Rat u Ukrajini (6)

Šta je po vašem mišljenju glavni cilj ruske vojne operacije?

  • Ukupno glasova
    80
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
ssmpmd:
Koliko ti misliš da na jednog poginulog generala ide poginulih "prašinara" - 1, 10, 100, 1.000 ili možda više od 1.000
General komanduje jedinicom veličine divizije a to ti je 10.000 ljudi pa naviše.

Rusi sigurno imaju petocifreni broj poginulih i izbačenih iz stroja, ukrajinski gubici su 3 - 4 puta veći
Ako su Rusi zaista krenuli sa 150.000 ljudi to znači da je najmanje 10% izbačenih iz stroja.
Kliknite za proširenje...
Generalske duznosti pocinju od komandanta brigde i uopste nije neobicno da u ratu pogine komandant brigade i nije nikakva tragedija i gubitak jer je zamenjliv vrlo jednostavno bas kao i obican prasinar. Vojska je takav sistem u kom postoji jasno proposan sistem zamenjljivosti na raznim duznostima po sistemu komandovanja i kontorle.

Petocifren broj cifara poginulih nemaju sigurno jos uz ovoliku upotrebu oklopne tehnike. Sacekajmo kraj rata i videces da nemaju, da imaju ne bi mogli da zivimo od slavlja po zapadnim medijima bas kao i od ovog pogotka limenih bacvi sa naftom i onog broda.
 
Frtajler:
Rusi su dobrano razvaljeni, ne možeš ostati bez 15% jedinice izvan stroja, jer je to raspad sistema. Niti možeš samo dovući nove vojnike da zamijene stare tako jednostavno, pa nisu to roboti. To je proces koji traje. A s generalima je, naravno, još kompliciranije.
Kliknite za proširenje...
Nisu jer im nije ostecen borbeni potencijal niti jedne jedinice do sada angazaovane na terenu. Jer da jesu to bi se svakako moralo videti na terenu,a kao sto mozemo da vidimo u konstantnoj su inicijativi.
Posto se ti drigiras tebi se prividja svasta😂
 
Ако видите НАТО колоне у Србији , снимајте их , што више , у целини , објављујте локације и правац и постављајте на нет !!?

" НАТО и САД више нису само у прокси рату са Русијом већ у отвореном сукобу , постављају своје оружје у Украјини и донирају непрестано , могућност нуклеарног рата је све извеснија "
Лавров
 
Branko Lori:
Ако видите НАТО колоне у Србији , снимајте их , што више , у целини , објављујте локације и правац и постављајте на нет !!?

" НАТО и САД више нису само у прокси рату са Русијом већ у отвореном сукобу , постављају своје оружје у Украјини и донирају непрестано , могућност нуклеарног рата је све извеснија "
Лавров
Kliknite za proširenje...
NATO internship.jpg
 
Ruske trupe napreduju pravcem južno od Izjuma. Presecaju se putevi snabdevanja širom aglomeracije Slavjansk-Kramatorsk. U dosadašnjim bitkama potučene su 95. brigada (preko 100 KIA), jedinice 93. mehanizovane i 25. vazdušno-jurišne brigade Oružanih snaga Ukrajine.

Za razliku od Harkova, severni obodi donbaskog fronta su izuzetno aktivni. Ruske trupe uspešno forsiraju 4 napadna pravca. Uz uništavanje ukr železnica na zapadu i u centralnom delu zemlje situacija po ukrajinsku vojsku u Donbasu postaje sve teža.
Linija fronta oko Harkova je statična sa jakim razmenama artiljerijske vatre. Od konstantno najavljivanih ukr kontraofanziva nema ništa. Na bilo kakve veće pokrete ukr snaga reaguje ruska artiljerija.
 
I ukrajinske i ruske snage su počele sa dovlače pojačanja na linije Herson-Nikolajev i Herson-Krivi Rog. Interesantno je da, prema informacijama, Ukrajina dovlači pojačanja za forsiranje Hersona a Rusija za forsiranje Kr R.
Prema informacijama sa pro ukr kanala, ukrajinske snage se fokusiraju na vraćanje Hersona. Ne znam koliko je to pametan potez. Zabluda je ako misle da će tako rasteretiti istok. Sa druge strane, izlazak iz Nikolajeva na "otvoreno bojno polje" može da ima razne posledice.


Ursula fon der Lejen EU želi da prodaje oružje Indiji. :eek::hahaha1::vudu:
EU želi strateške sporazume sa Indijom.
Samo, EU će u tim razgovorima morati da proguta mnogo veliku žabu, jer više nisu u poziciji da diktiraju uslove bilo kojoj svetskoj sili.
 
Српски пливач Милорад Чавић лишен медаље 2008. у Холандији због мајице са натписом Косово је Србија.
2022. године у истој тој земљи, Украјински спортиста без икаквих проблема носи заставу Азов батаљона.
FRNPOM8XMAAJ_gF
 
Тихи:
Hrvati idu raditi ono u cemu misle da su najbolji a to je vrsiti genocid nad sizmaticima kako nazivate nas pravoslavne Hriscane koje ubijate za racun nacizma i Vatikana

Ali sada su ti ustase naisle na tvrd orah pa mirisu sada ljubicice odozdo....

Operacija Oluja 2 vam je propala....

UKRAJINA: Hrvatski scenario i „Oluja” za Novoruse u Donbasu (MAPA)​

21:52 03.02.2017.
0
SMSFacebookVkontakteTwitterViberWhatsAppTelegram

Kraj 2016. je bio obelježen važnim događajima u svijetu. U novembru je na američkim predsedničkim izborima pobijedio Donald Tramp, dok se u decembru vodila ofanziva za oslobađanje Alepa od terorista, stoga su svi svjetski mediji bili okrenuti zbivanjima u SAD i Siriji.​


Крајем новембра 2016. је хрватски премијер Aндреј Пленковић службено посјетио Кијев, што су свјетске агенције попратиле с два ретка новинарског текста.

Хрватски премијер је у сусрету с украјинским колегом Гројсманом и предсједником Порошенком рекао „како је увјерен да је Украјини потребан мирни пут реинтеграције окупираних територија”, што је касније протумачено као понуда Кијеву да направи нешто попут „Ердутског споразума“, који је омогућио мирну реинтеграцију источне Славоније и Западног Срема у хрватску државу.

На ову изјаву је реаговала Москва, која је Загребу послала оштру дипломатску ноту и навела како већ постоји „Споразум из Минска“, који нема алтернативе.

Пленковић је тада у Кијеву рекао „да су и Хрватска и Украјина биле жртве бруталне војне агресије, да је њихов територијални интегритет нарушен силом, те да хрватска искуства из реинтеграције источне Славоније деведесетих година могу бити корисна Украјини”.

Умјесто бесперспективних приједлога о овом питању, руско Министарство спољних послова је позвало Загреб да се „активније заузме за рјешавање хроничних унутарашних проблема у Хрватској”.

„Примили смо на знање информацију да је ових дана при хрватској влади формирана радна група за сарадњу с Украјином која ће у свом делокругу имати преношење хрватског искуства ‘мирне реинтеграције окупираних територија’ Кијеву, које би се тобоже могло примијенити на Доњецк и Луганск”, стоји у коментару уреда за информирање и медије руског Министарства спољних послова.

Тада је професор Бранко Царатан за телевизију Н1 изјавио како је Пленковић вјеројатно мислио на техничку помоћ Украјини.

„Везано за успоредбу са ситуацијом у Хрватској, Ердутски споразум је направљен након Олује крајем 1995. и био је проведен уз присуство међународних снага уз повлачење Милошевића, што је то потпуно другачије него у источној Украјини. Тамо је сличнија ситуација као с Косовом”, рекао је Царатан и додао „како Москва не би тако оштро реагирала да Пленковић није споменуо Крим”.

Но, што је заправо мислио хрватски премијер, који је потпуно непотребно односе Загреба и Москве довео до усијања? Наиме, оштре протесне дипломатске ноте се сматрају једним од озбиљнијих облика комуникације у међународној дипломатији и знају претходити прекиду дипломатских односа, до којег, није дошло.

Технички гледано, “Споразум из Минска” и “Ердутски споразум” се никако не могу успоређивати, јер је до мирне реинтеграције источне Славоније дошло након ратне операције великих размјера, односно „“Олује”, а тек након војног пораза су представници Срба с подручја Западног Срема и Источне Славоније пристали на мирну реинтеграцију.

То се не може рећи за Украјину, јер украјинске снаге до сада нису оствариле ниједну војну побједу у Донбасу, ако за побједу не сматрамо тактичко повлачење кључних јединица из Славјанска и Краматорска за одбрану града Доњецка и његовог аеродрома.

Но, чак и ако спор између Загреба и Москве проматрамо из тог угла, могло би се рећи да је Пленковић наивно понудио “хрватска искуства” колегама из Кијева и тада никоме није било јасно због чега је руска дипломатија тако оштро реагирала?

Но, сада када су ескалирали сукоби у Украјини, откривају се неки детаљи који сугеришу да је Пленковић у Кијеву с украјинским премијером Гројсманом, предсједником Порошенком и другим званичницима разговарао о много озбиљнијим стварима, које су Хрватској апсолутно непотребне. Чак и као чланица ЕУ и НAТО пакта би било добро да се у украјинској кризи држе по страни, што чини већина земаља, а ствар препусте канцеларки Меркел и Паризу, који су, уз Русију, јамци „Споразума из Минска”, чије одредбе Кијев никако не жели испунити.

Наиме, “ „Споразум из Минска” садржи све одредбе које предвиђају мирну реинтеграцију Донбаса, али режим у Кијеву није провео готово ниједну од обећаних мјера, недељама проводи војне операције, што сугерише да проблем можда жели ријешити војним путем.

У том смислу је значајна је изјава комаданта украјинске Војно-цивилне управе за регион Доњецк, Павела Жебривскога, који је неколико недеља након одласка хрватског премијера Пленковића из Кијева рекао „како сматра неизбјежном хрватску верзију деокупације Донбаса”, преноси украјински Униан.

Павел Жебривски је то рекао на конференцији за новинаре у Краматорску, те напоменуо да није велики оптимист око скорог ослобађања привремено неконтролираних подручја.

„Нисам тако оптимистичан, јер су Руси све ставили на паузу и чекају став новоизабраног америчког предсједника Трумпа”, рекао је Павел Жебривски, нагласивши да Украјина ни на који начин није спремна одрећи се те територије.

Према његовим ријечима, Украјина мора да врати контролу над Донбасом, те да се обрати преговарачима и од њих да затражи да изврше притисак на Русију, док у међувремену треба ојачати војску.

„Дошли смо на крају до хрватске варијанте”, рекао је украјински званичник, што значи да је могуће присилно враћање неконтролисаних подручја.

„Друга могућност је подизање војске, као што је била изградња Хрватске војске, која је пет година касније побиједила војним путем”, рекао је Жебривски, истичући да се он особно радује првом сценарију, „будући да је најгора ствар у рату – сахрањивати своје колеге”.

Међутим, објаснио је „како је 1995. Хрватска, након двије успјешне војне операције, “Бљесак” и “Олуја”, присилила одцијепљену „Српску Крајину” на потписивање „Ердутског споразума”, којим је 1998. године, уз помоћ Уједињених нација, непризната република мирно интегрисана у Хрватску”.

Сада када је покренута офанзива украјинских снага на Донбас, опет је актуаелно питање „хрватског сценарија” у враћању надзора над Доњецком и Луганском Народном Републиком силом. Део руских аналитичара вјерује да изјаве премијера Пленковића и комаданта украјинске Војно-цивилне управе за регион Доњецк, Павела Жебривског, нису случајне и неповезане, поготово ако се посматра што се догађа на истоку Украјине.

Додуше, покушаји украјинске војске нису дали резултате, али Кијев покушава извући максимум из свега. Aко не успије, снаге новоруских република и Русија ће одмах бити оптужени за провокацију и кршење „Споразума из Минска”. Тренутна ситуација у Aвдејевки и битка у децембру код Дебалцева су доказ.

Наравно, будуће акције Кијева у Донбасу ће одредити и став Запада, али из ЕУ и САД нису стигле жељене подршке.

Међутим, то не мијења жељу Кијева да Донбас не врати у оквиру Споразума из Минска, него већ по “хрватском сценарију”, као што је рекао Павел Жебривски .

„Могућу жељу украјинских власти да силом врати Донбас потврђују и њихови контакти с Владом Републике Хрватске, која је у новембру основала посебну групу за пружање савјета Кијеву”, пише у уводнику руског портала EurAsia Daily, који појашњава завршетак рата у Хрватској.

„Загреб се одлучио за војно рјешење и 4. 08. 1995. је почела операција “Олуја”, што је био посао хрватске војске, док је у планирање била укључена америчка приватна војна фирма МПРИ, а хрватске су снаге имале обавјештајну подршку НAТО-а. Од петка до понедељка је 150 хиљада припадника хрватских снага готово у потпуности избрисало територију Српске Крајине, где су се суочили с војском од око 40 хиљада припадника локалних милиција. Након пораза, РСК је напустило преко 200 000 хрватских Срба”, коментаришући изјаве украјинских званичника истиче руски портал, али не спомиње Ердутски споразум и мирну реинтеграцију Источне Славоније.

Сада се поставља питање: што ради савјетодавна групе Владе Републике Хрватске?

Прво, ако говоримо о „Ердутском споразуму”, тадашње хрватско водство није видело никаквих проблема да, уз суделовање представника Уједињених нацијда, сједне за исти стол са супротном страном и преговара о начину мирне реинтеграције. С друга стране, службени Кијев упорно одбија било какав сусрет с представницима Доњецка и Луганска и шаље неслужбене посреднике, као што је бивши предсједник Леонид Кучма. Међутим, он нема никаквих овласти за доношење било каквих одлука, што преговоре чини бесмисленима.

С војне точке гледишта, оно што уједињује Донбас са „Српском Крајином” је стратешка припрема за могући напад. Уочи покретања офанзиве „Олуја”, хрватска је војска на територији Републике Српске окупирала градове Гламоч и Босанско Грахово, чиме је окружила цијело јужно подручје око Книна, те могла проводити напад и с југоистока.

Отприлике исту предност Кијеву жели остварити ако заузме упориште у Дебалцеву.

Међутим, разлика између Хрватске тада и Украјине данас је да Кијев нема перспективе за обећани економски напредак, а земља је у дубокој господарској кризи. Стога нема снаге да Донбас врати силом.

Чак и у Кијеву многи признају да, ако се донесе стратешка одлука да се спроведе „хрватски сценариј”, повратак Донбаса и Крим може трајати деценијама”. То су у интервјуу изјавили бивши савјетник комаданта Службе безбедности Украјине (СБУ), Маркијан Љубкивски, сарадник “Украјинског сокола” и бивши први човек СБУ, Валентин Наливајченко.
Kliknite za proširenje...
Hrvati pobrkali loncice pa hteli oluju i u Ukrajini.
:)
 

Lavrov: Postoji realna opasnost od trećeg svjetskog rata​

Lavrov: Postoji realna opasnost od trećeg svjetskog rata


MOSKVA - Postoji realna opasnost od početka trećeg svjetskog rata, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.


"Opasnost je ozbiljna, realna je, ne može se potcijeniti", rekao je Lavrov u emisiji Big Game na Prvom kanalu.


************************

Pripremite se za kraj sveta. Jedite sto vam je volja, provedite vreme s onima koji su vam bitni....dok jos mozete.
Sledi opsta kataklizma
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Straks92
  • Anketa Anketa
Rat u Ukrajini (39)
290 291 292
Odgovora
7.286
Pregleda
126.904
Mej bregami
Mej bregami
P
Da li vas rat u Ukrajini podseća na iransko-irački rat?
Odgovora
6
Pregleda
485
MJK
MJK
P
Rusi u Ukrajini
Odgovora
3
Pregleda
259
Zagor92
Zagor92

Back
Top