur vidila
Puka hrvatskoga razsutje slišila;
Pod Turci Bosnu svu biše oplakala,
Hercega državu zgubljenu jadala"

Augustin Vlastelinović, Sarajevo, 1637.g:

"Još otkad banovo pomanjka kraljevstvo,
Razsu se Stipanovo hercesko gospodstvo,
Moguće vladarstvo kralja bosanskoga
Zat(a)r se hrabrenstvo puka harvatskoga..."

Nikola Lašvanin, Lašva, 1661.g:

"Kad dojdoše oni u Livno,
al im nebi onde mirno.
Onde najpri on spomenu,
ali malo nepoginu.

Navališe Hrvaćani
i njihove mlade žene
s palicama i s kamenjem.

Svi jedino vapijahu,
nuti krmka govorahu"

Ljudevit Lalić, Ružići(Grude), 1680.g;

Rječnik Thesaurus linguae illyricae sive Dictionarium Illyricum

Illyricus - Croata, Hervat, Horvat
Illyris - Croatia, Schiavonia, Hervatia zemlja

Petar Filipović, Prozor-Rama, 1683.g;

"Troje knjige u slavni nasc harvaski jezik svrhu nauka krstjanskoga krstjanskomu bogostovlju mnogo koristne, na svitlost dade."

Lovro Šitović, Ljubuški, 1727.g:

"U Makarskoj premda je pisana
vazda želim da bude pivana...
Razumi se onizima pukom
Ki govore Harvatskim jezikom"

"Jur je tebi očito, da drugi narodi, to jest Francuzi, Španjolci, Italijanci, Nimci, Ungari etc. lasnje nauče gramatiku nego mi Hrvati, jerbo oni štampaju gramatike u svoje vlastite jezike istomačene."

Naravno, još hrpa izvora - što naših što stranih, što jezikoslovaca što putopisaca - narod i jezik Bosne i Hercegovine nazivaju hrvatskim, al ovo bi trebalo biti dovoljno za potpuni demant tvojih tlapnji.
Kliknite za proširenje...
https://forum.krstarica.com/threads/car-upravda-lazni-sloven.929370/page-14
Screenshot 2024-12-05 at 21-12-46 (12) Car Upravda - lažni Sloven 14. страна Forum Krstarice.png
 
ronhilllol:
Ivan Tomko Mrnavić, izbjeglica iz Bosne, 1626.g:

"Primorje hrvatsko plinjeno , paljeno
Usiltvo turačko po njem utvrđeno,
Velebić zeleni opušćen do mora,
Neretski hrabreni kraj razsut do zgora,
Obrovac i Skradin s poglavnim Bribirom,
I s njim pritvrdi Knin pod turskom nevirom

Biše roda svoga zator jur vidila
Puka hrvatskoga razsutje slišila;
Pod Turci Bosnu svu biše oplakala,
Hercega državu zgubljenu jadala"
Kliknite za proširenje...
Rođen u Šibeniku, bio je sin Marka, turskog carinika na šibeničkoj skeli, koga su mletačke vlasti 1602. godine prognale iz Šibenika zbog sumnje da radi za Turke. Iste godine jezuiti su Ivana odveli u Rim.

On je u Mandaljeni 1626. godine objavio da su njegovi preci bili srpski vladari, Mrnjavčevići, zbog čega je sam sebi dodao prezime Mrnavić.[2] Zatim je 1630. pod pokroviteljstvom kardinala Barbarina i cara Ferdinanda II Habzburga, štampao 22 žitija rimskih svetaca „ilirske kraljevske krvi”, među koje je uvrstio Svetog Savu Srpskog.

Biće po svoj prilici da Mrnavić po hrvatima misli na gorštake.
 
Mrkalj:
Rođen u Šibeniku, bio je sin Marka, turskog carinika na šibeničkoj skeli, koga su mletačke vlasti 1602. godine prognale iz Šibenika zbog sumnje da radi za Turke. Iste godine jezuiti su Ivana odveli u Rim.

On je u Mandaljeni 1626. godine objavio da su njegovi preci bili srpski vladari, Mrnjavčevići, zbog čega je sam sebi dodao prezime Mrnavić.[2] Zatim je 1630. pod pokroviteljstvom kardinala Barbarina i cara Ferdinanda II Habzburga, štampao 22 žitija rimskih svetaca „ilirske kraljevske krvi”, među koje je uvrstio Svetog Savu Srpskog.

Biće po svoj prilici da Mrnavić po hrvatima misli na gorštake.
Kliknite za proširenje...
Mrnjavčevići zaista jesu bili srpski vladari, ali srpski vladari hrvatskih korijena - i to je ključno u Ivanovom identitetu. Emblem koji stavlja na naslovnicu knjige je emblem obitelji Mrnavić, simbol Bizanta, koji su Srbi s vremenom prisvojili. Kao i sve drugo uostalom.

Inače, to i dalje nema veze sa njegovim opisom naroda Bosne i Hercegovine koji naziva hrvatskim.
 
ronhilllol:
Mrnjavčevići zaista jesu bili srpski vladari, ali srpski vladari hrvatskih korijena - i to je ključno u Ivanovom identitetu. Emblem koji stavlja na naslovnicu knjige je emblem obitelji Mrnavić, simbol Bizanta, koji su Srbi s vremenom prisvojili. Kao i sve drugo uostalom.

Inače, to i dalje nema veze sa njegovim opisom naroda Bosne i Hercegovine koji naziva hrvatskim.
Kliknite za proširenje...
Dobro, to ti sad možeš da pričaš na savetu HNS-a, HČSP-a i sl. Okej, možeš i ovde, ali niko ne sluša.
 
ronhilllol:
Zašto tip za kojeg tvrdiš da se smatrao Srbinom oplakuje hrvatski puk od Bosne preko Hercegovine do sinjeg mora?
Kliknite za proširenje...
Zaista, pa kako ne vidiš da je vatikanski plaćenik?!?

Шибенчанин Иван Томко Мрнавић, титуларни бискуп босански, који је написао Савино житије под насловом „Живот Светог Саве епископа: сина Симеона Стефана краља Рашке“. Ово дело објављено је у Риму 1640. године, а у њему Мрнавић наглашава да је Сава „пресјајни изданак који је у тринаестом веку, светитељским начином живота, прославио своје краљевско порекло“.

Године 1789. макарски каноник др Иван Јосип Павловић Лучић поново, у Венецији, штампа Мрнавићеву биографију Светог Саве, с портретима српског првојерарха у бакрорезу и грбовљем Немањића и службом Светом Сави која је прилагођена католичкој литургији. Као приређивач књиге, Павловић Лучић тврди да његова породица потиче „од великих Немањића“! Сам Мрнавић, нешто мање смион од Лучића, своју генеалогију изводи од династије Мрњавчевића, а на основу тог свог уверења сам је себи додао друго презиме – Мрнавић.

За учене католичке свештенике, као и за народног епског песника, привлачност преткосовских српских династија била је магнетска. Славни одсјај у времену ропства под туђим крунама. А и Мрнавић и Лучић поносно истичу да су „српског племена“.
 
ronhilllol:
Kakve veze ima Vatikan sa elitom koja predstavlja hrvatski puk?
Kliknite za proširenje...
Ključne. Rimokatolička crkva, odnosno Vatikan, odigrala je presudnu ulogu u oblikovanju hrvatskog identiteta kroz različite aspekte, uključujući etnogenezu, standardizaciju jezika, književnost i odnos prema državnosti. Evo kako su se te veze manifestovale kroz istoriju:

1. Etnogeneza i identitet​

  • Uloga katoličanstva u formiranju identiteta: Od dolaska Hrvata na ove prostore u 7. veku, katoličanstvo je odigralo ključnu ulogu u oblikovanju hrvatskog etničkog identiteta. Pokrštavanje Hrvata, koje se odvijalo tokom 8. i 9. veka, povezalo ih je s rimskom crkvenom tradicijom, za razliku od susednih Slovena koji su prihvatili pravoslavlje. Ovo je stvorilo jasnu versku granicu koja je doprinela jačanju posebnog identiteta.
  • Vatikan i zaštita Hrvata: Tokom srednjeg veka, Vatikan je često podržavao Hrvatsku kao „predziđe kršćanstva“ (antemurale christianitatis) u borbi protiv Osmanskog Carstva. Ova uloga dala je Hrvatima simbolički status branitelja katoličke Evrope.

2. Standardizacija jezika​

  • Glagoljica: Katolička crkva dozvolila je Hrvatima upotrebu glagoljice u bogosluženju, što je bilo retkost u rimokatoličkom svetu. Ovo je omogućilo razvoj specifičnog hrvatskog književnog izraza na narodnom jeziku, ali u crkvenom kontekstu.
  • Kasnije standardizacije: Uticaj Vatikana kroz isusovački red, posebno preko Klaudija Akvavive (Claudio Acquaviva), bio ključan u procesu koji je vodio ka standardizaciji jezika na prostoru gde su živeli Hrvati. Ovo predstavlja značajan primer kako je Katolička crkva, preko svojih institucija i ličnosti, direktno uticala na oblikovanje jezičkog standarda.
    Bartol Kašić i "Ilirska gramatika"
    • Nalog Klaudija Akvavive: Bartol Kašić, isusovac iz Dubrovnika, dobio je zadatak od Akvavive, generala isusovačkog reda, da sastavi gramatiku "ilirskog jezika." Cilj ovog zadatka bio je širenje katoličanstva među slovenskim narodima Balkana, koristeći zajednički jezik koji bi bio prihvatljiv za crkvene potrebe.
    • Gramatika iz 1604. godine: Kašićeva "Institutionum linguae Illyricae libri duo" (Dve knjige ilirske gramatike) bila je prva gramatika slovenskog jezika na ovim prostorima. Ona je postavila temelje za standardizaciju jezika koji je služio potrebama Katoličke crkve. Iako je nazivana "ilirski jezik," praktično je obuhvatala štokavsko narječje koje se vremenom profilisalo kao osnova za hrvatski književni jezik.

  • Crkveni hrvatski jezik​

    • Štokavski kao osnova: Vatikan je, preko svojih crkvenih misija, podržavao štokavsko narječje, jer je ono imalo najširu upotrebu među katoličkim Slavoncima, Hrvatima, katoličkim i pravoslavnim Srbima. Ovo je omogućilo Crkvi da lakše dopre do šire populacije.
    • Cilj: religijska homogenizacija: Standardizacija jezika nije bila samo lingvistički poduhvat već i političko-ideološki projekat, jer je cilj bio jačanje katoličkog uticaja na Balkanu, posebno u sukobu s pravoslavljem i protestantizmom.

  • Veza s Vatikanom i političko-kulturni uticaj​

    1. Širenje misija: Isusovci su koristili standardizovani jezik za širenje katoličke vere putem bogoslužbenih knjiga, katekizama i propovedi.
    2. Crkvena kontrola nad obrazovanjem: Uloga isusovačkih škola i Katoličke crkve u obrazovanju bila je ključna za očuvanje i širenje ovog jezičkog standarda.
    3. Religijski okvir jezičkog razvoja: Kašićeva gramatika postala je model za mnoge kasnije radove koji su se koristili u liturgiji, književnosti i obrazovanju.
Vatikan, putem isusovačkog reda i ličnosti poput Klaudija Akvavive i Bartola Kašića, odigrao je ključnu ulogu u standardizaciji jezika na štokavskoj osnovi, koji je kasnije bio prepoznat kao "crkveni hrvatski jezik." Ovo nije bio samo lingvistički projekat već deo šire strategije Vatikana za jačanje katoličkog uticaja na slovenskom Balkanu. Dakle, Vaša tvrdnja o Vatikanskom doprinosu standardizaciji jezika stoji i dodatno osvetljava istorijske procese u kojima su jezik, religija i politika bili neraskidivo povezani.​

3. Književnost i kultura​

  • Crkvena književnost: Hrvatska književnost u ranom periodu bila je snažno vezana za Crkvu. Mnogi pisci, poput Marka Marulića („otac hrvatske književnosti“), bili su inspirisani katoličkom teologijom i moralom.
  • Religijska tematika: Kroz celokupnu istoriju, religijska tematika dominirala je hrvatskom književnošću, od srednjovekovnih himni i liturgijskih tekstova do humanističke i barokne književnosti.
  • Širenje obrazovanja: Crkva je bila glavni nosilac obrazovanja i širenja pismenosti, što je omogućilo stvaranje književnih i kulturnih centara u hrvatskim zemljama.

4. Odnos prema državnosti​

  • Podrška Vatikana nezavisnosti Hrvatske: Vatikan je kroz istoriju često davao podršku ideji hrvatske državnosti, posebno u smislu očuvanja katoličkog identiteta u kontekstu viševernih i višenacionalnih država poput Austrougarske i Jugoslavije.
  • Raspad Jugoslavije: Tokom devedesetih godina, Vatikan je bio jedan od prvih međunarodnih aktera koji su priznali nezavisnost Hrvatske, čime je pokazao političku podršku obnovi hrvatske državnosti.

5. Odnos prema drugim narodima​

  • Sukob s pravoslavljem: Uloga Katoličke crkve u Hrvatskoj neretko je bila u kontrastu sa pravoslavnom tradicijom susednih Srba. Tokom 20. veka, ovaj verski i kulturni sukob povremeno je bio instrumentalizovan u političke svrhe.
  • Unijatski uticaj: Vatikan je povremeno pokušavao da posreduje između katolicizma i pravoslavlja kroz unijatstvo, što je takođe oblikovalo odnose unutar hrvatskog i šireg slovenskog prostora.

Zaključak​

Rimokatolička crkva i Vatikan bili su ključni akteri u oblikovanju hrvatskog etničkog, verskog i kulturnog identiteta. Njihova uloga bila je najizraženija u kontekstu očuvanja verske i kulturne samosvojnosti Hrvata, često u opoziciji prema pravoslavnim i protestantskim uticajima, ali i u okvirima šire evropske politike.
 
Лекизан:
Икавицу има и штокавица и кајкавица и чакавица, благе везе ти немаш.
Pogledajte prilog 1649003
Ако је нешто данас тако то не значи да је тако било и 100, 200, 500 или 1000 година пре.Немаш ти знања за разговор на ову тему.
Kliknite za proširenje...
Ко је живео у Загребу и Славонији у ово време?
 
Mrkalj:
Zaista, pa kako ne vidiš da je vatikanski plaćenik?!?

Шибенчанин Иван Томко Мрнавић, титуларни бискуп босански, који је написао Савино житије под насловом „Живот Светог Саве епископа: сина Симеона Стефана краља Рашке“. Ово дело објављено је у Риму 1640. године, а у њему Мрнавић наглашава да је Сава „пресјајни изданак који је у тринаестом веку, светитељским начином живота, прославио своје краљевско порекло“.

Године 1789. макарски каноник др Иван Јосип Павловић Лучић поново, у Венецији, штампа Мрнавићеву биографију Светог Саве, с портретима српског првојерарха у бакрорезу и грбовљем Немањића и службом Светом Сави која је прилагођена католичкој литургији. Као приређивач књиге, Павловић Лучић тврди да његова породица потиче „од великих Немањића“! Сам Мрнавић, нешто мање смион од Лучића, своју генеалогију изводи од династије Мрњавчевића, а на основу тог свог уверења сам је себи додао друго презиме – Мрнавић.

За учене католичке свештенике, као и за народног епског песника, привлачност преткосовских српских династија била је магнетска. Славни одсјај у времену ропства под туђим крунама. А и Мрнавић и Лучић поносно истичу да су „српског племена“.
Kliknite za proširenje...
Аустријски генерал Велден је записао да је међу Морлацима веома развијен култ Марка Краљевића, што иде у прилог већ наведене тезе.
Иван Ловрић каже да су православни Морлаци исте народности као и Морлаци латинског обреда a њемачки етнолози Кол и Бидерман идентификују Морлаке као Србе, сем тога код Морлака постоји поштовање породичног заштитника, то јест славе, што свакако није било код Хрвата у том периоду, тако да реално нема неких недоумица који народ је настањивао те просторе, осим наравно фабриковања историјских чињеница.
 
Mrkalj:
Ključne. Rimokatolička crkva, odnosno Vatikan, odigrala je presudnu ulogu u oblikovanju hrvatskog identiteta kroz različite aspekte, uključujući etnogenezu, standardizaciju jezika, književnost i odnos prema državnosti. Evo kako su se te veze manifestovale kroz istoriju:

1. Etnogeneza i identitet​

  • Uloga katoličanstva u formiranju identiteta: Od dolaska Hrvata na ove prostore u 7. veku, katoličanstvo je odigralo ključnu ulogu u oblikovanju hrvatskog etničkog identiteta. Pokrštavanje Hrvata, koje se odvijalo tokom 8. i 9. veka, povezalo ih je s rimskom crkvenom tradicijom, za razliku od susednih Slovena koji su prihvatili pravoslavlje. Ovo je stvorilo jasnu versku granicu koja je doprinela jačanju posebnog identiteta.
  • Vatikan i zaštita Hrvata: Tokom srednjeg veka, Vatikan je često podržavao Hrvatsku kao „predziđe kršćanstva“ (antemurale christianitatis) u borbi protiv Osmanskog Carstva. Ova uloga dala je Hrvatima simbolički status branitelja katoličke Evrope.

2. Standardizacija jezika​

  • Glagoljica: Katolička crkva dozvolila je Hrvatima upotrebu glagoljice u bogosluženju, što je bilo retkost u rimokatoličkom svetu. Ovo je omogućilo razvoj specifičnog hrvatskog književnog izraza na narodnom jeziku, ali u crkvenom kontekstu.
  • Kasnije standardizacije: Uticaj Vatikana kroz isusovački red, posebno preko Klaudija Akvavive (Claudio Acquaviva), bio ključan u procesu koji je vodio ka standardizaciji jezika na prostoru gde su živeli Hrvati. Ovo predstavlja značajan primer kako je Katolička crkva, preko svojih institucija i ličnosti, direktno uticala na oblikovanje jezičkog standarda.
    Bartol Kašić i "Ilirska gramatika"
    • Nalog Klaudija Akvavive: Bartol Kašić, isusovac iz Dubrovnika, dobio je zadatak od Akvavive, generala isusovačkog reda, da sastavi gramatiku "ilirskog jezika." Cilj ovog zadatka bio je širenje katoličanstva među slovenskim narodima Balkana, koristeći zajednički jezik koji bi bio prihvatljiv za crkvene potrebe.
    • Gramatika iz 1604. godine: Kašićeva "Institutionum linguae Illyricae libri duo" (Dve knjige ilirske gramatike) bila je prva gramatika slovenskog jezika na ovim prostorima. Ona je postavila temelje za standardizaciju jezika koji je služio potrebama Katoličke crkve. Iako je nazivana "ilirski jezik," praktično je obuhvatala štokavsko narječje koje se vremenom profilisalo kao osnova za hrvatski književni jezik.

  • Crkveni hrvatski jezik​

    • Štokavski kao osnova: Vatikan je, preko svojih crkvenih misija, podržavao štokavsko narječje, jer je ono imalo najširu upotrebu među katoličkim Slavoncima, Hrvatima, katoličkim i pravoslavnim Srbima. Ovo je omogućilo Crkvi da lakše dopre do šire populacije.
    • Cilj: religijska homogenizacija: Standardizacija jezika nije bila samo lingvistički poduhvat već i političko-ideološki projekat, jer je cilj bio jačanje katoličkog uticaja na Balkanu, posebno u sukobu s pravoslavljem i protestantizmom.

  • Veza s Vatikanom i političko-kulturni uticaj​

    1. Širenje misija: Isusovci su koristili standardizovani jezik za širenje katoličke vere putem bogoslužbenih knjiga, katekizama i propovedi.
    2. Crkvena kontrola nad obrazovanjem: Uloga isusovačkih škola i Katoličke crkve u obrazovanju bila je ključna za očuvanje i širenje ovog jezičkog standarda.
    3. Religijski okvir jezičkog razvoja: Kašićeva gramatika postala je model za mnoge kasnije radove koji su se koristili u liturgiji, književnosti i obrazovanju.
Vatikan, putem isusovačkog reda i ličnosti poput Klaudija Akvavive i Bartola Kašića, odigrao je ključnu ulogu u standardizaciji jezika na štokavskoj osnovi, koji je kasnije bio prepoznat kao "crkveni hrvatski jezik." Ovo nije bio samo lingvistički projekat već deo šire strategije Vatikana za jačanje katoličkog uticaja na slovenskom Balkanu. Dakle, Vaša tvrdnja o Vatikanskom doprinosu standardizaciji jezika stoji i dodatno osvetljava istorijske procese u kojima su jezik, religija i politika bili neraskidivo povezani.​

3. Književnost i kultura​

  • Crkvena književnost: Hrvatska književnost u ranom periodu bila je snažno vezana za Crkvu. Mnogi pisci, poput Marka Marulića („otac hrvatske književnosti“), bili su inspirisani katoličkom teologijom i moralom.
  • Religijska tematika: Kroz celokupnu istoriju, religijska tematika dominirala je hrvatskom književnošću, od srednjovekovnih himni i liturgijskih tekstova do humanističke i barokne književnosti.
  • Širenje obrazovanja: Crkva je bila glavni nosilac obrazovanja i širenja pismenosti, što je omogućilo stvaranje književnih i kulturnih centara u hrvatskim zemljama.

4. Odnos prema državnosti​

  • Podrška Vatikana nezavisnosti Hrvatske: Vatikan je kroz istoriju često davao podršku ideji hrvatske državnosti, posebno u smislu očuvanja katoličkog identiteta u kontekstu viševernih i višenacionalnih država poput Austrougarske i Jugoslavije.
  • Raspad Jugoslavije: Tokom devedesetih godina, Vatikan je bio jedan od prvih međunarodnih aktera koji su priznali nezavisnost Hrvatske, čime je pokazao političku podršku obnovi hrvatske državnosti.

5. Odnos prema drugim narodima​

  • Sukob s pravoslavljem: Uloga Katoličke crkve u Hrvatskoj neretko je bila u kontrastu sa pravoslavnom tradicijom susednih Srba. Tokom 20. veka, ovaj verski i kulturni sukob povremeno je bio instrumentalizovan u političke svrhe.
  • Unijatski uticaj: Vatikan je povremeno pokušavao da posreduje između katolicizma i pravoslavlja kroz unijatstvo, što je takođe oblikovalo odnose unutar hrvatskog i šireg slovenskog prostora.

Zaključak​

Rimokatolička crkva i Vatikan bili su ključni akteri u oblikovanju hrvatskog etničkog, verskog i kulturnog identiteta. Njihova uloga bila je najizraženija u kontekstu očuvanja verske i kulturne samosvojnosti Hrvata, često u opoziciji prema pravoslavnim i protestantskim uticajima, ali i u okvirima šire evropske politike.
Kliknite za proširenje...
Hrvatski je čakavski, Stokavski je srpski. Kajkavski slovenački, bar ja tako logicki kontam, nema mi smosla da jedan narod govori 3 medjusobno nerazumljiva govora, samo jer su katolici.
 
Srboskizborim:
Kliknite za proširenje...
Nije Milosevic izdao vec svadja oko toga ko c e tamo biti glavni...Srpska Krajina imala je dovoljno oruzija i ljudstva da se odupre hrvatimma ..Sve je unaprjed pripremljeno za bjezanje -da z a bjezanje -gorivo podjeljeno 90 posto vojnika je napustilo polozaje ranije ..Epilog s e zna .Svadja i nesloga istorijska bolest Srba..
od Kosovske bitke pa do danas Srbi su bili podjeljeni na tri strane ,oni koji su spremni d as ebore do kraja,oni koji vagaju i cekaju ishod svega negdje na sigurnom i oni koji su izdajnici .I uvjek oni sto su izdajnici i oni koji cekaju sta c e biti na kraju dodju na vlast.Nikako da se nauci lekcija ...itd i itd
 
balkanski ratnik:
Nije Milosevic izdao vec svadja oko toga ko c e tamo biti glavni...Srpska Krajina imala je dovoljno oruzija i ljudstva da se odupre hrvatimma ..Sve je unaprjed pripremljeno za bjezanje -da z a bjezanje -gorivo podjeljeno 90 posto vojnika je napustilo polozaje ranije ..Epilog s e zna .Svadja i nesloga istorijska bolest Srba..
Kliknite za proširenje...
Aaaaa jel' ??.....gdje se dedoše...ona nejač, žene, djeca, starci.....da se na Hrvatskoj zemlji igra moravac i pipirevka...da prostiš...neće da može, neće ☝️
Lovac Luka ulovio vuka:
Amerika je sve odlucila, domaci su samo bili nesposobni kako da izvuku sto povoljnije protiv takvog protivnika, tako i ta budu diplomate i da se medjusobno sloze zarad viseg cilja. Ne mozes cobanu dati bukvar
Kliknite za proširenje...

Nikakva Amerika...već su odlučili..."domaći". Nije bilo dobro pa ste odlučili da nađete bolje....a kad tamo...prisjeo vam pasulj jer nije bolji od domaće pure/palente.
Oće to..kad 'oćeš,kruva iznad ....pogače ☝️....ratničke balkanski 🤟
 
2ličan:
Aaaaa jel' ??.....gdje se dedoše...ona nejač, žene, djeca, starci.....da se na Hrvatskoj zemlji igra moravac i pipirevka...da prostiš...neće da može, neće ☝️


Nikakva Amerika...već su odlučili..."domaći". Nije bilo dobro pa ste odlučili da nađete bolje....a kad tamo...prisjeo vam pasulj jer nije bolji od domaće pure/palente.
Oće to..kad 'oćeš,kruva iznad ....pogače ☝️....ratničke balkanski 🤟
Kliknite za proširenje...
smiri strasti, a i ima film pad Krajine gde Hrvatski general otvoreno kaze Nato pakt nam je puno pomogao. Bilo pa proslo ipak ste vi Srbi Katolici
Palenta i Manistra ❤️❤️❤️❤️
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Zvali su ga “srpska majka”
Odgovora
2
Pregleda
250
Nina
Nina
M
Krštena Srbija i Bosna
Odgovora
6
Pregleda
404
leki1
leki1
M
Da li su kajkavci Hrvati ili zaseban narod?
81 82 83
Odgovora
2.064
Pregleda
10.958
Škutor Kićo
Š

Back
Top