.
Чланак Александра Г. Марковског објављен 31. јула 2023. Наслов је мој.
Овај рат желели су сви осим Путина
Александар Г. Марковски
Непосредно пред руску инвазију начелник генералштаба САД Марк Мајли рекао је посланицима да ће, ако Русија покрене инвазију широких размера Кијев пасти за 72 сата. Ако су САД очекивале да ће Украјина доживети колапс, зашто НАТО није зауставио надолазећи сукоб признавањем да НАТО није имао намеру да се Украјина придружи пакту? Био би дат одговор на забринутост Москве за безбедност узроковану ширењем НАТО на исток и Путин не би имао никакав разлог да изврши напад на Украјину.
Ово се не очекује од савеза који као своју мисију наведе:
НАТО је активни и водећи учесник који доприноси миру и безбедности на међународном плану. Промовише демократске вредности и посвећен је мирном решавању спорова.
Међутим, након пада Берлинског зида Организација Северноатлантског споразума разлетела се широм света на таласу идеолошке егзалтације да преобликује свет око западних вредности. Свет се уверио у смисао нове НАТО изјаве о мисији, на Балкану, у Либану, Сомалији, Авганистану, Ираку, Сирији, Либији и данас, Украјини.
Изгледало је као да се руководство НАТО наслађује могућношћу избијања рата. Када је у децембру 2021. у свом очајничком напору Путин захтевао да НАТО заустави ширење на исток и обавеже се да Украјина неће постати чланица, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг арогантно је одбио било какву дискусију на ту тему.
Ништа такође није спречавало ни Зеленског да избегне рат. Да је повукао свој захтев за чланство у НАТО, то би удовољило захтевима Москве и инвазија би била опозвана. Међутим, корумпиране власти у Кијеву није мотивисала брига за стабилношћу и интегритетом Украјине.
Они су видели милијарде долара финансијске и војне помоћи и безграничне могућности за лично богаћење.
Неки Европљани који не располажу сопственим капацитетима видели су могућност да се освете Русији за векове пораза и понижења, а нарочито без сопственог директног учешћа.
Бајден је видео могућност да се извуче из Авганистанског фијаска и украјинску кризу претвори у прекретницу сопственог председниковања.
Иронично, овај рат желели су сви, осим Путина.
И заиста, НАТО је испланирао дрски гамбит. Стратегија је била да Америка и њени савезници испровоцирају инвазију Москве и употребе је као изговор за увођење разорних санкција. Санкције је требало да осакате руску економију и створе унутрашњи притисак на председника Путина који би га натерао да оде са власти. Одлазак Путина створио би вакуум власти што би геополитички ослабило Русију.
Шта ће да се деси са Украјином било је небитно. Украјина је послужила као мамац.
Међутим, НАТО генији стратегије поново су пали на испиту. Украјина није пала, санкције нису постигле резултат који се прижељкивао, а НАТО је увучен у рат, који води преко посредника, са Русијом.
Ова сурова реалност натерала је НАТО да преобликује рат и наступи са новом стратегијом. Садашња стратегија усмерена је на дуготрајни исцрпљујући рат да би Русија економски ослабила и била присиљена на неку врсту предаје. Обзиром да се рат води на територији Украјине, Украјина плаћа разорну цену у људству и економији. Готово половина становништва од 35 милиона напустила је земљу или је убијено или онеспособљено. Инфраструктура за чију изградњу је требало око 200 година једноставно је уништена, економија је практично опустошена, а Украјина која је била житница Европе недавно је усвојила закон о узгајању марихуане.
Земља је у стању материјалне беде и њено преживљавање зависи од помоћи из иностранства. Зеленски је обилазио свет са испруженом руком преклињући да му се додели војна и економска помоћ. Трагично је да је ова напаћена Земља са становништвом доброг образовања постала земља просјака. Зеленски се чак и облачи као просјак.
Зеленски верује да његово спровођење западних интереса треба да подразумева стварање реципрочних обавеза. Спас своје земље види у придруживању НАТО пакту и ЕУ и добијању међународне помоћи. Поред тога, очекује да запад понуди стотине милијарди долара за реконструкцију.
Недавни састанак НАТО у Виљнусу био је хладан туш за његове аспирације. Док гробља широм Украјине убрзано остају без слободних парцела НАТО је одбио чак и да упути позив за чланство. Зеленски који је јурио за чланством у НАТО као хрт за механичким зецом на утркама паса, изгледа да је схватио да је сан да Украјина једног дана постане чланица НАТО пакта испарио и емотивно је изразио своје фрустрације НАТО руководству.
Међутим, шефови НАТО, који су савршено задовољни што су избегли сукоб са нуклеарном силом и пустили Украјинце да се боре, нису олако примили овај излив емоција Зеленског. Неки су незадовољни што је Украјина издржала почетни удар Русије. Ако ћемо веровати генералу Марку Мајлију, НАТО није планирао да независна Украјина уопште буде тамо.
И када се вазал одважио да подигне глас према својим феудалним господарима председник Бајден је био принуђен да покаже где му је место. „Лоша вест за тебе је да ми никуда не одлазимо. Заглављен си са нама“ казао је Зеленском. Речено недипломатским језиком, ви шмокљани наставићете да ратујете све док вас снабдевамо оружјем или док ви испоручујете шта нам је потребно, штагод од тога прво настане. Ви немате куд.
Иако су на крају обе стране договориле испоруке новог оружја обећале и поново потврдиле наставак економске помоћи, састанак НАТО у Виљнусу није донео Зеленском политичку награду коју је тражио. Међутим, Зеленски се такође са овог поражавајућег састанка није могао вратити у земљу празних руку. „Враћамо се кући са добрим резултатима за нашу земљу и, што је важније, за наше ратнике“ објавио је у видео запису који се појавио након његовог повратка. Ипак, инспирациони говори не могу да промене судбину Украјине. Пуштајући да Украјина уђе у сукоб са Русијом Зеленски је урадио нешто најлуђе што један шеф државе може да уради и као резултат Украјина ће се придружити списку земаља које је Америка оставила у рушевинама.
Хенри Кисинџер је написао након вијетнамског дебакла, „бити непријатељ Америке је опасно, али је пријатељство са њом фатално“. Зеленски је управо у процесу откривања овог. Ту постоји још једна лекција из вијетнама коју би требало да има на уму. Дана 2. новембра 1963. Нго Дин Зјем, председник Јужног Вијетнама чија је политика изазвала незадовољство Вашингтона убијен је у пучу који су САД помагале.
Иако је до сада проливено више крви него у свим послератним сукобима у Европи заједно, организација „посвећена мирном решавању спорова“ не показује никакву спремност за мирно решавање сукоба.
Штавише, немачка министарка иностраних послова Аналена Бербок одбацила је могућност преговора са Русијом. Попут осталих европских лидера она није стручњак из области историје, иначе би требало да чује савет њеног великог земљака, Ота фон Бизмарка: „Шта је тајна политике? Направити добар споразум са Русијом.“
Александар Г. Марковски је виши сарадник London Center for Policy Research.
.