Rat u Ukrajini (17)

Koji od tri ishoda vam je najverovatniji?

  • Ukupno glasova
    130
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Tvin Konza:
Bio je i Bajdenov lapsus u februaru: "Na kraju će pobediti Iran." (umesto ukrajina)

Ali tad su porusice bile zauzete povicima: "KOJU ĆEMO SLEDEĆU ZEMLJU ZAUZETI?! JA SAM ZA PORTUGAL!"

pa nisu imali vremena da prave Big Deal od lapsusa.

Sad je druga priča, štamparska greška je sve što je ostalo od ruskog sveta.
Kliknite za proširenje...
Nemoj bakija epštajnovog drugara. On je dozivao majku još prošle godine. Ima hipersonike spremne da promene igru iz korena i završe je.
 
This is Sparta:
Зато и гину на стотине хиљада, али сами су изабрали.
Нико их не тера да подржавају нацизам.
Kliknite za proširenje...
nije stvar u nacizmu, nego je katastrofa za Ruse sto su dopustili da im se sve ono odigra pred nosom 2014. a da nista nijesu napravili.
Ovako su u k. kako god da okrenes.

Ako padne Mariupolj, Melitopolj, ili se probiju do Luganska, vidices sta ce biti i dje te priglupe djecje igre vode.
 
This is Sparta:
Појма немам.
Мени није ни важно, нека је назову како хоће.
Kliknite za proširenje...

Није ни мени важно, на крају крајева, само сам помислила да сам нешто пропустила.
Неки другачији став и наратив званичне Србије, и сл.
 
Роле:
уторак, 06. децембар 2022.
Британски „Сан“: „Храбри британски ратни заробљеник Шон Пинер вратио се да се бори у Украјину, говори о застрашујућем тренутку када га је Русија заробила“... (наставак текста у спојлеру)


shon1.jpg

Хроника
Британски „Сан“: „Храбри британски ратни заробљеник Шон Пинер вратио се да се бори у Украјину, говори о застрашујућем тренутку када га је Русија заробила“
​
​
​


уторак, 06. децембар 2022.
Храбри Шон Пинер се вратио у Украјину и први пут говорио о тренутку када су га ухватиле руске снаге у његовом смелом покушају да побегне од опсаде Мариупоља.

Бивши краљевски енглески војник , који се борио заједно са украјинским трупама, такође је открио како му је обука војске у отпору испитивању помогла да издржи мучење, гладовање и премлаћивање током шест бруталних месеци које је провео као ратни заробљеник.

Шон (49) се вратио у Украјину мање од десет недеља након што је ослобођен у размени затвореника коју је посредовао бивши шеф Челсија Роман Абрамович .

Пинер је својој мајци и сину да се више неће борити на линији фронта. Али он је инсистирао да се врати у ратну зону - упркос свакодневним смртоносним ракетним нападима - да би био са својом украјинском супругом Ларисом.

shon2.jpg


shon3.jpg


„Сан“ је срео Шона и Ларису на тајној локацији за коју смо се договорили да је нећемо открити из страха да би руски агенти могли угрозити њихове животе.

Шон — чији су дани британске војске укључивали и време у Северној Ирској — придружио се украјинским снагама 2017. године и послат је на линију фронта североисточно од лучког града Мариупоља неколико месеци пре него што је Владимир Путин наредио његову инвазију 24. фебруара .

До априла његови људи су били приморани да се повуку и сакрију око челичане Илич, на северном ободу Маријупоља, са украјинским маринцима. Још стотине војника из батаљона „Азов“ било је заробљено са својим женама и децом у пространој челичани „Азовстаљ“ на јужном ободу града.

Они су били гранатирани ваздушним, тенковским и артиљеријским ударима 47 дана, а Русија је град претворила у пакао од рушевина и мртвих тела.

Бивши краљевски енглески војник први пут је проговорио о тренутку када су га ухватиле руске снаге, на слици поред Ејдена Аслина и Садуна Брахима

Ослобођени ратни заробљеник, приказан овде у повратку, открио је како му је обука војске у отпору испитивању помогла да издржи мучење

Провизорни оклоп

У једном тренутку Руси су напали Шонов положај тако што су вагон напуњен експлозивом догурали до његовог бункера и, само неколико метара даље створили кратер широк 35 метара. Шон је провео два дана у болници опорављајући се од опекотина пре него што се вратио на линију фронта.

Рекао је: „Био је рат. Било је јадно. Устајали бисмо ујутру и нисмо знали ко ће се вратити кући. Изгубили смо три БТР (борбена оклопна возила пешадије) у ваздушним ударима. Нестало нам је хране, муниције, воде.”

Град је био одсечен, окружен десетинама хиљада Руса, а покушаји Украјине да се пробију нису успели. УН и Црвени крст покушавали су да посредују у прекиду ватре како би жене и деца побегли.

Мајке са децом које су успеле да изађу рекле су да су их „болесни Руси на контролним пунктовима претресали како би потражили нацистичке тетоваже“ и изругивали им се претњама да ће им „послати главе својих мужева у кутијама“.

Наређење је стигло од украјинског председника Владимира Зеленског да покушамо да изађемо, али Шон је рекао: „Опколили су нас руски војници. Није било наде да ће спас прекинути опсаду са друге стране.

„Борили смо се са патролама на чак 20 метара. Мој командант је рекао да се можемо или предати или покушати да изађемо. Одмах је рекао да нема шансе да се преда. Био сам са њим.”

Неколико дана пре него што су побегли, Шона је назвала Лариса. Рекао је: „Мислио сам да ће се сломити. Она је вриснула: 'Преживи!' - онда смо изгубили контакт."

Провизорни оклоп је заварен на камионе за бекство. Шон је рекао: „Изгледали су као нешто из Побеснелог Макса. Сви су били јебено уплашени.”

У 3 сата ујутру 13. априла, Шонов конвој се откотрљао из складишта под окриљем мрака — али су их руски дронови са камерама за ноћно осматрање приметили скоро одмах.

Шон, 49, вратио се у Украјину мање од десет недеља након што је ослобођен

Обећао је својој мајци Дебори (65) и одраслом сину да се више неће борити на линији фронта

Шон је рекао: „Погађали су нас свиме - ваздушним ударима, белим фосфором, минобацачима.

Око 100 војника је изашло из возила конвоја и кренуло у заклон у оближњим зградама.

Шон је помогао рањеном официру који није могао да хода, али су се у хаосу одвојили од главне групе. Рекао је: „Унео сам полицајца у зграду и оставио га код лекара“.

"Пронашли смо још једног рањеног војника у згради, а још један се висио са дрвећа. Били су као зомбији." Били су исцрпљени, промрзли и изгладнели. Шон је појео само два листа купуса за пет дана.

Рекао је: „Ишао сам да тражим храну, али нисам могао ништа да нађем. Били смо одвојени од главнине. Изгубио сам свој вод у мраку и морао сам да донесем заиста тешку одлуку.”

Најближи украјински положаји били су удаљени више од 80 миља од запада и северозапада града.

Шон је рекао: „Помогао сам овим момцима да нађу склониште, али није било шансе да пређу 80 миља. Био сам спреман, наоружан и још увек сам могао да се борим. Био сам исцрпљен, али моја дужност је била да покушам да изађем. Рекао сам им да идем и отишао сам.”

Сам, и без мапе или наочара за ноћно осматрање, Шон се шуњао од зграде до зграде, крећући се на запад преко периферије града у потрази за аутопутем који би га одвео на сигурно. Била је то скоро немогућа мисија. Рекао је: „Имали смо за собом половину руске војске.

'Морао сам да се молим да нисам издат'

„Али преживети Мариупољ је било једно чудо, тако да није било ничега што сам мислио да не можемо да урадимо. Када је свануло, стигао је до села на периферији града, пресвукао се у цивилну опрему, сакрио одећу и оружје и кренуо у потрагу за храном. Морао сам да се молим да нисам издан. Није могао да нађе ништа за јело, вратио се у униформу и полако напредовао узбрдо“, рекао је Пинер.

„Чим се моја глава попела на брежуљак, испалили су хитац упозорења. Ту су биле укопане трупе и ја сам био скоро на врху. Испао сам из вида, али сам знао да је утакмица завршена. Бацио сам телефон у језерце и гледао како нестаје. Онда сам викао на руском и на енглеском да кажем да сам Британац, и надао се да ме неће убити“, описује Шон његов тренутак заробљавања.

Било је око 9 сати ујутро, шест сати након што су покренули бекство. Шон је рекао: „Ишао сам узбрдо са подигнутим рукама. Знао сам да је ово најопаснији тренутак. Учени сте да ће се то највероватније догодити ако ћете погинути.

Ударали су ме ногама и песницама по целом телу — у убодну рану — али не по лицу и због тога сам помислио да сам вредан.

„Питали су ме да ли сам сам и лагао сам. Рекао сам да су са мном били и други јер нисам желео да помисле да могу једноставно да ме упуцају, а да нико не зна.”

За неколико минута одведен је до командног места и чуо је официре на радију како разговарају шта да раде са њим. „Стално сам слушао, прикупљао информације. То је оно за шта сам био обучен. Чуо сам да је неко рекао да ћу ићи даље. То је значило да су заинтересовани. Тако да сам знао да ме неће убити“, каже Шон.

"Помислио сам, 'Само морам да прођем кроз ово'." Држао сам се те мисли — али онда је стигао вод специјалаца Спецназа и један од њих је пришао и забио ми нож у бутину.

Његови отмичари су га подругљиво питали да ли жели да телефонира кући, док су му војници залепили електричне каблове за палчеве и користили теренски телефон на навијање да га убију струјом. Рекао је: „Било је тако болно. Био сам привезан за столицу, али некако сам стајао. Тукли су ме око сат и по.

„Ударали су ме ногама и шакама по целом телу — у убодну рану — али не по лицу и због тога сам помислио да сам вредан. Нису желели да се батине виде.

„То ми је помогло. Знао сам да ме неће убити."

Премештен је у још два затвора, више пута испитиван, премлаћиван и храњен само изгладњелом исхраном повременог хлеба - пре него што га је суд у Доњецку осудио осудио на смрт због тероризма, заједно са британским затвореником Ејденом Аслином . Додао је: „Један од најслабијих тренутака је био када су ми скинули бурму са мене.“

Супруга Лариса је претражила интернет тражећи знакове да је жив и приметила је да прстен недостаје када су његови отмичари објавили пропагандни видео. Купила је замену и носила је око врата све док Шон није ослобођен 22. септембра.

„Када смо слетели у Енглеску, Лариса је била ту да ме дочека и имала је прстен да ставим. Рекла је: ‘Видела сам да су га Руси украли. Купила сам други'“, каже Пинер.

„Осећам се као најсрећнији човек на свету. Људи ме питају да ли сам религиозан. Био сам тих шест месеци у заточеништву. Сваки дан.'

Када је стигао кући, његова мајка Дебора је била бесна. Рекао је: „Била је тако љута. Али она је рекла: „Не могу да те убијем – сви ми говоре да си херој“.

Размишљајући о свом повратку кући, рекао је: „Осећам се као најсрећнији човек на свету. Људи ме питају да ли сам религиозан. Био сам тих шест месеци у заточеништву. Сваки дан."

Стојећи у маминој башти, био је преплављен емоцијама.

Рекао је: „То је био први пут да сам годинама осетио ветар и бризнуо сам у плач. Живео сам у мраку. Прво смо у Мариупољу били у рововима. Онда смо били заробљени. Потребно је неко време да се поново навикнемо на нормалан живот.”

"А онда смо били заробљени. Потребно је неко време да се поново навикнемо на нормалан живот."

Владимир Зеленски је прошле недеље одликовао Шона Орденом за храброст за „личну храброст и несебичне акције“, заједно са колегама бившим заробљеницима Ејденом Аслином, Ендрјуом Хилом и Џоном Хардингом .

Шон је рекао: „Нико од нас није ишао тамо по медаље, али много значи бити признат. Заиста се ради о сећању на пале, момке који се нису вратили. Они су прави хероји.”

(thesun.co.uk, НСПМ)
Kliknite za proširenje...
Čovek prosto moli da bude obešen.
 
Лички гусар:
Nikako se ne mogu oteti tome utisku.

Debeli priglupi korumpirani pe deri vode kolo. Ko i kod nas vjerovatno, Mladici i Celketici i sl. gowna a ne Lisice i Novakovici.
Kliknite za proširenje...

Исти сценарио ако и код њиховог војно политичког врха преовладава надобудни брђански менталитет(ја најбоље знам) као код нашег друга Младића и екипе
 
Лички гусар:
nije stvar u nacizmu, nego je katastrofa za Ruse sto su dopustili da im se sve ono odigra pred nosom 2014. a da nista nijesu napravili.
Ovako su u k. kako god da okrenes.

Ako padne Mariupolj, Melitopolj, ili se probiju do Luganska, vidices sta ce biti i dje te priglupe djecje igre vode.
Kliknite za proširenje...
Требали су их згазит 2014 слажем се.
 
Милојица:
Исти сценарио ако и код њиховог војно политичког врха преовладава надобудни брђански менталитет(ја најбоље знам) као код нашег друга Младића и екипе
Kliknite za proširenje...
Sovjetski mentalitet. 50kila ordenja na prsima...
U stvarnosti, k. od ovce. zivljenje na staroj slavi, "otacestvenoj vojni" i kozarackim kolima. Zato Rusi Bahmut zovu Artjomovsk po valjda nekom Lenjinovom ubici ruskog naroda.

Pun sebe, zna sve, a u stvari bezidejno glupavo krme.:bljak:
 
vlabaze:
Сазнали смо данас да би Генералштаб Оружаних снага Украјине у наредних месец дана могао да убаци у борбе против Вагнера нову групу страних плаћеника и бораца украјинских специјалних снага „Јагуар“.
:hahaha:
Kliknite za proširenje...

Verujem da bi, u znak solidarnosti sa našom forumašicom, svi trebali da navijamo za Jaguare
Neki će da navijaju da što više izginu, neki da naprave što više štete protivniku ali verujem da će podrška biti jedinstvena. :hahaha: :hahaha:
 
Лички гусар:
nije stvar u nacizmu, nego je katastrofa za Ruse sto su dopustili da im se sve ono odigra pred nosom 2014. a da nista nijesu napravili.
Ovako su u k. kako god da okrenes.

Ako padne Mariupolj, Melitopolj, ili se probiju do Luganska, vidices sta ce biti i dje te priglupe djecje igre vode.
Kliknite za proširenje...
Украјина је одавно изгубила рат. Хипотетички да се Руси сутра повуку из Донбаса, са Крима итд, украјинска држава је разваљена за вјек вјеков а многе територије су трајно остале без већине народа. 10-11 милиона Украјинаца који су отишли на запад се никад али понављам никад неће вратити у Украјину.
 
Krishna:
Украјина је одавно изгубила рат. Хипотетички да се Руси сутра повуку из Донбаса, са Крима итд, украјинска држава је разваљена за вјек вјеков а многе територије су трајно остале без већине народа. 10-11 милиона Украјинаца који су отишли на запад се никад али понабљам никад неће вратити у Украјину.
Kliknite za proširenje...
Reci mi nesto sto je bitno u ovome trenu. Sve sto si naveo je skroz nebitno. Odje se rat vodi za Rusiju, Ukri su sredstvo, obicna mesina, dok NATO nesto ne vidim da ima plan stati?

To ti je tako kad od jednog suvog drveta ne vidis cijelu prasumu iza.
 
Роле:
уторак, 06. децембар 2022.
Британски „Сан“: „Храбри британски ратни заробљеник Шон Пинер вратио се да се бори у Украјину, говори о застрашујућем тренутку када га је Русија заробила“... (наставак текста у спојлеру)


shon1.jpg

Хроника
Британски „Сан“: „Храбри британски ратни заробљеник Шон Пинер вратио се да се бори у Украјину, говори о застрашујућем тренутку када га је Русија заробила“
​
​
​


уторак, 06. децембар 2022.
Храбри Шон Пинер се вратио у Украјину и први пут говорио о тренутку када су га ухватиле руске снаге у његовом смелом покушају да побегне од опсаде Мариупоља.

Бивши краљевски енглески војник , који се борио заједно са украјинским трупама, такође је открио како му је обука војске у отпору испитивању помогла да издржи мучење, гладовање и премлаћивање током шест бруталних месеци које је провео као ратни заробљеник.

Шон (49) се вратио у Украјину мање од десет недеља након што је ослобођен у размени затвореника коју је посредовао бивши шеф Челсија Роман Абрамович .

Пинер је својој мајци и сину да се више неће борити на линији фронта. Али он је инсистирао да се врати у ратну зону - упркос свакодневним смртоносним ракетним нападима - да би био са својом украјинском супругом Ларисом.

shon2.jpg


shon3.jpg


„Сан“ је срео Шона и Ларису на тајној локацији за коју смо се договорили да је нећемо открити из страха да би руски агенти могли угрозити њихове животе.

Шон — чији су дани британске војске укључивали и време у Северној Ирској — придружио се украјинским снагама 2017. године и послат је на линију фронта североисточно од лучког града Мариупоља неколико месеци пре него што је Владимир Путин наредио његову инвазију 24. фебруара .

До априла његови људи су били приморани да се повуку и сакрију око челичане Илич, на северном ободу Маријупоља, са украјинским маринцима. Још стотине војника из батаљона „Азов“ било је заробљено са својим женама и децом у пространој челичани „Азовстаљ“ на јужном ободу града.

Они су били гранатирани ваздушним, тенковским и артиљеријским ударима 47 дана, а Русија је град претворила у пакао од рушевина и мртвих тела.

Бивши краљевски енглески војник први пут је проговорио о тренутку када су га ухватиле руске снаге, на слици поред Ејдена Аслина и Садуна Брахима

Ослобођени ратни заробљеник, приказан овде у повратку, открио је како му је обука војске у отпору испитивању помогла да издржи мучење

Провизорни оклоп

У једном тренутку Руси су напали Шонов положај тако што су вагон напуњен експлозивом догурали до његовог бункера и, само неколико метара даље створили кратер широк 35 метара. Шон је провео два дана у болници опорављајући се од опекотина пре него што се вратио на линију фронта.

Рекао је: „Био је рат. Било је јадно. Устајали бисмо ујутру и нисмо знали ко ће се вратити кући. Изгубили смо три БТР (борбена оклопна возила пешадије) у ваздушним ударима. Нестало нам је хране, муниције, воде.”

Град је био одсечен, окружен десетинама хиљада Руса, а покушаји Украјине да се пробију нису успели. УН и Црвени крст покушавали су да посредују у прекиду ватре како би жене и деца побегли.

Мајке са децом које су успеле да изађу рекле су да су их „болесни Руси на контролним пунктовима претресали како би потражили нацистичке тетоваже“ и изругивали им се претњама да ће им „послати главе својих мужева у кутијама“.

Наређење је стигло од украјинског председника Владимира Зеленског да покушамо да изађемо, али Шон је рекао: „Опколили су нас руски војници. Није било наде да ће спас прекинути опсаду са друге стране.

„Борили смо се са патролама на чак 20 метара. Мој командант је рекао да се можемо или предати или покушати да изађемо. Одмах је рекао да нема шансе да се преда. Био сам са њим.”

Неколико дана пре него што су побегли, Шона је назвала Лариса. Рекао је: „Мислио сам да ће се сломити. Она је вриснула: 'Преживи!' - онда смо изгубили контакт."

Провизорни оклоп је заварен на камионе за бекство. Шон је рекао: „Изгледали су као нешто из Побеснелог Макса. Сви су били јебено уплашени.”

У 3 сата ујутру 13. априла, Шонов конвој се откотрљао из складишта под окриљем мрака — али су их руски дронови са камерама за ноћно осматрање приметили скоро одмах.

Шон, 49, вратио се у Украјину мање од десет недеља након што је ослобођен

Обећао је својој мајци Дебори (65) и одраслом сину да се више неће борити на линији фронта

Шон је рекао: „Погађали су нас свиме - ваздушним ударима, белим фосфором, минобацачима.

Око 100 војника је изашло из возила конвоја и кренуло у заклон у оближњим зградама.

Шон је помогао рањеном официру који није могао да хода, али су се у хаосу одвојили од главне групе. Рекао је: „Унео сам полицајца у зграду и оставио га код лекара“.

"Пронашли смо још једног рањеног војника у згради, а још један се висио са дрвећа. Били су као зомбији." Били су исцрпљени, промрзли и изгладнели. Шон је појео само два листа купуса за пет дана.

Рекао је: „Ишао сам да тражим храну, али нисам могао ништа да нађем. Били смо одвојени од главнине. Изгубио сам свој вод у мраку и морао сам да донесем заиста тешку одлуку.”

Најближи украјински положаји били су удаљени више од 80 миља од запада и северозапада града.

Шон је рекао: „Помогао сам овим момцима да нађу склониште, али није било шансе да пређу 80 миља. Био сам спреман, наоружан и још увек сам могао да се борим. Био сам исцрпљен, али моја дужност је била да покушам да изађем. Рекао сам им да идем и отишао сам.”

Сам, и без мапе или наочара за ноћно осматрање, Шон се шуњао од зграде до зграде, крећући се на запад преко периферије града у потрази за аутопутем који би га одвео на сигурно. Била је то скоро немогућа мисија. Рекао је: „Имали смо за собом половину руске војске.

'Морао сам да се молим да нисам издат'

„Али преживети Мариупољ је било једно чудо, тако да није било ничега што сам мислио да не можемо да урадимо. Када је свануло, стигао је до села на периферији града, пресвукао се у цивилну опрему, сакрио одећу и оружје и кренуо у потрагу за храном. Морао сам да се молим да нисам издан. Није могао да нађе ништа за јело, вратио се у униформу и полако напредовао узбрдо“, рекао је Пинер.

„Чим се моја глава попела на брежуљак, испалили су хитац упозорења. Ту су биле укопане трупе и ја сам био скоро на врху. Испао сам из вида, али сам знао да је утакмица завршена. Бацио сам телефон у језерце и гледао како нестаје. Онда сам викао на руском и на енглеском да кажем да сам Британац, и надао се да ме неће убити“, описује Шон његов тренутак заробљавања.

Било је око 9 сати ујутро, шест сати након што су покренули бекство. Шон је рекао: „Ишао сам узбрдо са подигнутим рукама. Знао сам да је ово најопаснији тренутак. Учени сте да ће се то највероватније догодити ако ћете погинути.

Ударали су ме ногама и песницама по целом телу — у убодну рану — али не по лицу и због тога сам помислио да сам вредан.

„Питали су ме да ли сам сам и лагао сам. Рекао сам да су са мном били и други јер нисам желео да помисле да могу једноставно да ме упуцају, а да нико не зна.”

За неколико минута одведен је до командног места и чуо је официре на радију како разговарају шта да раде са њим. „Стално сам слушао, прикупљао информације. То је оно за шта сам био обучен. Чуо сам да је неко рекао да ћу ићи даље. То је значило да су заинтересовани. Тако да сам знао да ме неће убити“, каже Шон.

"Помислио сам, 'Само морам да прођем кроз ово'." Држао сам се те мисли — али онда је стигао вод специјалаца Спецназа и један од њих је пришао и забио ми нож у бутину.

Његови отмичари су га подругљиво питали да ли жели да телефонира кући, док су му војници залепили електричне каблове за палчеве и користили теренски телефон на навијање да га убију струјом. Рекао је: „Било је тако болно. Био сам привезан за столицу, али некако сам стајао. Тукли су ме око сат и по.

„Ударали су ме ногама и шакама по целом телу — у убодну рану — али не по лицу и због тога сам помислио да сам вредан. Нису желели да се батине виде.

„То ми је помогло. Знао сам да ме неће убити."

Премештен је у још два затвора, више пута испитиван, премлаћиван и храњен само изгладњелом исхраном повременог хлеба - пре него што га је суд у Доњецку осудио осудио на смрт због тероризма, заједно са британским затвореником Ејденом Аслином . Додао је: „Један од најслабијих тренутака је био када су ми скинули бурму са мене.“

Супруга Лариса је претражила интернет тражећи знакове да је жив и приметила је да прстен недостаје када су његови отмичари објавили пропагандни видео. Купила је замену и носила је око врата све док Шон није ослобођен 22. септембра.

„Када смо слетели у Енглеску, Лариса је била ту да ме дочека и имала је прстен да ставим. Рекла је: ‘Видела сам да су га Руси украли. Купила сам други'“, каже Пинер.

„Осећам се као најсрећнији човек на свету. Људи ме питају да ли сам религиозан. Био сам тих шест месеци у заточеништву. Сваки дан.'

Када је стигао кући, његова мајка Дебора је била бесна. Рекао је: „Била је тако љута. Али она је рекла: „Не могу да те убијем – сви ми говоре да си херој“.

Размишљајући о свом повратку кући, рекао је: „Осећам се као најсрећнији човек на свету. Људи ме питају да ли сам религиозан. Био сам тих шест месеци у заточеништву. Сваки дан."

Стојећи у маминој башти, био је преплављен емоцијама.

Рекао је: „То је био први пут да сам годинама осетио ветар и бризнуо сам у плач. Живео сам у мраку. Прво смо у Мариупољу били у рововима. Онда смо били заробљени. Потребно је неко време да се поново навикнемо на нормалан живот.”

"А онда смо били заробљени. Потребно је неко време да се поново навикнемо на нормалан живот."

Владимир Зеленски је прошле недеље одликовао Шона Орденом за храброст за „личну храброст и несебичне акције“, заједно са колегама бившим заробљеницима Ејденом Аслином, Ендрјуом Хилом и Џоном Хардингом .

Шон је рекао: „Нико од нас није ишао тамо по медаље, али много значи бити признат. Заиста се ради о сећању на пале, момке који се нису вратили. Они су прави хероји.”

(thesun.co.uk, НСПМ)
Kliknite za proširenje...
Očigledno da tretman u zarobljništvu nije bio brutalan čim se odmah vratio na ratište.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Straks92
  • Anketa Anketa
Rat u Ukrajini (39)
582 583 584
Odgovora
14.597
Pregleda
252.867
Djura Nikolajevic
D
P
Da li vas rat u Ukrajini podseća na iransko-irački rat?
Odgovora
8
Pregleda
626
Lovac Luka ulovio vuka
Lovac Luka ulovio vuka
P
Rusi u Ukrajini
Odgovora
13
Pregleda
481
MJK
MJK

Back
Top