Марко Видојковић
Кад им је било годину дана, очеви су им се крили од војних позивара. Кад им је било две године, њихове мајке су на телевизији гледале почетак рата у Босни.....
Марко Видојковић
[објављено: 23.10.2007.]
Да се надовежем на представницу и њено писаније тј. Марко Видојковић by Представница.Једно моје кратко виђење и поређење...
Па овако...Живот у очинском дому водио је без много бриге.За њега није постојао социјални проблем.Околина за њега се састојала од круга људи ,дакле једног света у коме су сви били исти.И такав један момак једнога дана долута у град привучен тобоже лакшим радом,краћим радним временом али најчешће засењујућим светлима којима је устању да заблиста град.
У тим првим данима момак са села се је још увек навикнут на извесни сигурност зараде.На селу он не напушта старо место све док му се ново не укаже на видику.Недостатак земљорадника је велики а посао тежак и захтеван па вероватноћа да дуже буде одсутан са посла (њива,штала) је мала.Грешка је ако верујете да је сељак који се запути у град слабије грађе тј. да је слабија биолошка јединка од онога момка сељака који се радећи храни на сељачком прагу.
НАпротив сви емигрирајући елементи се пре састоје од оних најздравијих и најачих јединки.Бејбе ће вам то лепо објаснити са научне стране а ја ћу се држати грубих контура.Када кажем емигрирајуће јединке не мислим само на оне који су емигрирали у Америку већ и на све оне који се усуде да напусте завичајно село и отпутују у страни велеград.
И тако момак сељак долута у град једнога дана са нешто пара у џепу које су му дали родитељи тек да му се нађу да не скапава од глади тих првих дана док не нађе посао.Најгоре је за њега ако он тих првих дана изгуби тек нађено радно место.Он веома брзо списка и последњу пару.Е сад настаје невоља љута.Он лута около гладујући,залаже,продаје,зајми и покушава да дође досваког динара.Све је похабанији у својој одећи и тако тоне у једну средину која га још поред телесне несреће и душевно затрује.Ако је још и бескућник и ако је и зима његов јад постаје још већи.
Нађе он тако неки посао али се игра понавља тј. нађе па још брже изгуби посао и тако све док понављање не постане навика.Несигурност дневне зараде му се веома брзо укаже као једна од најтамнијих страна живота.За њега је највећа срећа ако је неки приучени мануелни радник тј. ако поседује неко знање или вештину јер неће тек тако бити бачен на улицу као што је то случај са неприученим радницима,на жалост као што су високо образовани кадрови.Пример деведесетих!!!!
Брза промена од стања немања до стања имања и од стања зарађивања до стања празних џепова убије осећај за штедљивост и смисао за планирање.Град и глад извитопери сваку накану за разборито планирање у боњим временима зарађивања.Кажем град јер на селу је ипак мало другачија ситуација.
Стога често долази до тога да онајн који је тек нашао посао заборави разборито да планира будућност и почиње у пуном јеку да живи од дана до дана.Очигледан пример ЦИГАНИ!Још ако је такав момак сељак ожењен ,онда се веома брзо у таквим случајевима разбуца домаћинство.
Како?Е овако! Прва плата траје десет дана,па пет дана,па три дана и на крају долази до тога да се већ све профућка у првој ноћи код разних Гашпара итд....
А код куће жена и деца чекају...Често и они постају инфицирани оваквим животом ,поготово ако је човек благе нарави према њима тј. ако их воли.Онда се месечна плата заједнички профућка код куће за једно два три дана.Једе се,пије се, лумпује се док је новац ту а последњих дана се заједнички гладује уз Шпанске серије и разне Касандре и Љовисне.Онда се жена одшуња у комшилук да си позајми мало.Задужи се малецним дуговима у продавници и покушава да намири последње зле дане у месецу.За доручак,ручак и вечеру седе тако сви они заједно пред полупразним авеома често и празним чинијама и чекају на долазећи платни дан.Говоре само о њему,планирају и сањаре о долазећој срећи.
А још ако муж иде кривудавим путем а жена за љубав деце наступа против њега.Тада настаје свађа и тучњава.Муж жени постаје највећи туђин.А још и ако пије...Жена тада у животињском нагону самоодржања (Бејбе може стручно да објасни) граби и последњи динар који она таквом мужу мора да избије из џепа не његовом путу од посла до биртије.Често и жена иде код послодавца да тражи мужевљеву плату не би ли тако успела да прехрани породицу.Мени је се то дешавало и верујте ми туга је то.Дође жена да тражи плату пре мужа да би имала счиме да прехрани породицу!
Тако град намамљује вредног сеоског човека у свом пуном животном опредељењу да лагано сазре у инструмент оних који желе да се њиме послуже у ниске сврхе и користи
Ако не желим да очајавам због таквих људи из моје околине онда морам да научим да разликујем њихово спољашње биће,њихов живот и услове њиховог развитка,јер ако то не урадим постаћу као они.Не знам шта ме више ужасава,економска беда мојих сарадника или њихова васпитна и морална сировост тј. нискост њихове духовне културе.
Сад би ме представница питала па што ја радим са таквим људима или како комуницирам са њима.Е па двосмерна комуникација са оваквим људима могућа је уз највећи могући социјални осећај одговорности за за успостављање бољих основа комуникације паралелно са бруталном одлучношћу у сасецању непоправљивих изопаченика.Јер и природа највећу пажњу посвећује усавршавањеу потомства а не на одржање постојећег тј. мање времена треба проводити да се лоше вештачки оплемењује а више времена треба уложити у то да се нови усмере на прави пут.Бејбе ће вам то стручно образложити ако треба.
Него да се врнем теми и мом поимању онога што је представница постовала у име Марка Видојковића.
Често се деси да се момак сељак на свом путу из села у град обогати.Јер ваљда је ослобођен свих парализирајућих представа о позиву,околини9,сталежу,традицији.Он граби за сваком могућом зарадом која му бива понуђена.Тако он почиње да схвата да поштени рад никога не срамоти па какав год тај посао био.И тако једнога дана он постане богат и од једнога радника мануелца постане ситно грађанство,неко чак и крупни капиталиста.
Али такви често осећају непријатељство према друштвеном сталежу у коме су до скора били.Зашто?Зато што то непријатељство лежи у сталном страху једне друштвене групе која се тек кратко време уздигла из опанака да поново не потоне у стари мало поштовани сталеж или да неко са стране не помисли да му још припада.
Често ови одбојно сећају на културу и беду свога ранијега сталежа.Честа је сировост у међусобном опхођењу према њима.
Чешће се дешава да онај што је је одвајклада на вишој друштвеној лествици без комплекса прилази и ка човеку на самом дну него што то чини скоројевић који се тек од скора уздигао.Бити скоројевић је бити онај који се сопственом снагом и радом пробио из досадашњег друштвеног положаја.Код скоројевића та тешка борба доприноси да код њега одумру сви осећаји за неко саосећање.Значи борба за голу егзистенцију убија осећање за беду оних који су остали доле.Често се дешава да ови одозго показују лажно саосећање и самилост.Многи од ових које је срећа повластила или који су сопственим заслугама узашли са дна необраћају пажњу на социјалну беду и невоље свакодневнице.Понекад се и они смилостиве и спусте се невољницима али су њихова социјална нестојања равна нули из разлога што наступају као експерти који су у стању да ''осећају народ'' а то код народа изазива одбијање.То онда наши политичари називају '' незахвалност народа'' Чист пример Јумка који је ових дана актуелан.''Ми вам нудимо да радите а ви нећете''
И реците ви мени како онда да се у таквом окружењу развија једно дете или млад човек???Ко и шта ће њему бити узор?Шта ће постати једна такав млад човек и организам у животу?
Са друге стране имамо градског момка који је растао у градском окружењу.Расте у двособном стану који је тата,мама или деда добио/ла од државе.Углавном је то четворочлана породица ,ретко петочлана са којим ачесто живе и баба и деда.Тескоба простора,тешка материјална ситуација радничке породице често доводи до свађе и тушњаве међу укућанима.Они немају осећај да живе једни са другима већ имајуу утисак да притискају једни друге.Свака па и најмања расправа (која би у већем стамбеном простору била смирена због могућности издвајања и удаљавања) овде доводи до тешке свађе.Дечије свађе су још и подношљиве јер се деца брзо посвађају и брзо помире.
Свађе родитеља (понекад и свакодневне) где се не штеди на речима ,једнога дана покажу свој ефекат на младима.Резултати те ''наставе'' које би се одрастао човек ужасавао млади мозак упија.И тако једно морално затровано дете ,често неухрањено крене у школу.Оно што учи у школи то му је све,јер код куће нема говора о учењу.
Родитељи пре њим често причају неке ствари које не би смеле да се причају пред децом.Често родиељи причају о свему и свачему.На пр. Ништа се добро не говори о животу ,ни једна ситуација и институција не остаје ненападнута (црква,школа,држава,комшија,родбина) прича се о моралу,све се подвргава ружењу и напада на најбескрупулознији начин и све се меће у прљавштину најнижег могућег схватања.Деца се запостављају у васпитању.Васпитање од родитеља преузима телевизија,штампа,улица,интернет.Родитељи су више спремни да се издеру на децу и да их нагрде него да свог младог изданка пресавију преко колена и доведу до разума
И онда једнога дана дете више није дете,оно је сада момак или девојка који је завршио школу.И тако млад човек буде пуштен на улицу из школе.Тешко је приметити шта је упадљивије на таквом једном младом човеку.Да ли је то његова невероватна глупост или безобзирна дрскост у његовом понашању или његов неморал!!!Част изуузецима,мало их је.............
