Разлог Mојковачке битке - истине и збалуде

[kumanovo]

Serdar Janko Vukotic omogucio jer povlacenje srpske vojske a kao zapovednik brigade proslavice se MILOS MEDENICA .

 

[Moračanin]

Serdar Janko Vukotic omogucio jer povlacenje srpske vojske a kao zapovednik brigade proslavice se MILOS MEDENICA .

Povlačenje srpske vojske su omogućili svi oni, koji su oko 3 mjeseca držali ta dugački front od Kotora do Mojkovca.
Na Mojkovcu je na pravoslavni Božić taj front probijen iako je Vukotić sa svojim komandantima i vojskom učinio nadčovječanske napore da do toga ne dođe.
Ali je tada većina srpske vojske već bila prošla i na sigurnom kod saveznika. Zato se sa pravom postavlja pitanje, da li su na Mojkovcu bile potrebne tolike crnogorske žrtve?

 

[NickFreakyrgios]

Hvala im svima i Srbijanci su zatim oslobodili Crnu Goru što Crna Gora nikada nije uradila za Srbijance niti će.

 

[Leonida 777]

Vrlo zanimljivo, ima i veze sa temom, iako mozda ne ocigledne:

http://www.srpskenovinecg.com/stav/8644-rajo-vojinovic

 

[Casino Royal]

Hvala im svima i Srbijanci su zatim oslobodili Crnu Goru što Crna Gora nikada nije uradila za Srbijance niti će.

Molim? Koliko ja znam kad su savezničke trupe ušle u Crnu Goru, ona je već bila oslobođena a Austrijanci protjerani! Oslobodili su je sami crnogorski ustanici, koji su formirli pri tom pet ustaničkih bataljona, kao i čitav niz komitskih četa! Srbijanska vojska je jedino učestvovala zajedno sa ustanicima prilikom oslobođenja Podgorice 17. i 18. oktobra 1918. godine, tačnije njena desna kolona II jugoslovenskog puka i pri tom je imala 10 ranjenih ljudi! I to kompletan doprinos oslobođenju Crne Gore od strane srbijanske vojske!

 

[Добро дошли]

Сви они који имају ,,своје мишљење'' на теми ,,Мојковачка битка ....'', добро би било да прочитају текст у целини са приложеног линка и тако проширили сазнања учешћа српске и црногорске војске у Првом светском рату. Можда ће неко и променити ,,своје мишљење'' у вези свих тих догађаја па и Мојковачке битке. Не будите лењи и прочитајте текст у целини.
Ово није једини текст о тим догађајима има их сијасет. Нудим Вам, први који ми је запео за око.
http://www.arheologija.fr.gd/Srbija-u-Prvom-svetskom-ratu.htm

 

[Moračanin]

Hvala im svima i Srbijanci su zatim oslobodili Crnu Goru što Crna Gora nikada nije uradila za Srbijance niti će.

Jel9 se to malo šališ?

 

[ccaterpillar]

Povlačenje srpske vojske su omogućili svi oni, koji su oko 3 mjeseca držali ta dugački front od Kotora do Mojkovca.
Na Mojkovcu je na pravoslavni Božić taj front probijen iako je Vukotić sa svojim komandantima i vojskom učinio nadčovječanske napore da do toga ne dođe.
Ali je tada većina srpske vojske već bila prošla i na sigurnom kod saveznika. Zato se sa pravom postavlja pitanje, da li su na Mojkovcu bile potrebne tolike crnogorske žrtve?

Изгледа да треба да смо вам захвални што сте бранили своју земљу од Аустроу-Угарских окупатора...

 

[Moračanin]

Сви они који имају ,,своје мишљење'' на теми ,,Мојковачка битка ....'', добро би било да прочитају текст у целини са приложеног линка и тако проширили сазнања учешћа српске и црногорске војске у Првом светском рату. Можда ће неко и променити ,,своје мишљење'' у вези свих тих догађаја па и Мојковачке битке. Не будите лењи и прочитајте текст у целини.
Ово није једини текст о тим догађајима има их сијасет. Нудим Вам, први који ми је запео за око.
http://www.arheologija.fr.gd/Srbija-u-Prvom-svetskom-ratu.htm

Ovo je dosta tačno.
A o Mojkovcu piše ovo:
Mojkovačka bitka

S malaksavanjem otporne snage srpske armije neprijateljskom pritisku je sve više bila izložena Crna Gora. Austrougarska 3. armija otpočela je 5. januara opšti napad na crnogorsku vojsku. Iako u izuzetno teškom položaju Crna Gora je bila svoje najsjajnije bitke. U sektoru Mojkovca austrougarske trupe su počele napad 5. januara a 6. su prešle u napad svim snagama pa su do kraja dana napravile veći prodor u odbrambrenim položajima Sandžačke vojske. Divizijar serdar Janko Vukotić donosi na Božić 7. januara istorijsku odluku: ne povlačiti se, ne čekati neprijatelja već napasti. U zoru 7. januara napad je otpočeo Uskočki bataljon i odmah za njim Kolašinska brigada. U borbi koja je trajala od zore do sumraka sandžačka vojska ne samo što je odbacila neprijatelja već ga je tako potukla da mu je oduzela svaku ofanzivnu snagu. Time dostignutu granicu između Berana i Andrijevice, u sektoru Mojkovca i na reci Tari držali su sve do 18. januara kada im je naređeno da se predaju. Na Lovćenskom frontu situacija je stajala drugačije: višestruko nadmoćne (u ljudstvu 6:1) austrougarske trupe posle krvave borbe zauzele su Lovćen 11. januara. U celini uzev crnogorska vojska se pokazala dorasla iskušenjima što se ne može reći i za organe vlasti. Odbijajući da naredi povlačenje vojske zajedno sa Srbijancima kralj je napustio zemlju 19. januara ne ostavivši nikakve instrukcije za dalji rad. Krnja vlada je odlučila da obustavi otpor 20. januara. Tog dana je general Konrad proročki pisao baronu Burijanu da treba računati kao s verovatnim da će Crnogorci povesti gerilsku borbu.

 

[Bastiani]

Ako govorimo o padu Crne Gore 1916. godine, on se zapravo dogodio na Lovćenu a austrijski komandant je kao nagradu dobio, u skladu sa tadašnjim običajima, i predikat von Lovćen. To je Stefan Freiherr Sarkotić von Lovćen.

To je ovaj:



Uploaded with ImageShack.us

 

[Casino Royal]

Сви они који имају ,,своје мишљење'' на теми ,,Мојковачка битка ....'', добро би било да прочитају текст у целини са приложеног линка и тако проширили сазнања учешћа српске и црногорске војске у Првом светском рату. Можда ће неко и променити ,,своје мишљење'' у вези свих тих догађаја па и Мојковачке битке. Не будите лењи и прочитајте текст у целини.
Ово није једини текст о тим догађајима има их сијасет. Нудим Вам, први који ми је запео за око.
http://www.arheologija.fr.gd/Srbija-u-Prvom-svetskom-ratu.htm

Tekst je što se tiče Crne Gore krajnje tendenciozan i istorijski netačan! I "Dobro došli" da te zamolim da najprije malo proučiš samu bitku i tok rata, a ne da nam postavljaš "prvi tekst koji ti je zapao za oko"! Žao mi je što tekst nije potpisan da vidimo ko je ovaj „stručnjak“! Da počnemo redom!

Prva laž u ovom tekstu je da je načelnik štaba crnogorske Vrhovne komande serdar Janko Vukotić – on je to tek postao ukazom kralja Nikole, dan prije nego je napustio Crnu Goru 18. januara 1916. godine, jer je prethodni načelnik crnogorske Vrhovne komande, srbijanac, Petar Pešić, napustio Crnu Goru 17. januara 1916. godine po naredbi srpske vlade! Pešić je na to mjesto došao 21. juna 1915. godine, jer je tadašnji načelnik crnogorske Vrhovne komande, takođe srbijanac, general Boža Janković, zbog crnogorskog samovoljnog zauzimanja Skadra, takođe po instrukcijama srbijanske vlade - da bi se kompromitovala crnogorska vlada, podnio ostavku! Na tom mjestu je inače bio od početka Prvog svjetskog rata!

Tendenciozno je u ovom tekstu predstavljena i operacija crnogorske vojske prilikom čuvanja odstupnice srbijanskoj vojsci od kraja oktobra 1915. godine! Mojkovačka bitka je samo finiš dvoipomjesečnih borbi crnogorske vojske u Sandžaku, koja je čuvala odstupnicu srbijanskoj vojsci! Uostalom, 16. decembra (po novom kalendaru) prilikom povlačenja, na Cetinje je iz Skadra stigao regent Aleksandar koji je tom priliko odlikovao kralja Nikolu Karađorđevom zvijezdom sa mačevima I reda, i komandanta crnogorske Sandžačke vojske serdara Janka Vukotića Karađorđevom zvijezdom sa mačevima III reda! A i sam Nikola Pašić je došao iz Skadra na Cetinje 22. decembra 1915. godine (po nov. kal.) „da pozdravi kralja Nikolu i da mu zablagodari na usluzi“ koju je ukazao Srbiji prilikom odstupanja srbijanske vojske!

A sada integralno prenosim dio teksta iz knjige - Dimo Vujović, „Ujedinjenje Crne Gore i Srbije“, Titograd, 1962, str. 104./105.:

„Srpska je vlada (odnosno Pašić) smatrala da prije svega Crnu Goru treba politički i vojnički izolovati od saveznika i potpuno je vezati za sebe. Zbog toga je preduzimala sve mjere da to ostvari, a u tome je nailazila na podršku saveznika, prvom mjestu Rusije. Tako je saveznička novčana pomoć Crnoj Gori davata preko Srbije, a takođe i vojnička, pa je Crna Gora potpuno vezana za Srbiju. Srbija se trudila da što više veže za sebe i crnogorsku vojsku, pa je preduzimala sve mjere da ograniči uticaj kralja Nikole i drugih crnogorskih faktora na vojsku i vođenje vojnih operacija. I u tome je prilično uspjela. Prije svega, crnogorska vrhovna komanda je bila sastavljena od srpskih oficira, koji su, osim vojnih, imali i određene političke zadatke. Potpuno opravdane vojničke mjere, koje su proizilazile iz zajedničkog plana dejstva srpske i crnogorske vojske i konkretnih vojničkih potreba, srpska vlada i Vrhovna komanda žele da iskoriste u političke svrhe, zbog čega dolazi do čestih sukoba između dva saveznika, sukoba koji su u izvjesnim momentima poprimili vrlo ozbiljne razmjere. I iz tih sukoba srpska strana je uvijek izvlačila određenu političku korist.
Kralj Nikola i njegova vlada su uočavali kakva im opasnost prijeti od takvog prevelikog povezivanja i potčinjavanja Srbiji, pa su se tokom čitavog rata trudili da se što više osamostale, kako te veze za Srbijom ne bi prešle određenu granicu i ugrozile državni suverenitet Crne Gore. U tom cilju preduzimaju niz spoljnopolitičkih koraka i niz mjera u unutrašnjoj politici. Ali je svaki od tih koraka nailazio na oštro protivljenje Srbije, koja je uspijevala u mnogome da parališe takvu aktivnost. Ne samo to, već su se srpska Vrhovna komanda i vlada trudile da ulogu crnogorske vojske, naročito na sandžačkom frontu, prikažu u sasvim pogrešnom svijetlu, optužujući crnogorsku vojsku i vladu da rade na svoju ruku i sl. Evo što o tome kaže sam Pašić u jednom telegramu:
’Kad je Austrougarska objavila rat Srbiji, Crna Gora se saglasila da crnogorska vojska operiše po planu izrađenom u Vrhovnoj komandi. Odmah u početku vojničkih operacija je konstatovano da Crnogorci rade na svoju ruku (zbog toga je u jednom trenutku bila ugrožena cela jugozapadna granica), da do danas nisu pod raznim izgovorima ispunili obavezu da pomažu naše operacije, da idu više za lakim osvajanjem, sorevnjivost, neiskrenost, izvlačenje, kuknjava bili su gotovo glavno obeležje njihovog držanja. Zbog toga je srpska vlada morala opomenuti vladu crnogorsku više puta i pripretiti prekidanjem zajednice, ako se produži, i vlada crnogorska je obećala više ništa ne raditi bez sporazuma.’ (AFNRJ, fond J. Jovanovića, Pašićev šifrovani telegram iz Niša br. 6007.)
Naročito je za takvo tumačenje korišćeno naglo povlačenje Sandžačke vojske, koje je počelo noću 21./22. oktobra 1914. godine i koje je dovelo u težak položaj Užičku vojsku i crnogorski Drinski odred. U vezi s tim došlo je do ozbiljne krize u srpsko-crnogorskim odnosima, pa je srpska Vrhovna komanda poručila sledeće:
’Produže li i nadalje delovi njihove vojske ovakav rad biću prinuđen učiniti kraj daljeg zajedničkog rada po pitanju daljih operacija.’ („Operacije Crnogorske vojske u prvom svetskom ratu“, Vojno delo, Beograd, 1954, str. 192.)
Ali analiza operacija crnogorske vojske u Sandžaku do tog momenta ne daje za pravo Pašiću da donese ovakav zaključak, niti srpskoj Vrhovnoj komandi da zauzme onakav stav. Ta anliza pokazuje ’da je crnogorska vojska izvršila sve zadatke dodeljene joj zajedničkim operacijskim planom.’ („Operacije Crnogorske vojske u prvom svetskom ratu“, Vojno delo, Beograd, 1954, str. 192.)
Za ilustraciju atmosfere sa radom i propagandom za ujedinjenje vrlo je karakteristično demonstrativno napuštanje srpske Vrhovne komande od strane crnogorskog delegata, brigadira Jova Bećira, u oktobru 1914. godine. U srpskoj vojsci se uvliko pričalo o prisajedinjenju Crne Gore Srbiji. U tome su se naročito isticali oficiri ’Crne ruke’, koji su govorili o potrebi likvidacije crnogorske dinastije. Oni su takve razgovore vodili i sa samim Bećirom, trudeći se da ga pridobiju za svoje planove. U vezi sa tim, Bećir se žali Pašiću i ruskom otpravniku poslova u Srbiji na ’postojeće u srpskoj vojsci sa ruskim odobrenjem stremljenje da se ubrza potpuno sjedinjenje Srbije i Crne Gore.’ (MOVEI, ser III, to VI 1 str. 449/50, dok. 435)
U isto vrijeme on se žali da Srbija ne pridaje dovoljno pažnje potrebama crnogorske vojske, da bi na taj način otežala njene operacije i pokazala njenu i svih Crnogoraca nesposobnosti. (MOVEI, ser III, tom VI 1 str. 449/50, dik 435)“

 

[Casino Royal]

Ovo je dosta tačno.

Što je to u vezi Crne Gore u ovom tekstu dosta tačno? Pročita li ti pažljivo ovaj tekst što ga je postavio "Dobro došli"?

 

[NickFreakyrgios]

Molim? Koliko ja znam kad su savezničke trupe ušle u Crnu Goru, ona je već bila oslobođena a Austrijanci protjerani! Oslobodili su je sami crnogorski ustanici, koji su formirli pri tom pet ustaničkih bataljona, kao i čitav niz komitskih četa! Srbijanska vojska je jedino učestvovala zajedno sa ustanicima prilikom oslobođenja Podgorice 17. i 18. oktobra 1918. godine, tačnije njena desna kolona II jugoslovenskog puka i pri tom je imala 10 ranjenih ljudi! I to kompletan doprinos oslobođenju Crne Gore od strane srbijanske vojske!

Ovo je smešno ali ne bih da ulazim u priču da je Srbijanska vojska organizovala sve pobunjeničke grupe u CG.
Ali ne bitno to bi bilo isto kao kada bi ja minimizirao učinak Mojkovačke bitke ali to od mene nećeš čuti.

 

[Casino Royal]

Ovo je smešno ali ne bih da ulazim u priču da je Srbijanska vojska organizovala sve pobunjeničke grupe u CG.
Ali ne bitno to bi bilo isto kao kada bi ja minimizirao učinak Mojkovačke bitke ali to od mene nećeš čuti.

Ma naravno da ni meni ne pada na pamet da minimiziram učinak srbijanske vojske u WWI, koji je ogroman! Ali ne može da stoji da je srbijanska ili saveznička vojska oslobodila Crnu Goru, jer to nije tačno! Rekao sam ti da je ta vojska učestvovala sa crnogorskim ustanicima jedino u oslobađanju Podgorice i to je sve što se tiče mjesta na teritoriji današnje Crne Gore! Nije tačno ni da je Srbija organizovala crnogorske ustanike i komitske čete, koji su sami oslobodili Crnu Goru od Austrijanaca - ako imaš kakve podatke o tome volio bih da ih izneseš!

 

[NickFreakyrgios]

Ma naravno da ni meni ne pada na pamet da minimiziram učinak srbijanske vojske u WWI, koji je ogroman! Ali ne može da stoji da je srbijanska ili saveznička vojska oslobodila Crnu Goru, jer to nije tačno! Rekao sam ti da je ta vojska učestvovala sa crnogorskim ustanicima jedino u oslobađanju Podgorice i to je sve što se tiče mjesta na teritoriji današnje Crne Gore! Nije tačno ni da je Srbija organizovala crnogorske ustanike i komitske čete, koji su sami oslobodili Crnu Goru od Austrijanaca - ako imaš kakve podatke o tome volio bih da ih izneseš!

OK. kad budem imao više vremena izbaciću ti relevantne stvari.
Međutim Srpska kneževina nikad nije formalno uvažena do preuzimanja Beograda za vreme kneza Mihajla.
Dakle da li bi tadašnja Crna Gora nešto značila bez Podgorice?
Pitanje koje si postavio ide dublje u Balkanske ratove i td. i mislim da to nije tema.
Ti po svom nahođenju odbi Srbijansku vojsku iz oslobađanja Crne Gore takođe izbriši ili promeni tablu i zahvalnicu Srpskoj vojsci nad ulazom u stari grad Budve.

 

[Добро дошли]

Tekst je što se tiče Crne Gore krajnje tendenciozan i istorijski netačan! I "Dobro došli" da te zamolim da najprije malo proučiš samu bitku i tok rata, a ne da nam postavljaš "prvi tekst koji ti je zapao za oko"! Žao mi je što tekst nije potpisan da vidimo ko je ovaj „stručnjak“! Da počnemo redom!
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Дали је тенденциозан или не тешко да се може прецизно проценити јер ко се год озбиљно бави догађајима из ових времена, има свој угао гледања. Ми, који по Форуму тркељамо понешто а нарочито они који не наводе изворе већ се служе ,,својим виђењима'', је тек толико да постови не буду празни.

Што се ,,проучавања'' саме битке (мисли се на Мојковац ваљда) и тока рата, то су урадили они којима је то посао и само могу да их наводим као изворе сазнања. Нешто не примећујем да се много нуде извори сазнања када је ,,монтегрински'' угао гледања већ је све то (углавном) сопствено виђење истине.
Моје запажање код отварања теме је:неподударност датума одигравања битке на Мојковцу и датума када су задње српске трупе већ биле у Скадру а већи део на путу даље на југ.
Иначе ми је кристално јасно, да је црногорска војска бранила Црну Гору из два правца: из правца Требиња и Билеће и правца Горажда и Пљевља. Битке које су вођене, биле су мање и у сталном отступању, због надмоћности аустроугарске војске да би завршница била у Мојковцу, где је црногорска војска пружила максимални отпор али доживела и потпуни крах. Нико не оспорава предходни отпор црногорске воске али је тај отпор превасходно био у функцију одбране Црне Горе.
Ја небих да више разглабам о овоме , јер је тема:Мојковац.

Ако си пажљиво прочитао текст са линка (а изгледа да ниси), тамо ћеш наћи све потписе који те интересују.

 

[Bastiani]

A sada integralno prenosim dio teksta iz knjige - Dimo Vujović, „Ujedinjenje Crne Gore i Srbije“, Titograd, 1962, str. 104./105.:

„Srpska je vlada (odnosno Pašić) smatrala da prije svega Crnu Goru treba politički i vojnički izolovati od saveznika i potpuno je vezati za sebe. Zbog toga je preduzimala sve mjere da to ostvari, a u tome je nailazila na podršku saveznika, prvom mjestu Rusije. Tako je saveznička novčana pomoć Crnoj Gori davata preko Srbije, a takođe i vojnička, pa je Crna Gora potpuno vezana za Srbiju. Srbija se trudila da što više veže za sebe i crnogorsku vojsku, pa je preduzimala sve mjere da ograniči uticaj kralja Nikole i drugih crnogorskih faktora na vojsku i vođenje vojnih operacija. I u tome je prilično uspjela. Prije svega, crnogorska vrhovna komanda je bila sastavljena od srpskih oficira, koji su, osim vojnih, imali i određene političke zadatke. Potpuno opravdane vojničke mjere, koje su proizilazile iz zajedničkog plana dejstva srpske i crnogorske vojske i konkretnih vojničkih potreba, srpska vlada i Vrhovna komanda žele da iskoriste u političke svrhe, zbog čega dolazi do čestih sukoba između dva saveznika, sukoba koji su u izvjesnim momentima poprimili vrlo ozbiljne razmjere. I iz tih sukoba srpska strana je uvijek izvlačila određenu političku korist.
Kralj Nikola i njegova vlada su uočavali kakva im opasnost prijeti od takvog prevelikog povezivanja i potčinjavanja Srbiji, pa su se tokom čitavog rata trudili da se što više osamostale, kako te veze za Srbijom ne bi prešle određenu granicu i ugrozile državni suverenitet Crne Gore. U tom cilju preduzimaju niz spoljnopolitičkih koraka i niz mjera u unutrašnjoj politici. Ali je svaki od tih koraka nailazio na oštro protivljenje Srbije, koja je uspijevala u mnogome da parališe takvu aktivnost. Ne samo to, već su se srpska Vrhovna komanda i vlada trudile da ulogu crnogorske vojske, naročito na sandžačkom frontu, prikažu u sasvim pogrešnom svijetlu, optužujući crnogorsku vojsku i vladu da rade na svoju ruku i sl. Evo što o tome kaže sam Pašić u jednom telegramu:
’Kad je Austrougarska objavila rat Srbiji, Crna Gora se saglasila da crnogorska vojska operiše po planu izrađenom u Vrhovnoj komandi. Odmah u početku vojničkih operacija je konstatovano da Crnogorci rade na svoju ruku (zbog toga je u jednom trenutku bila ugrožena cela jugozapadna granica), da do danas nisu pod raznim izgovorima ispunili obavezu da pomažu naše operacije, da idu više za lakim osvajanjem, sorevnjivost, neiskrenost, izvlačenje, kuknjava bili su gotovo glavno obeležje njihovog držanja. Zbog toga je srpska vlada morala opomenuti vladu crnogorsku više puta i pripretiti prekidanjem zajednice, ako se produži, i vlada crnogorska je obećala više ništa ne raditi bez sporazuma.’ (AFNRJ, fond J. Jovanovića, Pašićev šifrovani telegram iz Niša br. 6007.)
Naročito je za takvo tumačenje korišćeno naglo povlačenje Sandžačke vojske, koje je počelo noću 21./22. oktobra 1914. godine i koje je dovelo u težak položaj Užičku vojsku i crnogorski Drinski odred. U vezi s tim došlo je do ozbiljne krize u srpsko-crnogorskim odnosima, pa je srpska Vrhovna komanda poručila sledeće:
’Produže li i nadalje delovi njihove vojske ovakav rad biću prinuđen učiniti kraj daljeg zajedničkog rada po pitanju daljih operacija.’ („Operacije Crnogorske vojske u prvom svetskom ratu“, Vojno delo, Beograd, 1954, str. 192.)
Ali analiza operacija crnogorske vojske u Sandžaku do tog momenta ne daje za pravo Pašiću da donese ovakav zaključak, niti srpskoj Vrhovnoj komandi da zauzme onakav stav. Ta anliza pokazuje ’da je crnogorska vojska izvršila sve zadatke dodeljene joj zajedničkim operacijskim planom.’ („Operacije Crnogorske vojske u prvom svetskom ratu“, Vojno delo, Beograd, 1954, str. 192.)
Za ilustraciju atmosfere sa radom i propagandom za ujedinjenje vrlo je karakteristično demonstrativno napuštanje srpske Vrhovne komande od strane crnogorskog delegata, brigadira Jova Bećira, u oktobru 1914. godine. U srpskoj vojsci se uvliko pričalo o prisajedinjenju Crne Gore Srbiji. U tome su se naročito isticali oficiri ’Crne ruke’, koji su govorili o potrebi likvidacije crnogorske dinastije. Oni su takve razgovore vodili i sa samim Bećirom, trudeći se da ga pridobiju za svoje planove. U vezi sa tim, Bećir se žali Pašiću i ruskom otpravniku poslova u Srbiji na ’postojeće u srpskoj vojsci sa ruskim odobrenjem stremljenje da se ubrza potpuno sjedinjenje Srbije i Crne Gore.’ (MOVEI, ser III, to VI 1 str. 449/50, dok. 435)
U isto vrijeme on se žali da Srbija ne pridaje dovoljno pažnje potrebama crnogorske vojske, da bi na taj način otežala njene operacije i pokazala njenu i svih Crnogoraca nesposobnosti. (MOVEI, ser III, tom VI 1 str. 449/50, dik 435)“

Када читам овако написану историју постају ми још јаснији они који тврде да је црногорска нација комунистички пројекат.

Обратити пажњу: када се тај Димо пажљиво прочита види се да је њему Никола Пашић и српска Врховна команда једно те исто.

Друго: анализа српске Врховне команде о држању црногорске војске, каже Димо, није добра, него је добра друга анализа која је објављена у "Војном делу" 1954. године. А коју је без сумње сачинио неки од партизанских умова, иначе чувених по својој стратешкој генијалности.

Да поновим: Када читам овако написану историју постају ми још јаснији они који тврде да је црногорска нација комунистички пројекат.

 

[Casino Royal]

OK. kad budem imao više vremena izbaciću ti relevantne stvari.
Međutim Srpska kneževina nikad nije formalno uvažena do preuzimanja Beograda za vreme kneza Mihajla.
Dakle da li bi tadašnja Crna Gora nešto značila bez Podgorice?
Pitanje koje si postavio ide dublje u Balkanske ratove i td. i mislim da to nije tema.
Ti po svom nahođenju odbi Srbijansku vojsku iz oslobađanja Crne Gore takođe izbriši ili promeni tablu i zahvalnicu Srpskoj vojsci nad ulazom u stari grad Budve.

Pa značila bi - Crna Gora je postojala i dok nije imala Podgoricu u svom sastavu, nju dobija tek poslije Berlinskog kongresa! A i kad je dobila to joj nije bio glavni grad! Uostalom rekao sam da je srbijanska vojska samo učestvovala u oslobođenju Podgorice uz samoformirane bataljone crnogorskih ustanika i pri tom imala 10 ranjenih ljudi! A Crnogoraca je tad bilo desetina ranjenih i par poginulih! Drugim jugoslovenskim pukom Jadranskih trupa, uostalom samo su komandovali srbijanci - njega su sačinjavali uglavnom Srbi "prečani" (iz AU) i nešto Hrvata dalmatinaca! Oni su držali položaje sa istoka (došli su od pravca Skadra), dok su Crnogorci napadali austrijsku vojsku u gradu sa ostale tri strane!
Ja i ne govorim ovdje o Balkanskim ratovima i primjerima saradnje srbijanske i crnogorske vojske (srbijanska vojska je pomogla crnogorskoj vojsci i to značajno tada oko Skadra, a Crnogorci su išli na Bregalnicu kao pomoć srbijanskoj vojsci u II balkanskom ratu), već govorim o tome ko je oslobodio Crnu Goru od austrijskog okupatora!
Što se tiče oslobađanja južnog dijela crnogorske teritorije treba reći da su se sa austro-ugarskim snagama sukobljavali crnogorski komiti - tako je u Budvanskom zaleđu dijelovalo nekoliko komitskih grupa za cijelo vrijeme okupacije! Austrijanci će sami napustiti Budvu 6. novembra, crnogorski komiti će ući u grad 7. novembra a prethodnica srbijanske vojske 8. novembra! Srbijanska vojska nije vodila nikakve borbe sa austro-ugarskom vojskom na ovom području za oslobađanje Budve, jer je ona već bila napuštena od Austro-Ugara! Za dijelovima srbijanske vojske doći će na područje već slobodne Crne Gore i ostale savezničke jedinice – francuske, italijanske, britanske i američke!
Da se pojasnim malo da ne bi bilo zabune - naravno da je Austro-Ugarska vojska napuštala Crnu Goru prije svega zbog napredovanja savezničkih snaga sa juga! Ali ovdje govorim da su neka crnogorska mjesta uslijed te ofanzive oslobođena od strane samih Crnogoraca prije nego su se saveznici pojavili na ovom području uz teške borbe (na sjeveru i centralnom dijelu zemlje) ili uz manje teške borbe (na jugu zemlje), jer se tada Austro-Ugari već odlučuju na povlačenje! Samo sam iznio ono što je tačno - da nije bilo direktnog učešća u oslobađanju crnogorskih mjesta od strane saveznika, pa ni od strane srbijanske vojske (izuzev Podgorice) - jer je Crna Gora sopstvenim snagama već bila oslobođena!

 

[Casino Royal]

Када читам овако написану историју постају ми још јаснији они који тврде да је црногорска нација комунистички пројекат.

Обратити пажњу: када се тај Димо пажљиво прочита види се да је њему Никола Пашић и српска Врховна команда једно те исто.

Друго: анализа српске Врховне команде о држању црногорске војске, каже Димо, није добра, него је добра друга анализа која је објављена у "Војном делу" 1954. године. А коју је без сумње сачинио неки од партизанских умова, иначе чувених по својој стратешкој генијалности.

Да поновим: Када читам овако написану историју постају ми још јаснији они који тврде да је црногорска нација комунистички пројекат.

Pročitaj knjigu Dima Vujovića, pročitaj to "Vojno delo" iz 1954. godine, pročitaj i ostale Vojne enciklopedije - pa tek onda iznesi zaključak! Nije u redu da unaprijed zaključuješ da Dimo "nešto muti", samo što ti se ne sviđa ovo što je napisao! Uostalom, prenio sam samo mali dio Vujovićeve knjige - svega nepune dvije strane - knjiga ima 568. strana! Recezenti su mu bili Dr Branislav Đurđev, Dr Ferdo Hauptman i Dr Hamdija Kapidžić!

 

[Gruban]

Crna Goru niko nije terao da ulazi u taj rat a ušla je samo iz jednog razloga- teritorijalno proširenje.Bilo je i optužbi i da je kralj Nikola održavao kontakte sa Austrijom sve do pada Crne Gore i da je bilo nekih tajnih sporazuma koje Austrijanci nisu ispoštovali.Moguće je da je to propaganda njegovih protivnika ali ni to ništa ne menja.To je bio svetski rat u kome je učestvovalo mnoštvo država,svaka zbog svojih interesa.

 

[Bastiani]

Pročitaj knjigu Dima Vujovića, pročitaj to "Vojno delo" iz 1954. godine, pročitaj i ostale Vojne enciklopedije - pa tek onda iznesi zaključak! Nije u redu da unaprijed zaključuješ da Dimo "nešto muti", samo što ti se ne sviđa ovo što je napisao! Uostalom, prenio sam samo mali dio Vujovićeve knjige - svega nepune dvije strane - knjiga ima 568. strana! Recezenti su mu bili Dr Branislav Đurđev, Dr Ferdo Hauptman i Dr Hamdija Kapidžić!

Е јесте, само сам то чекао да кажеш: "прво прочитај". Шта да прочитам? Да је неко у неком партизанском листу 1954. године сео и написао да српска Врховна команда 1915. године није имала појма, него да ће они сада да нам објасне како треба да се ратује?

А онда Димо на 568 страна преузме то здраво за готово као сушту истину о којој се више неће дискутовати.

 

[Casino Royal]

Crna Goru niko nije terao da ulazi u taj rat a ušla je samo iz jednog razloga- teritorijalno proširenje.Bilo je i optužbi i da je kralj Nikola održavao kontakte sa Austrijom sve do pada Crne Gore i da je bilo nekih tajnih sporazuma koje Austrijanci nisu ispoštovali.Moguće je da je to propaganda njegovih protivnika ali ni to ništa ne menja.To je bio svetski rat u kome je učestvovalo mnoštvo država,svaka zbog svojih interesa.

Pozdrav Grubane!
U pravu si - Kralj Nikola (i Crna Gora) je ušao u rat zbog svojih interesa - teritorijalnog proširenja! Bilo je optužbi da je kralj Nikola preko svojih sinova održavao kontakte sa Austrijom - u pravu si i tu, to je bila samo propaganda njegovih političkih protivnika i zvanične Srbije - kad su se arhivi otvorili utvrđeno je da nikakvih "tajnih planova" i dogovora nije bilo!
Crna Gora je u stvari i bila osuđena na nestanak - još 1903. godine! Prevratom u Srbiji, Rusija gubi interes da podržava i ubuduće Crnu Goru i ona teži da je veže, a poslije 1912. godine i stopi sa Srbijom! Nikola je sve to vidio - ali tada bez ruskih subvencija Crna Gora nije mogla da preživi! Zato je on i morao mimo svoje volje da postavlja strane državljane na čelu crnogorske Vrhovne komande!

 

[Moračanin]

Crna Goru niko nije terao da ulazi u taj rat a ušla je samo iz jednog razloga- teritorijalno proširenje..

Kakop da ne!
CG je po tvojem mišljenju mislila da pregazi AU monarhiju i da osvoji najmanje Beč.
To samo za početak.
Daj budi malo ozbiljan.

Istina je to, da je AU nudila CG neko proširenje ako ostane neutralna u ovom ratu i ako dozvoli AU vojsci nesmetan prolaz preko CG i da tako presiječe odstupnicu srpskoj vojsci.
CG je to odbila i ušla u rat.

 

[starovlah]

Povlačenje srpske vojske su omogućili svi oni, koji su oko 3 mjeseca držali ta dugački front od Kotora do Mojkovca.
Na Mojkovcu je na pravoslavni Božić taj front probijen iako je Vukotić sa svojim komandantima i vojskom učinio nadčovječanske napore da do toga ne dođe.
Ali je tada većina srpske vojske već bila prošla i na sigurnom kod saveznika. Zato se sa pravom postavlja pitanje, da li su na Mojkovcu bile potrebne tolike crnogorske žrtve?

Moracanin! Rekao bi da dosta dobro poznajes ovu temu pa me cudi tvoj opis fronta od Kotora do Mojkovca a da nijesi pomenuo i liniju od Bijelog Polja preko Bihora do Turjaka koju je skoro tri mjeseca drzala doljnivasojevicka brigada pod komandom Vojvode Lakica Vojvodica

 

[Casino Royal]

Е јесте, само сам то чекао да кажеш: "прво прочитај". Шта да прочитам? Да је неко у неком партизанском листу 1954. године сео и написао да српска Врховна команда 1915. године није имала појма, него да ће они сада да нам објасне како треба да се ратује?

А онда Димо на 568 страна преузме то здраво за готово као сушту истину о којој се више неће дискутовати.

Pa nije rasprava o tim pitanjima vođena samo za vrijeme komunizma! Pročitaj šta piše Jovan Plamenac u svom tekstu „Uzroci kapitulacije Crne Gore“ u Crnogorskom glasniku iz 1926. godine! On tamo navodi da je od septembra 1914. do kraja 1915. godine crnogorska vojska ratovala na neprijateljskoj teritoriji, da je bila nadomak Sarajeva i da su iz „Niša slate po Evropi vijesti, da se srpske trupe bore po Sokolcu, Romaniji i na ostalim mjestima oko Sarajeva, iako se nikad nijedna srbijanska jedinica nije u toku cijelog rata nalazila na ovim mjestima.“ Plamenac takođe tvrdi da se crnogorska vojska morala u oktobru 1914. godine povući iz okoline Sarajeva na desnu obalu Drine, jer je „užička vojska sa desnog crnogorskog krila odstupila a da Crnogorce o tom nije prethodno i na vrijeme izvjestila.“
Upoređujući sam tok rata, Plamenac zapaža da dok je na stranu srbijanske vojske neprijatelj prešao Drinu i došao do „srca Srbije“, na dijelu koji su Crnogorci branili „neprijatelj nije uspio da pređe rijeku“, iako su Crnogorci „takoreći bili bez artiljerije.“

Pročitaj polemiku tokom 1925. godine između tada već generala Petra Pešića i generala u penziji Živka Pavlovića (u WWI pomoćnika načelnika štaba srpske Vrhovne komande)! U odgovoru na Pavlovićev članak „Zablude đenerala g. Petra Pešića o komandovanju u ratu“ Pešić doslovno kaže: „Odnosno tvrđenja mojih kritičara, da sam savjetovao pokojnom kralju Nikoli da zaključi mir sa Austrijom, napominjem da sam izneo u ’Ratniku’ celu istoriju toga pitanja, i nemam potrebe da ga ponovo izlažem. Sem toga nalazim da bi to bilo izlišno, jer su oni suviše slabi da shvate vojno-politička pitanja toga obima. Ali moram da im postavim ovo pitanje: jesu li kad razmislili o tome, kakva bi celokupna situacija bila za naš narod, da kralj Nikola nije uputio Franju Josifu onu depešu, i da se na Solunskom frontu pored srpske Vrhovne komande našla i crnogorska Vrhovna komanda, a po proboju ovog fronta i ulaska u otadžbinu – pored kralja Petra i kralj Nikola?“ (Petar Pešić, „Crna Gora u svetskom ratu“, Ratnik, sv. za novembar/decembar 1924. str. 1-44 i januar/februar 1925, str. 1-76)
Na to je general Pavlović ukazao da se iz ovih Pešićevih riječi „jasno vidi odsustvo zdrave pameti, kao i sopstveno priznanje đenerala P. Pešića da je on bio krivac za kapitulaciju crnogorske vojske.“ („Ko je izdao Crnu Goru“, Nova Evropa, 10. i 11. str. 346-347.)

A nije ni Dimo Vujović jedini istoričar koji piše o ovome!
Pročitaj šta piše Vukašin B. Božović u svom djelu "Crna Gora i patentirani istoričari" Subotica, 1936, str. 4.!
Istoričar Nikola Škerović piše „Nepovjerenje, pa i teške, nezaslužene optužbe, manifestuju se, kako ćemo vidjeti, kod zvaničnih vojnih i diplomatskih predstavnika Srbije prema zvaničnoj Crnoj Gori i crnogorskoj vojsci tokom cijelog rata.“ (Dr Nikola Škerović, „Crna Gora za vrijeme prvog svjetskog rata“, Istorijski institut NRCG, Titograd, 1963, str. 15.)
I istoričar Jagoš Jovanović tvrdi da su general Božo Janković i pukovnik Petar Pešić „namjerno rastrojavali crnogorsku vojsku i sve činili da joj ubiju borbenu sposobnost.“ (Jagoš Jovanović, „Stvaranje crnogorske države“, Cetinje, 1947, str. 414.)
Slično će pisati i Risto Dragićević, Novica Rakočević, Dragoljub R, Živojinović kao i mnogi drugi!