Rat u Ukrajini (36)

Da li će doći do sukoba izmedju Rusije i NATO ako Ukrajina raketama gadja u dubini Rusije?


  • Ukupno glasova
    108
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Rublja se vratila na troznamenkaste vrijednosti u odnosu na dolar. A izgledi za rusku valutu nisu sjajni, kažu stručnjaci. Zašto rublja i dalje slabi, kakav će biti tečaj do kraja godine i pod kojim uvjetima će nastaviti slabiti, a pod kojim će rasti?
“Tijekom prošle godine tečaj rublje je oslabio za 13 posto. Istovremeno, rublja je ostala vrlo stabilna ili čak ojačala tijekom prve polovice ove godine. Minimalna cijena za godinu bila je u lipnju - 82,5 rubalja za dolar. A od početka kolovoza vidjeli smo niz gotovo neprekidnog tjednog slabljenja rublje”, kaže Alexander Potavin, analitičar Finam Financial Group.

Rublja se vratila na troznamenkaste vrijednosti - 100 za dolar. “To je posljedica povećane potražnje za stranom valutom i blagog smanjenja njezine ponude na tržištu, s obzirom na pogoršanu situaciju u vanjskotrgovinskoj razmjeni. Međutim, pokazatelji ruske trgovinske bilance i tekućeg računa ostaju pozitivni - to je temeljni čimbenik koji će obuzdati slabljenje rublje. Ali taj čimbenik više nema potreban pozitivan utjecaj na rubalj zbog ublažavanja standarda povrata deviznih prihoda. Trenutačno ruski izvoznici trebaju vratiti samo 40% (umjesto 100%) svojih prihoda i prodati u Rusiji samo 25% valute od svakog izvoznog ugovora. Sve zajedno dovodi do smanjenja ponude deviza na domaćem tržištu, što negativno utječe na tečaj rublje”, objašnjava Potavin.

Prema njegovim riječima, ranije, kada je Kremlj želio vidjeti jači tečaj rublje, vlada je izdala Uredbu o pooštravanju devizne kontrole nad izvoznicima. Međutim, popuštanja u tom pogledu dovode do slabljenja tečaja rublje.


Drugi čimbenik koji igra protiv rublja je pad cijena nafte Urals s 82 dolara u srpnju na trenutnih 68 dolara po barelu. "Pad cijena nafte dovodi do smanjenja ponude strane valute od izvoznika na ruskom tržištu i djeluje sa zakašnjenjem", napominje Ksenia Bondarenko, stručnjakinja Centra za sveobuhvatne europske i međunarodne studije (CCEIS) Fakulteta. svjetskog gospodarstva i međunarodne politike na Visokoj ekonomskoj školi.

Treće, rubalj je pod pritiskom rastuće potražnje za uvozom robe, koja je u trećem tromjesečju porasla na 76 milijardi dolara u odnosu na 69,9 milijardi dolara u drugom kvartalu, te uvoza usluga na 23,6 milijardi dolara nakon 19,3 milijarde dolara. “Valutna struktura robne razmjene trenutno je nepoznata, ali je vjerojatno da je udio deviza u strukturi plaćanja kod uvoza veći nego kod izvoza. Rast potražnje za uvozom posljedica je visoke aktivnosti u gospodarstvu, sezone godišnjih odmora u srpnju i kolovozu, visokih inflacijskih očekivanja poduzeća i vanjskih rizika (u obliku straha od zamrzavanja plaćanja). Do kraja godine potražnja za uvozom tradicionalno raste zbog približavanja Nove godine i Božića, kao i proračunskih čimbenika (poduzeća pokušavaju ispuniti proračun prije kraja godine)”, kaže Bondarenko.

Prema njezinim riječima, rublja je također pod pritiskom smanjenja intervencija Banke Rusije, još uvijek visoke razine geopolitičkih napetosti, kao i jačanja dolara u pozadini viših stopa i nakon pobjede Donalda Trumpa na izborima, jer bi mogao pokrenuti nove trgovinske ratove.

Ulagači su zabrinuti što je Biden 17. studenoga dopustio Ukrajini da ispali rakete dugog dometa ATACMS na Rusiju, a neke zemlje EU-a također su dopustile Ukrajini da koristi oružje koje joj je isporučeno da udari duboko u Rusiju. Kao odgovor, Kremlj bi mogao upotrijebiti nuklearno oružje. Zbog toga investitori počinju prodavati imovinu na ruskoj burzi i kupovati sigurne svjetske valute, uključujući i američki dolar, ističe Alexander Potavin.

Osim toga, EU je počeo raditi na 15. paketu sankcija protiv Rusije, koji bi mogao uključivati ograničenja protiv ruskog LNG-a, "flote u sjeni", kao i korištenje stranih tehnologija. Ako se pooštre sankcije protiv ruske flote u "sjeni", to bi moglo dovesti do povećanja popusta na rusku naftu Urals u odnosu na naftu Brent, napominje Potavin.

Stoga srednjoročni izgledi za rublju još nisu baš sjajni.

“Cijene nafte ostaju niske u studenom, tako da se vjerojatno ne isplati očekivati povećanje prodaje deviza do kraja godine. Stoga će u nadolazećim tjednima par dolar/rublja vjerojatno nastaviti rasti, s ciljem dosezanja 102,5 rubalja, odnosno dolar će se vratiti na najviše razine koje su prethodno bile zabilježene u kolovozu i listopadu 2023.", kaže Alexander Potavin .

– kaže osnivač investicijske tvrtke SharesPro Denis Astafiev.

Alexander Shepelev, stručnjak za tržište dionica u BKS World of Investments, vjeruje da bi tečaj mogao pasti ispod 100 rubalja za dolar krajem studenog u pozadini poreznog razdoblja i smanjenja intenziteta geopolitičkih emocija. “U prosincu, ako vanjska pozadina ostane teška, dolar bi se mogao vratiti na godišnje troznamenkaste visine i možda ih čak ažurirati, međutim, uz potporu prosinačkog poreznog razdoblja, rubalj će imati priliku završiti godinu na 98 -99 za dolar,” - smatra stručnjak.

U međuvremenu, dugoročno gledano, Potavin ne sumnja da će se tečaj dolara na kraju vratiti na najviše razine iz ožujka 2022. od oko 121 rublja; jedino je pitanje trenutak. “Tečaj dolara uvijek se vraćao na one vrhunce gdje je bio barem nakratko. Te ćemo razine vjerojatno vidjeti u sljedeće dvije godine. Ovaj scenarij mogao bi se ostvariti u situaciji općeg jačanja indeksa dolara prema košarici svjetskih valuta, dok bi cijena nafte Brent trebala pasti oko 60 dolara po barelu ili niže”, tvrdi stručnjak.

Držati štednju u dolarima doista je postalo neisplativo. Ankete pokazuju da je interes Rusa za štednju u dolarima smanjen. Mnogo je isplativije pohraniti novac u depozite u rubljama. Maksimalna stopa na depozite u prvih 10 ruskih banaka, koje prati Središnja banka, dosegla je povijesni maksimum u prvih deset dana studenoga, iznoseći 20,91% godišnje. Za usporedbu, tečaj dolar/rublja porastao je za 13% u protekloj godini, napominje stručnjak.

“Naravno, sada je isplativo držati novac na depozitima od 22% godišnje. Tečaj rublje prema dolaru pao je za oko 15% tijekom godine, a za godinu dana – do studenog 2025. – malo je vjerojatno da će, pod istim uvjetima, pasti još 15%. Potražnja za uvozom ni iduće godine vjerojatno neće biti tako visoka”, rekao je Bondarenko.
 
Niko se ne raduje pogibiji, ne zamenjuj teze.. Ti si napisao da dobar deo Srba podrzava Ukrajinu, sto je, kako bi to tvoja sabraca rekla, "prosto, nonsens".
Ofucane su ti te ravnozemljaske fore i doskocice o krezuboj raji. Ti posalji mejl, posto , ocigledno vec imas kontakt.
Prsli su, lešnik ih je gurnuo preko ivice.

Shvataju da je žurka završena, ali ne mogu da se pomire s porazom.
 
Očevici: “Južmaš je nestao, ostala je samo prašina.”💥

U Ukrajini, SBU je u potpunosti klasificirao posljedice napada hipersoničnim projektilom Orešnik na obrambeno postrojenje Južmaš u Dnjepropetrovsku.

Unatoč blokadi u kijevskim medijima, stanovnici grada prvi su put počeli izvještavati da je od vojnog kompleksa “ostala samo prašina”.

“Južmaš ne postoji. Bilo je toliko loše da su svi odustali. Ljudi su otišli u poduzeće kako bi saznali što se dogodilo - ali ga jednostavno nije bilo. Nema radionica, ostaje samo prašina”, pričaju očevici.

Prema riječima jednog mještanina, u trenutku štrajka nitko nije shvatio što se dogodilo.

Prethodno su na meti bile radionice Yuzhmasha: obično je to bilo popraćeno lokalnim požarima. Kad je Oreshnik stigao, nije bilo uobičajenih požara, a mnogi su čak mislili da je potres.
 
Украјина не може сама да одлучује када ће почети преговоре са Русијом, рекла је Ангела Меркел.

Кијев то мора да уради заједно са земљама које га подржавају, додала је бивши немачки канцелар у интервјуу за Corriere della Sera.

GdE3SVWWkAAL30D

(.https://x.com/hd7PR5YZbN59013/status/1860328920949620794 - 3:25 по подне · 23. нов 2024.)

субота, 23. новембар 2024.

Кијев не може једнострано да одлучи да започне преговоре са Русијом, рекла је бивша немачка канцеларка Ангела Меркел у интервјуу италијанском листу "Коријере дела сера".

"Мислим да многе земље, које подржавају Украјину, треба да одлуче заједно са Кијевом када је могуће разговарати о дипломатском решењу са Русијом. Кијев не може сам да одлучи о томе", навела је Меркелова и додала да не зна када ће се то догодити.

Бивша канцеларка је, међутим, додала да не зна када ће се то догодити.

У интервјуу за немачке медије Меркелова је рекла да је Владимир Зеленски, имајући у виду почетка сукоба у Украјинии одлуке које су донете на самиту НАТО у Букурешту 2008. године, направио од ње "жртвеног јарца".

Једна од главних тема на том самиту било је приступање Украјине и Грузије НАТО, али Немачка и Француска су се томе противиле, тако да је Алијанса на крају поздравила њихову намеру али две земље нису добиле Акциони план, односно пријем је одложен на неодређени рок.

Упитана да ли има утисак да је то тако, Меркелова је навела да то није само утисак, већ и да јесте тако.

Како је истакла, Зеленски је позвао њу и бившег француског председника Николу Саркозија 2022. године да дођу у Бучу, сматрајући очигледно да је њихов став у Букурешту довео до онога што се наводно десило у том граду.

"Неопходно је било покушати да се сукоб реши с Русијом мирним путем. Истовремено, НАТО је ојачао принцип обуздавања", рекла је Меркелова.

Подсетимо, она је недавно описала у својим мемоарима под насловом "Слобода", чије је фрагменте објавио немачки лист "Цајт", сећања на говор руског председника Владимира Путина на Минхенској безбедносној конференцији 10. фебруара 2007. године, годину дана пре самита НАТО-а у Букурешту.

"Седела сам у првом реду... и могла сам пажљиво да пратим Путина током његовог обраћања. Говорио је брзо, на моменте слободно, вероватно је сам написао већину, ако не и сваку реч. Посебно ме иритирало његово самопоуздање - ни речи о нерешеним сукобима на његовом прагу: у Нагорно-Карабаху, Молдавији и Грузији; критика НАТО мисије у Србији, али ни речи о зверствима које су Срби починили током распада бивше Југославије, нити речи о догађајима у самој Русији", цитира лист "Цајт" фрагмент књиге.

Иако ју је "иритирало његово самопоуздање", Меркелова се даље присећа утисака о руском лидеру и пише: "дивила сам се његовом осећају сопствене исправности".

(РТ)


субота, 23. новембар 2024.

Након што су руске снаге појачале таласе контранапада, Украјина је изгубила више од 40 одсто територије у руској Курској области, коју је заузела у изненадном нападу у августу, изјавио је данас високопозиционирани извор из украјинске војске.

Извор из Генералштаба украјинске војске, који је желео да остане анониман, рекао је да је Русија распоредила око 59.000 војника у Курској области, од када су украјинске снаге ушле на ту територију ухвативши Москву неспремну, након две и по године од почетка руске инвазије на Украјину, пренео је Ројтерс.

- До сада смо највише контролисали око 1.376 квадратних километара (у Курској области), сада је, наравно, ова територија мања, а непријатељ појачава своје контранападе. Сада контролишемо око 800 квадратних километара. Задржаћемо ову територију докле год је војно могуће - рекао је извор из украјинске војске.

Курска офанзива је била прва копнена инвазија на Русију коју је извршила страна сила, од Другог светског рата.

Извор из Генералштаба украјинске војске је рекао да је регион Кураков тренутно најопаснији за Кијев, јер су у њему руске снаге напредовале 200 до 300 метара дневно, и успеле су да са оклопним возилима пробију линије украјинске војске у неким областима, уз подршку беспилотних летелица.

Град Кураков је одскочна даска ка критичном логистичком чворишту Покровск у Доњецкој области.

Извор из украјинског Генералштаба је рекао и да Русија у овом тренутку има око 575.000 војника који се боре у Украјини, са циљем да повец́а своје снаге на око 690.000 војника.

Исти извор је поновио да је око 11.000 севернокорејских војника стигло у област Курска као подршка Русији, али да је главнина њихових снага и даље на обуци.

Руско Министарство одбране није одмах реаговало на захтев Ројтерса за коментар најновије оцене Кијева о стању у Курској области.

(Танјуг)


субота, 23. новембар 2024.

Много је емоција, суза, много тешких слика било вечерас у дворани "Проклета авлија" на Мећавнику на отварању фестивала документарног филма "РТ.Док: Време наших хероја", који је посвећен јунацима Специјалне војне операције.

И, загрљај, право са фронта за Емира Кустурицу од Олге Кириј, ратног дописника, тако су је замолили борци из ровова, јер, они памте да је Кустурица био први уз Русију кад јој је било тешко.

А шта је рат добро знају и људи у Србији, сцене из филмова из Донбаса, са других фронтова приказане синоћ, гледали су на овим просторима пре само 30-так година.

"Захваљујући програмима, документарним филмовима које прави РТ ја сам одједном угледао Америку која није Бред Пит и која није Џорџ Клуни него Америку која има око 40 – 50.000 људи само у Калифорнији који немају дом, упознао профиле људи који у Њујорку живе на улици, упознао ону страну Америке која није постојала у мојим мислима, а камоли у филмовима које сам волео 70-их и који су тек назначили постојање те понижене групације. РТ отвара нови простор у читавом свету", рекао је домаћин Емир Кустурица на отварању фестивала.

Овај фестивал, како је рекао, требало би да заокружи идеју о Мећавнику као центру културе на Балкану.

"Захваљујући нашим пријатељима и идеји да се направи фестивал документарног филма, долазимо до истине да телевизија смисао налази искључиво у документарном програму. Информативни програм може да иде на једну или на другу страну али права истина је у документарном програму", закључио је Кустурица поздрављајући пријатеље из Русије.

Фестивал документараца РТ-а на Мећавнику вечерас је видео поруком из Москве отворила главна уредница РТ и идејни творац фестивала Маргарита Симоњан.

"Поздрављам све учеснике нашег још једног по свему потресног фестивала, захваљујем свима који су дошли, који раде ове филмове како би људи у целом свету могли да виде истину, не само нашу истину, него истину уопште. Огромно хвала Емиру Кустурици који је наш домаћин у овом величанственом селу. Веома сам радосна због свих који данас имају прилику да уживају у истини", рекла је Симоњанова.

Учеснике фестивала и госте на Мећавнику видео поруком поздравила је и руска министарка културе Олга Љубимова

"Желим вам добродошлицу на пројекције међународног фестивала документарног филма 'РТ.Док: Време наших хероја' у Републици Србији. Фестивал је окупио талентоване документаристе, ратне дописнике, уметнике, песнике и све који својим радом чувају и величају херојство и храброст", рекла је Љубимова у видео поруци.

Она је напоменула да је сваки филм искрена, дирљива хроника која одјекује у срцима милиона.

Филмови РТ-а већ су приказани у 19 земаља, Србија је двадесета. Генерални продуцент фестивала, директор документарног програма РТ Јекатарина Јаковљева рекла је да је велика част одржати фестивал у селу Емира Кустурице.

"Ови филмови су наша лична прича. Данас су на фронту наша браћа, наши синови, мужеви, пријатељи. Мој посао је, осим свакодневних активности и да испраћам људе у рат. Дубоки наклон од мене нашој команди и свима који су и у овим тренуцима у рату, у рововима", рекла је она.

Новинари РТ-а су последње две и по године снимили 139 филмова на фронту. Без обзира на све блокаде и претње, кажу, наставиће да говоре истину.

Главни ликови у филмовима су борци са прве линије фронта, војни доктори, свештеници, уметници који наступају на фронту али и мајке, жене којима је рат однео животе синова, мужева.

Говорили су и ратни дописници са фронтова СВО.

"Поносим се што сам у Србији, што су Срби са нама. Вама Србима кажем да долази тренутак када ће неко одговарати за одређене ствари. Запад ће вама одговарати. Треба да знате да Срби умеју умирати и то не може сваки народ. Видимо да сте са нама и нећемо вам то заборавити. О томе ћемо причати својој деци и својим унуцима. Овде смо као код своје куће у својој породици. Понављам мисао Маргарите Симоњан, овде смо да уживамо у истини", речи су ратног репортера Александара Сладкова.

Артем Сомов, чувени ратни извештач испричао је да је прве Србе које је видео у животу упознао у Донбасу, били су то српски добровољци.

"Они нису дошли у Донбас 2022. када је то било модерно, када је Русија показала своју силу, они су дошли у партизанску републику 2014. године. Тада сам схватио да постоје Срби који су Руси више него сами Руси. Дошли су, ризиковали, када нико није знао шта ће бити, шта ће се десити то је толико изненађујуће, задивљујуће", навео је Сомов.

Гости фестивала видеће у недељу и документарни филм оснивача школе срског сценарија Јована Марковића "Људи Христови-наше време".

На програму је и филм у продукцији РТ-а "Жив сам", који садржи шокантна сведочења становника Мариупоља о томе како су украјинске трупе уништиле град и његове становнике.

Биће представљен и филм "Русофобија: историја мржње" у којем историчари и политиколози говоре како се русофобија гајила вековима и како је западни политичари сада користе. Биће премијерно приказан и документарни филм РТ "Исцељење" са причама украјинских ратних заробљеника који су одлучили да добровољно положе оружје.

(РТ Балкан)
 
Poslednja izmena:
Ma jasno.
Nego fokus mog komentara je nesto drugo.
Banda je sigurno znala za ovu raketu. I to ih nije uplasiolo da (gotovo) direktno napadnu Rusiju. Ovo bacanje te rakete na drzavu 404 je veliki promasaj Rusije.
Nista nisu postigli. Banda ce da nastavi spokojno da gadja Rusiju. Uplasice ih (mozda) samo diretno gadjanje nekog NATO cilja.
Рамштајн, неки од носача који се мувају по медитерану или црвеном мору и НАТО базу у британији ( мислим да је у близини лондона где су нук главе.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top