Цена косовског преседана
Трампили би Косово за Иран
Анонимни извори у Стејт департменту јадикују што су због Косова изгубили руску подршку око Ирана
Засад се ни у незваничним изјавама дипломата не може сазнати да ли је америчка администрација „испод жита” Михаилу Сакашвилију дала „зелено светло” за акцију у Јужној Осетији, а Американци сем дипломатске помоћи неће војно подржати званични Тбилиси.
Према речима једног неименованог дипломате Стејт департмента, НАТО ни међународна заједница се неће уплитати у руске војне акције.
„Стратешки, Руси су послали сигнале да заиста желе да провежбају мишиће, као и да су љути због Косова”, рекао је овај дипломата „Њујорк тајмсу”, алудирајући на бес Русије због тога што је Запад признао независност Косова од Србије.
Западни медији се сада присећају и речи руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова са једног састанка о Косову, одржаном у Бриселу, када је он упозорио америчку државну секретарку Кондолизу Рајс и европске дипломате да ће уколико признају Косово, успоставити преседан за Јужну Осетију и остале одметнуте провинције.
Бушова администрација је сада дошла у ситуацију да процењује да ли је подршка Грузији вредна супротстављања Русији у тренутку када им је неопходна руска помоћ у зауздавању иранских нуклеарних амбиција што је најважнија тема међу тренутним америчким спољнополитичким приоритетима.
„Њујорк тајмс” преноси и једну досетку једног од дипломата у Уједињеним нацијама, који је у шали прокоментарисао да уколико би отишли до Руса и рекли им „уреду, Косово за Иран” договор би био постигнут. Иако угледни њујоршки дневник објашњава да је то претеривање, додаје и да међу појединим званичницима у Бушовој администрацији расте осећај да САД можда не могу да имају све, те да би требало изабрати приоритете.
Међутим, спољнополитички стручњаци објашњавају да докле год америчке и европске акције по питању Косова буду остављале Русију са осећајем угрожености и опкољености, она ће преузимати агресивне акције да обнови своју моћ, достојанство и утицај у региону, који сматра својим стратешким „двориштем”.
Док аналитичари и званичници уверавају да НАТО неће ући у конфликт у Јужној Осетији, такозвани обични људи у Грузији протеклих дана када сретну новинаре западних медија постављају само два питања: „ Где су САД? Када стиже НАТО?”
Према свему судећи, Грузини, осим бурне расправе Залмаја Халилзада и Виталија Чуркина на седници Савета безбедности, неће видети Американце у борби на терену. Штавише, у незваничним изјавама искусни амерички званичници рекли су америчким медијима да Бушова администрација схвата да Русија има легитимне безбедносне интересе, као и да је Сакашвили играо опасну игру чикања „руског медведа”. За већину дипломата и доносилаца одлука на међународном нивоу, граница где се Грузија суочава са Русијом, са Јужном Осетијом и Абхазијом међу њима, постала је нова хладноратовска граница.
Међутим, није немогућ сценарио у којем ће САД жртвовати циљеве, попут независности Косова и Грузије у НАТО-у, зарад решавања питања Ирана.
Н. Радичевић
-----------------------------------------------------------
О добрим и лошим сепаратистима
„Гардијан” истиче да је Запад до сада заузимао радикално различите приступе када је реч о поделама на Балкану и на Кавказу, јер је на Балкану промовисао распад мултиетничке Југославије, те се овај лист пита: „Ако микродржаву у којој доминира мафија као што је Црна Гора може да призна Запад”, зашто на независност не би имале право и проруске државе? „Вашингтон пост” пише да је рат у Јужној Осетији Москва већ извесно време настојала да изазове, те је несрећна судбина Грузије у томе што лежи у зони од Балтика на северу преко централне Европе и Балкана до Кавказа и централне Азије, у којој се одвија геополитички сукоб између „ојачане и реваншистичке Русије, с једне, и Европске уније и САД, с друге стране”.
Овај лист оцењује да је управо Русија та која врши притисак, као што је Русија била та која је поставила питање Косова, „територије на којој Москва није имала видљив интерес изван изражене пансловенске солидарности”.
Ипак, „Фајненшел тајмс” закључује да у питању није само освета Русије ради Косова, већ и тежња Русије да потврди да „само она може да спроводи ред – ма како брутално – на територији бившег Совјетског Савеза”.
Мадридски „Паис” указује да је већина западних политичара, који су недавно са слепим ентузијазмом подржали последњу фазу распарчавања Србије и независност Косова, врло брзо постали сведоци првих, вероватно не и последњих, последица своје неодговорности.
Становници Јужне Осетије сматрају да, ако могу да се мењају границе на етничкој основи на Балкану, зашто не би могле и на Кавказу, нарочито када је за избијање садашњег сукоба крива грузијска влада која је, ничим испровоцирана, одлучила да прекине споразум о миру потписан 1992. године и силом поврати контролу над регионом чије становништво неће да буде део грузијске државе, пише мадридски лист. „Паис” истиче да би било очекивано да они који су јуче толико подржавали право косовских Албанаца на самоопредељење и отцепљење од Србије, данас показују исто толику забринутост за становнике Јужне Осетије, али да није тако.
Сада је, очигледно, приоритет да се по сваку цену очува територијални интегритет Грузије. Границе, које су до јуче на Балкану биле растегљиве, одједном су светиња на Кавказу, наводи лист и пита због чега се примењују ови двоструки аршини и да ли је то због тога што постоје добри и лоши сепаратисти. „Добри које Запад подржава и који наносе штету савезницима Русије – као што су косовски Албанци – и лоши против којих се треба борити зато што угрожавају пријатеље Запада – као што су становници Јужне Осетије”.
И зато што је актуелни председник Грузије, Михаил Сакашвили, за разлику од зликовца и савезника Москве, Слободана Милошевића, дао бројне изјаве у корист Америке, послао контингент војника у Ирак и хоће да интегрише Грузију у НАТО. У поређењу са таквом лојалношћу, какву тежину може имати судбина становника Абхазије и Јужне Осетије за већину западних влада, пита мадридски лист. „Берлинер цајтунг” наводи да је, када се 1991. године распао Совјетски Савез, Јужна Осетија остала у Грузији, исто као што је Косово после распада Југославије и даље припадало Србији, а „Осетини нису хтели да остану у Грузији, а ни Албанци у Србији”.
Немачки лист оцењује да ситуација око Косова, чију је једнострану независност признало око 40 држава, и тињајући сукоб у Придњестровљу (Молдавија), Нагорно-Карабаху (Азербејџан), Абхазији (Грузија) и Јужној Осетији, са становишта међународног права, имају сличност.
Танјуг
