Рашка и Србија

Хвала на цитату! Пазите, знамо да је у 11. веку Босна још била део Србије, а Дрина је делила Србију на Босну и Рашку, тако да су највероватније и касније владари користили те називе и ако је Босна била од Србије независна. Временом су Рашка и Србија постали синоними, али овакви цитати су доказ да у 13. веку још увек нису били синоними.
Иначе, можда се нисмо разумели, наука доказује да су Срби живели на знатно већем простору од данашње Рашке, али обзиром да су рани Немањићки велики жупани и краљеви користили титулу господина свом српском земљом, а касније и свим Србљем, а нису владали Босном, а некада ни Зетом, превести термин Србље као Србим, значило би да су они владали свим Србима, а самим тиме и да Срби нису живели у Босни и Зети. То није главни показатељ да Србље треба преводити као Србија, али јесте један од показатеља. Поздрав!
Šta ti je današnja Raška?

@C.R.
Ok je to za Tvrtka I... ja sam mislio na njegove prethodnike...

Koja je onda zvanična titula kralja Tvrtka 1390.-1391.?
 
Poslednja izmena:
Šta ti je današnja Raška?

Па Рашка област. Када Ђурађ Бранковић носи титулу "господин свим Србљем и приморјем зетским", а ви Србље преведете као Срби, тврдите да он влада сви Србима, тј. да у Босни и у Зети, тада нема Срба.
 
Па Рашка област. Када Ђурађ Бранковић носи титулу "господин свим Србљем и приморјем зетским", а ви Србље преведете као Срби, тврдите да он влада сви Србима, тј. да у Босни и у Зети, тада нема Срба.

Raška oblast ti je danas neodređen pojam... Ako misliš na teritoriju nekadašnjeg Novopazarskog sandžaka onda mi tek ništa nije jasno (kakve veze ovo ima sa srednjim vijekom)?!
 
Михаило Динић објашњава да тителатура владалаца сажето одражава територијални развој држава, као пример даје угарске краљеве, чија је титула првобитно обухватала само Угарску те је постепено проширивана, те за владарску титулу средњовековне Србије наводи како је имала сличан развој. Полазна основа била је увек српска земља у ужем смислу, језгро где се образовала држава, којој су додаване доцније освојене области. Уклапање приморских области за време Стефана Немање било је полазна тачка за образовање основне титуле у време краљевства: краль всѣхь србьскихь и поморьскихь земль.

Док „српске земље”, које су израније чиниле једну географску и политичку целину, нису рашчлањаване на мање јединице, набрајане су обично посебно поједине приморске области које су до недавно имале своју историјску индувидуалност: Диоклитија, Травунија, Хумска Земља. Томе је додавана понекада и Далмација.
Основно географско двојство у титулатури за време краљевства напуштено је с прогласом царства и замењено новим: и поморске и загорске земље обухваћене су сада појмом „српске земље”; новије тековине на рачун Византије означаване су као „грчке земље”. У повељама на грчком језику царска титула добила је сталан и непроменљив облик: βασιλεύς καὶ αυτοκράτωρ Σερβίας καὶ 'Ρωμανίας. На српском језику њој је одговарало са заменом географских термина етнографским, царь Срьблιемь и Грькомь.


Михаило Динић, Српска владарска титула за време царства, Зборник радова Српске академије наука LIX, Византолошки институт, књ. 5, Београд 1958, 9-10

http://cafehome.tripod.com/slike/povelja1240.jpg
citat: „ako sě razratitě s kralěm raški, da vas ne dam, ni vaš dobitek, pače da vi u hranu s vsěm vašim dobitkom... i sě ošče: ako věruje serblin vlaha, da sě pri pred knezem dubrovčkim, i ako věruje vlah serblina da se pri pred banom i inomu vlahu i inomu serblinu da ne isma i da sě nekoja krivina među ni čini... i da ně nikěrě izma na inago serblina ni na inago vlaha, liše na samoga isca" ...
Матеј Нинослав је овако спомињао краља рашкога у, ако не грешим, трима повељама. Писане су 1234, 1240 и 1249. године.
 
Poslednja izmena:
Raška oblast ti je danas neodređen pojam... Ako misliš na teritoriju nekadašnjeg Novopazarskog sandžaka onda mi tek ništa nije jasno (kakve veze ovo ima sa srednjim vijekom)?!


Рашка област нема јасне границе, али се под њу убраја тај део најуже средњовековне Србије. Међутим како не бисмо расправљали о терминима, знате којом је територијом управљао Ђурађ Бранковић, па ће вам по цитату који сам навео, бити јасан мој став, а ви напишите да ли се слажете и даље са тим да Србље треба третиратзи као Срби и тиме негирати да су почетком 15. века постојали Срби у Босни.

Михаило Динић објашњава да тителатура владалаца сажето одражава територијални развој држава, као пример даје угарске краљеве, чија је титула првобитно обухватала само Угарску те је постепено проширивана, те за владарску титулу средњовековне Србије наводи да је имала сличан развој. Полазна основа била је увек српска земља у ужем смислу, језгро где се образовала држава, којој су додаване доцније освојене области. Уклапање приморских области за време Стефана Немање било је полазна тачка за образовање основне титуле у време краљевства: краль всѣхь србьскихь и поморьскихь земль.

Не бих се у потпуности сложио, јер постоји доста варијација Душанове титуле, као на пример "Вољом Божјом, Благоверни и Христољубиви цар Србљем и Грком и земље поморске и свему дису". Приморје и поморје су синоними, те ово показује да он ипак задржава старе географсе појмове, само неке инкорпорирајући у Србље, али чињеница јесте да је Динићев закључак већином тачан.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Рашка област нема јасне границе, али се под њу убраја тај део најуже средњовековне Србије. Међутим како не бисмо расправљали о терминима, знате којом је територијом управљао Ђурађ Бранковић, па ће вам по цитату који сам навео, бити јасан мој став, а ви напишите да ли се слажете и даље са тим да Србље треба третиратзи као Срби и тиме негирати да су почетком 15. века постојали Срби у Босни.
1000 puta smo o ovom pričali... i Slaven, Kazino i ostali navodili mišljenje većine istoriografa da Srbljem znači Srbije... međutim, ja nisam siguran u vezi toga... a, ovo se naravno može razlikovati od slučaja do slučaja...

Не бих се у потпуности сложио, јер постоји доста варијација Душанове титуле, као на пример "Вољом Божјом, Благоверни и Христољубиви цар Србљем и Грком и земље поморске и свему дису". Приморје и поморје су синоними, те ово показује да он ипак задржава старе географсе појмове, само неке инкорпорирајући у Србље, али чињеница јесте да је Динићев закључак већином тачан.

Srbljem i Grkom znači Srbije i Grčke?
 
Poslednja izmena od moderatora:
зємлє рашьскыѥ рєкомыѥ срьбьскыѥ

Ιа Стєфань Ȣрошь с помокию Божиѡвь краль всє срьбскє зємлє и поморьскє
Стєфань Ȣрошь с помокию Божиѡвь краль вьсѣхь рашьскыхь зємль и поморьскыхь

Ѣ Стєфань Владиславь с помокию Божиѡвь краль всѣхь рашкихь зємль и Диѡклитиє и Дальмациє и Тровȣниє и Захльмиє
потпис: Стєфань Владиславь с помокию Божиѡвь краль всѣхь рашкихь зємль и приморскихь
Стєфань Владиславь помокιю Божиѡвь краль всѣхь срьбьскιхь зємль и поморьскыхь

Uvek je množina.
Kao danas kad bi rekli SSD - Sjedinjene Srpske Države, a u neolatinskom USS (United States of Serblia);)

U knjizi Lj.Stojanovića sa rodoslovima zabeležen je i termin"rašna strana" , znači ona strana gde je reka Raška i tvrdjava Ras, opet je isto: Ras se pročuo od vremena Nemanjine ekspanzije jer mu je otac namenio samo taj mali najistočniji deo svoje teritorije.Da mu je dodelio beli Gradec, on bi, s obzrom na svoj karakter osvajao prema istoku i neko bi zapisao "gradečka strana", ali beše obratno.

xs6jp.png.pagespeed.ic.X5LbF8xzs_.webp
 
Poslednja izmena:
1000 puta smo o ovom pričali... i Slaven, Kazino i ostali navodili mišljenje većine istoriografa da Srbljem znači Srbije... međutim, ja nisam siguran u vezi toga... a, ovo se naravno može razlikovati od slučaja do slučaja...

Srbljem i Grkom znači Srbije i Grčke?

Не значи, али данас тако треба преводити. Тада нису постојале националне државе, нити је Душан владао двема прецизно ограниченим државама. То су географске теме, које прецизније описују територију његовог царства, као што су и западне стране, приморје, а у неким титулама он је цар и Арбанасом и Булгаром, што се односи на територију краљевине Арбанас, као и територију Бугарске (он није владао Бугарском, али, довољно је било држати део територије да би у титули навео име, понекад су чак владари наводити и територије ван граница земље). Прави превод би био, на српском "српска и грчка земља", а на латинском "Рашка и Ромеја". Иначе Душанова држава је ипак била најкраће називана Србијом, а његова најкраћа титула била је "цар србски". То вам је као када данас неки Војвођанин каже, када иде у Крагујевац, идем до Србије. Постоји Србија у најужем смислу, или Србље и у ширем смислу, држава Србија.
Иначе ово није директно везано за наслов, па предлажем да се држимо теме. Поздрав!

Uvek je množina.
Kao danas kad bi rekli SSD - Sjedinjene Srpske Države, a u neolatinskom USS (United States of Serblia);)

Колико ја знам, постоје титуле у једнини и у множини. Некада је владар свим српским земљама, а некада све српске земље, а некада је без речи "све". У једном житију, након "свих поморских земаља" стоји интерпункцијски знак две тачке, те се набраја Травунија, Захумље, Зета и Диоклитија. Значи то је приморска земља или су у множини приморске земље. Можда се и српска земља састојала од више тема, али о томе нема доказа. Мада ако заменимо реч земље, са речју територије, двојност титула звучи логичније. "краљ све српске територије" или "краљ свим српским територијама".
 
Poslednja izmena od moderatora:
Михаило Динић објашњава да тителатура владалаца сажето одражава територијални развој држава, као пример даје угарске краљеве, чија је титула првобитно обухватала само Угарску те је постепено проширивана, те за владарску титулу средњовековне Србије наводи како је имала сличан развој. Полазна основа била је увек српска земља у ужем смислу, језгро где се образовала држава, којој су додаване доцније освојене области. Уклапање приморских области за време Стефана Немање било је полазна тачка за образовање основне титуле у време краљевства: краль всѣхь србьскихь и поморьскихь земль.
Матеј Нинослав је овако спомињао краља рашкога у, ако не грешим, трима повељама. Писане су 1234, 1240 и 1249. године.
Да Динић је у праву али донекле, ипак је Србија више припадала византијској титуларизацији а не западној, ценим да је и то имало великог утицаја.
 
Да Динић је у праву али донекле, ипак је Србија више припадала византијској титуларизацији а не западној, ценим да је и то имало великог утицаја.

Тачно. Када би средњовековне интитулације дали садашњим политичарима, Томислав Николић био би "Стефан Томислав, господин све српске земље, подунавским и северним странама", а каданестала династија Напредњака, а Милорад Додик био у сродству са њима и држао део западне Србије, његова би титула била "Стефан Милорад, господин Србљем, Босне, подунављем, северјем, соли и захумљем".
 
Осврнуо бих се поново на титулу Стефана Уроша I и подсетио
како се он у интитулацији повеље издате 24. 8. 1254. године
представља као краль всє срьбскє зємлє и поморьскє, а
потписује као краль вьсѣхь рашьскыхь зємль и поморьскыхь.

Сада бих приложио Стојановићев препис повеље издате 1265. године,
у њеном потпису стоји: Стєфань Ȣрошь краль всє србскє зємлє.

5k2d.jpg

Љубомир Стојановић: Старе српске повеље и писма, књига I, Београд 1929, стр. 21
Uvek je množina.
Kao danas kad bi rekli SSD - Sjedinjene Srpske Države, a u neolatinskom USS (United States of Serblia);)
Два примера од оних које си навела су у једнини, мислим да те је код једног од њих заварао наставак одређенога вида женскога рода.
Једнина и множина су коришћене наизменично, ево у овој објави ја поставих још један пример све српске земље. =)
 
Poslednja izmena:
Uvek je množina.
Nije uvek mnozina, ovo:
зємлє рашьскыѥ рєкомыѥ срьбьскыѥ
tj. zemlje raške rekome srbske
i ovo:
Ιа Стєфань Ȣрошь с помокию Божиѡвь краль всє срьбскє зємлє и поморьскє
tj. sve srbske zemlje i pomorske
je jednina.
Ja sam primetio jednu stvar mnogo ranije, pojam raska i raski u titulari srpskih vladara javlja se u jednom odredjenom kratkom periodu ( Radoslav-Vladislav-Uros I ) i skoro iskljucivo u korespodenciji sa Dubrovnikom, po meni to je odraz upotrebe dubrovacke terminologije od strane tadasnjij srpskih pisara ili sta vise i pisanje samih tih povelja od strane dubrovackih pisara. Prvi ovakav slucaj je povelja kralja Radoslava iz 1234. napisana upravo u Dubrovniku gde se on sklonio nakon pada sa prestola, moja pretpostavka je da je ovu povelju pisao dubrovacki srpski pisar koji je koristio dubrovacke termine tj. naziv Raska za Srbiju. Nakon toga po ugledu na ovu povelju termin pocinje da se upotrebljava i kod narednih vladara. Naime i prva sledeca povelja, kralja Vladislava, datirana je u Dubrovniku, i ne bi me cudilo da ju je pisao isti pisar, to bi moglo da pokaze grafolosko i jezicko uporedjivanje povelja.
 
Па Рашка област. Када Ђурађ Бранковић носи титулу "господин свим Србљем и приморјем зетским", а ви Србље преведете као Срби, тврдите да он влада сви Србима, тј. да у Босни и у Зети, тада нема Срба.
Можда и мисли свим Србима на територији на којој тренутно влада, тј. самодржац, или има претензије и на суседне територије које још увек не држи под својом контролом.
 
Da li je neko čitao knjigu Relje Novakovića "Gde se nalazila Srbija od 7. do 12. veka" ?

http://www.rastko.rs/istorija/rnovakovic/rnovakovic-srbija.html Ovo je link koji sadrži samo zaključak koji je u stvari rezime same knjige.

http://www.scribd.com/doc/15953178/Relja-Novakovi-Gde-se-nalazila-Srbija-od-VII-do-XII-veka-1981 Link za celu knjigu..

To je delo koje se uglavnom bavi ovom temom. Pisana je isključivo na osnovu izvora koje autor podvrgava krajnje opreznoj analizi koja je ponekad i previše suzdržana. Malo je istorijskih knjiga u kojima se toliko oprezno donose zaključci kao u ovoj.
 
Poslednja izmena:
@C.R.
Ok je to za Tvrtka I... ja sam mislio na njegove prethodnike...

U jednom srpskom pravoslavnom zapisu se navodi da se poslije pobjede nad bezbožnim i poganim babunima (riječ je o kaznenoj ekspediciji protiv Stjepana II Kotromanića) mladi kralj Dušan "vratio u srpsku zemlju". Što implicira da prilikom tog pohoda u Bosnu nije bio u "srpskoj zemlji".

Koja je onda zvanična titula kralja Tvrtka 1390.-1391.?

Ista ona koja i ranije - "Stefan Tvrtko, po milosti gospoda Boga kralj Srbljem, Bosni, Primorju, Humsci zemlji, Donjim krajem, Zapadnim stranam, Usori, Soli i Podrinju i k tomu"
 
Znamenita Ortelijusova mapa iz 1595.

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c6/Abraham_Ortelius_Map_of_Europe.jpg

375px-Abraham_Ortelius_Map_of_Europe.jpg


Navedene su, ravnopravno, i Servia i Rascia.

Rascia severno od Dunava, kao što je i logično. Državna supstanca (tj. ono što je ostalo od nje) srpske države (Raške) je u 16. veku preseljena u Ugarsku i tamo je neko vreme istrajavala.

Izgleda mi prilično očigledno da se pojam "Raška" pojavljuje strogo kao naziv države, dok "Srbija" može biti i više geografski naziv, u smislu prostora na kojem žive Srbi. Očigledno je takođe da se ti pojmovi prepliću na načine koje nije moguće u potpunosti odrediti. Podsetio bih da takva preplitanja postoje i danas i to u tako prominentnim primerima kao što je Engleska/Britanija, SAD/Amerika, Izraelac/Jevrejin i svakako još mnogi drugi.

Zanimljivo je da Rašanin/Srbin u alternaciji koristi Konstantin Mihailović u svojoj "Turskoj hronici" koja datira oko 1500. godine. Čak na jednom mestu naglašava: Rašani, a to su Srbi... itd. To je zanimljivo, uz sve moguće rezerve prema prevodu i činjenici da se Mihailović može višestruko tumačiti.

Sa tim u vezi, smatram najzanimljivijim da su i Miahilović u 15. veku i usvojena srpska istoriografija kasnijeg doba "odabrali" da državnu i ako hoćete nacionalnu vertikalu Srba i Srbije izvlače iz nemanjićke raške države, a ne iz neke druge od srpskih država toga ili starijeg vremena. Ako se malo razmisli, to je fascinantno, i govori u prilog tome da je već u 15. veku postojao nukleus iz kojeg se razvila srpska državna ideologija. Naglašavam da je Mihailovićev spis u narednih nekoliko vekova bio zagubljen, što znači da nije uticao ni na koji način na docnija predanja i izvore.

Velika je sramota da je "Turska hronika" toliko zanemarena i to loše govori o nama. P o mome mišljenju zanemarena je jer originalni rukopis nije bio na srpskom pa ga ne smatramo delom svoje nacionalne zaostavštine.
 

Prilozi

  • 200px-Ortelius_-_Maris_Pacifici_1589.jpg
    200px-Ortelius_-_Maris_Pacifici_1589.jpg
    12,6 KB · Pregleda: 8
Poslednja izmena:
U jednom srpskom pravoslavnom zapisu se navodi da se poslije pobjede nad bezbožnim i poganim babunima (riječ je o kaznenoj ekspediciji protiv Stjepana II Kotromanića) mladi kralj Dušan "vratio u srpsku zemlju". Što implicira da prilikom tog pohoda u Bosnu nije bio u "srpskoj zemlji".



Ista ona koja i ranije - "Stefan Tvrtko, po milosti gospoda Boga kralj Srbljem, Bosni, Primorju, Humsci zemlji, Donjim krajem, Zapadnim stranam, Usori, Soli i Podrinju i k tomu"


Ово није чудно, тачно се зна који је простор српске земеље, или боље речено српске територије, јер је то адекватан термин. Тадашња српска територија била је једна од територија (поред приморске територије, хумске територије, подунавске територије) и била је источно од дрине. Ово наравно не треба мешати са данашњим термином "српске земље" који означава територије на којима живе национални Срби или територије чији становници по етнологији припадају српском етничком корпусу етничким Србима.
 
Ово није чудно, тачно се зна који је простор српске земеље, или боље речено српске територије, јер је то адекватан термин. Тадашња српска територија била је једна од територија (поред приморске територије, хумске територије, подунавске територије) и била је источно од дрине. Ово наравно не треба мешати са данашњим термином "српске земље" који означава територије на којима живе национални Срби или територије чији становници по етнологији припадају српском етничком корпусу етничким Србима.

Moraš imati na umu da Kazinove objave, kao i Dukljaninove, često su samo zamaskirana dnevna politika. Kada treba dokazati da nešto nema veze sa Srbima ili nije srpskog porekla, ili na primer da u Crnoj Gori nema Srba, zanemari se hiljade dokumenata i artefakata koji tome govore u prilog, a na nekoj margini se pronađe jedna polurečenica, i onda se to koristi kao krunski dokaz.
 
Moraš imati na umu da Kazinove objave, kao i Dukljaninove, često su samo zamaskirana dnevna politika. Kada treba dokazati da nešto nema veze sa Srbima ili nije srpskog porekla, ili na primer da u Crnoj Gori nema Srba, zanemari se hiljade dokumenata i artefakata koji tome govore u prilog, a na nekoj margini se pronađe jedna polurečenica, i onda se to koristi kao krunski dokaz.

Слажем се за Дукљанина, а и Формица се тако понаша, међутим за Казина се не бих сложио.
 
надам се да ми Бајо неће замерити што његов пост преносим и на ову тему:

Имај да уму да се Душан у својим грчим повељама титулише као цар "Србије и Романије". Пошто то има јасно дефинисано значење, а "Србље" нам је ипак донекле нејасно, ако би за значење тог појма прихватили оно које има у грчкој варијатни, онда би Србље ипак означавало територију, тј Србију. У ствари можда не чак ни фиксну територију, него перципирани регнум, исти онај због којег имамо "regnum Seruilie, quod est Bosgna", и барског надбискупа као "Primas Serviae", Surbiu/Transmontanu у ЛПД, и "рашког цара" у босанским изворима. Или краља Дабишу који 1392 у повељи Дурбовнику помиње господу српску, рашку и босанску.

AmlLp.jpg
 
Sa tim u vezi, smatram najzanimljivijim da su i Miahilović u 15. veku i usvojena srpska istoriografija kasnijeg doba "odabrali" da državnu i ako hoćete nacionalnu vertikalu Srba i Srbije izvlače iz nemanjićke raške države, a ne iz neke druge od srpskih država toga ili starijeg vremena. Ako se malo razmisli, to je fascinantno, i govori u prilog tome da je već u 15. veku postojao nukleus iz kojeg se razvila srpska državna ideologija. Naglašavam da je Mihailovićev spis u narednih nekoliko vekova bio zagubljen, što znači da nije uticao ni na koji način na docnija predanja i izvore.

Velika je sramota da je "Turska hronika" toliko zanemarena i to loše govori o nama. P o mome mišljenju zanemarena je jer originalni rukopis nije bio na srpskom pa ga ne smatramo delom svoje nacionalne zaostavštine.

Nemamo istoričare koji vladaju stranim jezicima, pa ni starim srpskim jezikom. Primera radi, nijedan naš istoričar nije obradio putopis Benedikta Kuripešiča iz 1530. koji je na (staro)nemačkom nego se još uvek od Matkovića uzimaju fragmenti koje je on preveo pre sto i kusur godina na jezik zagrebačke škole. Na prste možeš izbrojati one koji vladaju srpskom redakcijom crkvenoslovenskog i jezikom srpskih povelja.
 
Moraš imati na umu da Kazinove objave, kao i Dukljaninove, često su samo zamaskirana dnevna politika. Kada treba dokazati da nešto nema veze sa Srbima ili nije srpskog porekla, ili na primer da u Crnoj Gori nema Srba, zanemari se hiljade dokumenata i artefakata koji tome govore u prilog, a na nekoj margini se pronađe jedna polurečenica, i onda se to koristi kao krunski dokaz.

Podvlačim rečeno.
 
Ja sam primetio jednu stvar mnogo ranije, pojam raska i raski u titulari srpskih vladara javlja se u jednom odredjenom kratkom periodu ( Radoslav-Vladislav-Uros I ) i skoro iskljucivo u korespodenciji sa Dubrovnikom, po meni to je odraz upotrebe dubrovacke terminologije od strane tadasnjij srpskih pisara ili sta vise i pisanje samih tih povelja od strane dubrovackih pisara. Prvi ovakav slucaj je povelja kralja Radoslava iz 1234. napisana upravo u Dubrovniku gde se on sklonio nakon pada sa prestola, moja pretpostavka je da je ovu povelju pisao dubrovacki srpski pisar koji je koristio dubrovacke termine tj. naziv Raska za Srbiju. Nakon toga po ugledu na ovu povelju termin pocinje da se upotrebljava i kod narednih vladara. Naime i prva sledeca povelja, kralja Vladislava, datirana je u Dubrovniku, i ne bi me cudilo da ju je pisao isti pisar, to bi moglo da pokaze grafolosko i jezicko uporedjivanje povelja.
Збиља, у титулатури се рашко име било јавило почетком XIII столећа те је убрзо потом нестало. У чланку Јованке Калић прочитах како се
"у приморским градовима знало за назив Раша у другој половини XII века", твоје претпоставка о Дубровнику би могла бити у складу с тим.
Је ли Радослављева повеља од 1234. године заиста најстарији посведочени пример навођења Рашке у титули?
Објавићу ту повељу овде, би ли неко знао превести Радослављев грчки потпис с краја исте?

- 4. 2. 1234. - Краљ Стефан Радослав, повеља о пријатељству и трговини ако се опет поврати на престо:

Стефань вь Христа Бога вѣрны краль всѣхь рашькихь земль и тревѹниискиихь

Препис:
9bms.jpg


szuv.jpg


Fr. Miklosich: Monumenta Serbica, Viennae 1858, 19-20
Изворник:
 
Poslednja izmena:
Објавићу ту повељу овде, би ли неко знао превести Радослављев грчки потпис који с краја исте?

Познато је да се Радослав потписивао као Дука јер је био ожењен Аном Дука ћерком Теодора Дуке. Потпис је вероватно Стефан краљ (рекс) Дука.
 
Poslednja izmena:

Back
Top