Srbija je dug iz Titovog perioda preuzela kao zemlja naslednica SFRJ. Ovo je računica iz 2016 :
-Reč je o kreditima iz sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka koje smo dobijali od Pariskog i Londonskog kluba, ali i Svetske banke i Evropske investicione banke. Ukupne obaveze prema njima iznosile su oko
8,8 milijardi evra, a ove godine na naplatu dospeva 276,9 miliona evra. Najviše treba da vratimo Pariskom klubu - 103,6 miliona evra, zatim Svetskoj banci 74,7 miliona, Londonskom klubu 53,8 miliona evra i EU 44,7 miliona evra
- Za vreme Slobodana Miloševića zemlja se zadužila svega 400 miliona evra. Tada je kredite bilo moguće dobiti samo od Kine i Kuvajta, a veće zaduživanje su onemogućile sankcije.
Ови показатељи сугеришу да прича коју често чујемо о томе како се бивша Југославија херојски „дигла из пепела” после Другог светског рата није потпуна. Прво, није јасно колико је то уздизање било херојско, посебно ако је за њега заслужно неодрживо задуживање.
Aко погледамо остале економске индикаторе као што су примања по домаћинству, стопа инфлације и незапослености, ни ту ситуација није ружичаста у последњих десет година Титове владавине. Примања стрмоглаво опадају крајем седамдесетих упркос пумпању огромних количина страних средстава у земљу. Годишња инфлација се мери двоцифреним бројевима, а неколико година пред Титову смрт убрзава и достиже 40% годишње