Istorija porodice Vojinovic putem istraživanja predaka Karadjordja (za više o istoriji porodice pogledajte još na stranu linkovi)
Karadjordjevi preci knezovi VOJINOVICI
Porodica koja se više naraštaja potuca od nemila do nedraga, menjajuci mesta boravka medju raznim plemenima i oblasti pod upravom razlicitih gospodara, i po nevolji promeni više krsnih slava kao razaznatljivi znak pripadnosti i porekla, unapred je osudjena na gubitak spona sa srodnicima i prekid u pamcenju sopstvenih korena. U takve porodice, medju hiljadama slicnih u srpskom narodu, sticajem zlosrecnih istorijskih okolnosti, spada i porodica Velikog Vožda. On sam, pak, sin pukog seoskog siromaška, uzdižuci se iz svakovrsnih neprilika iskljucivo sopstvenim trudom i pregnucem, zagledan u buducnost, koju je bilo teško proniknuti, nije ni stizao da se pozabavi ovim ptanjem. Pada u oci da se niko od njegovih savremenika, koji su ostavili svedocanstvo o njemu, ne poziva na njega, niti na njegovu pricu ili izjavu, o daljim precima. Kada su, u ovom veku, Karadjordjevi potomci nastojali da nešto više doznaju o dubljim korenima svoje loze - mnogi izvori su bili zatureni, još više nepoznati, a tome su se ubrzo isprecili i dogadjaji koji su nalagali cutanje, jer je, po ko zna koji put, iz vlastodržackih razloga, postalo zazorno i samo pominjanje Karadjordjevog imena. Danas, ipak, zahvaljujuci i mnogim novim cinjenicama i podacima iz više podrucja nauke (istorija, etnologija, antropogeografija, folkloristika, genealogija) u mogucnosti smo da postavimo u odredjeni okvir poreklo Karadjordjevih predaka i njihovo vekovno kretanje raznim predelima, od zavicajne matica do naseljavanja u Šumadiju. Lukacevici Popadici Karadjordjevi preci U srpskom plemenskom društvu, cija je odlika, u nedostatku pisanih svedocanstava, jaka tradicijska kultura i rodoslovno pamcenje, koje seže i do dvadeset i pet kolena u prošlost, što se i danas ocituje na tlu Crne Gore, sacuvano je obilje podataka o precima Vožda Karadjordja. Po jednom od ovih predavanja, pocetkom DžVII veka Voždovi preci su živeli u zetskom selu Bjelastavici. Odavde, kad je umro predak pop Boško, zvani Bakun, popadija se preseli sa decom u Berislavce, selo kod Podgorice, gde se, po njoj, prozovu Popadici. Neko vreme su, posle Zete, bili u Crmnici, u selu Dupilu i Gluhom Dolu, odakle su prešli u kucko selo Doljane, a odatle, nakon kraceg prebivanja, u Vranj, pa u Mataguže kod Skadarskog jezera. U medjuvremenu, izmedju doljana i Mataguža, boravili su i u selu Zlatici. Po jednom predanju, Voždovi preci su, pre prelaska u Vasojevice, zastali na vrelima reke Ribnice, kod Podgorice, odakle su prešli u Kovacicu. Posle boravka u nekom selu u LJešanskoj nahiji, izbegli su u predeo Rovaca, najpre u Liješce, a potom u Velje Duboko, kod Kolašina. Odavde su prebegli Vasojevicima, u Lijevu Rijeku, gde su izvesno vreme probavili u ljevoreckom selu Lopatama. Vrlo je jako predanje o boravku Voždovih predaka u selu Beranu, ispod DJurdjevih Stupova, kao i mestu Kralji, gde se s njima svojata vasojevicko bratstvo DJurišica. Iz Kralja su se sklonili u Gusinje, a odatle su pobegli u Bihor. Najpre u seloCrncu, pa u Godušu, u kojoj i danas pokazuju mesto zvano Kucišta, za koje drže da je tu živeo predak Karadjordjev. Postoje potvrde i da su Voždovi preci bili u selu Dragovoljici kod Nikšica, kao i u selu Macetovo kod Prizrena (tacnije: Macetovo, kod Muštišta) i Bugaricu na srednjem Ibru, a sveže je i secanje na njihovo prebivanje, uoci odlaska u Šumadiju, u selima Žabren i Petropolje na Sjenicko-pešterskoj visoravni. Kada se ovom nizu mesta dodaju Viševac, Petrovac (Mramorac), Žabare, Masloševo, Zagorica i Krušedol, postaje vidljivo da su Voždovi preci i njegova porodica proboravili u tridesetak naselja pre konacnog nastanjivanja u Topoli, koja je, u ova dva veka, u pravom smislu reci ognjište i kolevka Karadjordjevica. Ako je u Šumadiji, prema Cvijicevom zakljucku, zgusnuta snaga svih srpskih zemalja, onda je životni put Karadjordjevih predaka, koji su bivakovali i zbežavali se u toliko srpskih predela, olicenje selidbenih tokova srpskog naroda tokom vekova, do slivanja u Šumadiju. Pomeštanjem iz naselja u naselje, Voždovi preci su menjali podrucja razlicitih plemena, kako srpskih tako i inorodnih. Kako su to bili vekovi nemira i previranja medju plemenima, kao i njihovih sukoba i stapanja, to je dolazilo i do splemenjavanja u njima, pogotovu doseljenickih, a samim tim i slabijih, porodica. Otuda su mnoga plemena, medju kojima su obitavali Voždovi preci, kasnije svojatala Karadjordja kao svog saplemenika. Tako se tvrdilo da je Vožd poreklom Kuc, Klimenta, Vasojevic, Srbljak ili Ašanin, a u prizrenskom kraju su ga, po podacima Grigorija Božovica, prisvajali i DJinovci. Ni Kuc, ni Vasojevic, ni Kliment Istina, polazna i završna stanica u etapnom preseljavanju Voždovih predaka do Šumadije jeste vezana za Kuce, ali nema nikakvih dokaza da su oni Kuci. U Doljanima su se pribili uz Kuce, a iz Petropolja, odakle su se, po najprihvatljivijem tumacenju, odselili preko Javora i Užicke nahije u Šumadiju, Voždove pretke su ispratili, štiteci ih, pobratimi Kucevici iz Žabrena, islamizirani Kuci, pri cemu je ovde rec o duhovnom orodjavanju - pobratimima, a ne o krvnom srodstvu ili bratstvenicima. Kako je, nesumnjivo, Voždovo krsno ime bio Sv. Kliment (koga su njegovi preci poceli da slave po prelasku u Vranj), to se njegovo poreklo dovodilo u vezu sa Klimentima, medju kojima ima i mnogo poarbanašenih Srba. Istina, Voždovi preci su jedno vreme bili na podrucju medju Klimentima, a na više mesta i u susedstvu ovog ratobornog i pokretljivog plemena, ali ovakvo tumacenje porekla nema nikakvu osnovu, za šta je dovoljno ubedljiv podatak da sami Klimenti, dok su održavali krsnu slavu, nisu slavili Sv. Klimenta, vec, kao i Kuci, Hoti i Grudi - Sv. Nikolu. U istoriografiji i književnosti je nosilo prevagu mišljenje da su Karadjordjevi preci od Vasojevica. Tako je pocetkom prošlog veka pevao Sima Milutinovic Sarajlija, imenujuci vožda kao sina Vasojevica, a to mišljenje je pocetkom ovog veka prihvatio i istoricar Vukicevic, povodeci se za diplomom koju je 1840. godine vladika crnogorski Petar II Petrovic NJegoš izdao Voždovom sinu Aleksandru Karadjordjevicu, u kojoj se kaže da Vožd proistice "iz dervnih knezova naše provincije Vasojevica". NJegoš je tacno kazao, ali ga ovde Vukicevic nije pravilno protumacio. Tacno je da su Voždovi preci podugo bili u oblasti Vasojevica, ali to ne znaci i da su Vasojevici poreklom. I tacno je da su neki direktni Voždovi preci davno bili kneževi, ali je njihovo knezovanje na žalost okoncano upravo u oblasti Vasojevica, u koju su došli u kneževskom zvanju. I Gurešici slave Sv. Klimenta Na osnovu cinjenice da se voždovi preci ne mogu udenuti u Vasojevice kao njihov rod i izdanak, jasno se namece zakljucak da su oni u ovoj oblasti došljaci, cime se iskljucuje mogucnost, predocena u jednom zapisu književnika Grigorija Božovica, da su starosedeoci, to jest Srbljaci ili Ašani, kako su Vasojevici nazivali nevasojevicko stanovništvo u okviru predela na koje se, kretanjem iz matice, proširilo pleme Vasojevica. Kako sažeto kaže Ivan Kosancic (1912), "sa Vasojevicima, i u Crnoj Gori i ovamo u Sanyaku, žive od dvesta godina mnoge porodice skoro iz svih crnogorskih i brdskih plemena, a bice da i starosedelaca" i u njima je 126 bratstava, a od toga 76 srbljackih bratstava. A kroz tu mešavinu bratstva i plemena su prošli i Voždovi preci u potrazi za skloništem i boljim uslovima života. Zanimljivo je da u prilog tvrdnji da Voždovi preci nisu Vasojevici Grigorije Božovic navodi podatak da oni nisu, kao ostali Vasojevici, slavili Sv. Arandjela ili Aleksandra Nevskog, vec - Svetog Andreju (!). No, Božovic, koji je odmah bio osporavan, u jednome je bio na dobrome tragu - zapisao je da su Voždovi bliski preci bili u Beran Selu, ispod DJurdjevih Stupova, selu zapadno od Berana, odakle su se preselili u selo Godušu u Bihoru. Goduša je do 1809. godine bila srpsko pravoslavno selo. Danas u njemu nema nijednog pravoslavnog žitelja, no samo naše islamizovano stanovništvo, ali mnogi toponimi podsecaju da je to bilo selo pravoslavnih Srba: Boganovo selo, Bogutov do, Matova strana, Boškov do, Vlaški potok, Popova ravan, pri cemu nije bez znacaja i cinjenica da se u Goduši nalaze ruševine tri pravoslavna hrama i ostaci pet srpskih grobalja. A upravo se u Crnci nalazi kljuc rešenja zagonetke o poreklu Voždovih predaka. Crnca, veoma staro selo, koje se pominje u Žickoj hrisovulji (1220), nalazi se u donjem toku recice Crnce, pritoke Lima, a danas oko trecine stanovnika u ovom selu su muslimani.
Наиме, каже он:
od strane "srpske okupacione vlasti"
