Da, puno cu nauciti od tebe u vojnoj nauci
Rat je sredstvo politike i produženje te politike. Kao sredstvo politike, on označava njegovu zavisnost od političkih ciljeva, jer ne može biti sam sebi svrha, već delatnost koja služi interesima politike. U R. se sredstva mirne borbe zamenjuju sredstvima oružane borbe. Ali, time se suština borbe u osnovi ne menja; ona i u R. ostaje politička borba. Međutim, sadržaj i oblik borbe u R. postaju specifični, imaju sopstvene posebne zakonitosti, relativnu samostalnost i predstavljaju novu pojavu. Najvažnije obeležje R. je u masovnoj primeni sredstava oružanog nasilja. R. ne može biti prost sukob politika, ne može biti ni samo sukob spoljnopolitičkih interesa zaraćenih strana, a da u isti mah ne izražava i sukob unutarpolitičkih interesa. Na taj način su svi R., pa i unutrašnji (građanski ratovi i revolucije), dobili isto političko, klasno, društveno obeležje. Rat nije nastavak ma kakvih političkih događaja, slučajnih, drugostepenih epizoda (pogrešaka državnika ili partija, slučajnog spleta okolnosti i si.). Pojedini politički događaji mogu biti njegov povod (npr. sarajevski atentat), ali ne i uzrok. Uspeh u R. otvara nove mogućnosti politici, a krupni vojni porazi prisiljavaju je da, delimično ili potpuno, odustaje od ranije postavljenih ciljeva. Politika priprema i vodi R., postavlja ciljeve, određuje protivnika, traži saveznike, ubira rezultate pobede ili snosi posledice poraza. Politici pripada odlučujući uticaj na planiranje R. i na usmeravanje strategije. Ona preduzima mere za mobilizaciju ljudskih i materijalnih rezervi u službi R. Otuda je za otkrivanje suštine R. neophodno poznavati politiku zainteresovanih država, ili klasa unutar nje, koju su one vodile dugo godina pre R.
OPERACIJA kao borbena delatnost označava celokupnost uporednih (jednovremenih) I uzastopnih dejstava, koja se izvode koordinirano, organizovano i po jedinstvenoj zamisli i planu, na jedinstvenom prostoru (teritoriji i akvatoriji) i u određenom vremenskom razdoblju — radi postizanja operativnih ili strategijskih ciljeva (v.). Po pravilu, rezultati O. utiču u većoj ili manjoj meri na opšti ili delimični ishod određenog perioda rata, a katkada i rat u celini.
Operacije su najsloženiji i često najviši oblici borbenih dejstava; izvode ih, obično, združene formacije većeg sastava (armije, grupe armija, frontovi i dr.), a u određenim uslovima i manje snage — grupe brigada ili divizija, kada se takvim akcijama postižu operativni ciljevi (npr. u partizanskim i oslobodilačkim ratovima, brojno malim armijama i si.).
Klasifikacija O. zavisi od kategorizacije ratne veštine (v.) i usvojenih kriterijuma, koji su različiti u svakoj armiji, pa čak i u istim oružanim snagama vremenom evoluiraju. Teorija i praksa O. obično su predmet izučavanja ili strategije (v.) ili operatike (v. Operatika ili operativna veština), a često i obe uporedo.
U odnosu na ambijent gde se izvode, O. se dele na kopnene, pomorske, vazdušne i vazdušnodesantne; s obzirom na angažovane snage mogu biti vidovske (KoV, RM, RV) i međuvidovske (posebne i zajedničke); prema cilju i načinu izvođenja razvrstavaju se u napadne (ofanzivne), cdbrambene (defanzivne), kombinovane (ofanzivne-defanzivne), desantne i protivdesantne; prema mestu u okviru ratišta i vojišta klasificiraju se na O. u zahvatu fronta (v.), u neprijateljevoj i sopstvenoj pozadini, ili kombinovano; zavisno cd značaja i rezultata koji se planiraju razlikuju se strategijske i O. operativnog značaja; u odnosu na to koja ih komponenta oružanih snaga (OS) izvodi mogu biti O. operativne armije, teritorijalnih snaga ili kombinovane, i dr.
Način pripremanja i izvođenja O. je veoma složen, i zahteva maksimalno angažovanje svih štabova i starešina. Kako u O., naročito širih razmera, učestvuje mnoštvo jedinica, i kako O. traju cd nekoliko dana do više nedelja, a izvode se na relativno velikom prostoru i uz angažovanje jedinica svih rodova KoV i RV (odnosno RM i RV) — jedan od osnovnih problema u procesu pripreme O. jeste planiranje i analiziranje svih činilaca od značaja za njihovo izvođenje. Između ostalog, pripreme obuhvataju: procenu situacije (v.), organizaciju komandovanja i veza, po¬strojavanje operativnog poretka, organizovanje sadejstva (v.), sistem snabdevanja, zbrinjavanja i evakuacije, saobraćajno-kontrolnu i zaštitnu službu, mere i postupke bezbednosti, političko- -propagandne i psihološke aktivnosti, i dr. Izvođenje O. planira se, obično, u više etapa (v.), a njen zamah se izražava širinom i dubinom operacijske zone (v.), brzinom izvođenja i postignutim rezultatima.
Principi ratne vestine
01.Ekonomija snaga
02.Izbor cilja
03.Iznenadjenje
04.Aktivnost
05.Incijativa
06.Masovnost
07.Manevar
08.Nadmocnost
09.Racionalnost i efikasnost
10.Sadejstvo
11.Neprekidnost borbenih dejstava
, могуће да је то онај десант на један од 
