Ravnopravnost polova

Njega da vencaju sa ramom od bicikla, brzinom munje bi krenuo da korozira, rdja i raspada se

Nije da to ne vidi svaka zena koja prodje pored njega, sto i jeste maksimalni kontakt koji je imao sa zenama
Nije tema naš drugarčić.

Prosim da se kontrolirate i fokusirate na
naslov....kao i Vaša MUZA.

Kako u današnje vrijeme da se žene i muškarci razumiju, toleriraju, vole,
obitelj stvaraju, djecu odgajaju.
 
Niko žene ne pita. Sudije su žene. Predsednici sudova su muškarci. Nastavnice su žene. Direktori škola su muškarci. Lekarke i medicinske sestre su žene. Direktori bolnica...
А код нас, рецимо, није. Директорка болнице, Центра за социјални рад, председница суда, много директорки школа...
 
Из Закона о родној равноправности:

Престанак важења Закона о равноправности полова
Члан 76.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о равноправности полова („Службени гласник РС”, број 104/09).
Судски поступци за пружање грађанскоправне заштите од дискриминације започети на основу Закона о равноправности полова („Службени гласник РС”, број 104/09), а који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона, биће окончани по одредбама овог закона.


Дакле, боркиње за родну равноправност укинуле су равноправност полова те она више не постоји као законска категорија.
 
Из Закона о родној равноправности:

Престанак важења Закона о равноправности полова
Члан 76.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о равноправности полова („Службени гласник РС”, број 104/09).
Судски поступци за пружање грађанскоправне заштите од дискриминације започети на основу Закона о равноправности полова („Службени гласник РС”, број 104/09), а који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона, биће окончани по одредбама овог закона.


Дакле, боркиње за родну равноправност укинуле су равноправност полова те она више не постоји као законска категорија.
Промењен је закон, усвојен нови.
 
Промењен је закон, усвојен нови.
Мијењање закона је једно, постојећи закон се допуни, измијени и онда тако измијењен и даље важи у измијењеном облику.
Доношење новог закона којим се укида неки други је сасвим друго јер укинути закон више не важи.
Доношењем Закона о родној равноправности укинут је Закон о равноправности полова.
 
Мијењање закона је једно, постојећи закон се допуни, измијени и онда тако измијењен и даље важи у измијењеном облику.
Доношење новог закона којим се укида неки други је сасвим друго јер укинути закон више не важи.
Доношењем Закона о родној равноправности укинут је Закон о равноправности полова.
Мени цео тај концепт врло и веома иде на живце, нисам се упуштала, мислила сам да је укинут због језичких вратоломија.
Важнија ми је суштина од форме, бојим се да се сада инсистира на форми, а ја у томе не желим да учествујем вишњ него што морам.
 

Kome selidba lakše pada muškarcima ili ženama?​


Selidba i prilagođavanje na nove životne okolnosti izazivaju stres kod svih, bez obzira na pol. Ipak, istraživanja pokazuju da postoje određene razlike u načinu na koji muškarci i žene doživljavaju i reaguju na ove promene. Muškarci često pristupaju selidbi kao logističkom izazovu, dok žene više emotivno doživljavaju proces prilagođavanja. Tradicionalno, na Balkanu je uloga žene često podrazumevala prelazak u domaćinstvo supruga nakon udaje, što je moglo oblikovati njenu sposobnost da se lakše prilagodi promenama sredine. Psihologija sugeriše da žene razvijaju veštine emocionalne prilagodljivosti kroz društvenu i porodičnu ulogu, što im može olakšati selidbe i promene u životu. Međutim, prilagođavanje na promene, kao što su posao, školovanje ili karijera, zavisi ipak više od individualnih faktora, uključujući lične osobine, karakter, podršku okoline i prethodna iskustva.

Psihološki aspekti prilagođavanja na selidbu​

Muškarci često pristupaju promenama na racionalan i logičan način, fokusirajući se na rešavanje problema i logističke aspekte selidbe ili promene posla. S druge strane, žene češće koriste emocionalnu i socijalnu podršku kako bi se nosile s promenama. One teže da uspostave nove društvene veze i mreže podrške, što im pomaže da se brže uklope u novu sredinu. Muškarci čak i od selidbe naprave priliku da se zabave, vide sa kumovima i drugarima i popiju pivo. Žene nemaju baš takvu veštinu opuštanja kad su poslovi oko selidbe u pitanju.
One imaju tendenciju da razvijaju veštine emocionalne prilagodljivosti. Ove veštine im omogućavaju da se efikasnije nose sa stresom i emocionalnim izazovima koji prate velike promene u životu.

Savremeni način života i česte selidbe​

Savremeni način života donosi sa sobom učestalije selidbe nego što je to bio slučaj pre 100 godina. Za razliku od prošlosti kada su ljudi često ostajali na prvom radnom mestu do penzije, današnje tržište rada je dinamično i neizvesno. Mladi se sve više sele, ne samo unutar svoje zemlje, već i u inostranstvo, u potrazi za boljim poslovnim prilikama i izazovima. Globalizacija i tehnološki napredak omogućavaju lakšu mobilnost, dok istovremeno nameću potrebu za stalnim prilagođavanjem novim sredinama. Ovaj trend utiče na način na koji se muškarci i žene nose sa promenama, oslanjajući se na različite veštine i pristupe kako bi uspešno prošli kroz sve češće selidbe i neizvesnosti koje one donose.


Ko je više sklon nervozi kad su selidbe u pitanju, muškarci ili žene?​

Kada su u pitanju selidbe, žene su često sklonije izražavanju nervoze i stresa, dok muškarci češće reaguju racionalnije na promene. Istraživanja pokazuju da žene doživljavaju intenzivnije emocionalne reakcije na selidbu, uključujući anksioznost i brigu, što može voditi ka većoj sklonosti panici. One teže da promene doživljavaju kroz emocionalnu prizmu, zabrinute za uspostavljanje novih društvenih odnosa i prilagođavanje novoj sredini.
Muškarci su manje skloni panici, ali mogu pokazati frustraciju kada se suoče sa nepredviđenim preprekama tokom selidbe. Njihov racionalan pristup može im pomoći da ostanu smireni pod pritiskom, ali i da zanemare emocionalne aspekte prilagođavanja koji su jednako važni za uspešan prelazak u novu sredinu. Žene, zahvaljujući svojoj sposobnosti da traže i koriste emocionalnu i socijalnu podršku, pokazuju veću fleksibilnost i prilagodljivost u dugoročnom periodu, što im pomaže da se uspešno nose sa izazovima novih sredina.
Kada je reč o odlučivanju za promene, uključujući međunarodne selidbe, muškarci često donose odluke brže, motivi su im napredak u karijeri i novac. Oni su skloni da rizikuju i preduzimaju korake ka promeni kada procene da će to doneti poboljšanje njihovog profesionalnog ili finansijskog statusa. Nasuprot tome, žene često razmatraju širu sliku i uključuju emocionalne i socijalne aspekte u svoje odluke.

Ko je bolji organizator pakovanja kad su u pitanju selidbe?​

Žene su često detaljne i temeljne u procesu pakovanja. One imaju tendenciju da pažljivo organizuju stvari, čuvajući sitnice, uspomene, i gomile papira koje bi muškarci verovatno bacili bez razmišljanja. To ima veze sa nostalgijom – svaka stvar ima svoje mesto i priču koja je vezana za nju. Žene su majstori u pronalaženju načina da sve spakuju efikasno, koristeći svaku kutiju do poslednjeg centimetra. Zbog svoje pažnje prema detaljima, one često imaju i precizne liste stvari koje su spakovane, što može biti od velike pomoći prilikom raspakivanja.
Muškarci, s druge strane, pristupaju pakovanju sa praktične strane. Za njih, je selidba izazov koji treba rešiti brzo i efikasno. Nisu skloni čuvanju svakog papira ili sitnice koja nema očiglednu funkcionalnu vrednost. Često su brži u pakovanju jer ne provode toliko vremena u razmišljanju da li da zadrže neku stvar ili ne. Njihova deviza je „manje je više“, što može značiti manje stvari za pakovanje i manje kutija za nošenje. Takođe, muškarci su skloni da angažuju prijatelje, kumove i druge muškarce iz okoline da pomognu, mada to isto može biti shvaćeno kao odbrambeni mehanizam, jer u društvu se skrenu misli, zar ne?
Ženama je pakovanje poput umetničkog projekta – sve mora biti savršeno složeno, sa pažnjom posvećenom svakom detalju, od šarenih markera, papirića za obeležavanje do organizacije po kutijama. Muškarci, s druge strane, vide pakovanje kao sportsku aktivnost – brzinu i efikasnost stavljaju ispred svega, često ne razmišljajući o tome kako će se te kutije raspakovati kasnije.

Zaključak :​

Važno je shvatiti da zajedničkim snagama možemo efikasnije prevazići stres koji nosi promena sredine. Umesto fokusiranja na razlike, trebalo bi da se udružimo i iskoristimo svoje jedinstvene veštine, kako bi olakšali proces prilagođavanja. Dakle potencijal žena da ništa ne prepuštaju slučaju i sjajne organizacione veštine jačeg pola, zajedno su recept za izazove koje nosi selidba. Izvor teksta
 

Back
Top