Пуче Босна на четир половине!

Alekasandar3

Buduća legenda
Poruka
35.716
Nova podela BiH?
27. januar 2009. | 08:55 | Izvor: B92
Banjaluka -- Lideri SNSD-a, SDA i HDZ-a Milorad Dodik, Sulejman Tihić i Dragan Čović postigli su dogovor o osnovnim načelima funkcionisanja BiH.

Milorad Dodik (FoNet, arhiv)

Tvorci famoznog Prudskog sporazuma, lideri Stranke demokratske akcije, Saveza nezavisnih socijaldemokrata i Hrvatske demokratske zajednice potpisali su u Banjaluci zajedničku izjavu o Ustavu Bosne i Hercegovine. U tom dokumentu se navodi da je BiH decentralizovana država sa četiri, umesto dosadašnje tri, teritorijalne jedinice.

Oni su najavili i da će o detaljima ustavnih promena biti reči na narednom sastanku, krajem februara u Mostaru.

U izjavama aktera banjalučkog sastanka nije, međutim, razjašnjen karakter tih jedinica, pa je samo dva-tri sata kasnije izjava dobila sasvim različita tumačenja.

Lider SDA Sulejman Tihić našao se u poziciji da se brani od optužbi kako je pristao na treći entitet.

"Prema mom mišljenju, ove regije će biti pravljene prema određenim geografskim, istorijskim, ekonomskim principima, koji neće uvažavati entitetske linije”, kazao je Tihić.

Nakon što je lider SNSD-a Milorad Dodik za banjalučke medije jasno poručio kako teritorijalno ustrojstvo Republike Srpske ne dolazi u pitanje, otvoren je žestok politički obračun među liderima dve najjače stranke sa bošnjačkim predznakom.

Predsednik Stranke za Bosnu i Hercegovinu Haris Silajdžić optužio je Tihića za podelu zemlje.

“Dakle, Republika Srpska ostaje nesporna. Prema tome, entiteti ili regije se odnose na Federaciju. To znači da ćemo imati entitet sa hrvatskom većinom, da će posavina ostati u RS i da ćemo imati distrikt Sarajevo i Bošnjake sabijene u tuzlanskom, zeničkom i bihaćkom getou, enklavi ili kako hoćete”, kaže Silajdžić.


I Dodik se suočava s optužbama. Srpska demokratska stranka i novoformirana Demokratska stranka bivšeg entitetskog predsednika Dragana Čavića imaju jedinstven stav da je ovim činom Dodik praktično derogirao Dejtonski sporazum, koji je garant postojanja Republike Srpske.

“Ovakvo otvoreno pristajanje lidera SNSD-a na napuštanje Dejtonskog mirovnog sporazuma zaista liči na izdaju i prevaru građana RS”, smatra predsjednik SDS-a Mladen Bosić.

U oštru raspravu umešao se i predsednik Socijaldemokratske partije Zlatko Lagumdžija, tvrdeći da je i ova izjava još jedna farsa, čiji je cilj odvraćanje pažnje javnosti od brojnih problema s kojima se suočavaju građani Bosne i Hercegovine.

Dok su ranije izjave i dogovori tri lidera bezrezervno i trenutno podržavani iz kancelarije visokog predstavnika, OHR je juče ostao bez komentara. Njegovi portparoli su pojasnili da će se oglasiti tek nakon što prouče sadržaj izjave iz Banjaluke.
 
Nije se culo kako je puklo ?!?!
nuclear-explosion.jpg

A ako cemo pravo i ako naslov glasi "Пуче Босна на четир половине!" u tom slucaju se pravi greska i to matematicka. z:(

Jedna polovina je jedna polovina necega = 0,5
Jedna cetvrtina je cetvrti dio necega = 0,25
 
A ako cemo pravo i ako naslov glasi "Пуче Босна на четир половине!" u tom slucaju se pravi greska i to matematicka. z:(

Jedna polovina je jedna polovina necega = 0,5
Jedna cetvrtina je cetvrti dio necega = 0,25
...Osim ako neko nije posećivao časove Srpskog jezika gde su se objašnjavale jezičke figure "Puče koplje na tri polovine" il slično:)
A matematika nemere UBOSNU
 
Jedna polovina je jedna polovina necega = 0,5
Jedna cetvrtina je cetvrti dio necega = 0,25

Kod racunanja Bosne funkcija oblika Pm(x)/Qn(x) (gde je P polinom stepena m, a Q polinom stepena n), za slucaj da je m>=n kao sto je ovde, prvo treba da se polinomski "podeli" Pm(x) sa Qn(x) i time se dobije jednakost

x^3/(1-x^2) = -x + x/(1-x^2),

sto se lako resava kao integral(-x) + integral(x/(1-x^2)).

(za integral(x/(1-x^2)) uvedi smenu t=1-x^2 i to je to).


Ali, ako si vec uradio tako, onda ti za racunanje integrala K takodje ne treba parcijalna, vec smena t=(1-x^2). Onda ti treba parcijalna, mada se integral(ln(x)) uglavnom smatra za "tablicni".

Kod du ti fali jedan minus ispred 2, tako da si ti u stvari dobio jednakost 0=0, a ne 2J = 0, a uzrok je sto si 2x za redom uradio "istu" parcijalnu, odnosno onu koja te stavlja u poziciju 0=0.z:plez::sanke:
 
* „Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске“ ( члан 1, став 3 Устава Босне и Херцеговине).
* „Територија Републике је јединствена, недјељива и неотуђива“ ( Амандман XLV на став 1. Члана 2. Устава Републике Српске).


Дакле, цитиране одредбе устава Републике Српске и БиХ су више него јасне. Уз одредбе које се тичу надлежности БиХ ( члан 3. Устава БиХ) и уз оне одредбе које регулишу надлежности Републике Српске ( релевантне одредбе Устава Републике Српске и члан 3. Устава БиХ), потпуно је очито да је Босна и Херцеговина и практично и формално лабава конфедерација два државотворна ентитета. И заиста, како то поменути члан Устава БиХ „Надлежности и односи између установа БиХ и ентитета“ таксативно наводи, БиХ има, словом и бројем, тачно десет (10) надлежности.

Све остале надлежности у рукама су ентитета. Република Српска и ФБиХ својим уставима, законима и другим правним актима дефинишу своју политичко- организациону структуру, а БиХ, као савез државотворних ентитета, нема било каквих ингеренција да преко својих органа и институција намеће тим ентитетима било шта ван својих десет уставних овлашћења, а посебно нема право да задире у унутрашњу организацију РС и ФБиХ. Дакле, нормативни оквир односа у БиХ савршено је јасан.

Какогод, силовањем права страни шерифи два пута су флагрантно повриједили не само уставе РС и БиХ, него и саму суштину односа на овом простору, која је базирана на дејтонском компромису. Прво је скандалозном арбитражном одлуком Брчко изузето из уставног оквира Републике Српске, а потом су и Поточари, односно тзв. меморијални центар такође неуставно отети Српској. На бахато понашање страних моћника људи у Републици Српској одавно смо навикли, а и домаћи политичари нас од 1998. године навикавају на поданички однос према тим моћницима, делегирајући једну по једну надлежност Српске на ниво БиХ.

Крајем 2006. године водеће политичке странке, свака из својих разлога, рекле су „НЕ“ даљем развлашћењу Републике Српске. Од тога, наравно, није било ништа. Владајући СНСД на један перфидан начин наставио је деструкцију РС, што њеном тајкунизацијом, што тихим преносом надлежности који медији у Српској, сви одреда финансирани од стране лакташког финансијског лобија, нису смјели да потенцирају ( пренос надлежности у области образовања, пролонгирано али јасно дезавуисање позиције полиције РС, као и сет закона у области пољопривреде и спорта, који су и ове области, Уставом БиХ предвиђене јасно као надлежности ентитета, знатним дјелом ставили под ингеренцију органа БиХ).

Почетком новембра мјесеца лидери СНСД-а, СДА и ХДЗ-а у Пруду су одлучили да правно верификују досадашње преносе надлежности, али и да начине један кључни корак ка потпуном мјењању саме суштине БиХ. Тај кључни корак представља дио садржаја договорених уставних реформи, а који се тиче „територијалне организације“ и „средњег нивоа власти“. Као што је већ речено, територијална организација БиХ врло је једноставна, и чине је два ентитета. Својим уставима и законима ентитети дефинишу своју територијалну организацију, која је у Српској релативно једноставна ( Устав РС предвиђа само републичке и локалне органе власти), док у ФБиХ постоје три нивоа власти- централни органи ФБиХ, кантонални и општински органи. И то је то што се тиче територијалне организације.

Свака реформа Устава БиХ која подразумијева и промјену оваквог стања, односно промјену територијалног организовања, не значи у ствари реформу, него радикалну промјену самог Устава и читаве уставне композиције БиХ. Да је ријеч управо о таквој намјери доказује сама синтагма „средњи ниво власти“. Који је то средњи ниво власти у БиХ? Уколико се консултује Устав БиХ, сасвим је јасно да тог фамозног средњег нивоа власти у БиХ нема, нити може да буде, јер Устав БиХ познаје само органе и институције БиХ, те одређује да све оне послове које не обављају ти органи и институције ( да се понови, само десет таквих надлежности има БиХ) обављају органи и институције ентитета. У Српској имамо два нивоа власти, док у Федерацији постоје три нивоа власти. Према томе, с обзиром на своје уставно уређење, само ФБиХ познаје категорију средњег нивоа власти и, сходно томе, апсолутно нема мјеста реформи Устава БиХ која подразумијева било какав „средњи ниво власти“.

Међутим, устави су једно, а политички интереси нешто сасвим друго. Свима у Српској је јасно какви су политички интереси муслимана и већине Хрвата у БиХ. Њихови интереси преклапају се у једној тежњи- нестанку Републике Српске. Е сад, да ли Српску уништити одједном, или постепено, ту се они разилазе, али само дакле око метода- циљ је свима исти. Мени лично њихов интерес је сасвим разумљив. Оно што ми није до краја разумљиво јесте позиција српских политичара- какве су перспективе њиховог владања и богаћења у унитарној Босни? Потпуно ми је јасно да српски политичари не дају ни пет пара за бриге и интересе људи у Републици Српској. Једино што ми је давало какву- такву наду била је помисао да ће се политичари из Српске одупријети централизацији БиХ не због интереса народа, већ због свог личног интереса- тешко да ће имати оволико простора за манипулисање људима и преконоћан утицај кад Републике Српске суштински нестане. Или је можда суштина приче у томе да је у Пруду и након Пруда договорено да се колач дијели на равне части свим учесницима ове прљаве работе и онима који исту подржавају. А да оно што је мазнуто прије колача остане непроцесуирано.

Уколико споразум из Пруда буде верификован у Парламентарној скупштини БиХ двотрећинском већином, односно уколико он замјени априлски пакет уставних промјена, БиХ више неће бити конфедерација. И не само то- Српска више неће имати могућности да тражи нити федерализацију БиХ, што је политички мото владајуће партије у РС, а свакако да је федерализација знатно мање од онога што нам је Дејтон дао. Једноставно речено, средњи ниво власти биће ентитети, који ће бити просто координационо тијело између централних органа БиХ и локалних заједница, тј општина и градова. На тај начин, Република Српска ће од државотворне јединице постати обичан биро, који ће служити за оперативно извршење инструкција из Сарајева.

Која год странка из Републике Српске пристане на овај и овакав споразум, фактички ће пристати на суштински нестанак Српске. Једини частан излаз оних који су конструисали овај договор и оних који га подржавају једино може бити референдум грађана Републике Српске о (не)прихватању овако конципираних уставних промјена. У свакој демократској заједници елементарно је право људи да референдумом одлучују о кључним питањима те заједнице. С обзиром на то да се странке из РС, макар и декларативно називају демократскима, те имајући увијек у виду жртве које су поднесене зарад настанка Српске, основно би поштење било да грађани Републике Српске одлуче да ли пристају на њен њен нестанак. Ако они икога уопште и занимају...
 
Nova podela BiH?
27. januar 2009. | 08:55 | Izvor: B92
Banjaluka -- Lideri SNSD-a, SDA i HDZ-a Milorad Dodik, Sulejman Tihić i Dragan Čović postigli su dogovor o osnovnim načelima funkcionisanja BiH.

Milorad Dodik (FoNet, arhiv)

Tvorci famoznog Prudskog sporazuma, lideri Stranke demokratske akcije, Saveza nezavisnih socijaldemokrata i Hrvatske demokratske zajednice potpisali su u Banjaluci zajedničku izjavu o Ustavu Bosne i Hercegovine. U tom dokumentu se navodi da je BiH decentralizovana država sa četiri, umesto dosadašnje tri, teritorijalne jedinice.

Oni su najavili i da će o detaljima ustavnih promena biti reči na narednom sastanku, krajem februara u Mostaru.

U izjavama aktera banjalučkog sastanka nije, međutim, razjašnjen karakter tih jedinica, pa je samo dva-tri sata kasnije izjava dobila sasvim različita tumačenja.

Lider SDA Sulejman Tihić našao se u poziciji da se brani od optužbi kako je pristao na treći entitet.

"Prema mom mišljenju, ove regije će biti pravljene prema određenim geografskim, istorijskim, ekonomskim principima, koji neće uvažavati entitetske linije”, kazao je Tihić.

Nakon što je lider SNSD-a Milorad Dodik za banjalučke medije jasno poručio kako teritorijalno ustrojstvo Republike Srpske ne dolazi u pitanje, otvoren je žestok politički obračun među liderima dve najjače stranke sa bošnjačkim predznakom.

Predsednik Stranke za Bosnu i Hercegovinu Haris Silajdžić optužio je Tihića za podelu zemlje.

“Dakle, Republika Srpska ostaje nesporna. Prema tome, entiteti ili regije se odnose na Federaciju. To znači da ćemo imati entitet sa hrvatskom većinom, da će posavina ostati u RS i da ćemo imati distrikt Sarajevo i Bošnjake sabijene u tuzlanskom, zeničkom i bihaćkom getou, enklavi ili kako hoćete”, kaže Silajdžić.


I Dodik se suočava s optužbama. Srpska demokratska stranka i novoformirana Demokratska stranka bivšeg entitetskog predsednika Dragana Čavića imaju jedinstven stav da je ovim činom Dodik praktično derogirao Dejtonski sporazum, koji je garant postojanja Republike Srpske.

“Ovakvo otvoreno pristajanje lidera SNSD-a na napuštanje Dejtonskog mirovnog sporazuma zaista liči na izdaju i prevaru građana RS”, smatra predsjednik SDS-a Mladen Bosić.

U oštru raspravu umešao se i predsednik Socijaldemokratske partije Zlatko Lagumdžija, tvrdeći da je i ova izjava još jedna farsa, čiji je cilj odvraćanje pažnje javnosti od brojnih problema s kojima se suočavaju građani Bosne i Hercegovine.

Dok su ranije izjave i dogovori tri lidera bezrezervno i trenutno podržavani iz kancelarije visokog predstavnika, OHR je juče ostao bez komentara. Njegovi portparoli su pojasnili da će se oglasiti tek nakon što prouče sadržaj izjave iz Banjaluke.

mozhda u chetri chetvrtinez:dm5:
 
Бањалука – Ако се остваре принципи о промени Устава Босне и Херцеговине, који су прекјуче у Бањалуци потписали председници Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик, Странке демократске акције Сулејман Тихић и Хрватске демократске заједнице БиХ Драган Човић, онда ће она на средњем нивоу власти имати четири територијалне јединице, уместо садашње две: Републике Српске и Федерације БиХ. Осим тога, тачком три заједничке изјаве о Уставу БиХ предвиђено је да све територијалне јединице, као и сада, имају законодавну, извршну и судску власт.

Иако у изјави лидера три водеће странке у БиХ ништа није конкретно наведено о будућим територијалним јединицама средњег нивоа власти, ово питање се нашло у центру интересовања јавности. Помињање четири територијалне јединице средњег нивоа власти у Сарајеву је подигло велики талас политичког незадовољства који се сручио на председника Странке демократске акције Сулејмана Тихића.

На Тихића се најжешће обрушила Странка за БиХ Хариса Силајџића. Странка за БиХ је саопштила да је из изјаве које су потписали Додик, Тихић и Човић јасно „да је договорено успостављање нових ентитета”. У њеном саопштењу је, осим тога, наглашено да им „такав договор више личи на Човићев предлог о успостављању већинског хрватског ентитета и формирању дистрикта Сарајево”. По оцени партије коју предводи бошњачки члан Председништва БиХ, четврти ентитет би „служио само као параван за поделу БиХ по етно-територијалним критеријумима”, што је за ову странку неприхватљиво.

Против прекјучерашњег договора изјаснила се и Социјалдемократска партија БиХ, коју предводи Златко Лагумџија, и Српска демократска странка. СДП БиХ је саопштила да је реч о „још једној превари и заваравању јавности, како би се скренула пажња са истинских проблема грађана БиХ”.

СДС је оценила да је председник Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик отворено пристао на „напуштање Дејтонског споразума”.Српска радикална странка је оценила да је прекјуче у Бањалуци задат „најжешћи ударац Дејтонском споразуму”.

Професор на бањалучком Правном факултету др Петар Кунић за наш лист је рекао да је у заједничкој изјави одређене појмове требало прицизирати.

– Нејасно је шта се подразумева под ’територијалном јединицом’. Да ли је то регион, ентитет или федерална јединица? Такође, мислим да је требало јасно навести да ли се формирање нових територијалних јединица на средњем нивоу власти односи само на Федерацију БиХ или на целу БиХ. По мом мишљењу без потпуно јасно дефинисаних ових питања није се требало упуштати у било какве разговоре о разградњи најзначајнијег дела Дејтонског споразума, а то је Устав БиХ – нагласио је др Кунић.

Он је подсетио да територијално преуређење сваке државе подразумева и прекомпозицију власти у њој.

– Ако се уђе у израду амандмана на Устав БиХ, онда би за нас једино прихватљиво било да се нови ентитети или федералне јединице формирају на територији Федерације БиХ, која сада има десет кантона и сваки од њих има законодавну, извршну и судску власт. Не треба заборавити ни то да многи међународни експерти, па и политичари, указују на неодрживу унутрашњу организацију Федерације БиХ, у којој, без општина, има 11 парламената, исто толико влада и око шест стотина посланика – објаснио је др Кунић.

Према његовим речима, у разговорима о променама Устава БиХ и повећању броја територијалних јединица на средњем нивоу власти треба ући опрезно.

– Ако и дође до формирања још две федералне јединице на територији Федерације БиХ, Република Српска мора водити рачуна о томе како да и у промењеном уставном уређењу задржи садашњи утицај на доношење одлука у заједничким органима БиХ. Значи, морали бисмо се изборити за то да се начин одлучивања у Председништву БиХ, Савету министара и Парламентарној скупштини не мења. А у овим органима ниједна одлука се не може донети ако за њу не гласа одређени број представника српског народа, односно Републике Српске – истакао је професор др Петар Кунић.

На основу првих реакција на прекјучерашњу заједничку изјаву о Уставу БиХ и већ традиционалних подела у овој земљи, наш саговорник није оптимиста да ће договор Милорада Додика, Сулејмана Тихића и Драгана Човића добити подршку у Парламентарној скупштини БиХ.

– Истина, незахвално је давати процене пре него што су обелодањени амандмани на Устав БиХ. Али, с обзиром на то да су поделе у БиХ по свим значајнијим питањима изузетно дубоке и да су овде на сцени пречесто различити интереси, сматрам да су шансе да амандмани које ће, евентуално, предложити СНСД, СДА и ХДЗ БиХ добију двотрећинску већину у Парламентарној скупштини безначајне. Овакав став поткрепљују и оштре критике које бошњачки политичари од прекјуче упућују на рачун Сулејмана Тихића – закључио је др Петар Кунић.

Боро Марић
[објављено: 28/01/2009]
 
Nova podela BiH?
27. januar 2009. | 08:55 | Izvor: B92
Banjaluka -- Lideri SNSD-a, SDA i HDZ-a Milorad Dodik, Sulejman Tihić i Dragan Čović postigli su dogovor o osnovnim načelima funkcionisanja BiH.

Milorad Dodik (FoNet, arhiv)

Tvorci famoznog Prudskog sporazuma, lideri Stranke demokratske akcije, Saveza nezavisnih socijaldemokrata i Hrvatske demokratske zajednice potpisali su u Banjaluci zajedničku izjavu o Ustavu Bosne i Hercegovine. U tom dokumentu se navodi da je BiH decentralizovana država sa četiri, umesto dosadašnje tri, teritorijalne jedinice.

Oni su najavili i da će o detaljima ustavnih promena biti reči na narednom sastanku, krajem februara u Mostaru.

U izjavama aktera banjalučkog sastanka nije, međutim, razjašnjen karakter tih jedinica, pa je samo dva-tri sata kasnije izjava dobila sasvim različita tumačenja.

Lider SDA Sulejman Tihić našao se u poziciji da se brani od optužbi kako je pristao na treći entitet.

"Prema mom mišljenju, ove regije će biti pravljene prema određenim geografskim, istorijskim, ekonomskim principima, koji neće uvažavati entitetske linije”, kazao je Tihić.

Nakon što je lider SNSD-a Milorad Dodik za banjalučke medije jasno poručio kako teritorijalno ustrojstvo Republike Srpske ne dolazi u pitanje, otvoren je žestok politički obračun među liderima dve najjače stranke sa bošnjačkim predznakom.

Predsednik Stranke za Bosnu i Hercegovinu Haris Silajdžić optužio je Tihića za podelu zemlje.

“Dakle, Republika Srpska ostaje nesporna. Prema tome, entiteti ili regije se odnose na Federaciju. To znači da ćemo imati entitet sa hrvatskom većinom, da će posavina ostati u RS i da ćemo imati distrikt Sarajevo i Bošnjake sabijene u tuzlanskom, zeničkom i bihaćkom getou, enklavi ili kako hoćete”, kaže Silajdžić.


I Dodik se suočava s optužbama. Srpska demokratska stranka i novoformirana Demokratska stranka bivšeg entitetskog predsednika Dragana Čavića imaju jedinstven stav da je ovim činom Dodik praktično derogirao Dejtonski sporazum, koji je garant postojanja Republike Srpske.

“Ovakvo otvoreno pristajanje lidera SNSD-a na napuštanje Dejtonskog mirovnog sporazuma zaista liči na izdaju i prevaru građana RS”, smatra predsjednik SDS-a Mladen Bosić.

U oštru raspravu umešao se i predsednik Socijaldemokratske partije Zlatko Lagumdžija, tvrdeći da je i ova izjava još jedna farsa, čiji je cilj odvraćanje pažnje javnosti od brojnih problema s kojima se suočavaju građani Bosne i Hercegovine.

Dok su ranije izjave i dogovori tri lidera bezrezervno i trenutno podržavani iz kancelarije visokog predstavnika, OHR je juče ostao bez komentara. Njegovi portparoli su pojasnili da će se oglasiti tek nakon što prouče sadržaj izjave iz Banjaluke.
А суштина је шта?
 

Back
Top