Djura Nikolajevic
Veoma poznat
- Poruka
- 10.156
Slabo vidis, "rednekova" ima na Krsti bar po mozdanoj masi dok u Americi zive oni pravi REDNECKS
-
- Popularno:
- Башар ел Асад добио азил у Русији
- Bašar al Asad poginuo u padu aviona?...
- Priroda protesta srpske opozicije?
- Zašto žene stare brže od muškaraca?
- Pesma nedelje - Druga nedelja decembra...
- Kada si dobar ljudi misle da si glup
- Šta će biti sa novosadskom železničkom...
- Zasto svi pljuju veze na jedno vece?
- Na protestu u Novom Sadu promovišu...
- Prekid
Rat u Ukrajini (36)
- Začetnik teme Straks92
- Datum pokretanja
A nije fer informer mi ukrao parolu
Tako je. Gospodin Predsednik, Gospodin Donald Tramp, doneće neophodan mir svetu.
Casual Observer
Legenda
- Poruka
- 65.090
Rusija će upotrijebiti sva moguća sredstva kao odgovor na potencijalnu agresiju NATO-a, rekao je ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov u izjavi koju je u utorak prenijela novinska agencija RIA.
Nitko neće biti siguran, ni oni preko Atlantika, ni oni preko La Manchea.
https://www.ynetnews.com/article/sksvw5wzkg
-----------------
Se.re, ne mogu Rusi ništa dobaciti ni do Engleske, a kamo li SAD: NATO ima obrambeni štit. Ništa ne može proći.
U Ukrajini smo vidjeli da je NATO u stanju oboriti sve ruske hipersonične rakete.
Gradonačelnik Kličko pokazuje oborenu rusku raketu Kinžal njemačkom novinaru
Заузели су Кијев.
Link ili brboces ko i vazda
Slom Zelenih Rajhova, i Klovnovog i Berbokovkinog:
Casual Observer
Legenda
- Poruka
- 65.090
Casual Observer
Legenda
- Poruka
- 65.090
Ma ima i ih po Australiji, evo na primer Đura.
Casual Observer
Legenda
- Poruka
- 65.090
Kad te zbog ovog ščepa neka feministkinja…
Casual Observer
Legenda
- Poruka
- 65.090
Ne brukaj se više Ukro propagandom. Previše si providan.
Muad'Dib
Buduća legenda
- Poruka
- 27.239
Nema gorih od pustinjskih rednekova.
Casual Observer
Legenda
- Poruka
- 65.090
Kompleksi su to.
Predsednik Rusije Vladimir Putin obratio se na godišnjoj plenarnoj sednici Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“. Tema sednice bili su problemi globalne bezbednosti. Ruski lider je ocenio da živimo u eri kardinalnih promena, te da bi narednih dvadeset godina moglo da bude još teže za čovečanstvo.
Dolazi trenutak istine – pređašnji svetski poredak je nepovratno otišao u prošlost.
U toku je borba za formiranje novog sveta – to nije borba za vlast, nego sukob principa;
Narednih dvadeset godina moglo bi da bude teže nego prethodnih 20;
U zemljama koje pretenduju na liberalizam rastu haos i sistemska kriza – te zemlje guraju svet ka degradaciji
Pozivi da se Rusiji nanese strateški poraz pokazuju ekstremni avanturizam nekih političara;
Niko ne garantuje da Zapad neće upotrebiti nuklearno oružje;
Došli smo do opasne tačke – Zapad slepo veruje u sopstvenu nekažnjivost, a to preti tragedijom;
Rusija ne gleda na zapadnu civilizaciju kao na neprijatelja, ne postavlja pitanje „mi ili oni“;
Zapadne sankcije protiv Rusije nisu imale efekta – ona je potrebna svetu;
Rusija je više puta zaustavljala one koji su težili svetskoj dominaciji – tako će biti i ubuduće;
Rusija će zaštititi sebe i Ruse – niko ne treba da gaji iluzije povodom toga;
Rusija nikada nije inicirala upotrebu sile, ali je spremna da preduzme sve mere da se zaštiti;
Ukrajince pretvaraju u topovsko meso i cinično ih okreću protiv Rusa;
Rusija je i dalje primorana da se nosi sa nekim tragičnim posledicama spoljne politike SSSR od sredine 1980-ih;
Jaz između „zlatne milijarde“ i ostatka čovečanstva nosi opasnost od intenziviranja problema migracije;
Zapad je sprovodio „tihu intervenciju“ da ponizi ili uništi Rusiju;
O Trampu mogu misliti šta hoće, ali on je hrabar čovek, to je dokazao svojim ponašanjem tokom atentata na njega;
Tokom prvog mandata Tramp se plašio da napravi korak više i da kaže reč više;
Izjave Trampa o nameri da obnovi odnose sa Rusijom i završi sukob u Ukrajini zaslužuju pažnju;
Nije poznato kako će Tramp postupati tokom drugog mandata;
Rusija je spremna za mirovne pregovore o Ukrajini na osnovu realne situacije i ranije postignutih sporazuma u Istanbulu;
Uvek smo priznavali granicu Ukrajine u okviru naših sporazuma nakon raspada SSSR. Ali kasnije je rukovodstvo Ukrajine unelo izmene u osnovni zakon i iznelo želju da uđu u NATO. Nismo se tako dogovarali.
Ako prema Povelji UN svaki narod ima pravo na samoopredeljenje, onda to pravo imaju i ljudi na Krimu i u Donbasu;
NATO je jedini blok na svetu koji je „pravi anahronizam“;
Model jedne zemlje ne treba nametati drugima;
Evropski lideri ne razumeju zašto ih zastrašuju Rusijom;
Čak i u NATO postoji interesovanje za rad sa BRIKS-om koji je primer konstruktivne saradnje;
NATO se iz političkog saveza pretvorio u vojni;
SAD stvaraju blokove u istočnoj Aziji, sada se tamo uvlači i NATO;
Rusija sarađuje sa Kinom, ali to nije usmereno protiv trećih zemalja. Moskva ne smatra da Peking vodi agresivnu politiku u istočnoj Aziji;
Rusija je počela da održava vojne vežbe sa Kinom kao odgovor na vežbe SAD u azijskom regionu;
Nije isključeno održavanje vojnih vežbi Rusije sa Severnom Korejom;
Pred našim očima se formira potpuno novi svetski poredak
Dolazi trenutak istine – pređašnji svetski poredak je nepovratno otišao u prošlost.
U toku je borba za formiranje novog sveta – to nije borba za vlast, nego sukob principa;
Narednih dvadeset godina moglo bi da bude teže nego prethodnih 20;
U zemljama koje pretenduju na liberalizam rastu haos i sistemska kriza – te zemlje guraju svet ka degradaciji
Pozivi da se Rusiji nanese strateški poraz pokazuju ekstremni avanturizam nekih političara;
Niko ne garantuje da Zapad neće upotrebiti nuklearno oružje;
Došli smo do opasne tačke – Zapad slepo veruje u sopstvenu nekažnjivost, a to preti tragedijom;
Rusija ne gleda na zapadnu civilizaciju kao na neprijatelja, ne postavlja pitanje „mi ili oni“;
Zapadne sankcije protiv Rusije nisu imale efekta – ona je potrebna svetu;
Rusija je više puta zaustavljala one koji su težili svetskoj dominaciji – tako će biti i ubuduće;
Rusija će zaštititi sebe i Ruse – niko ne treba da gaji iluzije povodom toga;
Rusija nikada nije inicirala upotrebu sile, ali je spremna da preduzme sve mere da se zaštiti;
Ukrajince pretvaraju u topovsko meso i cinično ih okreću protiv Rusa;
Rusija je i dalje primorana da se nosi sa nekim tragičnim posledicama spoljne politike SSSR od sredine 1980-ih;
Jaz između „zlatne milijarde“ i ostatka čovečanstva nosi opasnost od intenziviranja problema migracije;
Zapad je sprovodio „tihu intervenciju“ da ponizi ili uništi Rusiju;
Putin prvi put prokomentarisao rezultate izbora u SAD:
-Putin je čestitao Trampu izbor za predsednika SAD i rekao je da je spreman za kontakte sa njim.O Trampu mogu misliti šta hoće, ali on je hrabar čovek, to je dokazao svojim ponašanjem tokom atentata na njega;
Tokom prvog mandata Tramp se plašio da napravi korak više i da kaže reč više;
Izjave Trampa o nameri da obnovi odnose sa Rusijom i završi sukob u Ukrajini zaslužuju pažnju;
Nije poznato kako će Tramp postupati tokom drugog mandata;
Rusija je spremna za mirovne pregovore o Ukrajini na osnovu realne situacije i ranije postignutih sporazuma u Istanbulu;
Uvek smo priznavali granicu Ukrajine u okviru naših sporazuma nakon raspada SSSR. Ali kasnije je rukovodstvo Ukrajine unelo izmene u osnovni zakon i iznelo želju da uđu u NATO. Nismo se tako dogovarali.
Ako prema Povelji UN svaki narod ima pravo na samoopredeljenje, onda to pravo imaju i ljudi na Krimu i u Donbasu;
NATO je jedini blok na svetu koji je „pravi anahronizam“;
Model jedne zemlje ne treba nametati drugima;
Evropski lideri ne razumeju zašto ih zastrašuju Rusijom;
Čak i u NATO postoji interesovanje za rad sa BRIKS-om koji je primer konstruktivne saradnje;
NATO se iz političkog saveza pretvorio u vojni;
SAD stvaraju blokove u istočnoj Aziji, sada se tamo uvlači i NATO;
Rusija sarađuje sa Kinom, ali to nije usmereno protiv trećih zemalja. Moskva ne smatra da Peking vodi agresivnu politiku u istočnoj Aziji;
Rusija je počela da održava vojne vežbe sa Kinom kao odgovor na vežbe SAD u azijskom regionu;
Nije isključeno održavanje vojnih vežbi Rusije sa Severnom Korejom;
Moguće ukidanje antiruskih sankcija podelilo je rusku stručnu javnost – dok jedni smatraju da je to pitanje odavno sazrelo, drugi su uvereni da ne treba gajiti iluzije da će se ulaskom Donalda Trampa u Belu kuću nešto promeniti. Njegova pobeda na američkim predsedničkim izborima ne znači da će rusofobija i antiruske sankcije biti ukinuti.
Polemiku na ovu temu su izazvali napisi zapadnih medija da se u zapadnim bankarskim krugovima uveliko diskutuje o mogućem ublažavanju ili čak ukidanju antiruskih sankcija.
Andrej Koškin, šef katedre za političke nauke i sociologiju Ruskog ekonomskog univerziteta „Plehanov“, skreće pažnju na činjenicu da se pitanje ukidanja sankcija Rusiji u zapadnim medijima poteglo odmah nakon što je u Sjedinjenim Državama proglašena Trampova pobeda na izborima.
„To znači da je potreba za ukidanjem sankcija odavno sazrela. Prosto, do sad nije bilo načina da se ovo pitanje javno pokrene u informacionom prostoru. Ovo je veoma važan momenat. Što se tiče potrebe, već smo rekli da je sazrela, ali je tehnički poželjno da se to sprovede u bliskoj budućnosti. To je povezano sa tim što su sankcije, kojima se tako ozbiljno bavio tim Bele kuće na čelu sa Bajdenom, otišle predaleko i ove jednostrane sankcije su već ozbiljno pogodile zapadni svet - Evropu, pa čak i Sjedinjene Države“, konstatuje Koškin.
Jureći za nekim efemernim političkim stvarima, Džo Bajden je ekonomski naneo štetu svojim saveznicima i svojoj zemlji. I prirodno, sada ovo pitanje postaje aktuelno zbog činjenice da je Donald Tramp svoj izborni program bazirao kao alternativu Bajdenovim akcijama, kaže Koškin.
„Odnosno, Džo Bajden je sve radio loše, a ja ću uraditi sve dobro. To što je on uradio, sada ćemo razmotriti i uraditi bolje. Upravo sa tim je povezano pokretanje te važne teme u medijima. Prirodno je i da su ekonomski i u izvesnoj meri finansijski krugovi zainteresovani za to. Za očekivati je i da će Viktor Orban, predsedavajući Evropske unije, sada intezivnije pokrenuti ovaj problem, s obzirom da je aktivno održavao veze sa Trampom i da danas vidi potrebu Evrope za ukidanjem glavnih sankcija Rusiji i za obnovu ekonomski uzajamno korisnih veza. Tu se i Makron ubacivao sa pitanjem - kako ćemo izgraditi bezbednost bez Rusije? Dakle, mora se graditi i bezbednost. Danas odjednom svi istovremeno govore o važnosti preispitivanja odnosa sa Rusijom i preispituju sankcije protiv Rusije, s obzirom da će se u bliskoj budućnosti promeniti vlast u Beloj kući. Dakle, u bliskoj budućnosti, od 20. januara 2025., novi američki predsednik moraće da preuzme niz radikalnih i odgovornih odluka koje će obezbediti uspeh“, ističe Koškin.
Zemlje kolektivnog Zapada uvele su oko 20.000 sankcija protiv ruske ekonomije, sa ciljem da se Rusija oslabi i slomi. Međutim, činjenica je da sankcije nisu uticale na Rusiju na nivou koji je Zapad očekivao.
„Štaviše, oni su računali i preračunali su se. Setite se da je Džo Bajden izjavljivao da će dolar vredeti 200 rubalja. Takav period nije došao. Umesto toga, Rusija je iznenada postala peta ekonomija u svetu (i prva u Evropi) po paritetu kupovne moći, po čemu je pretekla Nemačku. Činjenica je da je ruska ekonomija počela da se razvija veoma dinamično u poređenju sa evropskim zemljama, uprkos tome što je bila na udaru jednostranih sankcija. Istina, bilo je teško, ima troškova, ali oni su takođe pomogli Rusiji da se preorijentiše na azijsko tržište, a danas ceo svet govori da se fokus centra razvoja premešta sa centralnoevropskih država na azijski region“, navodi Koškin.
Ispostavlja se da su Sjedinjene Države i njihovi saveznici značajno ubrzali „perestrojku“, odnosno prestrojavanje Rusije i njene ekonomije na progresivni put i progresivan pravac, ističe Koškin.
„Odnosno, oni su tome doprineli. Jesu teški uslovi, ali sada se Rusija pozicionira kao velika zemlja koja određuje prelazak na multipolarni svet“, istakao je ekspert.
Na pitanje kako bi Trampova pozicija prema Rusiji mogla da promeni globalno finansijsko tržište, Koškin kaže da će sa globalnim promenama teško ići, s obzirom na to da je i samit BRIKS-a u Kazanju pokazao da značajan deo sveta više ne želi da prihvati finansijska pravila igre koja su (us)postavili Amerikanci.
„Ne žele da se pomire sa tom trgovinskom infrastrukturom, koju je formirala Svetska trgovinska organizacija, na čelu sa SAD. Odnosno, svet se menja veoma dinamično, a Džo Bajden je želeo da uspori tu dinamiku. Sada promene zahtevaju ozbiljne izmene u pravilima igre. Svi čekaju da vide šta će Donald Tramp promeniti u tim pravilima igre“, zaključio je Koškin.
Uprkos tome što ruski eksperti imaju različite poglede na buduću Trampovu politiku prema Rusiji, uključujući i moguće ukidanje sankcija, oni su, ipak, saglasni u oceni da će Rusija čvrsto braniti svoje interese i nastojati da stvori pravedan multipolarni svetski poredak.
Polemiku na ovu temu su izazvali napisi zapadnih medija da se u zapadnim bankarskim krugovima uveliko diskutuje o mogućem ublažavanju ili čak ukidanju antiruskih sankcija.
Andrej Koškin, šef katedre za političke nauke i sociologiju Ruskog ekonomskog univerziteta „Plehanov“, skreće pažnju na činjenicu da se pitanje ukidanja sankcija Rusiji u zapadnim medijima poteglo odmah nakon što je u Sjedinjenim Državama proglašena Trampova pobeda na izborima.
„To znači da je potreba za ukidanjem sankcija odavno sazrela. Prosto, do sad nije bilo načina da se ovo pitanje javno pokrene u informacionom prostoru. Ovo je veoma važan momenat. Što se tiče potrebe, već smo rekli da je sazrela, ali je tehnički poželjno da se to sprovede u bliskoj budućnosti. To je povezano sa tim što su sankcije, kojima se tako ozbiljno bavio tim Bele kuće na čelu sa Bajdenom, otišle predaleko i ove jednostrane sankcije su već ozbiljno pogodile zapadni svet - Evropu, pa čak i Sjedinjene Države“, konstatuje Koškin.
Jureći za nekim efemernim političkim stvarima, Džo Bajden je ekonomski naneo štetu svojim saveznicima i svojoj zemlji. I prirodno, sada ovo pitanje postaje aktuelno zbog činjenice da je Donald Tramp svoj izborni program bazirao kao alternativu Bajdenovim akcijama, kaže Koškin.
„Odnosno, Džo Bajden je sve radio loše, a ja ću uraditi sve dobro. To što je on uradio, sada ćemo razmotriti i uraditi bolje. Upravo sa tim je povezano pokretanje te važne teme u medijima. Prirodno je i da su ekonomski i u izvesnoj meri finansijski krugovi zainteresovani za to. Za očekivati je i da će Viktor Orban, predsedavajući Evropske unije, sada intezivnije pokrenuti ovaj problem, s obzirom da je aktivno održavao veze sa Trampom i da danas vidi potrebu Evrope za ukidanjem glavnih sankcija Rusiji i za obnovu ekonomski uzajamno korisnih veza. Tu se i Makron ubacivao sa pitanjem - kako ćemo izgraditi bezbednost bez Rusije? Dakle, mora se graditi i bezbednost. Danas odjednom svi istovremeno govore o važnosti preispitivanja odnosa sa Rusijom i preispituju sankcije protiv Rusije, s obzirom da će se u bliskoj budućnosti promeniti vlast u Beloj kući. Dakle, u bliskoj budućnosti, od 20. januara 2025., novi američki predsednik moraće da preuzme niz radikalnih i odgovornih odluka koje će obezbediti uspeh“, ističe Koškin.
Sankcije su ojačale Rusiju
„Fajnenšel tajms“ tvrdi da je pobeda kandidata Republikanske stranke na predsedničkim izborima u SAD izazvala diskusije u zapadnim bankama o mogućem ukidanju sankcija Rusiji. Prema pisanju lista, svi samo pričaju o tome kako da se trguje sa Rusijom i da li će sankcije biti ukinute. Trgovci u zapadnim bankama se odjednom pitaju da li je sada moguće trgovati rubljom.Zemlje kolektivnog Zapada uvele su oko 20.000 sankcija protiv ruske ekonomije, sa ciljem da se Rusija oslabi i slomi. Međutim, činjenica je da sankcije nisu uticale na Rusiju na nivou koji je Zapad očekivao.
„Štaviše, oni su računali i preračunali su se. Setite se da je Džo Bajden izjavljivao da će dolar vredeti 200 rubalja. Takav period nije došao. Umesto toga, Rusija je iznenada postala peta ekonomija u svetu (i prva u Evropi) po paritetu kupovne moći, po čemu je pretekla Nemačku. Činjenica je da je ruska ekonomija počela da se razvija veoma dinamično u poređenju sa evropskim zemljama, uprkos tome što je bila na udaru jednostranih sankcija. Istina, bilo je teško, ima troškova, ali oni su takođe pomogli Rusiji da se preorijentiše na azijsko tržište, a danas ceo svet govori da se fokus centra razvoja premešta sa centralnoevropskih država na azijski region“, navodi Koškin.
Ispostavlja se da su Sjedinjene Države i njihovi saveznici značajno ubrzali „perestrojku“, odnosno prestrojavanje Rusije i njene ekonomije na progresivni put i progresivan pravac, ističe Koškin.
„Odnosno, oni su tome doprineli. Jesu teški uslovi, ali sada se Rusija pozicionira kao velika zemlja koja određuje prelazak na multipolarni svet“, istakao je ekspert.
Na pitanje kako bi Trampova pozicija prema Rusiji mogla da promeni globalno finansijsko tržište, Koškin kaže da će sa globalnim promenama teško ići, s obzirom na to da je i samit BRIKS-a u Kazanju pokazao da značajan deo sveta više ne želi da prihvati finansijska pravila igre koja su (us)postavili Amerikanci.
„Ne žele da se pomire sa tom trgovinskom infrastrukturom, koju je formirala Svetska trgovinska organizacija, na čelu sa SAD. Odnosno, svet se menja veoma dinamično, a Džo Bajden je želeo da uspori tu dinamiku. Sada promene zahtevaju ozbiljne izmene u pravilima igre. Svi čekaju da vide šta će Donald Tramp promeniti u tim pravilima igre“, zaključio je Koškin.
Uprkos tome što ruski eksperti imaju različite poglede na buduću Trampovu politiku prema Rusiji, uključujući i moguće ukidanje sankcija, oni su, ipak, saglasni u oceni da će Rusija čvrsto braniti svoje interese i nastojati da stvori pravedan multipolarni svetski poredak.
Ako Ukrajina ne bude neutralna teško je i zamisliti da su mogući dobrosusedski odnosi. Neutralnost Kijeva je garancija da Ukrajina neće ponovo biti instrument trećih država protiv Rusije, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin.
On je, odgovarajući na pitanje učesnika diskusionog kluba "Valdaj" o tome u kojim granicama Rusija priznaje Ukrajinu, podsetio da je Rusija priznala granice Ukrajine nastale posle raspada Sovjetskog Saveza, pod uslovom da ona bude neutralna.
Stvari su se promenile onda kada je Ukrajina počela da govori o nameri da postane član NATO.
"Nismo se tako dogovarali", rekao je ruski predsednik.
Putin je naveo i detalje razgovora s generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom koji, kako je rekao ruski predsednik, podržava one koji kažu da je Rusija narušila norme i principe međunarodnog prava i počela sukob u Ukrajini.
"Govorio sam više puta ali ponoviću logiku našeg delovanja. Ako prema Povelji UN svaki narod ima pravo na samoopredeljenje, onda na to imaju pravo i ljudi koji žive na Krimu i na jugoistoku Ukrajine, koji se nisu saglasili sa državnim prevratom, koji je antiustavni akt. Imaju pravo na samoopredeljenje. Da li je to tako - tako je.
Međunarodni sud pravde je u slučaju Kosova doneo odluku da ta teritorija objavljujući samostalnost nije obavezna da traži mišljenje i saglasnost centralnih vlasti zemlje čiji su deo tog trenutka. Da li je to tako - naravno da jeste, jer to je odluka Međunarodnog suda UN. Znači, da su i Donbas i Novorusija imali pravo da donesu odluku o svom suverenitetu. Da li je to tako - tako je, naravno. To je u potpunosti u skladu s današnjim međunarodnim pravom i Poveljom UN. Ako je to tako onda smo mi imali pravo da sa tim novim državama zaključimo međudržavne ugovore. Da li je to tako - jeste. Mi smo to uradili, ti ugovori sadrže tačke o uzajamnoj pomoći. Ratifikovali smo ih i preuzeli na sebe određene obaveze. A onda su se te države obratile nama za pomoć u skladu s tim sporazumima. Imali smo mogućnosti i obavezu da to učinimo. Šta smo uradili? Pokušavajući da okončamo borbe koje je započeo kijevski režim 2014. Nismo započeli nikakvu ni intervenciju ni agresiju. Pokušavamo da je okončamo. ", naveo je Putin kako je tekao taj razgovor.
Antonio Gutereš je sve to saslušao, klimao glavom, govorio da, da, ali je na kraju opet ponovo rekao: "Ali, ti si napao (Ukrajinu)".
Racionalnog odgovora gde je u tom lancu greška - nema, istakao je Putin.
"Šta sam rekao a da nije tako? Gde smo narušili međunarodno pravo i Povelju UN? Nigde. Toga nema. A ako je to tako, onda granica sa Ukrajinom treba da prolazi u skladu sa odlukom, suverenom odlukom stanovništva koje živi na tim teritorijama i koje mi zovemo našim istorijskim teritorijama. Sve zavisi od dinamike aktuelnih događaja", zaključio je Putin.
On je, odgovarajući na pitanje učesnika diskusionog kluba "Valdaj" o tome u kojim granicama Rusija priznaje Ukrajinu, podsetio da je Rusija priznala granice Ukrajine nastale posle raspada Sovjetskog Saveza, pod uslovom da ona bude neutralna.
Stvari su se promenile onda kada je Ukrajina počela da govori o nameri da postane član NATO.
"Nismo se tako dogovarali", rekao je ruski predsednik.
Putin je naveo i detalje razgovora s generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom koji, kako je rekao ruski predsednik, podržava one koji kažu da je Rusija narušila norme i principe međunarodnog prava i počela sukob u Ukrajini.
"Govorio sam više puta ali ponoviću logiku našeg delovanja. Ako prema Povelji UN svaki narod ima pravo na samoopredeljenje, onda na to imaju pravo i ljudi koji žive na Krimu i na jugoistoku Ukrajine, koji se nisu saglasili sa državnim prevratom, koji je antiustavni akt. Imaju pravo na samoopredeljenje. Da li je to tako - tako je.
Međunarodni sud pravde je u slučaju Kosova doneo odluku da ta teritorija objavljujući samostalnost nije obavezna da traži mišljenje i saglasnost centralnih vlasti zemlje čiji su deo tog trenutka. Da li je to tako - naravno da jeste, jer to je odluka Međunarodnog suda UN. Znači, da su i Donbas i Novorusija imali pravo da donesu odluku o svom suverenitetu. Da li je to tako - tako je, naravno. To je u potpunosti u skladu s današnjim međunarodnim pravom i Poveljom UN. Ako je to tako onda smo mi imali pravo da sa tim novim državama zaključimo međudržavne ugovore. Da li je to tako - jeste. Mi smo to uradili, ti ugovori sadrže tačke o uzajamnoj pomoći. Ratifikovali smo ih i preuzeli na sebe određene obaveze. A onda su se te države obratile nama za pomoć u skladu s tim sporazumima. Imali smo mogućnosti i obavezu da to učinimo. Šta smo uradili? Pokušavajući da okončamo borbe koje je započeo kijevski režim 2014. Nismo započeli nikakvu ni intervenciju ni agresiju. Pokušavamo da je okončamo. ", naveo je Putin kako je tekao taj razgovor.
Antonio Gutereš je sve to saslušao, klimao glavom, govorio da, da, ali je na kraju opet ponovo rekao: "Ali, ti si napao (Ukrajinu)".
Racionalnog odgovora gde je u tom lancu greška - nema, istakao je Putin.
"Šta sam rekao a da nije tako? Gde smo narušili međunarodno pravo i Povelju UN? Nigde. Toga nema. A ako je to tako, onda granica sa Ukrajinom treba da prolazi u skladu sa odlukom, suverenom odlukom stanovništva koje živi na tim teritorijama i koje mi zovemo našim istorijskim teritorijama. Sve zavisi od dinamike aktuelnih događaja", zaključio je Putin.
Patata Caliente
Buduća legenda
- Poruka
- 32.918
Putin je signalizirao da trazi referendum u nekim regionima Ukrajine koje on zove "stara Rusija" i da se tamosnji stanovnici izjasne dal zele u Ukrajini da ostanu ili da se pripoje Rusiji. Regioni pod kontrolom Ukrajine u presentu.
Pokazao je jednu kartu.
Pokazao je jednu kartu.
Bokisha011
Primećen član
- Poruka
- 902
Pogodite koji tenk je u pitanju.
febo_ch
Elita
- Poruka
- 15.208
Dobro situirani gospodin
Veoma poznat
- Poruka
- 14.097
on je gospodin gospodin Tramp, zato sto je dva put predsednik Amerike
febo_ch
Elita
- Poruka
- 15.208
Masakriranje russke nejaci 
LakicevicB
Veoma poznat
- Poruka
- 11.314
LakicevicB
Veoma poznat
- Poruka
- 11.314
ODESA I ODESSKA OBLAST. Posledice noćnog raketnog udara.
Trebalo bi malo pojačati
- Poruka
- 46.590
Povećan trgovinski promet Rusije i Kine
MOSKVA - Trgovinski promet Rusije i Kine je u periodu od januara do oktobra 2024. porastao za 2,8 odsto međugodišnje, na 202,2 milijarde dolara, saopštila je Generalna uprava carina Kine.Izvoz iz Rusije u Kinu je u navedenom periodu povećan za 1,1 odsto, na 108,07 milijardi dolara, dok su isporuke iz Kine u Rusiju porasle za 4,7 odsto, na 94,14 milijardi dolara, prenosi TASS.
U oktobru je trgovinski promet između dvije zemlje iznosio 21,8 milijardi dolara, pošto je vrijednost izvoza iz Rusije iznosila 10,7 milijardi dolara, a vrijednost isporuka iz Kine 11 milijardi dolara. Trgovinski promet između Rusije i Kine porastao je za 29,3 odsto međugodišnje u 2022., na 190 milijardi dolara, a u 2023. dodatno skočio za 26,3 odsto na rekordnih 240,11 milijardi dolara, prenosi Komersant.
Rusija u Kinu izvozi prije svega energente kao što su nafta, gas i ugalj, kao i metale, drvo, plodove mora i poljoprivredne proizvode. Kina najviše izvozi u Rusiju automobile, kompjutere, pametne telefone, igračke i obuću.
Готова је Русија само је питање времена када ће остати без... без чега ће оно остати да ме подсети ова екипа из кро бојне?
Је ли то онај што су вам Словенци послали? Врло дуго је трајао.
Xicor
Veoma poznat
- Poruka
- 11.830
Ukrajina nema atomsko naoruzanje.
Xicor
Veoma poznat
- Poruka
- 11.830
Verovatno zato sto su nakon testiranja utvrdili da im je potrebno 50-80 ovakvih aviona da eleminisu pretnju hiljada onih letecih kanta iz USA
Dobro situirani gospodin
Veoma poznat
- Poruka
- 14.097
Kina ima trgovinsku razmenu sa EU od 783 milijarde, Amerikom 664 milijardi, Japan 318 milijardi, Juzna Koreja 310 milijardi, Tajvan 267 milijardi....Povećan trgovinski promet Rusije i Kine
MOSKVA - Trgovinski promet Rusije i Kine je u periodu od januara do oktobra 2024. porastao za 2,8 odsto međugodišnje, na 202,2 milijarde dolara, saopštila je Generalna uprava carina Kine.
Izvoz iz Rusije u Kinu je u navedenom periodu povećan za 1,1 odsto, na 108,07 milijardi dolara, dok su isporuke iz Kine u Rusiju porasle za 4,7 odsto, na 94,14 milijardi dolara, prenosi TASS.
U oktobru je trgovinski promet između dvije zemlje iznosio 21,8 milijardi dolara, pošto je vrijednost izvoza iz Rusije iznosila 10,7 milijardi dolara, a vrijednost isporuka iz Kine 11 milijardi dolara. Trgovinski promet između Rusije i Kine porastao je za 29,3 odsto međugodišnje u 2022., na 190 milijardi dolara, a u 2023. dodatno skočio za 26,3 odsto na rekordnih 240,11 milijardi dolara, prenosi Komersant.
Rusija u Kinu izvozi prije svega energente kao što su nafta, gas i ugalj, kao i metale, drvo, plodove mora i poljoprivredne proizvode. Kina najviše izvozi u Rusiju automobile, kompjutere, pametne telefone, igračke i obuću.
Готова је Русија само је питање времена када ће остати без... без чега ће оно остати да ме подсети ова екипа из кро бојне?
Samo sa nemackom Kina ima trgovinsku ramenu kao sa celom rusijom
tako da u pitanju novca i kapitala, kinezi dobro znaju odakle im tece i koje drzave su im vazne
Slične teme
