Rat u Ukrajini (4)

Koliko će dugo trajati rat?

  • Još par nedelja

    glasova: 37 30,8%

  • Još nekoliko meseci

    glasova: 47 39,2%

  • Godinu dana+

    glasova: 13 10,8%

  • Dve godine+

    glasova: 4 3,3%

  • Nekoliko godina (3+)

    glasova: 19 15,8%
  • Ukupno glasova
    120
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Разлупана техника украинске ПВО дивизије у Житомирској области: https://t.me/milinfolive/79995
1648657016379.png
 
Istina je:
Rusiju, da nema nuklearno oružije a nakon ovakve vojne predstave, bi već Poljska napala.
Neznam kako su se samoprozvali 2 sv.vojna sila?
Kliknite za proširenje...
Не, нису друга, већ прва војна сила.
Да нису, одавно би били нападнути.
Иначе, та "прва" војна, данашњи запад, је само нападала многоструко слабије од себе.
Јуначки, нема шта.
 
zanimljiva vremena

NOVA FAZA GLOBALNE ENERGETSKE KRIZE

OPEK uz Moskvu, ruski gas od sutra za rublje​

Petro-kartel odbija apel G-7 da poveća proizvodnju nafte uz poruku da su njegovi članovi godinama ocrnjivani, a sada ih proglašavaju superherojima
677z381_rusija-opek.jpg

Везе које тешко Запад раскинути: Владимир Путин и престолонаследник Абу Дабија шеик мухамед бин Зајед (Фото EPA-EFE/A.Nikolsky)
Konfrontacija vodećih globalnih proizvođača nafte i gasa i ključnih zapadnih kupaca ovih energenata sutra ulazi u novu nepredvidivo zaoštrenu fazu. I to nakon dva ključna poteza – s jedne strane „OPEK-a plus”, a s druge zvanične Moskve – oba najavljena za 31. mart. Naime, samit „OPEK plus”, koji predvode Saudijska Arabija i Rusija, u četvrtak treba da odluči da li će uvažiti nedavni apel vodećih razvijenih država Zapada (u okviru grupacije G-7) koje su uputile 24. marta.
„Pozivamo zemlje proizvođače nafte i gasa da deluju odgovorno i povećaju isporuke energenata međunarodnom tržištu, budući da OPEK u tome ima ključnu ulogu”, stajalo je u saopštenju G-7 s nedavnog skupa u Briselu.
S druge strane, 31. marta ističe rok koji je šef Kremlja Vladimir Putin postavio vladi u Moskvi, Centralnoj banci Rusije i „Gaspromu” da izađu s novom obračunskom procedurom u trgovini gasom s „neprijateljskim zemljama”, i to u rubljama.
Da ne bude mnogo zabune, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati – dva vodeća proizvođača nafte u OPEK-u (uz Irak), i pre skupa 31. marta izjasnili su se najpre povodom spomenute „preporuke” G-7, a zatim i u vezi s pitanjem (postavljenim u ponedeljak na Globalnom energetskom forumu u Dubaiju): „Oseća li OPEK moralnu obavezu da Rusiju izbaci iz sastava ’OPEK plus’?”
„Ne možete nas godinama ocrnjivati, a zatim proglašavati superherojima, kada nivo snabdevanja energentima padne ispod tražnje. S nama to ne funkcioniše tako. Mi ne mešamo politiku s jedinom misijom koju smatramo da ima OPEK, a to je da održava stabilnost globalnog tržišta naftom. Ceđenje bilo kojeg partnera petro-alijanse samo vodi povećanju cene (barela)”, tim rečima je ministar energetike UAE Suhail el Mazruej nagovestio u kojem pravcu bi OPEK i „OPEK plus” sutra mogli da odgovore na zahteve da već u maju dodatno odvrnu petro-slavine, mimo svojih ranijih dogovora. Ruski potezi u Ukrajini, ocenio je na Forumu u Dubaiju saudijski princ prestolonaslednik Muhamed Abdulaziz bin Salman, jesu politička tema, a OPEK plus je više zabrinut za to da se održi globalno snabdevanje.
„Postoje platforme za moralne, etičke i političke teme. Kad je reč o OPEK-u, mi smo u poslednjih 35 godina uspeli da razdvojimo naše političke razlike”, precizirao je princ Bin Salman.
Kad je reč o eventualnom „izbacivanju Rusije iz OPEK-a plus”, Suhail el Mazruej je imao direktan odgovor.
„Rusija će uvek biti član ’OPEK-a plus’ i mi treba da je poštujemo. Kad razgovaraju s nama, moraju da razgovaraju s nama uključujući i Rusiju. Ko može danas da zameni Rusiju? Ne mogu da zamislim zemlju koja može da za godinu, dve, tri, četiri ili čak deset zameni (njenih) 10 miliona barela. To nije realistično”, ocenio je Mazruej.
Koliko je s ovim vetrom u leđa Moskvi iz redova OPEK-a realistična procena pojedinih političkih krugova u Evropi da Rusija blefira kad najavljuje da će Zapadu prirodni gas ubuduće prodavati za rublje, a ne za evre i dolare? U međuvremenu, G-7 je nakon objave ruskog predsednika Vladimira Putina o „gasu za rublje” smesta odbacio i pomisao o konverziji evra i dolara u rublje radi daljih nabavki sibirskog gasa.
„Putin pokušava da nas zavadi. G-7 je jedinstven u proceni da bi takva promena obračuna predstavljala unilateralno kršenje postojećih sporazuma”, istakao je nemački vicekancelar Robert Habek u Briselu na samitu G-7.
Iz Moskve je potom ovih dana stiglo više zvaničnih signala da bi pravila basnoslovno vredne i strateški važne trgovine i snabdevanja ruskim energentima mogla uskoro da se menjaju iz korena. Tako je ruski poslanik Ivan Abramov početkom ove sedmice ocenio da bi odbijanje G-7 da plaća ruski gas rubljama dovelo do nedvosmislenog zaustavljanja isporuke, prenela je agencija RIA.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je da Rusija zasigurno neće nastaviti sa snabdevanjem gasom „za džabe” i dodao: „Malo je moguće i razumno baviti se dobročinstvom u našoj situaciji”.
Šta će se dogoditi u energetski zavisnoj EU ako Moskva ne blefira s „gasom za rublje”?
Tim povodom, ključni politički i energetski akteri Nemačke već su u javnom procepu. Naime, nemački ministar finansija Kristijan Lindner savetovao je pred vikend domaćim snabdevačima energentima da ruski gas ne plaćaju rubljama. S druge strane, vodeći snabdevač BDEV zatražio je od Berlina da proglasi „rano upozorenje” o ozbiljnoj nestašici energije, što je nemačka vlada odbacila.
Izlazak Moskve s najavom „gasa za rublje”, ima poseban „šarm” za mnoge članice OPEK-a i „OPEK-a plus”: barel nafte ili kubik gasa kao da otvaraju mogućnost naplate energenata u kvanzama (Angola), tengama (Kazahstan), bolivarima (Venecuela), brunejskim dolarima, iranskim rijalima...
 

Preduzećemo akcije da zaobiđemo jednostrane nelegitimne sankcije​


677z381_w_00292355.jpg

(EPA/ABEDIN TAHERKENAREH)
Rusija će nastojati da, u međunarodnim razgovorima, osudi nelegitimne sankcije Zapada i da uz, podršku partnera, preduzme praktične korake koji će omogućiti zaobilaženje takvih mera, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na sastanku sa iranskim kolegom Hoseinom Amir-Abdolahijanom.
„U našim odnosima sa Iranom i sa drugim bliskim partnerima nastojaćemo da osudimo ovu neprihvatljivu pojavu u međunarodnoj diskusiji i da preduzmemo praktične korake koji će nam omogućiti da zaobiđemo ove nezakonite radnje”, izjavio je Lavrov, a prenosi ruska agencija TAS.
Lavrov je dodao da Rusija takođe vidi sankcije kao instrument zapadne politike koji je usmeren na „podrivanje principa suverene ravnopravnosti država”.
„Uočavamo eklatantne, uporne pokušaje da se revidiraju temelji koji su propisani poveljom Ujedinjenih nacija. Jedno od oruđa neprihvatljive politike su mehanizmi jednostranih nelegitimnih sankcija”, izjavio je Lavrov.
Istovremeno, šef ruske diplomatije je ukazao na interesovanje Moskve da izgradi partnerstvo sa Teheranom.
S druge strane, iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahijan je poručio da se Iran oštro protivi nametanju jednostranih sankcija Rusiji.
 
Софија:
Не, нису друга, већ прва војна сила.
Да нису, одавно би били нападнути.
Иначе, та "прва" војна, данашњи запад, је само нападала многоструко слабије од себе.
Јуначки, нема шта.
Kliknite za proširenje...
Pa ako su bili prva koga su jačeg mogli napasti od sebe?Dok su Rusi mogli napasti nekoga jačeg od sebe....nebitno koga:SAD,Poljsku,GB,Kinu ali ne oni samo višestruko slabije od sebe....a onda se samoubiše,kao u Ukrajini,da osvoje bilo što.
 
iig:
zanimljiva vremena

NOVA FAZA GLOBALNE ENERGETSKE KRIZE

OPEK uz Moskvu, ruski gas od sutra za rublje​

Petro-kartel odbija apel G-7 da poveća proizvodnju nafte uz poruku da su njegovi članovi godinama ocrnjivani, a sada ih proglašavaju superherojima
677z381_rusija-opek.jpg

Везе које тешко Запад раскинути: Владимир Путин и престолонаследник Абу Дабија шеик мухамед бин Зајед (Фото EPA-EFE/A.Nikolsky)
Konfrontacija vodećih globalnih proizvođača nafte i gasa i ključnih zapadnih kupaca ovih energenata sutra ulazi u novu nepredvidivo zaoštrenu fazu. I to nakon dva ključna poteza – s jedne strane „OPEK-a plus”, a s druge zvanične Moskve – oba najavljena za 31. mart. Naime, samit „OPEK plus”, koji predvode Saudijska Arabija i Rusija, u četvrtak treba da odluči da li će uvažiti nedavni apel vodećih razvijenih država Zapada (u okviru grupacije G-7) koje su uputile 24. marta.
„Pozivamo zemlje proizvođače nafte i gasa da deluju odgovorno i povećaju isporuke energenata međunarodnom tržištu, budući da OPEK u tome ima ključnu ulogu”, stajalo je u saopštenju G-7 s nedavnog skupa u Briselu.
S druge strane, 31. marta ističe rok koji je šef Kremlja Vladimir Putin postavio vladi u Moskvi, Centralnoj banci Rusije i „Gaspromu” da izađu s novom obračunskom procedurom u trgovini gasom s „neprijateljskim zemljama”, i to u rubljama.
Da ne bude mnogo zabune, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati – dva vodeća proizvođača nafte u OPEK-u (uz Irak), i pre skupa 31. marta izjasnili su se najpre povodom spomenute „preporuke” G-7, a zatim i u vezi s pitanjem (postavljenim u ponedeljak na Globalnom energetskom forumu u Dubaiju): „Oseća li OPEK moralnu obavezu da Rusiju izbaci iz sastava ’OPEK plus’?”
„Ne možete nas godinama ocrnjivati, a zatim proglašavati superherojima, kada nivo snabdevanja energentima padne ispod tražnje. S nama to ne funkcioniše tako. Mi ne mešamo politiku s jedinom misijom koju smatramo da ima OPEK, a to je da održava stabilnost globalnog tržišta naftom. Ceđenje bilo kojeg partnera petro-alijanse samo vodi povećanju cene (barela)”, tim rečima je ministar energetike UAE Suhail el Mazruej nagovestio u kojem pravcu bi OPEK i „OPEK plus” sutra mogli da odgovore na zahteve da već u maju dodatno odvrnu petro-slavine, mimo svojih ranijih dogovora. Ruski potezi u Ukrajini, ocenio je na Forumu u Dubaiju saudijski princ prestolonaslednik Muhamed Abdulaziz bin Salman, jesu politička tema, a OPEK plus je više zabrinut za to da se održi globalno snabdevanje.
„Postoje platforme za moralne, etičke i političke teme. Kad je reč o OPEK-u, mi smo u poslednjih 35 godina uspeli da razdvojimo naše političke razlike”, precizirao je princ Bin Salman.
Kad je reč o eventualnom „izbacivanju Rusije iz OPEK-a plus”, Suhail el Mazruej je imao direktan odgovor.
„Rusija će uvek biti član ’OPEK-a plus’ i mi treba da je poštujemo. Kad razgovaraju s nama, moraju da razgovaraju s nama uključujući i Rusiju. Ko može danas da zameni Rusiju? Ne mogu da zamislim zemlju koja može da za godinu, dve, tri, četiri ili čak deset zameni (njenih) 10 miliona barela. To nije realistično”, ocenio je Mazruej.
Koliko je s ovim vetrom u leđa Moskvi iz redova OPEK-a realistična procena pojedinih političkih krugova u Evropi da Rusija blefira kad najavljuje da će Zapadu prirodni gas ubuduće prodavati za rublje, a ne za evre i dolare? U međuvremenu, G-7 je nakon objave ruskog predsednika Vladimira Putina o „gasu za rublje” smesta odbacio i pomisao o konverziji evra i dolara u rublje radi daljih nabavki sibirskog gasa.
„Putin pokušava da nas zavadi. G-7 je jedinstven u proceni da bi takva promena obračuna predstavljala unilateralno kršenje postojećih sporazuma”, istakao je nemački vicekancelar Robert Habek u Briselu na samitu G-7.
Iz Moskve je potom ovih dana stiglo više zvaničnih signala da bi pravila basnoslovno vredne i strateški važne trgovine i snabdevanja ruskim energentima mogla uskoro da se menjaju iz korena. Tako je ruski poslanik Ivan Abramov početkom ove sedmice ocenio da bi odbijanje G-7 da plaća ruski gas rubljama dovelo do nedvosmislenog zaustavljanja isporuke, prenela je agencija RIA.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je da Rusija zasigurno neće nastaviti sa snabdevanjem gasom „za džabe” i dodao: „Malo je moguće i razumno baviti se dobročinstvom u našoj situaciji”.
Šta će se dogoditi u energetski zavisnoj EU ako Moskva ne blefira s „gasom za rublje”?
Tim povodom, ključni politički i energetski akteri Nemačke već su u javnom procepu. Naime, nemački ministar finansija Kristijan Lindner savetovao je pred vikend domaćim snabdevačima energentima da ruski gas ne plaćaju rubljama. S druge strane, vodeći snabdevač BDEV zatražio je od Berlina da proglasi „rano upozorenje” o ozbiljnoj nestašici energije, što je nemačka vlada odbacila.
Izlazak Moskve s najavom „gasa za rublje”, ima poseban „šarm” za mnoge članice OPEK-a i „OPEK-a plus”: barel nafte ili kubik gasa kao da otvaraju mogućnost naplate energenata u kvanzama (Angola), tengama (Kazahstan), bolivarima (Venecuela), brunejskim dolarima, iranskim rijalima...
Kliknite za proširenje...
Uskoro će biti ionako resetirani na stanje prije otkrića nafte kod njih.
 
Istina je:
Pa ako su bili prva koga su jačeg mogli napasti od sebe?Dok su Rusi mogli napasti nekoga jačeg od sebe....nebitno koga:SAD,Poljsku,GB,Kinu ali ne oni samo višestruko slabije od sebe....a onda se samoubiše,kao u Ukrajini,da osvoje bilo što.
Kliknite za proširenje...
Могли су да покушају да нападну неког равнијег себи.
Али нису.
И неће.
Него ће се борити до последњег Украјинца.
 
Njemački građani podijeljeni su oko poteza njemačkog kancelara Olafa Scholza za prevladavanje posljedica krize koja je nastala zbog stanja oko Ukrajine. O tome svjedoče rezultati istraživanja instituta Forsa po narudžbi televizije RTL, prenosi jučer tamošnji medij Die Welt.

Samo 46% ispitanika pozitivno ocjenjuje mjere koje je poduzela njemačka vlada. Istovremeno, njih 47% izražava nezadovoljstvo radom vlade pod vodstvom Olafa Scholza.



Napominjemo da je tijekom proteklog tjedna broj nezadovoljnih porastao za 5%. Tako je prvi put od početka ruske vojne intervencije u Ukrajini udio Nijemaca koji negativno ocjenjuju djelovanje kancelara premašio udio onih koji Scholzove mjere za prevladavanje posljedica krize nazivaju dostatnim.

Još je negativnija bila reakcija ispitanika na paket potpore koji je vlada dogovorila 25. ožujka u kontekstu rasta cijena energenata. Podsjetimo, program predviđa porezne olakšice od 300 €, popuste na benzin i dizel, kao i paušalnu isplatu od 100 € obiteljima za svako dijete. Prema rezultatima istraživanja, samo 29% ispitanika reklo je da će ove mjere biti dovoljne za ublažavanje utjecaja rasta cijena energije. Većina ispitanika, njih 64%, nazvalo je vladine mjere nedovoljnim.




Mišljenja građana također su podijeljena i oko pitanja treba li Njemačka potpuno odustati od ruskog plina i nafte. Više od polovice ispitanika (52%) reklo je da zemlja ne bi trebala potpuno zaustaviti isporuku energenata iz Ruske Federacije. Samo 42% ispitanika nazvalo je tu mjeru potrebnom i izrazilo spremnost da se suoče s eventualnim posljedicama nestašice, rasta cijena i gospodarske recesije.

Treba napomenuti da je 3. ožujka, nedugo nakon početka ruske vojne intervencije u Ukrajini, više od 60% ispitanika reklo da bi njemačka vlada trebala prestati uvoziti plin iz Rusije, dok se 32% tome protivilo. O tome svjedoče rezultati sociološke ankete koju je proveo Institut Civey po narudžbi njemačkog tjednika Wirtschaftswoche.




Tako je u manje od mjesec dana odnos njemačkih građana prema pitanju uvoza ruskih energenata doživio velike promjene.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Straks92
  • Anketa Anketa
Rat u Ukrajini (39)
394 395 396
Odgovora
9.881
Pregleda
166.707
LakicevicB
LakicevicB
P
Da li vas rat u Ukrajini podseća na iransko-irački rat?
Odgovora
8
Pregleda
557
Lovac Luka ulovio vuka
Lovac Luka ulovio vuka
P
Rusi u Ukrajini
Odgovora
12
Pregleda
379
Frtajler
Frtajler

Back
Top