А зашто су Немци америчке тенкове звали "Ронсони"? То никада нису рекли за руске тенкове и потпуно је тачно да су квантитетом победили квалитер (Курск), али нису били тако лако запаљиви као амерички.
Захваљујући дизел гориву, Т-34, КВ-1, БТ-8 су били мање запаљиви и од немачких тенкова, чак и кад им је оклоп био на истом нивоу.
Највећа примедба Т-34-ци се односи на лош квалитет ратне масовне производње, а не на саму концепцију тенка.
Кад је рат почео, Т-34 је још био нов тенк, који је имао нормалне мане за почетну фазу развоја, али је концепцијски био класа изнад немачких тенкова, до појаве Пантера, који се води као тенк исте класе, мада је био скоро 20 тона тежи од Т-34-ке.
Колико је почетна концепција добра, показало се у рату. Немци су, да би парирали почетној Т-34-ци, тешкој 26 тона, са топом 76 мм и 2 члана посаде у куполи, морали да направе потпуно нов тенк (Пантер, Тигар је класа за себе). Иако су им тенкови Типа Панзер 3 и Панзер 4 били ергономски бољи, са квалитетнијом концепцијом борбене употребе (3 члана посаде у куполи, далеко боља комуникација и у тенку и преко радио везе, боље нишанске справе) нису могли да се 1:1 носе са 34-ом, са свим њеним манама.
Совјети су са пар измена у дизајну и технологији производње, увођењем топа 85 мм, веће куполе са три члана посаде и малим појачањем оклопа, са повећањем укупне масе на свега 32 тона, добили тенк који је био маргинално слабији од Пантера, али се правио у далеко већем броју.