Zoroastar
Domaćin
- Poruka
- 3.783
Beograd, 12. maj 2013
Piše: Max Hubber, Allgemaine Zeitung
Prošlo je skoro godinu dana otkako se u Srbiji dogodio neočekivani preokret.
Posle potpunog debakla ne samo vladajućih, nego i opozicionih stranaka na izborima 2012. godine, u Srbiji je javnim konkursom formirana vlada sastavljena isključivo od stručnih i sposobnih ljudi, koji se pre toga nisu bavili politikom, niti učestvovali u ijednoj od prethodnih vlasti.
Ta vlada je za samo 6 meseci stvari postavila tako da Srbija više ne liči na onu oronulu i konfuznu zemlju, kakva je bila pre samo godinu dana.
Nova vlada je donela niz zakonskih uredbi koje su relativno brzo olakšale život običnim građanima.
Novac za taj projekat "prve pomoći" je uglavnom namaknut od tzv. tajkuna i drugih biznismena, koji su, zbog osnovane sumnje da su počinili niz krivičnih dela tokom privatizacije, stavljeni pred izbor: konfiskacija ili abolicija, koja je uključivala plaćanje za legalizaciju privatizovane imovine, plaćanje izbegavanih poreza na dobit, isplatu neisplaćenih plata i niz sličnih postupaka.
Većina osumnjičenih se opredelila za aboliciju, kojom nisu oslobođeni krivične odgovornosti, ali bar nisu otišli na služenje zatvorske kazne, što se , uz konfiskaciju celokupne "sumnjive imovine", desilo jednom broju upornih i tvrdoglavih.
Nekadašnja Narodna skupština, od strane pobednika na izborima prozvana “nenarodnom i partijskom” je odlukom pobedničke većine raspuštena i zamenjena Skupštinom narodnih predstavnika, koju čine predstavnici iz svih Opština, koje ljudi u lokalu biraju po imenu i prezimenu i lako smenjuju ako im se učini da ih ne predstavljaju dobro.
Ova nova Skupština nema stalne sednice, a za ovih godinu dana sazvana je samo četiri puta.
Srbijom, ustvari, upravljaju Vlada i Premijer, koga je nova Skupština izabrala na samom početku svog nastanka.
Sada već bivši predsednik Republike Srbije, gospodin Tadić, je na svojoj funkciji opstao do pre mesec dana, ali tek nakon što je dao i potpisao izjavu da će do kraja mandata, odnosno do odluke Vlade i Skupštine o tome kada će taj kraj nastupiti , postupati isključivo po instrukcijama nove vlade.
Jedan broj narodnih zastupnika, odnosno članova Skupštine, zahteva od vlade, da protiv Tadića, kao i protiv jednog broja drugih političara, podigne optužnicu.
Premijer, gospodin XY, je, međutim, tim povodom izjavio, “da se Tadiću ne može suditi kao bivšem predsedniku, jer bi se onda na sud morali izvesti i svi oni koji su glasali za njega i da gospodin Tadić može odgovarati samo za dokazana krivična dela, koja je počinio kao pojedinac, a da mu je za ostalo narod presudio na izborima”.
Premda Srbija, odnosno nova vlada nije zvanično odustala od "evropskog puta" ipak se i u tom domenu desio svojevrsni preokret.
Naime, ulazak u EU je ne samo izgubio primat u poltici Srbije, nego je postao gotovo potpuno neobavezna stvar, čiji dalji razvoj je stavljen u zavisnost od ponašanja EU prema pitanjima koja su bitna za Srbiju.
Jedno od njih je i pitanje Kosova, koje i nova vlast tretira kao srpsku teritoriju, na kojoj nema ingerencije i za koju je zatražila od OUN novu, tzv. ravnotežnu misiju, koju bi činile SAD i zemlje koje izabere SAD, ali i Rusija i zemlje koje izabere Rusija.
Za ovaj svoj stav nova vlast je zatražila čak i podršku EU, napominjući da ne bi imala protiv ni kada bi EULEX otišao sa Kosova, a ni kada bi ostao , kao "dopuna ravnotežnoj misiji".
Na ovo traženje, gospođa Ešton je zbunjeno izjavila: "Da li se to nova srpska vlast sa nama šali?", ali Brisel, u suštini, nije na to traženje odreagovao negativno, jer mu postaje jasno da se na Srbiju više ne može računati kao na zemlju koja žarko priželjkuje evrointegracije.
Inače, nova vlada punom parom radi na realizaciji svog Programa za oporavak i ekonomski razvoj Srbije, a u to je uključila i jedan broj stranih, čak i veoma poznatih stručnjaka, koji su se vrlo rado, naravno uz odgovarajući honorar, prihvatili tog posla.
Trenutno se najviše radi na razvoju aktivnog turizma i prerađivačke industrije za poljoprivredne proizvode.
Ustvari, prave se kooperacije sa starnim firmama, koje bi, uz deobu dobiti, prerađivale i ambalažirale srpske poljoprivredne brend i ostale proizvode.
Još bi se mnogo toga moglo napisati o, slobodno se može reći, novoj Srbiji.
Ali, to ću ostaviti za neke potonje reportaže.
Na kraju bih da saopštim i jedan svoj lični utisak.
Iskreno: čovek ne može biti ravnodušan, čak šta mora biti i gotovo fasciniran energijom koja se neočekivano pokrenula u Srbiji.
Ali, ima tu i stvari koje jednom “ogrezlom” zapadnjaku, u kakve spadam i sam, naprosto ne mogu da se dopadnu.
Moj jak utisak, za koji doduše nemam “legalne “ dokaze, jer sve što se u Srbiji desilo desilo se i legitimno i legalno, jeste da je u toj čudnoj zemlji, posle decenije pokušaja da postane demokratska, demokratija, kakvu smo poznavali i voleli mi “ogrezli” zapadnjaci, na jedan, rekao bih vrlo lukav način, temeljno pokopana.
I to sve uz pomoć demosa.
Ne bih da insinuiram, ali jedno slično, premda mnogo grublje pokopavanje, je demokratija doživela u Nemačkoj, prošlog veka posle 1933. godine.
Doduše, sadašnji “vođa” Srbije skoro ni po čemu ne liči na onog Firera, ali…
ВАЖНА НАПОМЕНА ЧИТАОЦИМА ОВОГ ЧЛАНКА:
Ja знам да сте толико навикли да "размишљате" шематски, да делује готово немогуће бар мало вас одучити од тога.
Па ипак за разумевање овог топика ћете морати избацити из главе све те левичарске, десничарске и друге обрасце.
У тексту је јасно предочено да су на изборима потучене СВЕ познате "снаге", дакле и левичарске, па је потпуно бесмислено што овде уопште и помињете могућност да се ради о некој "левичарској" организацији.
А не ради се ни о десничарској.
Организација која ће постићи циљеве наведене у тексту Макса Хубера не пати ни од једне идеологије, јер све су тесна одела за стварност.
Да је Србији могло да помогне ишта друго осим памети, та организација не би ни настајала, јер њену срж ионако чине људи који имају и друга и паметнија посла него да се мају по политичкој сцени.
Али пошто је дошло докле је дошло, прихватили су се и тога.
И то је све.
Piše: Max Hubber, Allgemaine Zeitung
Prošlo je skoro godinu dana otkako se u Srbiji dogodio neočekivani preokret.
Posle potpunog debakla ne samo vladajućih, nego i opozicionih stranaka na izborima 2012. godine, u Srbiji je javnim konkursom formirana vlada sastavljena isključivo od stručnih i sposobnih ljudi, koji se pre toga nisu bavili politikom, niti učestvovali u ijednoj od prethodnih vlasti.
Ta vlada je za samo 6 meseci stvari postavila tako da Srbija više ne liči na onu oronulu i konfuznu zemlju, kakva je bila pre samo godinu dana.
Nova vlada je donela niz zakonskih uredbi koje su relativno brzo olakšale život običnim građanima.
Novac za taj projekat "prve pomoći" je uglavnom namaknut od tzv. tajkuna i drugih biznismena, koji su, zbog osnovane sumnje da su počinili niz krivičnih dela tokom privatizacije, stavljeni pred izbor: konfiskacija ili abolicija, koja je uključivala plaćanje za legalizaciju privatizovane imovine, plaćanje izbegavanih poreza na dobit, isplatu neisplaćenih plata i niz sličnih postupaka.
Većina osumnjičenih se opredelila za aboliciju, kojom nisu oslobođeni krivične odgovornosti, ali bar nisu otišli na služenje zatvorske kazne, što se , uz konfiskaciju celokupne "sumnjive imovine", desilo jednom broju upornih i tvrdoglavih.
Nekadašnja Narodna skupština, od strane pobednika na izborima prozvana “nenarodnom i partijskom” je odlukom pobedničke većine raspuštena i zamenjena Skupštinom narodnih predstavnika, koju čine predstavnici iz svih Opština, koje ljudi u lokalu biraju po imenu i prezimenu i lako smenjuju ako im se učini da ih ne predstavljaju dobro.
Ova nova Skupština nema stalne sednice, a za ovih godinu dana sazvana je samo četiri puta.
Srbijom, ustvari, upravljaju Vlada i Premijer, koga je nova Skupština izabrala na samom početku svog nastanka.
Sada već bivši predsednik Republike Srbije, gospodin Tadić, je na svojoj funkciji opstao do pre mesec dana, ali tek nakon što je dao i potpisao izjavu da će do kraja mandata, odnosno do odluke Vlade i Skupštine o tome kada će taj kraj nastupiti , postupati isključivo po instrukcijama nove vlade.
Jedan broj narodnih zastupnika, odnosno članova Skupštine, zahteva od vlade, da protiv Tadića, kao i protiv jednog broja drugih političara, podigne optužnicu.
Premijer, gospodin XY, je, međutim, tim povodom izjavio, “da se Tadiću ne može suditi kao bivšem predsedniku, jer bi se onda na sud morali izvesti i svi oni koji su glasali za njega i da gospodin Tadić može odgovarati samo za dokazana krivična dela, koja je počinio kao pojedinac, a da mu je za ostalo narod presudio na izborima”.
Premda Srbija, odnosno nova vlada nije zvanično odustala od "evropskog puta" ipak se i u tom domenu desio svojevrsni preokret.
Naime, ulazak u EU je ne samo izgubio primat u poltici Srbije, nego je postao gotovo potpuno neobavezna stvar, čiji dalji razvoj je stavljen u zavisnost od ponašanja EU prema pitanjima koja su bitna za Srbiju.
Jedno od njih je i pitanje Kosova, koje i nova vlast tretira kao srpsku teritoriju, na kojoj nema ingerencije i za koju je zatražila od OUN novu, tzv. ravnotežnu misiju, koju bi činile SAD i zemlje koje izabere SAD, ali i Rusija i zemlje koje izabere Rusija.
Za ovaj svoj stav nova vlast je zatražila čak i podršku EU, napominjući da ne bi imala protiv ni kada bi EULEX otišao sa Kosova, a ni kada bi ostao , kao "dopuna ravnotežnoj misiji".
Na ovo traženje, gospođa Ešton je zbunjeno izjavila: "Da li se to nova srpska vlast sa nama šali?", ali Brisel, u suštini, nije na to traženje odreagovao negativno, jer mu postaje jasno da se na Srbiju više ne može računati kao na zemlju koja žarko priželjkuje evrointegracije.
Inače, nova vlada punom parom radi na realizaciji svog Programa za oporavak i ekonomski razvoj Srbije, a u to je uključila i jedan broj stranih, čak i veoma poznatih stručnjaka, koji su se vrlo rado, naravno uz odgovarajući honorar, prihvatili tog posla.
Trenutno se najviše radi na razvoju aktivnog turizma i prerađivačke industrije za poljoprivredne proizvode.
Ustvari, prave se kooperacije sa starnim firmama, koje bi, uz deobu dobiti, prerađivale i ambalažirale srpske poljoprivredne brend i ostale proizvode.
Još bi se mnogo toga moglo napisati o, slobodno se može reći, novoj Srbiji.
Ali, to ću ostaviti za neke potonje reportaže.
Na kraju bih da saopštim i jedan svoj lični utisak.
Iskreno: čovek ne može biti ravnodušan, čak šta mora biti i gotovo fasciniran energijom koja se neočekivano pokrenula u Srbiji.
Ali, ima tu i stvari koje jednom “ogrezlom” zapadnjaku, u kakve spadam i sam, naprosto ne mogu da se dopadnu.
Moj jak utisak, za koji doduše nemam “legalne “ dokaze, jer sve što se u Srbiji desilo desilo se i legitimno i legalno, jeste da je u toj čudnoj zemlji, posle decenije pokušaja da postane demokratska, demokratija, kakvu smo poznavali i voleli mi “ogrezli” zapadnjaci, na jedan, rekao bih vrlo lukav način, temeljno pokopana.
I to sve uz pomoć demosa.
Ne bih da insinuiram, ali jedno slično, premda mnogo grublje pokopavanje, je demokratija doživela u Nemačkoj, prošlog veka posle 1933. godine.
Doduše, sadašnji “vođa” Srbije skoro ni po čemu ne liči na onog Firera, ali…
ВАЖНА НАПОМЕНА ЧИТАОЦИМА ОВОГ ЧЛАНКА:
Ja знам да сте толико навикли да "размишљате" шематски, да делује готово немогуће бар мало вас одучити од тога.
Па ипак за разумевање овог топика ћете морати избацити из главе све те левичарске, десничарске и друге обрасце.
У тексту је јасно предочено да су на изборима потучене СВЕ познате "снаге", дакле и левичарске, па је потпуно бесмислено што овде уопште и помињете могућност да се ради о некој "левичарској" организацији.
А не ради се ни о десничарској.
Организација која ће постићи циљеве наведене у тексту Макса Хубера не пати ни од једне идеологије, јер све су тесна одела за стварност.
Да је Србији могло да помогне ишта друго осим памети, та организација не би ни настајала, јер њену срж ионако чине људи који имају и друга и паметнија посла него да се мају по политичкој сцени.
Али пошто је дошло докле је дошло, прихватили су се и тога.
И то је све.
Poslednja izmena:
