Raspad SFRJ - hronologija

Ko je najveći krivac za raspad SFR Jugoslavije?

  • Nestanak komunizma u Evropi.

    glasova: 11 23,9%

  • Srpska politika.

    glasova: 6 13,0%

  • Hrvatska politika.

    glasova: 10 21,7%

  • Slovenačka politika.

    glasova: 1 2,2%

  • Politika svih republika SFR Jugoslavije.

    glasova: 17 37,0%

  • Niko nije kriv, sudbina.

    glasova: 1 2,2%
  • Ukupno glasova
    46
Umri_muski:
Hajde ukratko.....
Kad retki pojedinci vide da je kriticno , oni , obicno , u dobroj nameri izadju iz anonime da se kriticno ne ostvari....znaci krse svoje norme ponasanja da bi reagovali na nivo alarma koji je visok...
Medjutim, vecina ili tacnije svi, krenu da sabotiraju takvo ponasanje iako im je jasno da razloga za alarm ima dosta..

Jednostavno svako gleda licni interes i hoce da se okoristi situacijom ili da ne provocira neku stetu sebi nekom situacijom..
Dakle svi oni procenjuju da je to samo jedna od onih malo kriticnih ili srednje kriticnih situacija....pa da se ne ispale na provokaciju..

Posle kad se pokaze da je to bila kriticna situacija, e onda se pisu romani da je to i to bilo kriticno, a nije, bilo je kriticno sto su bas ti ljudi cuvali sebi poziciju i sklanjali dupe..

Milion takvih situacija, neke su vojne, neke su biokatastrofe, neke su politicke, neke su kriminalne...i uvek je isti princip....generali posle bitke, operu sebi obraz, naprave neku smelu teoriju koja pije vodu i milina...
Kliknite za proširenje...

Ja sam tada bio major JNA, iznad mene je bilo mnogo činova koji nisu mislili dobro SFR Jugoslaviji i ćutali su na sve. Generalštab JNA je "grobar" SFR Jugoslavije.
 
Zapravo je nemoguće okriviti samo jednu stranu za raspad, to jest ne bi bilo korektno. Ukratko - Slobu je zanimala jedino SFRJ u kojoj bi on bio glavni gazda što drugima naravno nije bilo prihvatljivo, a i bilo je u suprotnosti sa samom postavkom po kojoj je to bila zajednica ravnopravnih. S druge strane Sloveniju i Hrvarsku, odnosno njihova rukovodstva više nije zanimala nikakva Jugoslavija tako da su zato svi oni krivi.
 
dlugomir:
Zapravo je nemoguće okriviti samo jednu stranu za raspad, to jest ne bi bilo korektno. Ukratko - Slobu je zanimala jedino SFRJ u kojoj bi on bio glavni gazda što drugima naravno nije bilo prihvatljivo, a i bilo je u suprotnosti sa samom postavkom po kojoj je to bila zajednica ravnopravnih. S druge strane Sloveniju i Hrvarsku, odnosno njihova rukovodstva više nije zanimala nikakva Jugoslavija tako da su zato svi oni krivi.
Kliknite za proširenje...

Ima istine u tome što kažeš, ali vredi naglasiti da druga Jugoslavija nije bila zajednica potpuno jednakih sve vreme. Vidiš, u SFRJ se jeste odlučivalo isključivo koncenzusom, ali to nigde nije bilo propisano. Nije postojao niti jedan jedini dokument takve prirode (eventualno neki podzakonski akt koji je tako pripisivao).

Ta činjenica se obično preskače kada se govori o nesporazumu između Slovenije i Hrvatske s jedne strane, odnosno Srbije i Crne Gore sa druge. Kada se priča ispriča iz tog drugog ugla, stvari ispadnu kao da je Beograd želeo da uvede neke ustavne amandmane, kojim bi Juga bila centralizovana i vraćena natrag u nekom staljinističkom smeru, ali stvarnost je zapravo da su Slovenija i Hrvatska tražile da se uvedu izmene koje bi ozakonile, uključiv i ustavno regulisale, da se apsolutno svaka najmanja stvar mora donositi isključivo konsenzusom. A takva Jugoslavija zapravo nije postojala nikada; nije je napravio ni Tito, nit' iko drugi.
 
Dobro, to je vezano za funkcionisanje države dok je postojala, ali ako pričamo o raspadu poznato je da je Milošević bez ikakvih problema svario odlazak Slovenije, Hrvatska ga je interesovala samo u delu koji je mogao da kontroliše i tako dalje. Naravno da se onda ne može govoriti o njegovoj privrženosti ideji opstanka zajedničke države, a jasno je da isto važi i za rukovodstva Slovenije i Hrvatske iz sasvim očiglednih razloga.
Ima tu još nešto - naime onog trenutka kad su ukinute autonomije Vojvodine i Kosova automatski je Srbija dobila 3 puta više predstavnika u saveznim organima i ko bi onda u takvoj situaciji pristao na ideju većinskog odlučivanja?
 
dlugomir:
Dobro, to je vezano za funkcionisanje države dok je postojala, ali ako pričamo o raspadu poznato je da je Milošević bez ikakvih problema svario odlazak Slovenije, Hrvatska ga je interesovala samo u delu koji je mogao da kontroliše i tako dalje. Naravno da se onda ne može govoriti o njegovoj privrženosti ideji opstanka zajedničke države, a jasno je da isto važi i za rukovodstva Slovenije i Hrvatske iz sasvim očiglednih razloga.
Ima tu još nešto - naime onog trenutka kad su ukinute autonomije Vojvodine i Kosova automatski je Srbija dobila 3 puta više predstavnika u saveznim organima i ko bi onda u takvoj situaciji pristao na ideju većinskog odlučivanja?
Kliknite za proširenje...

Tačno. Zatim i Ustav Republike Srbije iz septembra 1990 godine je Srbiju definisao kao državu a Ustav SFRJ Jugoslavije je onako "marginalno spomenut" na kraju, jednim članom u principu "što mi se sviđa uzimam, što ne odbacujem".
 
dlugomir:
Dobro, to je vezano za funkcionisanje države dok je postojala, ali ako pričamo o raspadu poznato je da je Milošević bez ikakvih problema svario odlazak Slovenije, Hrvatska ga je interesovala samo u delu koji je mogao da kontroliše i tako dalje. Naravno da se onda ne može govoriti o njegovoj privrženosti ideji opstanka zajedničke države, a jasno je da isto važi i za rukovodstva Slovenije i Hrvatske iz sasvim očiglednih razloga.
Ima tu još nešto - naime onog trenutka kad su ukinute autonomije Vojvodine i Kosova automatski je Srbija dobila 3 puta više predstavnika u saveznim organima i ko bi onda u takvoj situaciji pristao na ideju većinskog odlučivanja?
Kliknite za proširenje...

Slovenija je već 1990 godine bila potpuno nezavisna, samo se "čekalo da nam to neko kaže". Bio sam tada u Postojnoj. Osećalo se već 1990 godine "da smo tujci".
 
dlugomir:
Dobro, to je vezano za funkcionisanje države dok je postojala, ali ako pričamo o raspadu poznato je da je Milošević bez ikakvih problema svario odlazak Slovenije, Hrvatska ga je interesovala samo u delu koji je mogao da kontroliše i tako dalje. Naravno da se onda ne može govoriti o njegovoj privrženosti ideji opstanka zajedničke države, a jasno je da isto važi i za rukovodstva Slovenije i Hrvatske iz sasvim očiglednih razloga.
Ima tu još nešto - naime onog trenutka kad su ukinute autonomije Vojvodine i Kosova automatski je Srbija dobila 3 puta više predstavnika u saveznim organima i ko bi onda u takvoj situaciji pristao na ideju većinskog odlučivanja?
Kliknite za proširenje...

Autonomija Vojvodine nikada nije bila ukinuta, a u vreme suspenzije autonomije Kosova više nije bilo ničeg do krnjeg predsedništva.

Da li znaš kada nastupa vreme o kojem govoriš? Tek od 21. marta 1991. godine. A ta činjenica se stalno zaobilazi. Dakle, do tada je celokupno zakonodavstvo SFRJ bilo podređeno i suspendovano na području Slovenije i Hrvatske.
 
Poslednja izmena:
Данас са ове дистанце ми можемо покушати детектовати разлоге, догађаје када и зашто су ствари пошле по злу, можемо мање или више пристрасно кривицу приписати неком или неким одабраним "злоћама", колико ћемо успјети доћи до ваљаних закључака и задржати објективност, зависи од много чега.
Аутор теме је побројао догађаје у периоду 1989-92 када су процеси диференцијације и фрагментације те творевине почели узимати маха, сваки потез, одлуку, догађај можемо означити као доказ кривице, corpus delict, или правдати, зависно из ког угла гледамо и коме нагињемо.

Други форумаш у квалитетном посту је означио 1966.годину као кључну и пад извјесног Ранковића, јединог који је имао стварну моћ и којем је било стало до те Југе. Контролу над процесима су након тога преузели они који ће радити деструктивно и који или ће настојати остварити неке своје амбиције или корист за свој колективитет на рачун најбројнијег корпуса. И то је истина.

Што опет отвара питање суштине те творевине. И што опет отвара ново питање. Да ли је та творевина могла опстати?
Јер та творевина бјеше "де јуре" федеративна република, "де факто" то бјеше монархија по узору на монархије из развијеног средњег вијека, са аутократском владавином монарха Броза чије се одлуке нису преиспитивале и свемоћним ЦК гдје се о свему одлучивало и који ће ако монарх ослаби постати отуђени центри моћи. Такве творевине увијек бивају утемељење на репресији и пропаганди, у сврху пропаганде глодификовао се и прави култ вољеног и безгрешног вође.
И то не мора бити лоше. Услов је да су монарх и дружина која о свему одлучује ваљани људи, људи посвећени узвишеним циљевима, морални и којима ће увијек водиља бити добробит државе. Али ако имате ту барабе и битанге попут Броза и дружине најближих сарадника ту је и обавезна негативна селекција, у свим структурама и областима, од политичких позиција, у полицији и војсци па све до културе.
А тамо гдје медиокритети и неспособњаковићи коло воде перспективе нема.

Да би та дружина и ти отуђени центри моћи процесе могли скренути по својим замислима, остављене су празнине у уставу, зато и нису неке ствари биле дефинисане (консензус) што су по потреби тумачили да се подразумијева, што је Славен већ примијетио.

Након смрти монарха, имали смо 1980их период одумирања те творевине, ствари су се мијењале, неки су прво тихо давали до знања да је та творевина Југа "потрошила своју сврху" јер је и тако била транзитна станица ка њиховом коначном циљу, бура се припремала, било је питање времена када ће процеси кренути по злу и када ће се у Хрватској криптоусташе разголити, зато је ревитализација усташтва крајем 80их и почетком 90их изненадила оне који нису хтјели да прогледају, они који су хтјели да виде, видјели су шта се спрема, говорили, упозоравали, али џаба, многи Срби су тврдоглаво одбијали да прихвате реалност и остајали у стању опијености југословенством.

Било, прошло, из те наше трагедије ваља покушати извући поуке, ако извучемо, добро и јест, за проливеним млијеком и за том творевином гдје је питање да ли је уопште имала шансу, не вриједи плакати, идемо даље.
 
Poslednja izmena:
Khal Drogo:
Било, прошло, из те наше трагедије ваља покушати извући поуке, ако извучемо, добро и јест, за проливеним млијеком и за том творевином гдје је питање да ли је уопште имала шансу, не вриједи плакати, идемо даље.
Kliknite za proširenje...

Samo jednu jedinu pouku treba izvući, a ona glasi "nikad više sa drugima". Jedino se u sebe valja uzdati i ne dozvoliti da nam opet neko glumi prikolicu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

AleksaJ
Учешће УСА у ратовима за сецесију из СФРЈ у последњој декади XXога Века
Odgovora
0
Pregleda
118
AleksaJ
AleksaJ
T
Шта мислите о личном односу између Радована Караџића и Слободана Милошевића?
2 3 4
Odgovora
97
Pregleda
1.783
JulianAlpsMedia
JulianAlpsMedia

Back
Top