pozz ljudovi moji dragi.
Ekipo, prodje jos jedna godina kako se tinejdzerski zivot zavrsio. Gde ste sta radite, imate li kakvu decurliju da vam skacu po mozgu, zene da vas jure oklagijom po kuci
Ekipo, prodje jos jedna godina kako se tinejdzerski zivot zavrsio. Gde ste sta radite, imate li kakvu decurliju da vam skacu po mozgu, zene da vas jure oklagijom po kuci
Za mene se tinejdžerski život nije završio... I dalje sam tinejdžer, ponašam se potpuno isto i stremim istim stvarima kao i pre deset godina Kapiram da ću tako gurati još nekih pet, šest godina, koliko se već može, a onda sledi samoubistvo
Nemam ništa od toga, niti ću imati. Deca, porodica, privredjivanje... sama ideja mi je toliko odurna, da ću radije prodavati drogu nego da tako živim
Jbg odraslost mi nije sudjena, najradije bih da uvek imam sedamnaest godina, sve ovo posle je toliko mrtvo i besmisleno da mi se povraća kad samo pomislim na to. Imam 28 i poznajem dosta sadašnjih tinejdžera i mladih ljudi, neverovatna je razlika izmedju njihovog duha i duha mojih vršnjaka koji su se smirili, imaju porodicu, posao... to definitivno nisu oni isti ljudi koje sam nekad poznavao. Čoveka zrelost i obaveze potpuno progutaju, a jednom kad dobiješ decu nisi više ti na prvom mestu, što je samo po sebi smrtna presuda. Zar da mi se život svede na posao, obdaništa, popodnevne dremke uz televizor? Odrastanje i starenje su nešto najgore što se dešava ljudskoj vrsti, jurnjava za novcem, karijerom, uslovima, kreditima, kućama... ne želim to, i zato svesno biram suicid
Što bi rekao Marko Vidojković: Adolescencija je ono što stvarno jesi, a posle te slomi sistem
Isto imam vreme za drustvo, vreme za izlaske, vreme za putovanja.
De si Fifti.
Kod mene sve na broju, i dete i muž i posao. Samo reci šta ti treba.
Je l te dobro slusa muz, ako ne posalji ga na prevaspitavanje
Ih bre pa nije sve tako crno. Razumem da su ljudi razliciti ali svaki period zivota donosi neke svoje obaveze dobre i lose strane. Evo ja imam 26, imam fin posao, verenika, nemam decu. I lepo mi je, malo vise stresno nego kad sam bila tinejdzer ali dobro sve je to podnosljivo. Ja se nikad ne bih vratila u srednjoskolske dane, da moram da sedim u skoli, ucim kojesta, radim domaci, cimam se za ocene, slusam roditelje i zavisim od njihove kinte. Bolje da za to vreme radim, kupujem sebi sta hocu, idem gde ja hocu i donosim sopstvene odluke bez da razmisljam sta ce ko da kaze. I nije mi duh nista slomljeniji nego pre
Jbg ja Novu slavim na gajbi, za kompom... teško je slušati ljude kako se napolju vesele, al šta da se radi
Brt koji si cringe.
Pozdrav raja