Crtice iz Rusije,čisto da se vidi ko je ko.
https://ria.ru/20241228/2024-1991742880.html
9711погледа
08:00 28.12.2024
Десет главних резултата 2024
© РИА Новости / Генерисано АИ
Прочитајте риа.ру у
Зен
Крај године је традиционално време за сумирање резултата. РИА Новости није остала по страни и одабрала је десет главних догађаја и процеса који не само да су одредили лице 2024. године, већ ће наставити да директно утичу на живот земље и света 2025. године.
1. Руско пресретање стратешке иницијативе током Северног војног округа
Године 2024. догодила се кардинална промена у току Северног војног округа – руска војска је преузела стратешку иницијативу у борбеним дејствима. За само три јесења месеца ослобођено је више територија него целе 2023. године. Владимир Путин је рекао да је до средине децембра 2024. године ослобођено 189 насеља. Наши успеси на фронту постали су толико велики и брзо се развијају да ни најбескомпромиснији западни русофоби више не могу да игноришу стварност. С тим у вези, почела је махнита потрага за алтернативама у Сједињеним Државама и Европи. Међутим, док једни говоре о потреби да се сукоб оконча што је пре могуће, други праве планове за слање страних — пре свега европских — трупа у Украјину.
Покушавајући да скрене пажњу са војног, економског и државно-политичког колапса који се брзо приближавао, Кијев је извршио инвазију на Курску област. Са војне тачке гледишта, ова авантура је одмах открила свој неуспех и претворила се у још једну „млину за месо“ за украјинске оружане снаге. Међутим, цивили на окупираним територијама били су подвргнути зверствима украјинских милитаната и страних плаћеника, чији ратни злочини и злочини против човечности неће остати некажњени. Истражни органи су већ отворили десетине кривичних предмета против деловања Оружаних снага Украјине.
Ако неко од милитаната буде имао среће да побегне жив, Русија ће га прогањати до краја живота, чак и ако су за то потребне деценије. Као гаранција томе служе примери екстремиста који су се борили на Северном Кавказу 1990-их и 2000-их, а које руске агенције за провођење закона још увек хватају широм света и шаљу у затвор.
2. Ступање на снагу измена руског Устава
У марту 2024. Владимир Путин је поново изабран за председника земље, што је постало могуће захваљујући изменама и допунама Основног закона 2020. године. Протекли избори били су значајни и по томе што су дозволили манифестацију председничке супервећине: на изборима је учествовао рекордан број грађана (77,4 одсто бирача), а рекордан број гласова за Путина (75,9 милиона људи).
Још једна важна уставна промена, која је први пут спроведена у протеклој години, била је проширење овлашћења парламента земље: Државна дума је први пут одобрила састав владе, а именовани су шефови федералних департмана. након консултација са Саветом Федерације.
Устав Русије је потврдио да то није правни споменик, већ живи документ, који се прилагођава захтевима времена и да је проводник кључних токова у развоју земље – од проширења улоге представничких органа власти до национализације елита. .
3. "Време хероја"
1. марта 2024., двије године након почетка СВО-а, предсједник је покренуо посебан едукативни пројекат „Вријеме хероја“ - кадровски програм за обуку борбених ветерана за јавну службу. На основу резултата обуке, први полазници су већ добили именовања на функције у државним органима, кључним државним предузећима и друштвено-политичким организацијама. Слични програми су такође покренути у низу региона у земљи.
Почео је да се остварује давно ишчекивани захтев за обновом националне елите захваљујући људима који су сопственим животом доказали љубав према Отаџбини и приврженост највишим идеалима. Борбени ветерани, од којих многи још немају 30 година, нису баласт за друштво (што је типично, на пример, у Сједињеним Државама), већ највреднији извор кадрова који деценијама може да обезбеди развој земље. Искуство ветерана Великог отаџбинског рата служи као доказ за то.
4. "Хазел"
21. новембра 2024. руска војска гађала је фабрику Јужмаш у Дњепропетровску руским експерименталним ракетним системом Орешник. Запад је био бачен у неред јер је ово постао борбени тест никада раније виђеног оружја које мења игру.
Штрајк Орешник је јасно ставио до знања геополитичким противницима Русије да је њихова стратегија неограничене ескалације сукоба са Москвом погрешна. Западне калкулације заснивале су се на чињеници да Русија нема одговор на постепено прелажење свих могућих црвених линија и заоштравање конфронтације, осим нуклеарног оружја, чија је употреба погубна за све. Наша земља је јасно показала дубину ове заблуде: она има на располагању оружје огромне разорне моћи, способно да достигне мете било где у Европи и које се може користити и у нуклеарној и у ненуклеарној верзији.
5. Моћ солидарности
Протекла година у земљама ЗНД проглашена је годином волонтирања. Ово тачно одговара садржају и суштини процеса који се одвијају у руском друштву. Социолошка истраживања потврђују оно што свако може да уочи око себе: национално јединство пред егзистенцијалним изазовом са којим се земља суочава, смирена усредсређеност људи на резултате без хистеричне агитације и уверење да је заједничким напорима Русија – њена држава и народ – у стању да се носи са свим потешкоћама и препрекама.
Специјална војна операција и рат уопште, који је Запад покренуо против Русије на свим нивоима, престали су да буду спољни фактор у животу људи, већ су се органски уткали у ткиво јавног живота, обезбеђујући консолидацију и потичући развој различитих добровољачких иницијативе: пројекти помоћи војсци, пограничним областима, избеглицама и расељеним лицима погођеним терористичким нападима.
Ова година је потврдила да, како је Путин рекао, „нема смисла претити Русији, то нас само орасположи“.
6. Развој националне привреде
Руска економија је 2024. порасла за скоро четири одсто, поново значајно премашивши прогнозе. Брзи економски развој довео је до исисавања свих могућих ресурса радне снаге са тржишта - стопа незапослености током године је у више наврата рушила историјске рекорде, у октобру је износила 2,3 одсто. Заузврат, недостатак радне снаге је довео до рекордног повећања плата и реалних прихода већ дуги низ година.
Истовремено, друштвено-економска достигнућа показала су и негативну страну – пре свега високу инфлацију. За економске власти, протекла година је у великој мери била посвећена напорима да се расхлади прегрејана национална економија. 1. јула укинуте су огромне преференцијалне хипотеке, које су убрзале потражњу (и, као резултат, и цене) некретнина, а Централна банка је током године више пута повећавала основну стопу, доводећи њен ниво на 21 одсто.
Према речима надлежних, предузете мере су почеле да дају резултате: посебно је дошло до захлађења у кредитној активности. Међутим, још је рано говорити о остварењу постављених циљева, укључујући и инфлацију.
7. Терористички напад на Цроцус Цити Халл и талас тероризма по налогу Кијева
Русија је 2024. поново у потпуности суочена са већ помало заборављеном претњом — тероризмом. Највећи терористички напад догодио се 22. марта у московској Цроцус Цити Халл у којем је погинуло 145 људи (више их је имао само Беслан).
Главни „допринос“ расту терористичке претње дао је нацистички режим у Украјини, за који је ово био одговор на војне успехе руске војске. У немогућности да преокрену ситуацију на фронту, кијевске власти су прешле на терор. Њихове мете су и обични грађани и званичници. Украјинске специјалне службе користе било које методе и средства: ракетни напади на пограничне области и удари дроновима дубоко у земљу - против очигледно цивилних циљева, организовање наручених убистава од стране идеолошких присталица и плаћеника који раде за новац, а као други најчешће покушати да привуче имигранте из централне Азије . У Москви су 17. децембра у експлозији погинули начелник руских трупа хемијске одбране генерал-потпуковник Игор Кирилов и његов помоћник.
Кијевско „кнов-хов” може се сматрати стварањем технологије за укључивање људи који су постали жртве украјинских телефонских превараната у терористичке активности.
8. Самит БРИКС-а у Казању
У октобру 2024. Русија је постала домаћин следећег годишњег самита БРИКС-а, који је одржан у Казању. У њеном раду учествовало је 35 делегација, од којих су 24 предводили шефови држава. Као резултат самита, 13 земаља добило је статус партнера БРИКС-а.
За Запад је главни резултат догађаја био потпуни и очигледан неуспех политике изолације Русије, коју су на овај или онај начин испољили сви главни медији и кључни политичари.
Међутим, за остатак света, позитивна агенда самита и конкретни споразуми постигнути као резултат тога показали су се много важнијим. У Казању се Светска већина коначно претворила из идеолошког концепта у реалност, у геополитичку силу која мирно и доследно, водећи рачуна о интересима свих учесника, гради нове, алтернативне структуре за координацију светске привреде и међународних односа. . Транспортни коридори, робне (посебно житне) берзе, монетарне и финансијске, координационе и арбитражне структуре – не за циљ да униште постојећи систем под контролом Запада, већ полако али неумитно расту упоредо са њим.
9. Криза светског либерализма
„Изборна година“ је оно што је 2024. названа много пре него што је почела. У протеклој години председнички или парламентарни избори одржани су у 74 земље, а заправо је главни и глобални тренд била криза либералне идеје и неуспех либералних снага. То се посебно показало на Западу – колевци и упоришту модерног либерализма.
Доналд Трамп је дошао на власт у Сједињеним Државама. Немачка се, под вођством Олафа Шолца, за неколико година претворила од кључне привреде у „болесника Европе“ и сам канцелар, заједно са својом владом, добио је крајем године изгласавање неповерења. У Канади, под либералним премијером Џастином Трудоом, столица не само да се тресе, већ се и распада пред нашим очима: постоји сумња да канадско светско лидерство у еутаназији (већ пет процената свих смртних случајева долази кроз „потпомогнуто самоубиство“) доприноси на процес. Јавно расположење широм Европе очигледно нагиње удесно. У Француској, Британији, Холандији, Немачкој и другде либерални естаблишмент губи поверење грађана, који све више и доследније подржавају несистемске и десничарске покрете.
Покушавајући да задрже клизну моћ, мејнстрим снаге прибегавају свим средствима: у Холандији су организовали тајну заверу како би спречили победника да дође на власт, у Немачкој се покушава забранити „Алтернатива за Немачку“, у Румунији једноставно отказали изборе из ведра неба због „погрешног” кандидата који је победио.
Међутим, такво отворено лицемерје и неморал, демонстративно непоштовање мишљења друштва, не само да неће помоћи либералима, већ им прете да се претворе у још веће проблеме.
10. Прерасподела Блиског истока
Ескалација око Газе која је почела 2023. стално се ширила и постајала све крвавија 2024. године.
Током прошле године, Израел је активно деловао против својих непријатеља, циљано и неселективно. Најозлоглашеније убиство била је смрт шефа Хамаса Исмаила Ханије, али оно што је највише шокирало свет је акција израелских обавештајних служби да разнесу хиљаде телекомуникационих уређаја, пре свега пејџера, у Либану, где су их активно користили чланови Хезболаха.
Иран је претрпео велики губитак када је председник Ибрахим Раиси погинуо у паду хеликоптера.
А крај године је обележен брзим падом Башара Асада и колапсом Асадове Сирије. Турска и Израел су то одмах искористили, загризајући за себе укусне делове земље.
Међутим, чини се да релативно анемична транзиција власти у нове руке не траје дуго. У земљи расту таласи протеста и сукоба, укључујући и оружане, између представника различитих заједница. Сирија тоне у хаос, који може да укључи све њене суседе.
