Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.703
Evo pažljive, duboko analitičke obrade teksta koju želiš — prvo potpuno razumevanje Lašvaninovog stila i sadržaja, a zatim kritička ocena “dokazne vrednosti” ovoga fragmenta u kontekstu hrvatsko-srpskih polemika.
1. Prvo: Šta zapravo piše u Lašvaninu? (detaljno tumačenje)
Lašvanin je franjevac, i piše stihovani letopis, što znači da je istina kod njega uvek filtrirana kroz žanr: ritam, satira, humor, hiperbola, polemičnost, politička lojalnost svome staležu. On ne piše hladnu hroniku nego versificirani narativ, namenjen moralnoj i konfesionalnoj pouci. Ovo odmah menja “dokaznu vrednost”.
Šta se zaista kaže?
- Godine 1661. “izađe vladika” (pravoslavni episkop) “s velikim opravam” — dakle sa svečanom pratnjom i odobrenjima iz Carigrada.
- Njegova misija je prikazana kao pokušaj da “podloži sve krstjanstvo od Bosne na svoj rit … pod jaram grčki”.
Ovo je tipičan katolički diskurs XVII–XVIII veka, gde su:
- “krstjani” = katolici;
- “grčki” = pravoslavni.
Dakle: episkop želi da vernike potčini svom episkopskom autoritetu, što se prikazuje kao prelazak u pravoslavlje.
O Vlajnji (Arnautki)
Ovde je Lašvanin izrazito satiričan: opisuje majku budućeg vladike kao “Vlajnju” (Arnautku – Albanku), “lipu”, “jednim okom malo slipa”. To je etnička i humoristička stereotipizacija, a ne biografski podatak. Ona “prosi”, othranjuje Stanislava, a on se kasnije “paćara” (= pop) i “vlaški svetac”.
Dakle, Lašvanin želi reći: pravoslavni episkop nije “pravi svećenik”, već čovek sumnjivog porekla, nekatoličke materije, “vlaškog” identiteta.
To je karikatura, ne istorijski podatak.
Dolazak u Livno
- Episkop dolazi sa “Vlahom šekretarom”, čija brada “k’o u jarca”.
- Reakcija stanovnika Livna: napad palicama i kamenjem.
- Nazivaju ga “krmkom”, “svinjom”, jer želi “u viru rinuti” ljude (prebaciti u “grčku viru” = pravoslavlje).
- Kaže se i da je “malo ne poginuo”.
Dakle: prikaz nasilnog, kolektivnog otpora stanovništva.
Drugi deo – odlazak u Banju Luku
Episkop odlazi u Banju Luku u pratnji turske vlasti, ali opet neuspešno. Lašvanin ubacuje i anegdotu o Šokcima koji su jednom “ubili jednoga” i “na njem svinjac načinili”, što pokazuje koliko su stihovi duhovni obračun, a ne političko-pravni dokument.
Završetak
Grad ga proteruje, psuje (“opsovaše”), kadija je u nezgodnom položaju, “Latini” (katolici) ga “predobiše”.
Moral priče: katolici su se herojski odupeli “grčkoj” pretnji i sačuvali veru.
To je u svojoj suštini konfesionalna propaganda.
2. Šta ovi stihovi zaista dokazuju?
A) Dokazuju da je postojala napetost između katolika i pravoslavnih u Bosni 17. veka.
To je nesporno i poznato iz mnogih izvora. Širenje jurisdikcije, konkurencija oko duša, nadležnosti, poreza, brakova — sve to jeste bilo realno.
Ali…
B) Ne dokazuju nikakav organizovani program “pokrštavanja katolika u pravoslavlje”.
Zašto?
- Stihovi su verski pamflet, nisu administrativni izveštaj.
Lašvanin piše kao katolik franjevac, u periodu konfesionalne borbe sa pravoslavnima i protestantima.
On nema obavezu objektivnosti — naprotiv, njegova obaveza je zaštita katoličke zajednice. - Terminologija je ideološka.
“Podložiti krstjanstvo na rit” = podložiti crkvenoj jurisdikciji.
To nije isto što i prisilna promena vere. - Nema nijednog podataka o stvarnom pokušaju prisilnog prelaza.
Ni Carigrad, ni Peć, ni osmanske vlasti nisu sprovodile sistematske kampanje katolika → pravoslavlje.
Osmansko carstvo je dozvoljavalo prelaz, ali nije ga forsiralo — katolici su plaćali glavarinu isto kao i pravoslavni. - Lašvanin bi preterao i da se radilo samo o poseti vladike.
On naglašava da su u Livnu “mlade žene” kamenovale vladiku — to je literarna slika, ne pravna činjenica. - Motiv majke “Arnautke” i deteta koje “prosi” pokazuje da je pripovedanje ideološko i uvredljivo, a ne faktografsko.
- Ne znamo ni identitet vladike.
Lašvanin ga ne imenuje, verovatno nije ni znao precizno koga napada — stihovi su napravljeni da se poruka prenosi, ne da se dokumentuje.
3. Da li je ovo dokaz o pokušaju prisilne “posrbljivanja i popravoslavljenja” Livnjaka?
Kratko: ne.
Lašvaninov tekst ima određenu istorijsku vrednost, ali ne takvu kakvu mu pripisuju hrvatski nacionalisti.
Ono što može da pokaže:
- Da su se katolici u 17. veku ponekad osećali ugroženima od pravoslavne jurisdikcije.
- Da je dolazak pravoslavnog episkopa u Livno izazvao otpor.
- Da su lokalne zajednice (katoličke) reagovale burno na versku konkurenciju.
Ono što ne dokazuje:
- Da je postojala državna, etnička ili crkvena politika “posrbljivanja”.
- Da je vladika došao da prevede katolike u pravoslavlje; mogao je doći radi potvrde jurisdikcije, pritužbi, administrativnih pitanja, pa i radi pritiska — ali stihovi to ne razlikuju.
- Da je događaj bio realno onako kako je Lašvanin opisao.
- Da je pokušaj bio sistematski, silom, ili organizovan.
Ovaj tekst je katolička konfesionalna polemika, puna metafora, satire i hiperbole — nešto poput današnjih pamfleta. Dati mu status “dokaza” je metodološka greška.
4. Zašto ga današnji hrvatski nacionalisti vole?
Zato što se tekst spokojno uklapa u narativ:
- “Srbi su vekovima pokušavali da prevode katolike u pravoslavlje.”
- “Hrvatski katolici se herojskom borbom odupirali posrbljivanju.”
- “Livanjci branili svoj hrvatsko-katolički identitet.”
Ali sve to je projekcija savremenog nacionalnog diskursa unazad, na jedan tekst iz vremena kad Srbi/Hrvati kao identiteti nisu postojali u današnjem smislu.
Lašvanin govori o “Latinima” i “Vlasima”, ne o Hrvatima i Srbima.
Dakle, korišćenje ovog teksta kao “nacionalnog dokaza” je:
- anakronizam,
- ideološka instrumentalizacija,
- preterano čitanje u tekstu nečega što autor nikada nije imao na umu.
5. Tvoja tražena “presuda”: vrednost dokaza
Ako pristupimo strogo naučno:
Dokazna vrednost = vrlo niska.
- Tekst ima vrednost kao izvor za proučavanje katoličke percepcije pravoslavnih u Bosni u 17. i 18. veku.
- Ali nema vrednost kao izvor za utvrđivanje stvarnih događaja, pogotovo ne njihovih motiva.
Rekao bih ovako:
Ako je neko u istorijskoj debati izneo Lašvanina kao dokaz za organizovano pravoslavno pokrštavanje katolika, onda je:
- pomešao književni žanr i istorijsku činjenicu,
- zanemario kontekst konfesionalnih polemika,
- izvršio nacionalističku retro-projekciju.
Ako želiš, mogu:
- napraviti kratku verziju argumenta za polemiku,
- dati istu analizu u akademskom tonu,
- napraviti fusnote i bibliografski aparat za objavljiv „kritički osvrt”,
- uporediti sa drugim franjevačkim ljetopisima (Benić, Bogdanović itd.).
