Religija i umetnost

[eremita]

Св.Георгије Кефалофорос са житијем, Црква Успења пресвете Богородице,
Чајниче, темпера на дасци 76 х 54, српски зограф, 1574.год.

Богородица са Христом, арханђелима и пророцима, престона икона,
Манастир Ломница код Шековића, темпера на дасци 117х82, мајстор Лонгин,1578.

 

[gost 159032]

Rano hriscanska umetnost, Porec.

 

[gost 159032]

Engleske katedrale

Salisbury

Lincoln

Winchester

Canterbury

Wells

 

[eremita]

Ове, 2009.године је 200 година од битке на Чегру, једне од пресудних битака вођених у Првом српском устанку између српских устаника и Турака. Битка се одиграла 31. маја 1809. године на брду Чегар, код села Каменица, надомак Ниша, а својим јунаштвом истакао се ресавски војвода Стеван Синђелић. Не могавши да победи бројно јаче турске снаге које су продрле у шанац, Синђелић је пуцао из кубуре у подземни магацин барута.
У страшној експлозији настрадали су сви српски војници и много Турака, а да би застрашио Србе, турски паша је у знак освете и опомене наредио да се од лобања палих српских устаника сагради Ћеле- кула на улазу у Ниш, у коју су узидане 952 лобање и која данас стоји као симбол борбе Срба за независност.

 

[gost 159032]

Francuske katedrale

Amiens

 

[eremita]

ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ (Манастир Светог Георгија) у Расу


Манастир Ђурђеве Ступове у Расу поред Новог Пазара основао је први српски владар и оснивач српске државе Стефан Немања 1170-1171.године, како се наводи у сачуваном ктиторском натпису који је био уклесан изнад главног портала цркве. Он је изграђен на самом врху једног брда крај старог Раса и својом локацијом заузимао је истакнут положај у уском централном региону Немањине управо засноване српске државе са Расом као престоницом. Посвећен је Светом Георгију (Ђорђу) и представља задужбину која је израз захвалности светитељу који је њеном ктитору Стефану Немањи помогао у ратовима и ослободио га из заточеништва, како су то забележили његови средњовековни биографи. Манастирски комплекс су чиниле и помоћне зграде са конацима, а све је било обухваћено двоструким одбрамбеним зидом.

СРПСКИ МАНАСТИРИ
У СВЕТСКОЈ КУЛТУРНОЈ БАШТИНИ UNESCO-а

 

[picololeone]

Arabeske:

Arabesque at Herat Mosque, Afghanistan ..........................................Arabesque at Baghdad Al-Khadimain Mosque

Arabesque at Shah Mosque, Iran

 

[gost 159032]

Lada

Replika Ladinog lavirinta

 

[eremita]

Мојре
су богиње судбине, усуда, три сестре суђаје, три кћери Звеса и Темиде или Никте, а неки извори тврде - Ананке. Њихов пандан у римској митологији су Парке.

 

[gost 159032]

Bourg-en-Bresse, Église de Brou, Ckrva Bru

 

[picololeone]

More Cathedral domes in the Kremlin

Cathedral domes in the Kremlin

Details of the roof of yet another Cathedral within the Kremlin walls. Luckily these all survived the cultural revolution that swept across the Soviet Union and later across China as well, as these buildings are more than religious places, they are works of art and craftsmanship.

 

[gost 159032]

Katedrala Bourges

 

[gost 159032]

Ishtar

 

[gost 159032]

Étampes, Notre-Dame-du-Fort

 

[eremita]

Сребрно кандило, манастир Ђурђеви Ступови​

​

​

пре рестаурације
после рестаурације

​

Материјал: сребро финоће 925 .
Техника израде: филигран, гранулација, .(вероватно рад руских мајстора)
Величина: 10х7,5 цм.
Тежина: 195 гр.
Година израде: средина XX века (?), .

​

 

[picololeone]

Fotografija:

The Cathedral in Puno, Lake Titicaca, Peru

 

[Пресретач]

Богородичина црква Ружица, Калемегдан, Београд, Србија.

Богородичина црква Ружица на Калемегдану спада у 10 јединствених цркава у свету.

Харајуку - Јапан
Црква Светог Василија-Русија
Халгримскиркја - Исланд
Темппелиаукио киркко - Финска
Метрополитана Носа Сења Апаресида - Бразил
Боргундска црква - Норвешка
Лас Лајас - Колумбија
Црква Св. Јована - Украјина
Црква Ружица - Србија
Капела слуге Божијег - Француска

 

[gost 159032]

Grenoble Cathedral

 

[gost 159032]

Guérande, St-Aubin

 

[gost 159032]

Stribog

 

[eremita]

ПЕТРОВА ЦРКВА У РАСУ
Црква Светих Апостола Петра и Павла у Расу поред Новог Пазара, позната као Петрова црква, вероватно је саграђена на прелазу из 9. у 10. век на остацима старије ранохришћанске црквене грађевине из 6. века. Њено основно архитектонско језгро чини првобитна структура грађевине у облику централног типа ротонде комбиноване са тетраконхосом, којој је додата купола конструисана на тромпама, са кружним ходником и галеријом на спрату који је опасује са свих страна изузев источне. Грађевина је више пута у прошлости била преграђивана и проширивана, а нартекс на западној страни дограђен је у периоду турске владавине.
По писаним изворима Стефан Немања је крштен управо у овој цркви која је постала главно црквено седиште његове нове државе Рашке (средњовековни назив српске државе), с обзиром да је лоцирана недалеко од његове престонице Раса и да је већ од раније била епископско седиште грчке цркве.
Сви државни сабори током Немањине владавине одржани су у овој цркви у којој се налазио по свој прилици и његов владарски престо. Она је вероватно била и крунидбено место српских владара у Расу пре него што је манастир Жича био саграђен и промовисан у седиште Српске архиепископије. У првој четвртини 13. века Петрова црква је постала катедрална црква рашких епископа, што је Свети Сава као први српски архиепископ потврдио правилима о црквеној организацији и устројству независне српске цркве уздигнуте на степен архиепископије. У 15. веку Рашка епископија уздигнута је на степен митрополије, да би у 18. веку била прикључена Призренској епископији.
Фреско декорација у цркви из најстаријег периода (10. век) очувана је само у фрагментима које чине орнаменти и неколико остатака сцена Великих празника. Олтарски простор живописан је у 12. веку. Трећи слој фресака вероватно је настао крајем 13. века. Једине очуване делове чине представа Богородице, стојеће фигуре апостола и других светитеља, архијереја из поворке светих отаца у Служењу свете литургије и делови ктиторске композиције.
Постоје различита мишљења о томе ко је био ктитор овог сликарства (краљ Урош I или краљ Драгутин), с обзиром да је ктиторска композиција у великој мери оштећена и насликани портрети не могу се са сигурношћу идентификовати.
Петрова црква била је оштећена у 17. веку и обновљена почетком 18. века, што се види из натписа изнад улаза у цркву. Почетком 19. века коришћена је као турско војно складиште.
Петрова црква је најстарија сачувана српска црква. Рестаурирана је после другог светског рата када је откривено и конзервирано њено фреско сликарство из 13. века.

 

[gost 159032]

Le Mans

 

[gost 159032]

Malta

 

[gost 159032]

Dzamije u Maroku:

 

[eremita]

МАНАСТИР СОПОЋАНИ

Манастир Сопоћани на извору реке Рашке недалеко од Новог Пазара (Југозападна Србија) основао је српски краљ Урош I, Немањин унук, почетком седме деценије 13. века. Главна манастирска Црква Свете Тројице саграђена је као маузолеј за краља Уроша и његове родитеље, српску краљицу Ану Дандоло, његову мајку, и краља Стефана Првовенчаног, његовог оца, чије су мошти 1266. године биле по Урошевом налогу пренете из Студенице у Сопоћане (сада се налазе у манастиру Студеници).
Сопоћани су као изузетно уважена краљевска задужбина, трећа по рангу у доба краља Милутина (како је то записано у његовој Светостефанској повељи за манастир Бањску), изграђени од камена са основом карактеристичном за Рашки стил у српској архитектури, али на начин да у спољној елевацији одају утисак и облик тробродне базилике. У облицима и начину обраде фасада са кровним венцима и слепим аркадама, скулпторалном мермерном декорацијом портала и прозора и начину њихове профилације рефлектује се утицај западноевропске романике, који указује на приморско порекло мајстора градитеља са јадранске обале.
Крајем 13. или почетком 14. века уз цркву је на западној страни дозидан егзонартекс са двема симетрично постављеним капелама, отвореним тремом и звоником, који је живописан за време владавине краља Душана, свакако пре његовог проглашења за цара.
Фреско сликарство у наосу сопоћанске цркве из седме деценије 13. века извео је именом непознати грчки сликар који је вероватно био један од најбољих цариградских мајстора у то време, уз помоћ неколико сарадника. Он је остварио тако велика и чувена ремекдела средњовековног монументалног сликарства по којима су Сопоћани постали кључни споменик у свим проучавањима византијске и ренесансне уметности.
Његов изузетан таленат огледа се у начину компоновања сцена Великих празника изузетно монументалног формата у једном новом епском духу базираном на хеленистичким традицијама и узорима у остваривању хармоније осећања и гестова и колористичког склада. Он је своје сцене које покривају велике зидне површине у храму прилагодио њиховим природним архитектонским оквирима, испунио их монументалним фигурама и масивним архитектонским облицима компонујући их са изузетним смислом и осећањем за волумен и простор. По жељи ктитора позадине својих фресака прекрио је златним листићима на жутој позадини дочаравајући тиме утисак византијског мозаичког сликарства на један сасвим специфичан начин.
Након пада Цариграда под латинску власт 1204. г. српски владари и високи црквени клир постали су једини довољно богати патрони у византијском свету способни да ангажују најбоље мајсторе из византијског царства за украшавање својих задужбина, а краљ Урош I свакако је био први међу њима. Успење Богородичино је свакако најмонументалнија композиција у српском средњовековном сликарству и ремек-дело религиозног сликарства уопште. Поворка светих отаца у Служењу свете литургије, која укључује и портрете српских архиепископа (Светог Саву, Арсенија I и Саву II), неки од краљевских портрета чланова династије Немањића (поворка Немањића као хоризонтална лоза), Сабори и неке од историјских сцена које илуструју Живот Св. Симеона (Стефана Немање), затим Смрт Ане Дандоло, Јесејево стабло, Страшни суд и циклус посвећен Прекрасном Јосифу чине по садржају сопоћанско сликарство у већој мери особеним него традиционалним.
Главни сопоћански сликар имао је за помоћнике уметнике различитих могућности и талента, од оних који су покушали да следе и опонашају његов манир, до оних који су још увек били везани за традицију и стилскa начела из прошлости.
Фреско сликарство у капелама и отвореном егзонартексу изведено је у првој половини 14. века, свакако пре 1346. године.
Манастир Сопоћани је знатно пострадао 1689. г. када је остао без крова и био напуштен, а његове фреске остале потпуно незаштићене и препуштене судбини. Поправка и обнова манастира започета је 1926.године, када је црква покривена и њена купола са сводовима рестаурирана. После Другог светског рата посебна пажња била је посвећена конзервацији оштећених фресака, да би у најновије време били реконструисани и порушени делови егзонартекса и трема са кулом звоником.
Остаци конака и других објеката унутар манастирског комплекса, укључујући и трпезарију, конзервирани су у затеченом стању.