Raspadam se ...

[Urwald]

"Bio je ljubazan pred drugima, ali kod kuće me je manipulisao, omalovažavao i lagao dok nisam počela da sumnjam u sopstveni razum. Nisam shvatala da se raspadam dok nisam izgubila osećaj ko sam."

"Kada je iznenada preminula, nisam znao kako da nastavim. Danima nisam ustajao iz kreveta, imao sam osećaj da sam prazan iznutra, pokušavao sam da budem jak za druge, ali sam se noću raspadao u tišini"

Iskusili smo da život nije bajan i sjajan, zaista dosta toga može iznenada da se poremeti ili izgubi, previše toga možemo da trpimo dok nam se ne nagomila i počne da nas guši ...


Šta za vas znači "raspadati se" i kako biste opisali to stanje iz ličnog iskustva?
Da li je "raspadanje" negativna i/ili nužna pojava?
Koliko je teško reći/priznati drugima, čak i bližnjima da se "raspadamo"?
Kada bi vam neko blizak rekao "raspadam se ..." kako biste reagovali?

 

[Džudi S]

Šta za vas znači "raspadati se" i kako biste opisali to stanje iz ličnog iskustva?

Rapadati se..Duša boli, tu je i osećaj nemoći i strašne praznine. Tako sam se osećala kada su umirali ljudi koje sam volela, bliski, dragi..

Da li je "raspadanje" negativna i/ili nužna pojava?

"Raspadanje" je nužna pojava. Raspadanje ne mora nužno da se odnosi na osećanja koja imamo kada izgubimo nekoga.

"Raspadam se od posla" - to znači da je neko umoran jer ima previše posla.

Koliko je teško reći/priznati drugima, čak i bližnjima da se "raspadamo"?

Nije teško, bar meni nije teško.

Kada bi vam neko blizak rekao "raspadam se ..." kako biste reagovali?

Zagrlila bih tu osobu i ćutala..zajedno sa tom osobom.

 

[Soradze]

Pad nije nimalo lepa i romantična stvar kako ga predstavljaju na filmu ili u knjigama.
Kada shvatimo da nemamo tlo pod nogama, “ne klikne” ti ništa!

Igra Pada je tad tek počela i završava se onda kada udarimo o tlo, raspadnemo se
i bespomoćno gledamo nered koji smo napravili, dok nas ljudi koji nas vole posmatraju
sa strane.

Brutalan. Surov. Niko nas neće spasiti. Ništa neće biti u redu. Mi smo jedini vlasnici
svojih posledica i svaki zalogaj moramo da sažvaćemo i progutamo.

Karmički dugovi uvek budu naplaćeni.

Stidimo se i krijemo. Gledamo preko ramena, lažemo i radimo razne stvari kako bismo
zaštitili one koji su ostali oko nas…

Ali da - i ružne stvari, isto kao i one lepe jednom - prođu, samo što na kraju neko pobedi,
neko - još više propadne, a neko skoro umre da bi mogao da nauči.

Spremnost da se raspadamo i izgubimo kontrolu je zapravo dar koji moramo da naučimo
da koristimo...jer, posao raspadanja je - da integriše sve što je “rasuto” u neku novu, bolju
formu... Raspadanje je psihološka strategija za izlaženje iz životnih ćorsokaka i skaliranje
kvaliteta života koje hiljadama drugih dali vrhunske rezultate...

 

[Kulišić]

Znas kako, kad cujem “raspadam se”, meni to zvuci k’o da si skuvao pasulj pa zaboravio da smanjis ringlu
sve iskipelo, poklopac u plafonu, ti u haosu, a jos si gladan.
E, tako i s ljudima: spolja fini, pod konac, a iznutra sve kljuca.
Raspadanje nije nuzno lose
Nekad moras da se raspadnes da bi se konacno sastavio kako valja.
Al’ priznati to? Ma jok, svi glumimo jake, jer sta ce reci komsiluk?

Kad mi neko kaze “raspadam se”, ne glumim psihijatra, nego samo sednem s njim, naspem po rakijicu, cutimo ili pricamo
Kako mu legne. Nekad je samo bitno da zna da nije sam u toj corbi.

 

[Џорџи]

Ne treba zaglibiti u lazi i toxicne odnose

 

[Zelena milja]

Šta za vas znači "raspadati se" i kako biste opisali to stanje iz ličnog iskustva?
Da li je "raspadanje" negativna i/ili nužna pojava?
Koliko je teško reći/priznati drugima, čak i bližnjima da se "raspadamo"?
Kada bi vam neko blizak rekao "raspadam se ..." kako biste reagovali?

1. Stanje kada ne možemo jasno da sagledamo situaciju u kojoj se nalazimo. Haos u glavi. Strah, kao primarno osećanje uz prisustvo tuge i beznađa.
2. Pojava koju ne bi trebali da doživimo. Na žalost, javlja se češče nego što primećujemo.
3. Teško je. Nedovoljno poznatim ljudima se ne treba poveravati. Nailazimo na zid i ravnodušnost. U najboljem slučaju postoji jedna osoba kojoj se možemo potpuno otvoriti.
4. Prisustvo, slušanje ili ćutanje.

 

[loptica doskocica]

1. Stanje kada ne možemo jasno da sagledamo situaciju u kojoj se nalazimo. Haos u glavi. Strah, kao primarno osećanje uz prisustvo tuge i beznađa.
2. Pojava koju ne bi trebali da doživimo. Na žalost, javlja se češče nego što primećujemo.
3. Teško je. Nedovoljno poznatim ljudima se ne treba poveravati. Nailazimo na zid i ravnodušnost. U najboljem slučaju postoji jedna osoba kojoj se možemo potpuno otvoriti.
4. Prisustvo, slušanje ili ćutanje.

Zašto ne bi trebalo da doživimo? Evo lepo gore neko napisa da je to put ka novoj integraciji. Jeste bolno, nije prijatno, ali je ljudski i na kraju lekovito. Možda da opreznije plivamo i pod drugim okolnostima ( ne živeti u gradu, ne ići na posao itd itd...), možda bi se manje dešavalo. Ne bi moralo da bude drastično za neke. Ali bolje i to nego život u paklu pretvaranja.

 

[Zelena milja]

Zašto ne bi trebalo da doživimo?

Jer je jedno od najgorih iskustava koje čovek može da doživi.