Khal Drogo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.755
У сваком рату прва жртва бива истина. Ту свваки рат прати пропаганда гдје ће онај који има стварну политичку и ину моћ, који има ресурсе, капацитете, медијску машинерију наметнути своју "истину" о том рату. Ту је страну против Срба пречана, и у Српској и у Српској Крајини, заузео прејак играч који је моделирао своју "истину" о тим ратовима 1990их, и ту Срби и нису имали а и немају шанси. Јер и данас имамо рат послије рата, кроз који се агресиснуим наметањем те "истине" Србима настоји усадити терет "гријеха", кривице, доминантамн осјећај стида преко којег ће се трасирати пртина пројектованим политичким процесима.
У том "специјалном рату" против борбе Срба пречана да опстану своји на своме учешће је узео и тих година али узима и данас, како то рече Петар Божовић у једном филму, буљук јајара и проданих душа међу Србљем, који су за мало чара радили у корист непријатеља Срба. Издаја је дошла и са адресе одакле није смјело, роварило се опасно против српске борбе, стално слуђивање и распамећивање нације, и у тадашњим западним српским државама и у Србији, оно што је неопростиво, по потреби би се дозирао анимозитет у Србији према Србима пречанима, кроз који су сви лидери Срба са ову страну Дрине оклеветани, оцрњени, на том раздору апологети лика и дјела Милошевића раде и данас, углавном једна булумента која Србима пречанима не може опростити што су остали Срби и који ће кривите Србе пречане што је упокојена толико драга бивша им Југа. Срби у Српској су због своје непослушности суманутим идејама тадашњих лидера у Београду попили и санкције, Срби у Српској Крајини су прошли горе јер су им "увалили" своје играче преко које би уносили раздор и имплементирали идеје погубне по њихову борбу.
И послије сваког рата ваља "истрпити" поплаву верзија "истине" о тим ратовима, паметовања разних мрсомуда и лелемуда, бројни актери тих дешавања, и овог говорног подруичја и из бијела свијета, разни салонски генерали и опскурни политичари, по природи и тако професионални лажови, су написали и мемоаре, књиге кроз које су пренијели своја искуства, сјећања и виђења, уз тек понеке вриједне податке на маргинама тог писанија, брдо лагарија, произвољних и неозбиљних тумачења тих догађаја, и у правилу безвриједно штиво кроз које ће се додатно слуђивати већ слуђена нација.
Да ли је било разговора, договора, споразума српских лидера, рецимо Милошевића са кривоустим и важним актерима тих времена, укључујући и западне моћнике? Наравно да јесте. Да ли је било притисака, захтјева, ултиматума, "безобразних понуда", пријетњи западних моћника? Наравно да јесте. И садржаје тих разговора, пријетњи, ултиматума никад нећемо сазнати, некад ће се неко непромишљено открити и казати/написати оно што се није смјело, некад мемоаре свих тих политичких битанги ваља "читати и између редова", но и када се открију неки важни детаљи, пратиће то бројне наручене лажи, измишљене приче и ту опет није лако раздвојити истину од лажи.
Када је у питању Милошевић који јесте имао историјску улогу и чија ће дјела одредити и касније деценије, код сагледавања лика и дјела, наравно да је препоручљив опрез. Могуће није био дорастао времену, могуће није правовремено разумио процесе који су се дешавали, могуће и сам бјеше у неком раздору (а припомагала је збрци у глави и она бештија), очувати Југу или јачати Србију, спасавати пропалу бољшевичку идеју или се окренути српству, могуће су околности и моменат били превише неповољни, могуће је дошао моменат да се Србима наплате сви историјски "гријеси" (а да смо знали понекад пи.шати уз вјетар, оно, што јес', јес') а могуће се његовим избором у том времену историја заиграла са Србима, ђаво ће га знати.
Оно што јесте мој утисак, он је након пада и испоручења на Видиовдан 2001-е хашкој инквизицији "прогледао", тек тада је имао јасну слику како стоје ствари, тек тада је схватио гдје је све гријешио, разумио ко су стварни непријатељи. Његова борба против хашке машинерије лажи заслужује поштовање, добро се тукао против тих бјелосвјетских битанги током тог политичког процеса против једног непослушног народа, толико добро да су га морали убити 2006.године, хуље тако раде.
Све прије, уз разумијевање да су и околности биле неповољне, да бјеше и притисака и ултиматума и пријетњи (а знам подоста, нешто могу да напишем, нешто из разумљивих разлога не), да бјеше и роварења и инфилтрираних од стране непријатеља Срба "сарадника", пратиле су не ријетке рђаве одлуке, лоше процјене, не ријетко неразумијевање ситуације, политичког тренутка, потискивање тежњи Срба пречана зарад мало политичког профита у Србији, прекршио је и прво правило у рату, било каквом, "ако се тучеш, онда се туци".
Шта је ту је, моји Срби у Српској Крајини покушали су у том времену које бјеше наставак времена оне ендехазије и које је морало доћи, су покушали одбранитио своје право на постојање, да опстану своји на своме, Нису успјели, прејак играч је заузео страну против Срба. Идемо даље, ваља извући поуке, историја не завршава 1995-е, нити 2023-е, и у наредним временима дешаваће се процеси који ће промијенити што шта, који не морају бити увијек на штету Срба.
У том "специјалном рату" против борбе Срба пречана да опстану своји на своме учешће је узео и тих година али узима и данас, како то рече Петар Божовић у једном филму, буљук јајара и проданих душа међу Србљем, који су за мало чара радили у корист непријатеља Срба. Издаја је дошла и са адресе одакле није смјело, роварило се опасно против српске борбе, стално слуђивање и распамећивање нације, и у тадашњим западним српским државама и у Србији, оно што је неопростиво, по потреби би се дозирао анимозитет у Србији према Србима пречанима, кроз који су сви лидери Срба са ову страну Дрине оклеветани, оцрњени, на том раздору апологети лика и дјела Милошевића раде и данас, углавном једна булумента која Србима пречанима не може опростити што су остали Срби и који ће кривите Србе пречане што је упокојена толико драга бивша им Југа. Срби у Српској су због своје непослушности суманутим идејама тадашњих лидера у Београду попили и санкције, Срби у Српској Крајини су прошли горе јер су им "увалили" своје играче преко које би уносили раздор и имплементирали идеје погубне по њихову борбу.
И послије сваког рата ваља "истрпити" поплаву верзија "истине" о тим ратовима, паметовања разних мрсомуда и лелемуда, бројни актери тих дешавања, и овог говорног подруичја и из бијела свијета, разни салонски генерали и опскурни политичари, по природи и тако професионални лажови, су написали и мемоаре, књиге кроз које су пренијели своја искуства, сјећања и виђења, уз тек понеке вриједне податке на маргинама тог писанија, брдо лагарија, произвољних и неозбиљних тумачења тих догађаја, и у правилу безвриједно штиво кроз које ће се додатно слуђивати већ слуђена нација.
Да ли је било разговора, договора, споразума српских лидера, рецимо Милошевића са кривоустим и важним актерима тих времена, укључујући и западне моћнике? Наравно да јесте. Да ли је било притисака, захтјева, ултиматума, "безобразних понуда", пријетњи западних моћника? Наравно да јесте. И садржаје тих разговора, пријетњи, ултиматума никад нећемо сазнати, некад ће се неко непромишљено открити и казати/написати оно што се није смјело, некад мемоаре свих тих политичких битанги ваља "читати и између редова", но и када се открију неки важни детаљи, пратиће то бројне наручене лажи, измишљене приче и ту опет није лако раздвојити истину од лажи.
Када је у питању Милошевић који јесте имао историјску улогу и чија ће дјела одредити и касније деценије, код сагледавања лика и дјела, наравно да је препоручљив опрез. Могуће није био дорастао времену, могуће није правовремено разумио процесе који су се дешавали, могуће и сам бјеше у неком раздору (а припомагала је збрци у глави и она бештија), очувати Југу или јачати Србију, спасавати пропалу бољшевичку идеју или се окренути српству, могуће су околности и моменат били превише неповољни, могуће је дошао моменат да се Србима наплате сви историјски "гријеси" (а да смо знали понекад пи.шати уз вјетар, оно, што јес', јес') а могуће се његовим избором у том времену историја заиграла са Србима, ђаво ће га знати.
Оно што јесте мој утисак, он је након пада и испоручења на Видиовдан 2001-е хашкој инквизицији "прогледао", тек тада је имао јасну слику како стоје ствари, тек тада је схватио гдје је све гријешио, разумио ко су стварни непријатељи. Његова борба против хашке машинерије лажи заслужује поштовање, добро се тукао против тих бјелосвјетских битанги током тог политичког процеса против једног непослушног народа, толико добро да су га морали убити 2006.године, хуље тако раде.
Све прије, уз разумијевање да су и околности биле неповољне, да бјеше и притисака и ултиматума и пријетњи (а знам подоста, нешто могу да напишем, нешто из разумљивих разлога не), да бјеше и роварења и инфилтрираних од стране непријатеља Срба "сарадника", пратиле су не ријетке рђаве одлуке, лоше процјене, не ријетко неразумијевање ситуације, политичког тренутка, потискивање тежњи Срба пречана зарад мало политичког профита у Србији, прекршио је и прво правило у рату, било каквом, "ако се тучеш, онда се туци".
Шта је ту је, моји Срби у Српској Крајини покушали су у том времену које бјеше наставак времена оне ендехазије и које је морало доћи, су покушали одбранитио своје право на постојање, да опстану своји на своме, Нису успјели, прејак играч је заузео страну против Срба. Идемо даље, ваља извући поуке, историја не завршава 1995-е, нити 2023-е, и у наредним временима дешаваће се процеси који ће промијенити што шта, који не морају бити увијек на штету Срба.
Poslednja izmena:
