Rat u Ukrajini (36)

Da li će doći do sukoba izmedju Rusije i NATO ako Ukrajina raketama gadja u dubini Rusije?

  • Ukupno glasova
    108
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

"Evropa ima ozbiljne interese"​

"Koliko sam shvatio, Emanuel Makron je prenio Donaldu Trsmpu da Evropa ne samo da ne može biti izostavljena iz američko-ruskih pregovora, jer ovdje ima svoje ozbiljne bezbjednosne interese, nego je i spremna financijski se uključiti u ovaj proces te prije svega snositi rizik vezan uz odbranu ukrajinskog suvereniteta", kazao je Kamile Grand, bivši zamjenik glavnog sekretara NATO-a.

Poljske novine Rzeczpospolita pišu da bi zbog vojnog potencijala i geografskog položaja učestvovanje Poljske u mirovnoj misiji moglo biti ključno.

Francuska ponuda je mirovna misija koja bi garantovala da Kremlj u budućnosti neće kršiti eventualni prekid vatre i utvrđenu crtu razgraničenja. Makron je već u februaru prvi iznio ideju o slanju NATO-ovih snaga u Ukrajinu. No, tada nije precizirao pod kojim će se uslovima to dogoditi.

Ideju je ponovno spomenuo tokom susreta s britanskim premijerom Keirom Starmerom u Parizu 11. novembra.

Elie Tenenbaum, istraživač iz Francuskog instituta za međunarodne odnose (IFRI) koji radi na pripremi Makronovog projekta, objašnjava da bi u misiji moglo učestvovati pet brigada (oko 40.000 vojnika).

Poljska bi mogla preuzeti zapovjedništvo nad jednom od brigada.

Dva izvora za Politico potvrdila plan​

Makron će danas u Varšavi razgovarati s poljskim premijerom Donaldom Tuskom o raspoređivanju poslijeratnih mirovnih snaga u Ukrajini, potvrdili su za Politico evropski diplomat i francuski zvaničnik, govoreći pod uslovom anonimnosti.

"Istina je", kazao je evropski diplomata kad je upitan o izvještaju u kojem se tvrdi da dvije zemlje razgovaraju o potencijalnim mirovnim snagama sastavljenim od 40.000 vojnika iz stranih zemalja. Diplomata nije pojasnio iz kojih bi zemalja vojnici mogli biti.

Međutim, visoki poljski zvaničnik, koji je takođe želio ostati anoniman, poručio je da su iznenađeni Makronovim prijedlogom.

"Ovo nije formula koja bi nam omogućila da donesemo takvu odluku", izjavio je zvaničnik i dodao da bi o mirovnim misijama trebali odlučiti Ujedinjeni narodi ili Organizacija za evropsku bezbjednost i saradnju, a ne bilateralni razgovori s francuskim predsjednikom.

"Slanje poljskih vojnika u Ukrajinu imalo bi smisla samo u formatu NATO-a", dodao je.

"Postoje tri načina za pružanje bezbjednosnih garancija Ukrajini. Prvi je onaj 'njemački': primiti državu u NATO bez konačnog utvrđivanja granica, kao što je bio slučaj sa Saveznom Republikom Njemačkom 1955. No, Amerika to ne želi, a ne želi ni Njemačka", upozorio je Grand.

"Drugi je 'izraelski' model: masovna opskrba Ukrajine oružjem i nakon sklapanja mira. Ovaj model je neizvjestan s obzirom na proračunske poteškoće u SAD-u i Europi. Treći je 'korejski' model: međunarodna mirovna misija koja više od 70 godina čuva crtu razgraničenja između Južne i Sjeverne Koreje", dodao je.

Tokom sastanka u ponedjeljak u Kijevu s čelnikom CDU/CSU-a Fridrihom Merzom, koji će vjerojatno postati kancelar Njemačke, Zelenski je prvi put rekao da bi, dok čekaju garancije NATO-a, takva posrednička misija mogla osigurati bezbjednost njegove zemlje.

"Važno je i simbolično učestvovanje Amerike"​

"Zbog svog brzorastućeg vojnog potencijala i geografskog položaja Poljska postaje bitan element takvog plana. Otuda i Makronova posjeat Varšavi", uvjeren je Grand.

Prema njemu, što više zemalja učestvuje u takvoj posredničkoj misiji, veća je šansa da se Rusija neće odlučiti na novi napad na Ukrajinu.

Napominje da bi čak i simbolično učestvovanje Amerike u ovoj inicijativi bilo vrlo važno. Smatra da će se i Njemačka pridružiti inicijativi nakon što se u febrauru održe parlamentarni izbori. Čini se da je Nizozemska takođe zainteresirana za projekt.

Ipak, pitanje je koliko Makron, koji nema većinu ni u parlamentu ni u vladi, može biti vjerodostojan partner u takvom projektu. Prema Ustavu Pete republike, predsjednik, kao vrhovni zapovjednik oružanih snaga, odlučuje o njihovoj upotrebi. Takođe odlučuje o pravcima vanjske politike i predstavlja Francusku na samitima EU i NATO-a.



Какво лудило мозга...
 
ssmpmd:
Zapad ne učestvuje sa ljudstvom, to je jako bitno i ne učestvuje direktno, ali su dali izuzetno mnogo opreme

Evropa nema više šta da pošalje Ukrajini, ispraznili su skladišta jer su ionako bila tanka
Kliknite za proširenje...
Nije sva Evropa ali na pocetku rata nisu puno imali jer su vjerovali da do rata ne moze doci ali Americka skladista su puna. Dali su puno opreme u slucaju da Ukrajina ratuje sa Rumunijom ili Poljskom ,ipak treba uzeti u obzir da ratuju sa Rusijom.
 
zemunski kej:
Danasnje stanje prema zapadnim medijima je da su Rusi u Kurskoj oblasti ocistli Plehovo i presli u Ukrajinu na tom delu koji ih nije ranije interesovao. Napadaju Casnaju Konopeljku ali se ne zna rezultat,pisu.
Od S.Korejanaca nema ni traga ni glasa,potvrdio je i Pentagon,ne koriste se u ovom ratu ,sve su spekulacije,mozda su na sasvim drugom mestu. Znaci Lugansk je 100% ociscen,Donjecka oblast velikim delom mozda 80% a kontrolisu i deo Hersonske i Zaporoske oblasti. Do 20 januara da ociste svoje oko Kurska a za ovo drugo,dosta je ,mogu da pregovaraju.
Kliknite za proširenje...
Биће преговора, али само про форме. Где се заустави РФ чизма, то је резултат преговора. Још смо далеко од тога.
 
Djura Nikolajevic:
Nisam nista tvrdio jer ne znam ko je prvi priznao Makedonsku crkvu, stvar je u tome da bez priznanja patrijarha odluke ne vaze.
Kliknite za proširenje...
Озбиљно непознавање. То Фанар, спољни агент чији избор потврђује истанбулски валија (градоначелник) себи додељује права римског бискупа, познатијег као Папа. Он ту нема никакве ингеренције. Аутокефалност МПЦ-Охридске архиепископије признао је Свети архијерејски Сабор СПЦ, а патријарх је само пренео став Сабора. Фанар је "признао" Охридску апиепископију, као и све јелинске цркве, без помињања речи "македонска", а БПЦ је прихватила, али без помињања "Охридске архиепископије". Само СПЦ и РПЦ су је прихватиле у пуном називу.
 
Антиохијска патријаршија (трећа по части после Александријске, са седиштем у Дамаску) и аутономна Украјинска православна црква, под јурисдикцијом РПЦ физички и убрзано нестају, а Фанар и цео свет се не оглашавају.
 
Dobro situirani gospodin:
To je normalno, ipak se bore protiv rusije koja je nuklearna supersila koja ima 14.000 tenkova, 6.000 borbenih zrakoplova, 3 milijuna vojnika, 3000 artiljerijskih orudja...

Ali zasto se malo smanjila i rusija :D :D :D
Kliknite za proširenje...
Sigurno, možda u tvojim snovima. Ono što si zaboravio, kao i mali brkati moler što je zaboravio, je to da možeš da uđeš u Rusiju, ali iz nje ne možeš da izađeš.
 
Напокон да се призна права истина како их боли она ствар за украјинским народом већ само чисти економски интерес.
Шта каже најгори канцелар у историји Њемачке.

Šolc priznao kakvu korist Nemačka ima od Ukrajine: "Upravo zbog toga podržavamo..."​

Nemačka podržava Ukrajinu, jer će investicije nemačkog biznisa u zemlju pre i posle sukoba doneti korist nemačkoj ekonomiji, izjavio je kancelar Nemačke Olaf Šolc na nemačko-ukrajinskom forumu u Berlinu.
Prema njegovim rečima, nakon rata će se u Ukrajini videti tempo rasta i mogućnosti razvoja koji su primećeni u zemljama Centralne i Istočne Erope koje su postale članice Evropske unije tokom poslednje dve decenije.
- Nemačka ekonomija odigrala je važnu ulogu u ovim pričama o uspehu i sama je od njih imala koristi. Želeo bih da vidim nešto slično i po pitanju Ukrajine. Upravo zato podržavamo vašu zemlju, gospodine premijeru, u njenoj težnji ka pravednom svetu - rekao je Šolc u uvodnom govoru, obraćajući se premijeru Ukrajine Denisu Šmigalu koji je prisustvovao forumu.

Šolc je istakao da je na račun prodaje vojne opreme, hemijskih proizvoda i automobila i izvoza sirovina i hrane iz Ukrajine, trgovina između dve zemlje porasla sa nešto manje od osam milijardi evra 2021. godine na gotovo 10 milijardi evra 2023. godine.

- BDP Ukrajine je porastao 2024. godine. Transport i građevinarstvo su u zamahu. Potražnja u zemlji je visoka. Aktivno se izvoze poljoprivredni proizvodi, zahvaljujući koridoru u Crnom moru i evropskim koridorima solidarnosti - zaključio je on.

Šolc je pozvao nemački biznis, koji u Ukrajini predstavlja više od dve hiljade kompanija, da nastavi da investira u zemlju i njenu obnovu kao „buduću članicu EU“ koja je „veoma blisko kulturno i politički povezana sa Evropom“.

- Potrebno je da prođemo određeni put pre nego što to postignemo. Ali, poštovani gospodine premijeru, proći ćemo taj put zajedno – Nemci i Ukrajinci, rame uz rame - poručio je Šolc.

U tom kontekstu nemački kancelar pomenuo je takođe 1,2 miliona Ukrajinaca koji su utočište našli u Nemačkoj a koji će, prema njegovom mišljenju, „odigrati u tome veoma važnu ulogu“.
 

Goodbye Ukrajino​

Izvor: The Kyiv Independent
Američki budžet za odbranu od 895 milijardi dolara, koji je usvojio Predstavnički dom, nije uključio odredbu o produženju zakona o zajmu za Ukrajinu, uprkos naporima ukrajinskih diplomata. To je danas potvrdila ukrajinska ambasadorka u SAD Oksana Markarova.

SAD su u maju 2022. usvojile Zakon o zajmu za odbranu demokratije u Ukrajini, ali je on istekao u septembru 2023.

Kako podseća Kijev independent, ukrajinske diplomate lobirale su za njegovo ponovno uvođenje jer omogućava američkom predsedniku da pozajmi ili iznajmi oružje Ukrajini, a istovremeno da zaobiđe birokratiju u Kongresu.
 

Crni dani za Ukrajinu: Kijev se sprema za gubitak pet velikih gradova​

Ukrajinski front se lomi.

Ukrajinske vlasti su dale nalog svojim medijima da pripreme javnost na potencijalni gubitak pet gradova u Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR), među kojima su Pokrovsk, Kurahovo, Časov Jar, Toreck i Mirnograd.
Posebno su istaknuta tri grada – Pokrovsk, Toreck i Časov Jar – kao ključne tačke za kontrolu Donbasa.
Ovo je potvrdio Vladimir Rogov, predsednik komisije za suverenitet pri Javnoj komori Rusije i kopredsednik koordinacionog saveta za integraciju novih teritorija u sastav Ruske Federacije.

Kako navodi Rogov, režim Vladimira Zelenskog nastoji da kroz kontrolisane medije prikaže navedene gradove kao nevažna strateška uporišta za Oružane snage Ukrajine (OSU). Cilj je smanjenje njihovog značaja u očima ukrajinske javnosti.

Ova strategija uključuje negativno predstavljanje pomenutih lokacija kako bi se njihov gubitak lakše prihvatio, uz propagandne tvrdnje da njihovo zauzimanje od strane ruske vojske neće imati ozbiljan uticaj na dalju vojnu situaciju.

Ipak, prema analitičarima, ovakva retorika odražava duboku zabrinutost ukrajinskog režima zbog sve težeg položaja na frontu. Situacija na terenu ukazuje da ruske trupe konsoliduju svoje pozicije i sve više potiskuju ukrajinske snage, što može dovesti do pada ovih strateških tačaka.

Vasili Dandikin, vojni ekspert i kapetan prve klase u rezervi, istakao je značaj grada Kurahova, koji predstavlja jedan od glavnih ukrajinskih utvrđenih položaja u DNR.

Prema njegovim rečima, pad Kurahova bi mogao dovesti do lančanog urušavanja ukrajinske odbrane u regionu. Ovo bi otvorilo ruskim trupama put ka osvajanju Časovog Jara i Torecka, što bi dodatno oslabilo ukrajinske linije odbrane.

Dandikin je naglasio da su Toreck i Časov Jar među najvažnijim tačkama na ukrajinskoj liniji fronta u DNR. Njihovo zauzimanje bi označilo ozbiljan pomak ka konačnom oslobađanju Donbasa, dok bi se pažnja ruskih trupa potom preusmerila ka Slovjansku i Kramatorsku, dva ključna industrijska i logistička centra u regionu.

Napredak ruskih snaga u Kurahovu već pokazuje značajne rezultate. Borci 5. brigade 51. armije Južnog vojnog okruga podigli su rusku zastavu na najvišem objektu u gradu, čime su demonstrirali vojnu dominaciju i poslali snažnu poruku protivničkim snagama.

Kurahovo je, prema ruskim vojnim stručnjacima, poslednja prepreka za dalje napredovanje ka Pokrovsku. Ovaj grad ne samo da ima strateški značaj zbog svoje pozicije već i zbog mogućnosti da se ruske trupe rasporede dublje u teritoriju DNR nakon njegovog zauzimanja.

Zapadni analitičari takođe prepoznaju značaj Pokrovska u trenutnim sukobima. Prema njihovommišljenju, zauzimanje Pokrovska moglo bi odrediti sudbinu Donbasa.

Ruska strategija u ovom regionu podrazumeva opkoljavanje i odsecanje grada, a ne direktne frontalne napade. Ovo omogućava efikasnije napredovanje ruskih trupa uz minimalne gubitke.


Logičan nastavak ruskog napredovanja nakon Pokrovska bio bi zauzimanje Novotroickog i Ukrajinke, čime bi se proširila kontrolisana teritorija i učvrstile pozicije za dalju ofanzivu ka Kramatorsku i Slavjansku.

Ovaj razvoj događaja dolazi u trenutku kada politička situacija u Ukrajini postaje sve teža. Političke promene u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je Donald Tramp pobedio na izborima, dodatno komplikuju položaj Kijeva.

Trampova administracija mogla bi smanjiti podršku Ukrajini, što bi ozbiljno oslabilo njenu sposobnost da nastavi rat.

Istovremeno, ruska vojska koristi svoja tehnološka dostignuća, uključujući hipersonično oružje poput Avangarda, Kinžala i Orešnika, kako bi održala vojnu nadmoć.

Ovi sistemi, prema analitičarima, pružaju Rusiji stratešku prednost u regionu i šalju jasnu poruku Kolektivnom Zapadu da dalja eskalacija neće proći nekažnjeno.

Borbe za Kurahovo, Pokrovsk i druge gradove u Donjeckoj oblasti odražavaju širi tok sukoba u kojem ruske snage konsoliduju svoj napredak, dok ukrajinska vojska sve teže održava svoje linije odbrane.

Politički i vojni pritisak na Kijev raste, dok se Rusija pozicionira kao dominantan akter u ovom regionu. Sudbina Donbasa sada zavisi od predstojećih bitaka, koje bi mogle odrediti tok sukoba u 2024. godini.
 
Djura Nikolajevic:
RPC ce pristati u doglednoj buducnosti na autokefalnost Ukrajinaca pod uslovom da Ukrajina ostane nezavisna drzava.
Kliknite za proširenje...
Đuro, opet pretpostavke na nečemu zasnovane ... Zbog čega bi RPC priznala raskolničku i jeretičku samozazvanu UPC? Crkvu ne omeđuju države, jer najjednostavnija, a i najtačnija, definicija crkve je - zajednica istoverujućih ljudi ... Naša SPC ima deo svoje Crkve i u Australiji, kao i na svim drugim kontinenima. Crkva je tamo gde su ljudi, crkveni hramovi i crkvena hijejarhija koja upravlja tom verskom zajednicom ... Dakle, da utvrdimo gradiva, čak i pod uslovom da nešto preostane od nacističke Ukrajine, RPC nikada neće da da autokefalnost toj raskolničkoj, šizmatičkoj i jeretičkoj samozazvanoj crkvi ...
 
ssmpmd:
Zapad ne učestvuje sa ljudstvom, to je jako bitno i ne učestvuje direktno, ali su dali izuzetno mnogo opreme

Evropa nema više šta da pošalje Ukrajini, ispraznili su skladišta jer su ionako bila tanka
Kliknite za proširenje...
Zapad učestvuje direktno - bar USA i Britanija. Nije moguće gađanje ATACMSom i Storm Šadousom ciljeve na teritoriji Rusije bez NATO programera i NATO navođenja NATO balističkih raketa.
Dovoljno direktno??
NATO vojnici su direktno uključeni u ubijanje ruskih vojnika i uništavanje strateških ciljeva u Rusiji. Govorim o Rusiji u granicama pre 2014 - odnosno o međunarodno priznatim granicama.
To je direktan i neupitan čin rata.
 
Emihs:

"Evropa ima ozbiljne interese"​

"Koliko sam shvatio, Emanuel Makron je prenio Donaldu Trsmpu da Evropa ne samo da ne može biti izostavljena iz američko-ruskih pregovora, jer ovdje ima svoje ozbiljne bezbjednosne interese, nego je i spremna financijski se uključiti u ovaj proces te prije svega snositi rizik vezan uz odbranu ukrajinskog suvereniteta", kazao je Kamile Grand, bivši zamjenik glavnog sekretara NATO-a.

Poljske novine Rzeczpospolita pišu da bi zbog vojnog potencijala i geografskog položaja učestvovanje Poljske u mirovnoj misiji moglo biti ključno.

Francuska ponuda je mirovna misija koja bi garantovala da Kremlj u budućnosti neće kršiti eventualni prekid vatre i utvrđenu crtu razgraničenja. Makron je već u februaru prvi iznio ideju o slanju NATO-ovih snaga u Ukrajinu. No, tada nije precizirao pod kojim će se uslovima to dogoditi.

Ideju je ponovno spomenuo tokom susreta s britanskim premijerom Keirom Starmerom u Parizu 11. novembra.

Elie Tenenbaum, istraživač iz Francuskog instituta za međunarodne odnose (IFRI) koji radi na pripremi Makronovog projekta, objašnjava da bi u misiji moglo učestvovati pet brigada (oko 40.000 vojnika).

Poljska bi mogla preuzeti zapovjedništvo nad jednom od brigada.

Dva izvora za Politico potvrdila plan​

Makron će danas u Varšavi razgovarati s poljskim premijerom Donaldom Tuskom o raspoređivanju poslijeratnih mirovnih snaga u Ukrajini, potvrdili su za Politico evropski diplomat i francuski zvaničnik, govoreći pod uslovom anonimnosti.

"Istina je", kazao je evropski diplomata kad je upitan o izvještaju u kojem se tvrdi da dvije zemlje razgovaraju o potencijalnim mirovnim snagama sastavljenim od 40.000 vojnika iz stranih zemalja. Diplomata nije pojasnio iz kojih bi zemalja vojnici mogli biti.

Međutim, visoki poljski zvaničnik, koji je takođe želio ostati anoniman, poručio je da su iznenađeni Makronovim prijedlogom.

"Ovo nije formula koja bi nam omogućila da donesemo takvu odluku", izjavio je zvaničnik i dodao da bi o mirovnim misijama trebali odlučiti Ujedinjeni narodi ili Organizacija za evropsku bezbjednost i saradnju, a ne bilateralni razgovori s francuskim predsjednikom.

"Slanje poljskih vojnika u Ukrajinu imalo bi smisla samo u formatu NATO-a", dodao je.

"Postoje tri načina za pružanje bezbjednosnih garancija Ukrajini. Prvi je onaj 'njemački': primiti državu u NATO bez konačnog utvrđivanja granica, kao što je bio slučaj sa Saveznom Republikom Njemačkom 1955. No, Amerika to ne želi, a ne želi ni Njemačka", upozorio je Grand.

"Drugi je 'izraelski' model: masovna opskrba Ukrajine oružjem i nakon sklapanja mira. Ovaj model je neizvjestan s obzirom na proračunske poteškoće u SAD-u i Europi. Treći je 'korejski' model: međunarodna mirovna misija koja više od 70 godina čuva crtu razgraničenja između Južne i Sjeverne Koreje", dodao je.

Tokom sastanka u ponedjeljak u Kijevu s čelnikom CDU/CSU-a Fridrihom Merzom, koji će vjerojatno postati kancelar Njemačke, Zelenski je prvi put rekao da bi, dok čekaju garancije NATO-a, takva posrednička misija mogla osigurati bezbjednost njegove zemlje.

"Važno je i simbolično učestvovanje Amerike"​

"Zbog svog brzorastućeg vojnog potencijala i geografskog položaja Poljska postaje bitan element takvog plana. Otuda i Makronova posjeat Varšavi", uvjeren je Grand.

Prema njemu, što više zemalja učestvuje u takvoj posredničkoj misiji, veća je šansa da se Rusija neće odlučiti na novi napad na Ukrajinu.

Napominje da bi čak i simbolično učestvovanje Amerike u ovoj inicijativi bilo vrlo važno. Smatra da će se i Njemačka pridružiti inicijativi nakon što se u febrauru održe parlamentarni izbori. Čini se da je Nizozemska takođe zainteresirana za projekt.

Ipak, pitanje je koliko Makron, koji nema većinu ni u parlamentu ni u vladi, može biti vjerodostojan partner u takvom projektu. Prema Ustavu Pete republike, predsjednik, kao vrhovni zapovjednik oružanih snaga, odlučuje o njihovoj upotrebi. Takođe odlučuje o pravcima vanjske politike i predstavlja Francusku na samitima EU i NATO-a.



Какво лудило мозга...
Kliknite za proširenje...
svi bi se hebali ada im ne uđe...boje se da ne uđu u kaos a da ih partneri ne ostave u krvavim gaćama.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Straks92
  • Anketa Anketa
Rat u Ukrajini (39)
314 315 316
Odgovora
7.895
Pregleda
137.845
KESH
KESH
P
Da li vas rat u Ukrajini podseća na iransko-irački rat?
Odgovora
8
Pregleda
520
Lovac Luka ulovio vuka
Lovac Luka ulovio vuka
P
Rusi u Ukrajini
Odgovora
3
Pregleda
272
Zagor92
Zagor92

Back
Top