Znaci oko 1000 avijaticara je nestalo bez traga i glasa? Sta su otisli trajektom Jadrolinije za New York?
Tipicno
Kad vam nesto ne odgovara, onda sledi :"ne verujem da ih je bilo bas 1000, verovatno je bilo ovo, verovatno je bilo ono ... "
Koca bez veze ti je to sta pises, ni sam ne verujes u to
Partizani saradjivali sa Nemcima,streljali americke pilote, a ovi osnovali Balkan Air Force, za vazdusnu podrsku partizanima???
Пази га, Пера Којот геније.
Ево шта пише ваш историчар Никола Илић.
Никола П. Илић
Спасавање савезничких авијатичара на тлу Јужне Србије (1943-1944)
Лесковачки зборник, том XVIII, с. 361-366.
Над Јужном Србијом, као и осталим деловпма Југославије, од јула 1943. године летело је неколико хиљада ратних авиона Сједињених Америчких Држава и Велике Британије, а у 1944. години и СССР-а. Авиони западних савезника припадали су РАФ-у или ваздухопловним снагама америчке војске. У Барију (Италија) постојао је штаб који је имао ваздухопловне јединице под називом „Балканска ваздухопловна снага". Његов задатак био је планнрање и, у великој мери, извршавање ваздухопловних операција над Балканом." Ескадриле авиона — „Летеће тврћаве“ и „Либератори", по стотину и више у једном дану полазнили су из база у јужној Италији и интензивно бомбардовали стратегијске циљеве и ратне објекте у Бугарској и Румунији; изворе нафте у Румунији, да их не би више користиле немачке оружане снаге. Поједини авиони бивали су оштећени од стране немачко-бугарско-румунске противавионске артиљерије и у ваздушним борбама, тако да нису више могле да стнгну до своје базе.
Народноослободилачки рат Јужне Србије, као и целе Југославије, дао је важан прилог укупним савезничким (САД, Велика Брнтанија и СССР) напорима у другом светском рату: заједничком борбом против немачких снага; спасавањем савезничкнх авијатичара, који су из било ког разлога морали напустити своје авионе или принудно слетати на територију Јужне Србије.
Савезнички авијатичари имали су специјалне топографско-географске карте Југославије, на којима су биле означене слободне територије које су имали партизански одреди и Народно-ослободилачка војска Југославије. Авијатичарима било је дато упутство да у случају оштећења авиона настоје да се спусте на неку слободну територију, јер ће тако бити сигурно спасени и најбржим могућим путем враћени у своје базе у Италији.
Над Јужном Србијом често су вођене мање ваздушне борбе измећу савезничких авиона и немачких ловаца (лаки и брзи авиони зв. „Штуке").
Америчкн или енглески бомбардери бивали су нападнути од стране два— три немачка ловца из Ниша. Настала је пуцњава из митраљеза и топова. Ловци су кружили око бомбардера, понирали, дизали се увис, нападали.
Да би се растеретили, бомбардери су бацали велике бомбе, обично по две, три и више. Бомбе су, једном приликом, пале поред села Газдара, други пут у селу Коњарнику, трећи пут поред Велике Плане, Орана и Бреснице. Од тих бомби погинуо је један сељак на њиви у Коњарнику, а један младић у селу Газдару. Неке бомбе нису експлодирале, те су их сељаци вадили нз земље и демонтирали, барут користили у ратне сврхе, а бомбе за сеоске звечке. Такав је случај био у селу Газдару. Немачки ловци су редовно нападали заостале и усамљене бомбардере вероватно оштећене. Када су савезнички бомбардери одлазили на циљеве редовно су их пратили ловци, у народу познати као ,,двомоторци", ескадриле су ишле групно и никад нису напада не изнад Јужне Србије. Мећутим, при повратку ескадриле су ишле без пратње својих ловаца. Једном приликом кад су два немачка ловца срушила са везничког бомбардера у селу Бувцу био је оштећен један немачки ловац који је пао близу Ниша. Иначе, обично су били авиони оштећени ван Србије.
Пре пада на бомбардеру се појављивала ватра и дим, страшна бука, нагли пад ка земљи, бесциљно скретање, понекад кружење, јака експлозија при удару на земљу. Бомбардер се редовно разбијао. После појављивања дима и ватре из авиона су искакали ваздухопловци — авијатичари, чије су се беле куполе падобрана, као гљиве, појављивале и падале тамо где их је ветар носио. Најчешће су авијатичари напустали бомбардере у троуглу између Крушевца, Врања и Пирота, где је и постајала знатна слободна територија Јужне Србије. На овом терену пало је око 20 савезничких авиона са око 150 авијатичара, од тога, срушени су у Јелашници код Сурдулице, у селу Броду (Власотинце) , Бувцу (Лебане), Медвећи (Лебане), на Сувој планини (Пирот) измећу села Великог Крчимира и Штрбовца, Блаца, Куршумлије, на Јастрепцу (Крушевац), на Копаонику (Брус), Дарковцу (Власотинце), итд.
СПАСАВАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВАЦА
Првог августа 1943. године око 16 часова враћала се већа група америчких и енглеских четворомоторних бомбардера из правца Софије, изнад слободне територије Другог јужноморавског народноослободилачког партизанског одреда, ка Италији. Један бомбардер био је оштећен изнад Бугарске, од немачке или бугарске противавионске артиљерије. Кад је био изнад Сурдулице, запалио се и срушио у село Јелашницу, на територију коју је коптролисао Други јужноморавски НОП одред (2) Из оштећеног авиона падобраннма су скочилн девет (9) авијатичара — ваздухопловаца, од којих су четворица пали на устаничку територију код села Декутинца и Сувојнице, народ их је прихватио, склонио и одвео у штаб Другог јужноморавског народноослободилачког партизанског одреда, а петорицу је заробила немачка и бугарска војска из Сурдулице и Белог Поља (код Владичиног Хана). О томе се, у депеши бугарске полиције из Сурдулице, поред осталог, каже:
„Пре него што је авион пао на земљу, падобранима се спустило неколико чланова посаде, од којих су петорица ухваћена — двојица од њих спроведена су у штаб 4-тог граничног одсека у Владичином Хану, један у чету железничке станице Прибој, осталу двојицу преузела је немачка организација „Тот" . . . Неколико авијатичара успело је да се сакрије у шуми код села Јелашнице.. ." (3) Бугарска војска је преузела потеру да би партизанима отела наведене авијатичаре, али у томе није успела, те је 9. и 10. августа 1943. године, због помагања авијатичарима да пређу партизанима на слободну територију Црне Траве, стрељала 17 људи, од којих 13 из села Сувојнице и четири из Јелашнице
Светозар Вукмановић Темпо, члан Врховног штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије и делегат Централног комитета КПЈ, који се у то време налазио при Главном штабу НОВ и партизанских одреда Македоније у граду Кичеву (западна Македонија), 25. септембра 1943. године, писмено је тражио од Василнја Смајевнћа, секретара Окружног комитета КПЈ за Врање, да преко Скопске Црне горе пошаље наведене америчке авијатичаре у Кичево, јер их траже енглески официри којн се налазе при Народноослободилачкој војсци Албаније. (5) Услови нису дозвољавали да се у то време пребаце ови авијатнчари, јер је требало дуго да путују преко неослобоћене територије Косова и Македоније, а то је било веома опасно, те су задржани на ослобоћеној територији код штаба Другог јужноморавског НОП одреда.
Ови авијатичари 6. октобра 1943. године упућени су преко планине Кукавице на слободну територију Јабланице н Пусте Реке у штаб Првог јужноморавског народноослободилачког партизанског одреда јер су изразилн жељу да иду у Врховни штаб НОВ и партизанских одреда, код врховног команданта Јосипа Броза Тита, који се у то време налазио на терену Босне." Пошто нису могли бити пребачени у Босну, јер ннје постајала даља веза од Расинског НОП одреда до Босне, те су задржанни на овој слободној територији, добро чувани и храњени, а августа 1944. године с импровизованог партизанског аеродрома код села Мирошевца (Лесковац) пошли су сакезничким авионом кош је дошао, спустио се и узео партизанске рањенике и пребацио их у базе на тлу Италије. (7)
Сутрадан, 2. августа 1943. године срушила су се два савезничка авиона: један у селу Броду поред махале Каракаши, а други у селу Дарковцу на месту Корубе. Из оба авиона искочили су ваздухопловци, али су сви заробљени од бугарске окупационе војске, која се налазила у непосредној близини слободне територије Другог јужноморавског НОП одреда. Чете овог одреда биле су доста удаљене, покушале су да усиљеним маршем стигну и спасу авијатичаре, али је бугарска војска била у непосредној близини, у Црној Трави и Добром Пољу, те је пре стигла и заробила внше од 12 авијатичара." Они су предати Немцима, који су их одвели и шта је са њим даље било, нама је непознато.
Априла 1944. године враћале су се савезничке бомбардерске ескадриле из Румуније ка Италији. Два немачка ловца ,,штуке" из околине Ниша дигла су се и стигли задње бомбардере, које су одмах напали. Настала је борба у ваздуху. Десетак бомбардера је пружило отпор, без скретања правца. Пуцали су из митраљеза и топова. Ловци су успели да запале једног бомбардера ,Тврђаву" који је полако летео, вероватно је пре тога био оштећен изнад Румуније. На слободној територији Јабланице, изнад села Бучумета, ваздухопловци су напустили авион, њих 11 искочили су падобранима, сем пилота који није хтео да напусти авион већ је са авионом погинуо у селу Бувцу код Лебана. Авион се срушио на четничку територију. Падобранце је ветар однео ван партизанске слободне територије, те су се спустили у Шумане и Игриште, где су их четници заробили и предали немачкој окупационој власти." У овој ваздушној борби био је оштећен и један немачки ловац који је пао близу Ниша. Приликом спуштања падобранаца један немачки ловачки авион је више пута кружио око падобранаца и из митраљеза их гаћао, тако да су четворица рањена. И овог пута Хитлерови војници нису поштовали мећународно право, које штити падобранце из напуштених вазлухоплова; Партизанске јединице су биле немоћне да прихвате савезничке падобранце јер су пали на десну страну реке Јабланице.
