Извини молим те, али да су се сви народи (а богами и српски у прошлости) постављали тако да се ништа не може, јер забога неки велики су нешто решили, не бисмо имали ни оно што имамо од државе. Да су Вијетнамци рекли то и данас би им седели Амери у Сајгону.
Јесте да се већ скоро 20 година намерно шири тај дефетизам и детерминизам да је све решено и да не треба ни покушати да се супротставиш, али зар није мало сулудо такво размишљање?
Није суштина да ли ћемо да се боримо, него да ли смо свесни и спремни да платимо цену борбе?
А победник си кад одлучиш да победиш.
Проблем нас Срба је добро приказан још у филму Рајка Грлића "У раљама живота", када Бата **бач прети како ће Штефицу да *ара овако и онако, а онда се накрка и заспе. Ако претиш бар оствари претње. А нас су провалили да смо јаки на речима, а слаби на делима.
Ми смо ковачи наше судбине и можемо увек да окренемо точак у другом смеру, али то има своју цену, која може бити велика (а сигурно је велика, јер су се и они намерачили на нас), али ако ми нисмо спремни да платимо ту цену слободе, о чему онда да причамо?
Боље да им дамо на тацни, него да мрцваримо себе.
Зато никад не реци шта ми то можемо? Можемо свашта, само је питање да ли смо спремни то и да урадимо и да се носимо са последицама тога.