.
Само за колеге које није напустио здрав разум...
Друид
Јуриј Баранчик специјално за Друид.
Запад је тражио ескалацију и добио је. На ударе ракетама дугог домета у дубину међународно признате територије Русије Москва је одговорила ударом ракетом средњег домета Орјешњик са хиперзвучним бојевим главама које у завршној фази лета развијају брзину 10 маха (11,926.8 km/h) по ремонтном заводу Јужмаш у којем је организована производња ракета и могуће, "прљаве" атомске бомбе и ово је први пут да је било где у свету примењена ракета средњег домета. Иако су бојеве главе које су удариле по Јужмашу биле без бојевог набоја произведен је потребан ефекат.
О чему се овде ради. Полазна тачка разматрања би била, какве циљеве је запад желео да постигне када је дозволио ударе ракетама дугог домета по дубини руске територије. Овде постоји војни и политичко-психолошки, односно информативни елемент.
И шта смо добили, НАТО је користећи Украјину као посредника извршио два удара ракетама дугог домета по дубини руске територије.
Да ли су овим ударима постигнути војни елементи? Недвосмислено, не. Како се каже, ударили су у празно.
Да ли је наше напредовање на фронтовима СВО заустављено или да ли су ови удари омели нашу команду у спровођењу плановима напредовања? Наравно да нису.
Да погледамо инормативни елемент.
Да ли су ови удари имали било какав ефекат на стање у руском друштву, могуће произвели неку врсту панике, раздор, осећање да је све пропало?
Апсолутно и недвосмислено - не. Наравно, десио се једнократни информативни талас, али углавном на правцу, ето какви су злочинци НАТО пакт.
Затим је уследило реално разматрање и анализа последица ових удара НАТО ракетама и испоставило се да није остварен било какав информативно-психолошки утицај ни на војно-политичко руководство државе ни на становништво. Ни западна информативна машинерија није могла да их изрекламира јер ови удари нису остварили ни војне нити информативно-психолошке задатке.
Односно, данас имамо класичну ситуацију типа клали вола за кило меса. Наравно, могући су и наредни удари, али је питање шта ће запад да добије као одговор и да ли му је то потребно.
Москва је показала да у конкретном случају црвене линије постоје и да је боље да се не дирају.
Наш одговор није био ракетама дугог домета иако смо то могли да урадимо, већ је ниво ескалације подигнут на виши ниво.
Удар је извршен ракетом средњег домета са хиперзвучним блоковима, за сада без бојевих делова и поруку су сви разумели односно, да ће следећи пут да долети нешто што ће противник схватити тек када види последице.
Овде у нашем удару постоје такође два аспекта, војни и информативно-психолошки па ајде да и њих размотримо.
Шта сада имамо са војне тачке гледишта? Губици војне инфраструктуре противника изложене дејству Орјешњика ће бити неупоредиво већи него удари западним ракетама дугог домета по територији Русије.
Два или три оваква удара по НАТО базама на територијама у близини Русије, Пољској или Румунији, чак и без посебних бојевих глава, нпр. Жешув (Пољска) или Констанца (Румунија) ће их напросто збрисати са лица земље, са целокупном техником и особљем и то је тежак војни губитак који НАТО у наредних неколико година неће моћи да надокнади.
А како изгледа ситуација са информативно-психолошким елементом, како ће да реагује становништво европских држава на удар Орјешњиком? Ми, у сагласности са обновљеном нуклеарном доктрином, имамо пуно право на овакве ударе по територијама НАТО држава чије ракете падају по територији Русије, а то је пре свих В. Британија. Информативно-психолошки ефекат руског одговора ће за западно становништво бити за неколико нивоа виши од последица које ће претрпети грађани Русије.
Због тога се са сигурношћу може тврдити да је након дуготрајних упозорења и померања црвених линија Москва први пут стварно и крајње убедљиво показала да црвене линије постоје и куда се протежу. Сада је лопта код запада и нека тражи на који начин може да одговори на нашу "зелену политику" у области ракетне технологије. А можда се ова прича не заврши само са тек процветалим Орјешњиком ...
Nov 22 at 15:17
.
Садржај плана, како преносе медији, обухвата кључне аспекте стратегије и организације немачке војске у контексту све већих геополитичких тензија.
