Rat u Ukrajini (20)

Kada će se rat završiti?

  • Ukupno glasova
    112
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
:namcor:
FoyDQOYXgAAo1Wn
 
BratSrbin:
Знају ****** одлично шта их је снашло али је врхушка њихова одлучила да искористи отворене руке Колективног Запада. Зна се да су били (и остали) најкорумпиранији у Европи.
Kliknite za proširenje...
ne dozvoljavaju amerikanci da rusi oslobode ukrajinu
 
Рыбарь Forwarded from Военный Осведомитель
Feb 12 at 17:55

Први снимак лансирања украјинског млазног дрона камиказе.

Судећи по објављеним снимцима, дрон се лансира са задњег дела лаког камиона уз помоћ стартног ракетног појачивача, а затим лети до циља на клипном мотору са потисном елисом.

Изглед, димензије и начин лансирања украјинске беспилотне летелице скоро 1 у 1 подсећају на ирански Араш-2, чију куповину су Оружане снаге РФ предвиделе још у октобру 2022. године.

Поседујући чак и половину карактеристика свог иранског „колеге“, искусна украјинска камиказа ће моћи да удари на стотине километара дубоко у руску територију, значајно проширујући број и ефикасност препада, у поређењу са конвертованим "Стрижима" или импровизованим комерцијалним беспилотним летелицама камиказа.
@milinfolive
https://t.me/rybar/43548

WKEhiwE7xU2KD_e8qvPaeavJhW65B7t-g4SoUQFzvyyuNrgghGiDwLpGOoP0qmcp1ST6qtQFgFWqROrQLrYSZ_0jtSL_MYrOt9iwPmSkyHJZX4Ejqc57sx57hAt4bgve9pVWSd81kvhRwk0aK_IAkV-kZ9xXGM8K5MukBvMECavwGo_N9SaC6btuGawZR1Hoxla1PWV0MjRe96JGF4WgnryzO_E6_8MYc9dbNG2ngm3Z98vpzI77JyFR0ptGW3mCKDUtOF_EcvdxFpZ21BBxFKWWycCamAp2eRhJhu4D713QMdvqcNSrMJKyCQoFmcKEp4icx1HR61nZ-_vY_cIzlQ.jpg

v2VYqR-9XpYiGHQtKuSP71CeJIr1km_31LEK300m6ps_3t6rXxjfqLzOZNsDxGcOXT8WXpFbbZYilg0xpzQWW8HxuqSUne46719gw_fShPB0hIStQiuNcW5oMUttQCph2lryAlPRlVrsFc7XB0rAviRE04JO-z_h03mHI33JUHhFzspsKh5Q6IFCzyRpyl0rWpSCWAOLDZjaGNk6g0-SBVTI5CMiTayzwC9rBmGXJy2BcN7B1Hvx19hbFzeaxwCisdOQeAZVyBBBATbGOL4VEK6FwL52j_ujg8QJ7blN2YOSz6yb4Z67eDJtDGiyXzythOCrm6q9AOuDFf8gN429Hg.jpg
 
Како се наводи, Оружане снаге Украјине дигле су у ваздух мост на аутопуту Артјомовск (Бахмут) – Константиновка. То значи да су јединице Оружаних снага Украјине које су остале у Артјомовску заправо бачене на милост и немилост руским трупама.
FoyQcCXWAAIkJW-
 
Оркестр Вагнера | Wagner
Feb 12 at 17:00

Грађани Руске Федерације подржали су идеју да се специјална операција у Украјини прати 24 сата дневно.

Као део задатка, креиран је канал „РУСИЈА САДА“ (https://t.me/+VZidYdZP4Ns0YTU6).

→ званични извештаји са фронта
→ планови за нови талас мобилизације
→ нови циљеви и рокови за СВО

🇷🇺За неколико дана, више од милион људи се претплатило на канал!
https://t.me/orchestra_w/4973
 

Запад направио стравични театар у Украјини - питање је колико ће још бити јединствени​

12.02.2023.

Наташа Милосављевић

Све против Русије почело је да се измишља одмах по завршетку Другог светског рата. Не прети Европи никаква опасност од Русије, Владимир Путин је интервенцијом у Украјини желео да преокрене негативне трендове који су већ добили крајње забрињавајуће размере потпуног потискивања Русије и ревизије резултата Другог светског рата на својим границама.
Овако бивши дипломата и професор емеритус Дарко Танасковић коментарише разлоге руско-украјинског сукоба готово годину дана након почетка специјалне операције. Он сматра да су постојали веома јаки разлози који су сигурно после много премишљања и покушаја да се све реши на други начин, навели Руску Федерацију, односно председника Путина да предузме овакве мере.

Државе Европе, додаје он, не само да не треба да страхују већ треба да имају све интересе да што боље сарађују са Русијом, што никако не може да се каже за САД и то нам показује колико је ствар јасна.
„Читавим низом потеза Запада, русофобија је почела још 1945, било је тренутака када се чинило да је Русија на коленима и да је спремна да пристане на ту другоразредну улогу. Након тога, створен је привид реалног детанта, отварања према Русији што су у Европи једва дочекали, а када је дошло време у којем је Русија почела да се усправља одмах се тренд русофобије појачао. Свему томе сведочимо већ јако дуго и то је нешто што иде изнад разлога за овај садашњи конфликт. Tо јесте најопасније од свега, јер као да се свет цепа на добре и лоше, црне и беле и долази до сатанизације стотина милиона људи. То је прави проблем, сваки други ће се на неки начин решити“, упозорио је Танасковић.

Неукусни патетични театар​

Чињеница да смо украјинског председника Владимира Зеленског претходних дана могли да видимо по западним престоницама како моли за још наоружања, Танасковић објашњава речима да сведочимо неукусном патетичном театру који нам шаље поруку о губљењу критеријума и система вредности. Наглашава да је Зеленски у позицији да игра одређену улогу у театру који је направљен на међународној сцени.
„То је стравични театар, можда најсуровији рат који је вођен у последњим деценијама с обзиром на страдање становништва и војника. Успостављена је Мажино линија која је постојала између два светска рата. Јединство западног света тренутно је исфорсирано, постоји на политичком нивоу и операционализације се у смислу лиферовања оружја у Украјину. Питање је колико ће оно постојати на политичком плану, јер је велико незадовољство у европским земљама политикама које воде њихове владе. Ситуација је и економски и енергетски веома тешка, а управо зато што се ствара унутрашњи фронт незадовољства, са друге стране се спинује и јача патетично и неукусно исказивање једнодушне подршке и то на основу моралних вредности. Треба бити наиван па у то веровати“, каже наш саговорник.

Спас за НАТО – СР Југославија и Украјина​

Рат у Украјини је, сматра бивши дипломата, с једне стране учврстио унутрашњу структуру НАТО-а али је с друге показао да неке државе као што су Мађарска и Турска уопште нису унутар тог консензуса. То њихово јединство одржава се привидно али ће све зависити од даљег тока рата и од ситуације унутар ових држава и то је веома тешко предвидети.

„Пред интервенцију 1999. односно НАТО агресију на СР Југославију све је отишло у други план, па чак и помињање хуманитарне катастрофе. Главна реч пред Самит Алијансе који се тада одржавао, била је дневна заветност коју је Бил Клинтон стално понављао – „ми морамо да спасемо кредибилитет НАТО-а“. То исто се сада на много вишем и озбиљнијем нивоу догађа и у вези са Украјином“, изјавио је Танасковић.

Пукотине у конзистенцији западне политике​

Све чешће можемо да чујемо ратну реторику земаља чланица Уније али су речи пољског премијера да је пораз Русије је постао и пољски и европски смисао постојања за сада без конкуренције. Танасковић каже да се овакве изјаве појаве оног тренутка када почну да се јављају пукотине у конзистенцији и политике и реторике, онда се у први план стављају људи који дижу тон и драматизују ствари до границе које постају гротескне, само када не би биле трагичне. Бивши дипломата, међутим, не верује да би Естонија, Литванија и Пољска волеле да њиховим грађанима падају бомбе на главу. Реторика се, каже, појачава када она црвена линија у практично-војном смислу ипак још не може да се пређе и да ипак на неком мета-нивоу постоји прећутни споразум докле ће се ићи.
„Ипак, то сталним понављањем и инерцијом може да се доведе у питање – Иво Андрић је у ‘Знаковима поред пута‘ написао да рат може понекад да се омакне ако о њему много говорите. Сасвим је, међутим, сигурно да неке службе раде и да можемо да видимо да нема масовнијих напада руских снага на украјинске градове и да страни политичари долазе у Кијев и разговарају са Зеленским иако је у току ваздушна узбуна“, рекао је Танасковић.
Он не сматра да захваљујући повишеној реторици сукоб може потпуно да измакне контроли али постепена ескалација има своју унутрашњу паклену логику коју је у једном тренутку јако тешко зауставити и онда постајете сужањ својих речи и дела, а то је зачарани круг из којег се тешко излази.
 
Берекин:

Запад направио стравични театар у Украјини - питање је колико ће још бити јединствени​

12.02.2023.

Наташа Милосављевић

Све против Русије почело је да се измишља одмах по завршетку Другог светског рата. Не прети Европи никаква опасност од Русије, Владимир Путин је интервенцијом у Украјини желео да преокрене негативне трендове који су већ добили крајње забрињавајуће размере потпуног потискивања Русије и ревизије резултата Другог светског рата на својим границама.
Овако бивши дипломата и професор емеритус Дарко Танасковић коментарише разлоге руско-украјинског сукоба готово годину дана након почетка специјалне операције. Он сматра да су постојали веома јаки разлози који су сигурно после много премишљања и покушаја да се све реши на други начин, навели Руску Федерацију, односно председника Путина да предузме овакве мере.

Државе Европе, додаје он, не само да не треба да страхују већ треба да имају све интересе да што боље сарађују са Русијом, што никако не може да се каже за САД и то нам показује колико је ствар јасна.
„Читавим низом потеза Запада, русофобија је почела још 1945, било је тренутака када се чинило да је Русија на коленима и да је спремна да пристане на ту другоразредну улогу. Након тога, створен је привид реалног детанта, отварања према Русији што су у Европи једва дочекали, а када је дошло време у којем је Русија почела да се усправља одмах се тренд русофобије појачао. Свему томе сведочимо већ јако дуго и то је нешто што иде изнад разлога за овај садашњи конфликт. Tо јесте најопасније од свега, јер као да се свет цепа на добре и лоше, црне и беле и долази до сатанизације стотина милиона људи. То је прави проблем, сваки други ће се на неки начин решити“, упозорио је Танасковић.

Неукусни патетични театар​

Чињеница да смо украјинског председника Владимира Зеленског претходних дана могли да видимо по западним престоницама како моли за још наоружања, Танасковић објашњава речима да сведочимо неукусном патетичном театру који нам шаље поруку о губљењу критеријума и система вредности. Наглашава да је Зеленски у позицији да игра одређену улогу у театру који је направљен на међународној сцени.
„То је стравични театар, можда најсуровији рат који је вођен у последњим деценијама с обзиром на страдање становништва и војника. Успостављена је Мажино линија која је постојала између два светска рата. Јединство западног света тренутно је исфорсирано, постоји на политичком нивоу и операционализације се у смислу лиферовања оружја у Украјину. Питање је колико ће оно постојати на политичком плану, јер је велико незадовољство у европским земљама политикама које воде њихове владе. Ситуација је и економски и енергетски веома тешка, а управо зато што се ствара унутрашњи фронт незадовољства, са друге стране се спинује и јача патетично и неукусно исказивање једнодушне подршке и то на основу моралних вредности. Треба бити наиван па у то веровати“, каже наш саговорник.

Спас за НАТО – СР Југославија и Украјина​

Рат у Украјини је, сматра бивши дипломата, с једне стране учврстио унутрашњу структуру НАТО-а али је с друге показао да неке државе као што су Мађарска и Турска уопште нису унутар тог консензуса. То њихово јединство одржава се привидно али ће све зависити од даљег тока рата и од ситуације унутар ових држава и то је веома тешко предвидети.

„Пред интервенцију 1999. односно НАТО агресију на СР Југославију све је отишло у други план, па чак и помињање хуманитарне катастрофе. Главна реч пред Самит Алијансе који се тада одржавао, била је дневна заветност коју је Бил Клинтон стално понављао – „ми морамо да спасемо кредибилитет НАТО-а“. То исто се сада на много вишем и озбиљнијем нивоу догађа и у вези са Украјином“, изјавио је Танасковић.

Пукотине у конзистенцији западне политике​

Све чешће можемо да чујемо ратну реторику земаља чланица Уније али су речи пољског премијера да је пораз Русије је постао и пољски и европски смисао постојања за сада без конкуренције. Танасковић каже да се овакве изјаве појаве оног тренутка када почну да се јављају пукотине у конзистенцији и политике и реторике, онда се у први план стављају људи који дижу тон и драматизују ствари до границе које постају гротескне, само када не би биле трагичне. Бивши дипломата, међутим, не верује да би Естонија, Литванија и Пољска волеле да њиховим грађанима падају бомбе на главу. Реторика се, каже, појачава када она црвена линија у практично-војном смислу ипак још не може да се пређе и да ипак на неком мета-нивоу постоји прећутни споразум докле ће се ићи.
„Ипак, то сталним понављањем и инерцијом може да се доведе у питање – Иво Андрић је у ‘Знаковима поред пута‘ написао да рат може понекад да се омакне ако о њему много говорите. Сасвим је, међутим, сигурно да неке службе раде и да можемо да видимо да нема масовнијих напада руских снага на украјинске градове и да страни политичари долазе у Кијев и разговарају са Зеленским иако је у току ваздушна узбуна“, рекао је Танасковић.
Он не сматра да захваљујући повишеној реторици сукоб може потпуно да измакне контроли али постепена ескалација има своју унутрашњу паклену логику коју је у једном тренутку јако тешко зауставити и онда постајете сужањ својих речи и дела, а то је зачарани круг из којег се тешко излази.
Kliknite za proširenje...
Uvijek poslovično objektivni Sputnjik...
 
Победоносцев:
Боље Блеквотер него Вагнер, макар нису робијаши, нацисти, и не убијају фини свет.

633674452723688704-imsorry.jpg
Kliknite za proširenje...
Wagner unistava druge vojnike na bojnom polju a satanisticko smece Blekrok unistava obican narod i to na zapadu.
Zato imamo cijene obicne prcvarnice kuce zdrave za rusenje od 400-500 000 pa navise. Ali dobro valjda ce raja doci sebi kad budu gladni do kraja ove ili sljedece god.

Blekvoter je nista, samo placenicka org. ko i Vagner.

Blek rok i blek stoun su oni za koje svi rade
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Straks92
  • Anketa Anketa
Rat u Ukrajini (39)
299 300 301
Odgovora
7.500
Pregleda
130.702
kentaur Nesh
kentaur Nesh
P
Da li vas rat u Ukrajini podseća na iransko-irački rat?
Odgovora
7
Pregleda
494
sunchaya
sunchaya
P
Rusi u Ukrajini
Odgovora
3
Pregleda
268
Zagor92
Zagor92

Back
Top