sanja*
Drevna Kornjača
- Poruka
- 8.704
Bio jednom jedan kralj pa imao razmaženu, tvrdoglavu i sujetnu ćerku koja je godinama odbijala prosce.
- Kuku, kćeri, pa znaš li ti šta za reputaciju neke obične devojke znači da ostane usedelica, a kamo li za princezu! - jadikovali su i on i žena mu.
- Kako vas nije sramota da tako gnjavite! - prezrivo je frknula princeza. - Sve mi nabacujete neke bezmozgoviće, prebrojavate im zlatnike u trezorima i premeravate kilometre teritorije, ali ta primitivna želja za materijalnim je tako passe...
- Ne mora da bude princ, evo, udaj se za pesnika, za sveštenika, za filozofa, samo da prestanu da te ogovaraju po dvorskoj kujni!
- Pfu! Dalje od mene s tim paćenicima! Alergična sam i na patetiku i na palamuđenja. Pa u kom vi veku mislite da živimo? Duša, damar, trte-mrte, transcedencija, paz' da ne bih! Sad je u modi inteligencija, a ne baktanje tim primitivnim konceptima koje su iracionalni ljudi razvili kako bi nadomestili vlastito nepoimanje sveta oko sebe. Čujte i počujte: ako se udam, udaću se za oličenje razuma i intelekta! Nađite mi nekog ko je uspeo da prevaziđe robovanje osećajima i proseravanje o intuiciji!
I... šta će jadni kraljevsko-bračni par nego da udovolji razmaženom ocvetalom derištu dok im je još ostalo nešto neizjedene kraljevske džigerice.
Dadoše oglas što u novinama, što po portalima za bračno posredovanje i posedovanje, što na infostud jer, to se valjda zna, brak s princezom nije samo životna greška, nego i doživotno zanimanje.
Ne prođe dan, a pred lučnom dvorskom kapijom se napravi pozamašni red visokoracionalnih prosaca.
Mlekar, pekar, apotekar, kolar, stolar, skrušeno su iz daljine gledali kako matematičara, psihologa bihejvioristu, ekonomistu i ostale koji su pretendovali na presto racionalnosti jednog po jednog propuštaju unutra.
Princeza, naravno, ništa nije želela da prepusti slučaju, pa je oformila čitav tim stručnjaka za procenjivanje racionalnosti.
Konkurente pretendente je zapljusnula kiša silogizama, jednačina s više nepoznatih, integrala, kodova, i ostalih stvari koje prost svet naziva španskim selima. Takmičenje je trajalo ceo dan, ljivo. Zahtevala je perfekciju.
Raspustiše sve kućama, i razočarano počeše da se pripremaju za večeru. Napolju je počinjalo nevreme.
Taman u periodu između četvrte supe od račića i na lotosovom ulju proprženih cvetova karfiola, začu se zvono na vratima. Batler otvori. Pokisao do gole kože, tamo je stajao visok, mršav i pomalo pogrbljen čovek.
- Magnus Želimirus, doktor Racionalogije.- predstavio se. - Uhvatio me je pljusak pa sam izračunao da je ovo najbliže mesto na kojem bih mogao da izmolim prenoćište i dobijem nešto suve odeće.
Princeza mu priđe i proračunato se nasmeja.
- Vaša titula je izazvala lučenje endorfina u mom mozgu. - rekla je.
- Činjenice kojima raspolažem ukazuju na vaš visok socijalni i nepostojeć maritalni status, stoga ću kontrahovati neophodan set mišića kako bih Vašim neuronima poslao signal koji ćete, zbog učenja prema modelu, dekodirati kao pristojan naklon.
Kralj i kraljica ciknuše od sreće, i suze radosnice navreše im na oči. Pljesnuše rukama i narediše da se nenadanom gostu donese suva odeća.
- E vala, krajnje je vreme bilo! - reče kralj. - Već sam se plašio najgoreg.
- Hvala Bogu da je gotovo! - odahnu kraljica.
- Nije gotovo. - frknula je princeza prezrivo. - Postoji još jedan, test, ultimativni test racionalnosti i otpornosti na zamke urođenih neracionalnih poriva. Magnus će večeras spavati na krevetu ispod čijeg ćemo čaršafa staviti zrno graška.
Kralj i kraljica su je bledo gledali.
- Ništa ne znate. Ako je zaista lišen osećajnog, neće osetiti zrno. Ludo! Hej, Ludo! Dođi, imam zadatak za tebe.
Nakon pet minuta, došljak je kraljevskom porodicom obedovao u glavnoj trpezariji, a Dvorska Luda se ušunjao u sobu u kojoj će ovaj posle spavati, i ispod čaršafa sakrio zrno graška. Taman je krenuo da izađe, ali ona mu - budući da je, je li, bio to što je bio - na pamet pade sasvim luda ideja. Izvadi ono zrno graška ispod čaršafa i proguta ga, a zatim iz džepa izvadi krupan plod divljeg kestena u bodljikavoj čauri, i namesti ga tamo gde je do sada stajlo zrno. Tik ispod čaršafa.
Nakon dve porcije pohovanih pilećih krilaca i sedam princes krofni, Magnus Želimirus ode na spavanje. Skinuo se, legao u krevet, a zatim je osetio kako ga nešto debelo žulja. U svesti, to jest. Svest mu je žuljala ideja da neće princeza tek tako lako da poveruje da je on antropomorfna personifijkacija racionalnosti. Sigurno je osmislila neku tajnu proveru.
Zbog toga je ustao, iz ranca izvadio ajfon s aplikacijom koju je lično programirao i koja je precizno dešifrovala postojeću realnost i dešavanja u njoj na osnovu veoma komplikovanih matematičkih formula.
Ukucao je parametre koji je trebalo da pokažu koja je vrsta testova uobičajena u ovakvim situacijama.
"Zrno graška ispod sto dušeka", bio je odgovor.
Hm, dobro, sto dušeka nema. Ali grašak?
Ponovo je nekoliko minuta ukucavao mnogobrojne parametre, i aplikacija mu izbaci odgovor: NE. U OVOJ SOBI NEMA GRAŠKA.
Huh, dobro je.
Magnus Želimirus odloži spravu nazad u ruksak, a zatim se izvali na krevet, taman preko kestena koji je bio tik ispod čaršafa, i zaspi dubokim, spokojnim snom.
Sutradan za doručkom, princeza ga upita kako je spavao.
- Ko top! Stvarno je bilo veoma udobno! - rekao je.
- Ah, divno! Znači, niste osetili ništa čudno?
- Osetio? Ma dajte... naša čula su varljiva. Imam, vidite, ovu aplikaciju... - i tu stade da objašnjava naširoko principe funkcionisanja svog izuma.
- I, vidite, onda je aplikacija nedvosmisleno utvrdila da u sobi nije bilo nikakvog graška.
Princeza je bila zbunjena. Pokretom kažiprsta pozvala je Ludu.
- Ludo! Jesi li ti sinoć poslušao moje naređenje?
Luda se iscerio od uva do uva.
- Ali princezo, pa znate koji je opis mog radnog mesta...
- Jesi li ili nisi ostavio grašak ispod kreveta?
- Grašak? Ne. Nije bilo nikakvog graška. - umro je od smeha Luda.
Princeza se s divljenjem okrenula Magnusu Želimirusu, a zatim se s visoka obratila svojim roditeljima:
- Razumete li sada u čemu je superiornost razuma nad osećajnim? Ovo je čovek koji me zaslužuje.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Elem, treba najpre pogoditi šta je tema, a pogodak će zavisiti od toga jeste li suvi racionalista ili ne
- Kuku, kćeri, pa znaš li ti šta za reputaciju neke obične devojke znači da ostane usedelica, a kamo li za princezu! - jadikovali su i on i žena mu.
- Kako vas nije sramota da tako gnjavite! - prezrivo je frknula princeza. - Sve mi nabacujete neke bezmozgoviće, prebrojavate im zlatnike u trezorima i premeravate kilometre teritorije, ali ta primitivna želja za materijalnim je tako passe...
- Ne mora da bude princ, evo, udaj se za pesnika, za sveštenika, za filozofa, samo da prestanu da te ogovaraju po dvorskoj kujni!
- Pfu! Dalje od mene s tim paćenicima! Alergična sam i na patetiku i na palamuđenja. Pa u kom vi veku mislite da živimo? Duša, damar, trte-mrte, transcedencija, paz' da ne bih! Sad je u modi inteligencija, a ne baktanje tim primitivnim konceptima koje su iracionalni ljudi razvili kako bi nadomestili vlastito nepoimanje sveta oko sebe. Čujte i počujte: ako se udam, udaću se za oličenje razuma i intelekta! Nađite mi nekog ko je uspeo da prevaziđe robovanje osećajima i proseravanje o intuiciji!
I... šta će jadni kraljevsko-bračni par nego da udovolji razmaženom ocvetalom derištu dok im je još ostalo nešto neizjedene kraljevske džigerice.
Dadoše oglas što u novinama, što po portalima za bračno posredovanje i posedovanje, što na infostud jer, to se valjda zna, brak s princezom nije samo životna greška, nego i doživotno zanimanje.
Ne prođe dan, a pred lučnom dvorskom kapijom se napravi pozamašni red visokoracionalnih prosaca.
Mlekar, pekar, apotekar, kolar, stolar, skrušeno su iz daljine gledali kako matematičara, psihologa bihejvioristu, ekonomistu i ostale koji su pretendovali na presto racionalnosti jednog po jednog propuštaju unutra.
Princeza, naravno, ništa nije želela da prepusti slučaju, pa je oformila čitav tim stručnjaka za procenjivanje racionalnosti.
Konkurente pretendente je zapljusnula kiša silogizama, jednačina s više nepoznatih, integrala, kodova, i ostalih stvari koje prost svet naziva španskim selima. Takmičenje je trajalo ceo dan, ljivo. Zahtevala je perfekciju.
Raspustiše sve kućama, i razočarano počeše da se pripremaju za večeru. Napolju je počinjalo nevreme.
Taman u periodu između četvrte supe od račića i na lotosovom ulju proprženih cvetova karfiola, začu se zvono na vratima. Batler otvori. Pokisao do gole kože, tamo je stajao visok, mršav i pomalo pogrbljen čovek.
- Magnus Želimirus, doktor Racionalogije.- predstavio se. - Uhvatio me je pljusak pa sam izračunao da je ovo najbliže mesto na kojem bih mogao da izmolim prenoćište i dobijem nešto suve odeće.
Princeza mu priđe i proračunato se nasmeja.
- Vaša titula je izazvala lučenje endorfina u mom mozgu. - rekla je.
- Činjenice kojima raspolažem ukazuju na vaš visok socijalni i nepostojeć maritalni status, stoga ću kontrahovati neophodan set mišića kako bih Vašim neuronima poslao signal koji ćete, zbog učenja prema modelu, dekodirati kao pristojan naklon.
Kralj i kraljica ciknuše od sreće, i suze radosnice navreše im na oči. Pljesnuše rukama i narediše da se nenadanom gostu donese suva odeća.
- E vala, krajnje je vreme bilo! - reče kralj. - Već sam se plašio najgoreg.
- Hvala Bogu da je gotovo! - odahnu kraljica.
- Nije gotovo. - frknula je princeza prezrivo. - Postoji još jedan, test, ultimativni test racionalnosti i otpornosti na zamke urođenih neracionalnih poriva. Magnus će večeras spavati na krevetu ispod čijeg ćemo čaršafa staviti zrno graška.
Kralj i kraljica su je bledo gledali.
- Ništa ne znate. Ako je zaista lišen osećajnog, neće osetiti zrno. Ludo! Hej, Ludo! Dođi, imam zadatak za tebe.
Nakon pet minuta, došljak je kraljevskom porodicom obedovao u glavnoj trpezariji, a Dvorska Luda se ušunjao u sobu u kojoj će ovaj posle spavati, i ispod čaršafa sakrio zrno graška. Taman je krenuo da izađe, ali ona mu - budući da je, je li, bio to što je bio - na pamet pade sasvim luda ideja. Izvadi ono zrno graška ispod čaršafa i proguta ga, a zatim iz džepa izvadi krupan plod divljeg kestena u bodljikavoj čauri, i namesti ga tamo gde je do sada stajlo zrno. Tik ispod čaršafa.
Nakon dve porcije pohovanih pilećih krilaca i sedam princes krofni, Magnus Želimirus ode na spavanje. Skinuo se, legao u krevet, a zatim je osetio kako ga nešto debelo žulja. U svesti, to jest. Svest mu je žuljala ideja da neće princeza tek tako lako da poveruje da je on antropomorfna personifijkacija racionalnosti. Sigurno je osmislila neku tajnu proveru.
Zbog toga je ustao, iz ranca izvadio ajfon s aplikacijom koju je lično programirao i koja je precizno dešifrovala postojeću realnost i dešavanja u njoj na osnovu veoma komplikovanih matematičkih formula.
Ukucao je parametre koji je trebalo da pokažu koja je vrsta testova uobičajena u ovakvim situacijama.
"Zrno graška ispod sto dušeka", bio je odgovor.
Hm, dobro, sto dušeka nema. Ali grašak?
Ponovo je nekoliko minuta ukucavao mnogobrojne parametre, i aplikacija mu izbaci odgovor: NE. U OVOJ SOBI NEMA GRAŠKA.
Huh, dobro je.
Magnus Želimirus odloži spravu nazad u ruksak, a zatim se izvali na krevet, taman preko kestena koji je bio tik ispod čaršafa, i zaspi dubokim, spokojnim snom.
Sutradan za doručkom, princeza ga upita kako je spavao.
- Ko top! Stvarno je bilo veoma udobno! - rekao je.
- Ah, divno! Znači, niste osetili ništa čudno?
- Osetio? Ma dajte... naša čula su varljiva. Imam, vidite, ovu aplikaciju... - i tu stade da objašnjava naširoko principe funkcionisanja svog izuma.
- I, vidite, onda je aplikacija nedvosmisleno utvrdila da u sobi nije bilo nikakvog graška.
Princeza je bila zbunjena. Pokretom kažiprsta pozvala je Ludu.
- Ludo! Jesi li ti sinoć poslušao moje naređenje?
Luda se iscerio od uva do uva.
- Ali princezo, pa znate koji je opis mog radnog mesta...
- Jesi li ili nisi ostavio grašak ispod kreveta?
- Grašak? Ne. Nije bilo nikakvog graška. - umro je od smeha Luda.
Princeza se s divljenjem okrenula Magnusu Želimirusu, a zatim se s visoka obratila svojim roditeljima:
- Razumete li sada u čemu je superiornost razuma nad osećajnim? Ovo je čovek koji me zaslužuje.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Elem, treba najpre pogoditi šta je tema, a pogodak će zavisiti od toga jeste li suvi racionalista ili ne
)
