Reportaža iz 2013. godine

[Zoroastar]

Uradio je ono sto je veoma znacajno - probao je da nas nagovori da radimo, a ne samo da gundjamo.
Samo to bi bilo dovoljno, a uradio je i mnoge druge stvari.

Premda se po pitanju gledanja na Đinđića kao na reformatora do daljnjeg previše razlikujemo da bi imalo svrhe upuštati se u polemiku oko toga, nešto bih ipak da napomenem povodom dela tvog teksta koji sam boldovao.

Možda će ti izgledati neprimerena paralela koju ću sada izneti, i reći: I Tito je probao da nas nagovori da živimo u zajednici inače sličnih naroda, a ne samo da se svađamo i koljemo.

Umesto što nas je nagovarao, mnogo više bi uradio da je poradio na stvaranju praktičnih, pre svega ekonomskih uslova za "međuprožimanje", unutar kojeg baš i ne bi bilo obavezno da se volimo, koliko nam se, već i zbog jakih ekonomskih veza i interesa baš i ne bi rastajalo.
Umesto toga, on je "lapisao" ino-kredite i nagovarao nas, a istovremeno kljukao republičke birokratije lovom od tih kredita da njome raspolažu po meri svoje gluposti i prateće sujete.

I početak Đinđićevih reformi je obeležen što "bespovratnim" donacijama, što kreditima, koje su "nastavljači dela" pretvorili u svojevrsni bdp.

Nema boljeg nagovora od praktičnih postupaka.
Javna i uopšte društvana preduzeća nije trebalo prodavati, nego iznajmljivati i stavljati im na čelo isključivo stručan kadar, pa makar niko od onih koji bi ga činili ne pripadao DS.

To bi bio REZ.
Sve ostalo je "nagovaranje"...

 

[Platin]

Premda se po pitanju gledanja na Đinđića kao na reformatora do daljnjeg previše razlikujemo da bi imalo svrhe upuštati se u polemiku oko toga, nešto bih ipak da napomenem povodom dela tvog teksta koji sam boldovao.

Možda će ti izgledati neprimerena paralela koju ću sada izneti, i reći: I Tito je probao da nas nagovori da živimo u zajednici inače sličnih naroda, a ne samo da se svađamo i koljemo.

Umesto što nas je nagovarao, mnogo više bi uradio da je poradio na stvaranju praktičnih, pre svega ekonomskih uslova za "međuprožimanje", unutar kojeg baš i ne bi bilo obavezno da se volimo, koliko nam se, već i zbog jakih ekonomskih veza i interesa baš i ne bi rastajalo.
Umesto toga, on je "lapisao" ino-kredite i nagovarao nas, a istovremeno kljukao republičke birokratije lovom od tih kredita da njome raspolažu po meri svoje gluposti i prateće sujete.

I početak Đinđićevih reformi je obeležen što "bespovratnim" donacijama, što kreditima, koje su "nastavljači dela" pretvorili u svojevrsni bdp.

Nema boljeg nagovora od praktičnih postupaka.
Javna i uopšte društvana preduzeća nije trebalo prodavati, nego iznajmljivati i stavljati im na čelo isključivo stručan kadar, pa makar niko od onih koji bi ga činili ne pripadao DS.

To bi bio REZ.
Sve ostalo je "nagovaranje"...

Pa i ne moramo oko svega da se slozimo... Ako zanemarimo odnos komunista prema crkvi, ako govorimo o ekonomiji...
SFRJ je bila solidno trziste, kako bi se to danas reklo. Nije bilo pretesko da se narod uposli jer je trebalo tek napraviti puteve, pruge, uvesti struju, telefon...

Problem je bio u tome sto je bilo vaznije da se bude clan partije nego da se nesto zna. Onih 'par pametnih' u partiji nisu uspevali da dodju do tolikog izrazaja.
Cuo sam u skorije vreme, nova tumacenja oko nekih stvari. Ispada da je ustav iz 1974. bio poraz Tita. Izgleda da je on bio vec previse star da bi uradio bilo sta. Mrznja koja se uglavnom gasila parama je bila jaca... ostatak price znamo.

Sa danasnjom pamecu i iskustvom je bilo ocigledno da nesto ne stima - svaka republika je imala skoro isti 'komplet fabrika'. Mi smo skoro pa imali sest industrija, a ne jednu.
Jedan od redjih kasnijih (pred kraj SFRJ) zajednickih projekata je tenk M84. Ironija je da je SFRJ bila masno debeli izvoznik naoruzanja u raznorazne nesvrstane i slicne zemlje... i na kraju nam je to naoruzanje i doslo glave.