Napadi na Chinvali i Tbilisi
11. avgust 2008. | 08:25 | Izvor: Beta, Tanjug
Moskva, Peking -- Gruzija je nastavila napade na Chinvali uprkos objavljenom povlačenju, dok su ruski avioni i noćas gađali ciljeve oko Tbilisija.
Gruzijske raketne jedinice napadaju glavni grad Južne Osetije (FoNet, arhiva)
"U nekim zonama u kojima ruski vojnici održavaju mir (nedaleko od Chinvalija) bilo je aktivnih sukoba" u noći između nedelje i ponedeljka, izjavio je komandant ruskih snaga za održavanje mira, general Marat Kulahmetov. On je rekao da su gruzijske snage nastavile da gađaju ruske pozicije.
"Jedan od punktova ruskih vojnika za održvanje mira bombardovala je gruzijska avijacija", rekao je Kulahmetov, navodeći da u tim napadima nije bilo žrtava.
Istovremeno, Gruzija je saopštila da su ruski avioni gađali više ciljeva nedaleko od glavnog grada te zemlje, Tbilisija.
Ruski vojni avioni bombardovali su vojnu bazu i radare, saopštilo je ministarstvo unutrašnjih poslova Gruzije.
"Bilo je dva bombardovanja. Jedno je bilo usmereno na vojnu bazu Kojori i drugo na oblast Mahata. Koliko mi je poznato, u napadima nema žrtava", rekao je portparol gruzijskog ministarstva unutrašnjih poslova Šota Utiašvili.
Do napada oko Tbilisija došlo je pošto je šef francuske diplomatije Bernar Kušner doputovao u pregovaračku misiju, ali nije poznato da li je i dalje bio u glavnom gradu u vreme bombardovanja.
Rusija je pojačala i svoje vojno prisustvo u Abhaziji, drugoj separatističkoj gruzijskoj oblasti, tako da je sada tamo više od 9.000 vojnika i 350 blindiranih vozila.
Prema rečima generala ruskih mirovnih snaga Aleksandra Novickog, cilj ovog pojačanja je da se izbegne situacija sa kojom su mirotvorci bili suočeni u Chinvaliju.
Ratno stanje i u Abhaziji
I u drugoj otcepljenoj gruzijskoj republici Abhaziji uvedeno je desetodnevno ratno stanje.
Skupština Abhazije odborila je juče ukaz predsednika Sergeja Bagapša o uvođenju desetodnevnog ratnog stanja u nekoliko oblasti te autonomne repulikbe, kao i o proglašenju delimično mobilizacije rezervista.
Ukaz kojim je od danas uvedeno delimično ratno stanje, podržan je jednoglasno na vanrednoj sednici skupštine održanoj juče iza zatvorenih vrata.
Podsetimo, ratno stanje u subotu proglasila je i Gruzija, u trajanju od 15 dana.
Bagapšovim ukazom predviđeno je desetodnevno ratno stanje u Galskoj, Očamčirskoj, Tkvarčelskoj i Gulripškoj oblasti Abhazije, kao i u planinskim delovima Oblasti Suhumi, saopšteno je agenciji Itar-Tas u službi abhaske vlade za informisanje.
Te mere su, kako je istaknuto, usvojene "u vezi sa oružanom agresijom Gruzije protiv Južne Osetije i neposrednom pretnjom Abhaziji".
Predsednik Abhazije je, takođe, proglasio delimičnu mobilizaciju rezervista oružanih snaga republike, a svi organi te nepriznate republike prevedeni su na "ratni režim" rada.
Bagapš je ranije rekao da Abhazija ima obaveze prema narodu Južne Osetije i da ih ispunjava, a moguće je da će radi postizanja tog cilja "morati da naruši" Moskovski sporazum o prekidu vatre i razdvajanju snaga iz 1994. godine.
"Međutim, nismo mi prvi počeli da ga kršimo", rekao je on.
Ruski mediji su izvestili da su abhaske snage već krenule prema zoni bezbednosti na reci Inguri, koja razdvaja tu republiku od centralne Gruzije, a od jutros su nastavljeni napadi iz vazduha i sa zemlje na gruzijske snage u Kodorskom klancu, čiji gornji delovi predstavljaju jedino područje Abhazije koje kontroliše Tbilisi.
Abhazija od gruzijskih vlasti traže povlačenje svih oružanih formacija iz klanca, uključujući graničare i pripadnike "marionetske vlade" tzv. Abhaske Autonomne Republike, rekao je danas Bagapš na konferenciji za novinare u Suhumiju.
Predsednik Abhazije je rekao da se u klancu, gde se od juče vodi operacija protiv gruzijskih snaga, "sve odvija po planu" i da "dejstvuje abhaska avijacija i artiljerijska oruđa", a da "Gruzija ima još vremena" i da od Gruzije zavisi dalji razvoj situacije.
"Kada počne glavna faza te akcije, saznaćete", rekao je Bagapš, dodajući da će Suhumi akcije voditi samostalno, koordinišući ih sa ruskim mirovnjacima koji su u zoni bezbednosti.
Pritom je dodao da je Abhazija spremna da obezbedi koridor za izbeglice iz, kako je rekao, "zapadne Gruzije", kao i za žitelje planinskih sela Kodorskog klanca, kako bi mogli preći na abhasku stranu.
"Nikada nismo ratovali protiv žena i dece", rekao je Bagapš.
Zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije Anatolij Novicki izjavio je u Moskvi da Rusija ne namerava da "inicira eskalaciju" stanja u zoni abhaskog konflikta.
Abhazija, koja je u bivšem Sovjetskom Savezu imala status autonomne republike u sastavu Gruzije, proglasila je nezavisnost 1992, a u avgustu iste godine izbio je oružani sukob u kom je, prema procenama, blizu 7.000 ljudi poginulo, a više od 200.000 ljudi, pretežno Gruzina, izbeglo.
Sukob je u maju 1994. okončan Moskovskim sporazumom i u Abhaziji su raspoređene mirovne snage sa mandatom Zajednice Nezavisnih Država i posmatračka misija Ujedinjenih nacija.
Ukazom predsednika Rusije od 9. juna 1994. naloženo je učešće ruskog vojnog kontingenta u operaciji u Abhaziji i raspoređivanje vojnika završeno je 21. juna te godine.
Snage su raspoređene u skladu sa Moskovskim sporazumom o prekidu vatre i razdvajanju snaga, a trenutno se u zoni konflikta nalazi približno 2.500 pripadnika mirovnog kontingenta.
U skladu sa sporazumom, prostor od 24 kilometra sa obe strane reke Inguri, koja deli sukobljene strane, predstavlja zonu bezbednosti, koju kontrolišu Kolektivne snage za podršku miru sa mandatom ZND, i u kojoj imaju pravo da se nalaze samo policijski organi strana, naoružani vatrenim oružjem.
Ovom degenu Sakašviliju izgleda nije dosta!!!
а знам да би ти то волео...
