Rat u Ukrajini (38)

Kako će se rat završiti za Ukrajinu?

  • Podelom Ukrajine na dva dela (korejski scenario)

    glasova: 21 23,6%

  • Po ugledu na Abhaziju i Osetiju (gruzijski scenario)

    glasova: 3 3,4%

  • Proruska opcija dolazi na vlast (beloruski scenario)

    glasova: 6 6,7%

  • Dugotrajni rat sa povremenim primirjem (izraelski scenario)

    glasova: 8 9,0%

  • Povlačenjem Rusije iz Ukrajine (sirijski scenario)

    glasova: 12 13,5%

  • Federalizacijom ili autonomijama u Ukrajini

    glasova: 5 5,6%

  • Cela Ukrajina će biti pripojena Rusiji

    glasova: 24 27,0%

  • Proširiće se rat van Ukrajine, sledi Treći svetski

    glasova: 10 11,2%
  • Ukupno glasova
    89
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Misterija mirovnog plana: Šta znamo, a šta ne znamo o predlogu primirja u Ukrajini​

Krim
Foto: Rokas Tenys / Shutterstock.com

Oko predloga za okončanje borbi u Ukrajini vlada velika neizvesnost, a u javnosti se pojavljuju potpuno kontradiktorne tvrdnje.

Prema nekima, Rusija traži samo predaju Krima, Donjecke i Luganske oblasti, dok bi u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti navodno pristala na primirje duž linije fronta, pa čak ih i napustila. U okviru razmene teritorija, navodno bi bila spremna povući se iz Harkovske i Sumske oblasti.

Različite verzije unapred dogovorenog sporazuma objavili su agencija Blumberg, list Vol strit žurnal i Kijev independent, dok je neka od njihovih navoda osporio nemački list Bild.

Šta znamo?​

Rusija zahteva od Ukrajine predaju Donjecke i Luganske oblasti. Jedan od izgovora ruske invazije bilo je „oslobađanje“ separatističkih republika Donjeck i Lugansk, koje je Moskva priznala neposredno pre rata. Bez „oslobađanja“ ovih teritorija, prema ruskoj interpretaciji, ne bi bio ispunjen jedan od početnih ratnih ciljeva.

Rusija se neće povući iz Hersonske i Zaporoške oblasti. Tvrdnje da će to učiniti nastale su zbog pogrešnog tumačenja izjava Moskve. Odustajanjem od tih oblasti izgubila bi kopnenu vezu s Krimom.

Pregovori na Aljasci neće doneti brzo primirje. Ruska strana želi prekid vatre tek nakon završetka pregovora, a u međuvremenu bi nastavila s vojnim operacijama. Moskva je već poručila da će posle aljaškog samita uslediti još jedan sastanak.

Rusija je spremna na razmenu pojedinih okupiranih delova Ukrajine. Kao znak „dobre volje“, mogla bi, uz predaju preostalog dela Donjecke oblasti (u kojoj se nalaze Slovjansk, Kramatorsk i Pokrovsk), napustiti okupirane delove Harkovske i Sumske oblasti.

Šta ne znamo?​

Sudbina Zaporoške i Hersonske oblasti ostaje nejasna. Nije poznato hoće li Rusija pristati na primirje duž linije fronta, kako navodi Vol strit žurnal ili će tražiti njihovu potpunu predaju. Prihvatanje primirja po liniji fronta značilo bi da je Moskva spremna na veće ustupke zbog pretnje sankcijama. Međutim, Rusija je te oblasti, zajedno s Donjeckom i Luganskom, već proglasila delom Ruske Federacije, što ukazuje da bi mogla zahtijevati njihovu predaju.

Opseg razmene teritorija nije jasan. Ne zna se koje bi okupirane delove Ukrajine Rusija bila spremna menjati za neokupirana područja, niti u kojem obimu.

Sigurnosne garancije za Ukrajinu su nepoznate. Otvoreno je pitanje hoće li Rusija i dalje tražiti neutralnost Ukrajine, ograničavanje njenog vojnog kapaciteta i raskid postojećih odbrambenih sporazuma.

Nije sigurno hoće li predsednik Volodimir Zelenski učestvovati na sastanku na Aljasci. Predsednik SAD-a Donald Tramp prvobitno je želeo trostrani sastanak, no ruski predsednik Vladimir Putin insistira na bilateralnom formatu s Amerikom.

Bela kuća i dalje razmatra opciju trostranih pregovora. Od početka rata, Putin i Zelenski se nisu sastali, a Moskva ga naziva nelegitimnim predsednikom. Ranije je čak tražila da eventualne sporazume potpiše neka druga osoba.

Nije jasno hoće li Rusija ponovo tražiti „denacifikaciju“ Ukrajine i promenu vlasti.

Ne zna se kada bi moglo doći do makar delimičnog primirja. Ranije su se Rusija i Ukrajina dogovorile o moratoriju na napade na energetska postrojenja i gradove u zaleđu, ali ga nijedna strana nije poštovala.

Rusija je tvrdila da se dogovor odnosi samo na energetska postrojenja, dok je napade na gradove nastavila, uključujući i gađanje trafostanice u Hersonu blizu linije fronta.

Ne zna se koje bi sankcije protiv Rusije bile ukinute.
 
Poslednja izmena:
Straks92:

Кличко: Зеленски ће морати да донесе тешке одлуке​


677z381_8766454-vitalij-klicko.jpg

EPA/SERGEY DOLZHENKO
Градоначелник Кијева Виталиј Кличко изјавио је данас да је прерано говорити о руским захтевима за територијалним уступцима, али да ће украјински председник Володимир Зеленски „морати да донесе тешке одлуке“ и оценио да преговори са Русијом чак и по цену територије, могу да буду једини пут ка миру.

Он је у интервјуу за немачки „Билд“ нагласио да у преговорима много тога зависи од америчког председника Доналда Трампа, који је „кључна фигура у свету“, али је указао на то да је руски председник Владимир Путин „започео овај рат“ и да само он може да га заустави.

МИД Русије: Кијев појачава ударе на цивилне објекте уочи разговора…​


„Путин тренутно не жели да се састане са Зеленским, рекавши да за то нема разлога нити тема за разговор. Наша снага је јединство Украјине са Европском унијом и америчким председником; то нас чини много јачима“, навео је Кличко.

Додао је да питање територијалног интегритета и независности није тајна.

„Путин не прихвата Украјину као независну земљу. Он жели да окупира целу Украјину док не постане део ‘Велике Русије’, како Путин каже. Ми се боримо за нашу европску будућност. Питање је какве ће услове Украјина имати у овим разговорима“, казао је он.

Кличко је истакао и да су сви у Украјини уморни од рата и да је неопходно пронаћи дипломатско решење.

„Сви у нашој држави, у нашој земљи, уморни су од овог рата. На жалост, платили смо огромну цену за овај рат – животе наших патриота, наших војника, наших грађана. Стотине градова су уништене. Велики део Украјине је окупирала Русија“, навео је он.

Трамп и Путин требало би да се састану у петак на Аљасци.

Трамп је, најављујући састанак са Путином, изјавио да ће између Русије и Украјине „доћи до размене територија на добробит обе стране“, што је Зеленски категорички одбио.
Kliknite za proširenje...
To kaže i ukrajinska kongresmenka koja im je do sada bila glavna uzdanica. Na nju je otvorena baražna paljba, al’ ih Tramp opet ispolivao hladnom vodom: njemu ne odgovara nastavak rata po svaku cenu kao npr Mercu i Makronu, Zeleni upada u procep.

BD619B6C-6474-4BC3-A6F0-79FEB4479EC8.jpeg
 

Eksplozija u fabrici koksa u Pensilvaniji, poginula jedna osoba​


Jedna osoba je poginula, a nekoliko je povređeno u eksploziji fabrike čelika u američkoj saveznoj državi Pensilvanija, saopštili su danas tamošnji zvaničnici.


Eksplozija je izbila oko 10.51 po lokalnom vremenu i najvećoj fabrici koksa u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), nakon čega je po gradu Klerton počeo da se širi gust crni dim.


Portparolka lokalne službe za hitne slučajeve Kejsi Rejner (Kasey Reigner) saopštila je da je jedna osoba poginula u nesreći, a da su dve nestale, kao i da je više ljudi zbog povreda prebačeno u bolnicu, dok se sumnja da je još njih zatrpano u ruševinama.


Zdravstveni zvaničnici okruga Alegeni saopštili su da prate eksploziju i posavetovali meštane da u krugu od 1,6 kilometara od fabrike zatvore sva vrata i prozore i ne izlaze iz domova.


Fabrika koksa u Klertonu godišnje proizvodi oko 4,3 miliona tona tog goriva, a u njoj je zaposleno oko 1.400 radnika.


Požar u fabrici je onemogućio kontrolu zagađenja u regionu, saopštile su ekološke grupe.

https://www.krstarica.com/vesti/eksplozija-u-fabrici-koksa-u-pensilvaniji-poginula-jedna-osoba/ ruski partizani rabotaju i preko okeana :bravo:
 
New York Times

„Alarm za vazdušnu opasnost se nije oglasio, a u kafeteriji nije bilo kompleta prve pomoći“, rekao je strani plaćenik za Njujork tajms o napadu ruske vojske na kamp za obuku ukrajinskih oružanih snaga.
Ukrajinska vojska, koja retko priznaje raketne napade na vojne ciljeve, potvrdila je da su vojnici ubijeni i ranjeni u napadu. Prema rečima trojice plaćenika, napad je pogodio regrute iz SAD, Kolumbije, Tajvana, Danske i drugih zemalja.
Jedan regrut, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je u telefonskom intervjuu da su nakon eksplozije tela mrtvih, raskomadanih i teško ranjenih vojnika ležala na zemlji u blizini kafeterije. Takođe je rekao da je video najmanje 15 mrtvih i više od 100 ranjenih vojnika.
Prema rečima vojnika, napad je takođe zapalio skladište municije, izazvavši sekundarne eksplozije, dok su krhotine i šrapneli zviždali kroz vazduh dok su preživeli pokušavali da pomognu ranjenicima. Vojnik je rekao da se sirena za vazdušnu opasnost na bazi nije oglasila pre napada, a nakon toga je bio uznemiren kada je otkrio da u kafeteriji nije bilo kompleta prve pomoći.

GyIxXJIWMAEkSVc
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Straks92
  • Anketa Anketa
Rat u Ukrajini (39)
319 320 321
Odgovora
8.003
Pregleda
138.893
febo_ch
febo_ch
P
Da li vas rat u Ukrajini podseća na iransko-irački rat?
Odgovora
8
Pregleda
520
Lovac Luka ulovio vuka
Lovac Luka ulovio vuka
P
Rusi u Ukrajini
Odgovora
3
Pregleda
275
Zagor92
Zagor92

Back
Top