Manga Hilux
Stara legenda
- Poruka
- 86.590
Mladi ljudi i stanovnici urbanih područja širom sveta sve češće se obraćaju AI četbotovima /_programima za razgovor zasnovanim na veštačkoj inteligenciji_/ umesto profesionalnim terapeutima. To je naročito izraženo u Kini i SAD. Na kineskim društvenim mrežama korisnici revnosno objavljuju svoje razgovore sa četbotovima u kojima su pokušavali da obuzdaju anksioznost, depresiju, da reše probleme u vezama i slično.
Na popularnoj platformi Xiaohongshu, pretraga izraza „plakanje posle razgovora sa AI“ povezana je sa više od milion objava.
Da je pomoć u oblasti mentalnog zdravlja jedan od vodećih razloga za korišćenje četbotova u svetu, pokazala je i studija koju je nedavno objavio časopis Harvard Business Review. Prethodno istraživanje, sprovedeno od strane kineske društvene platforme Soul i Šangajskog centra za mentalno zdravlje, pokazalo je da je skoro polovina korisnika koristila AI četbot za razgovore povezane sa svojim mentalnim zdravljem.
U Kini trenutno postoji deset odobrenih generativnih AI sistema preko kojih se mogu dobiti i usluge vezane za mentalno zdravlje, a startap kompanije i velike tehnološke korporacije žure da zadovolje rastuću potražnju. Psihoterapija u Kini i dalje je relativno novo područje, uprkos porastu interesovanja za psihološko savetovanje i podršku u poslednje dve decenije, naročito u urbanim sredinama.
_Skoro 80 procenata opštih bolnica u Kini nema psihijatrijska odeljenja_
Termine za terapiju je teško dobiti, skupi su i uglavnom se plaćaju iz sopstvenog džepa. Terapijska sesija u gradu kao što je Peking može da košta između 400 i 800 juana _ odnosno između 48 i 96 evra po satu _ što je preskupo za većinu mladih.
Sektor psihoterapije u zemlji i dalje je prilično neregulisan
_ iako psihijatri moraju da imaju medicinske diplome, ne postoji standardna sertifikacija za terapeute i savetnike, pa broj nekvalifikovanih terapeuta i pseudonaučnika stalno raste.
Sa povećanom potražnjom, aplikacije proširuju svoju ponudu izvan kategorije osnovnih self-help preporuka, integrišući različite funkcije na jednom mestu _uključujući motivacione tekstove, psihološke testove i onlajn retreate.
Većina korisnika u Kini i dalje se, kada je reč o mentalnom zdravlju, oslanja na najpopularnije velike jezičke modele kao što su DeepSeek ili Doubao. Istraživanja navode da korisnici ističu kako im AI četbotovi štede vreme i novac, a pritom su i diskretniji u društvu u kojem još uvek postoji stigma oko mentalnog zdravlja.
Međutim, korišćenje četbotova za podršku mentalnom zdravlju nosi i ozbiljne rizike, što se vidi u nedavnim izveštajima o psihotičnim epizodama povezanim sa upotrebom četbotova, pa čak i o samoubistvima u SAD.
Mnogi četbotovi neadekvatno reaguju na zablude i _samoubilačke ideje_, jer veliki jezički modeli imaju tendenciju da budu nekritični, da potvrđuju i reflektuju emocije korisnika _na šta su nedavno upozorili istraživači sa Univerziteta Stanford.
AI četbotovi se posebno često koriste za samodijagnostikovanje stanja kao što su ADHD ili granični poremećaj ličnosti, a naučnici ističu da njihovi odgovori mogu „brzo oblikovati nečiju sliku o sebi i očekivanja prema drugima _ čak i kada su ti odgovori netačni“.
Američka kompanija OpenAI u avgustu je objavila da je dodala zaštitne postavke vezane za mentalno zdravlje, kako bi ChatGPT bio ograničen u davanju saveta o psihičkim problemima.
Kineski propisi o veštačkoj inteligenciji zahtevaju od svih pružalaca ovakvih modela da spreče njihovu upotrebu na način koji bi mogao da „ugrozi fizičko ili mentalno zdravlje drugih“, ali problem i dalje ostaje što ne postoje jasna pravila koja regulišu AI četbotove u pružanju terapijskih usluga.
U SAD sudovi sve češće pozivaju na odgovornost kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom.
Ožalošćeni roditelji svedočili su pred Kongresom u septembru, opisujući kako su AI četbotovi podsticali njihovu _decu na samopovređivanje_. Američka Uprava za hranu i lekove /FDA/ formirala je odbor za regulisanje AI proizvoda povezanih sa mentalnim zdravljem.
Više saveznih država u SAD _među njima Ilinois, Nevada i Juta _ donele su zakone kojima se AI četbotovima ##_ zabranjuje da sugerišu terapiju ili donose kliničke odluke_## .
Ipak, problem ostaje: tim odlukama kompanijama se pre svega zabranjuje da reklamiraju i prodaju četbotove kao terapeute, ali se građanima u praksi ne sprečava da ih koriste u te svrhe.
Nažalost tako je kako je.
Na popularnoj platformi Xiaohongshu, pretraga izraza „plakanje posle razgovora sa AI“ povezana je sa više od milion objava.
Da je pomoć u oblasti mentalnog zdravlja jedan od vodećih razloga za korišćenje četbotova u svetu, pokazala je i studija koju je nedavno objavio časopis Harvard Business Review. Prethodno istraživanje, sprovedeno od strane kineske društvene platforme Soul i Šangajskog centra za mentalno zdravlje, pokazalo je da je skoro polovina korisnika koristila AI četbot za razgovore povezane sa svojim mentalnim zdravljem.
U Kini trenutno postoji deset odobrenih generativnih AI sistema preko kojih se mogu dobiti i usluge vezane za mentalno zdravlje, a startap kompanije i velike tehnološke korporacije žure da zadovolje rastuću potražnju. Psihoterapija u Kini i dalje je relativno novo područje, uprkos porastu interesovanja za psihološko savetovanje i podršku u poslednje dve decenije, naročito u urbanim sredinama.
_Skoro 80 procenata opštih bolnica u Kini nema psihijatrijska odeljenja_
Termine za terapiju je teško dobiti, skupi su i uglavnom se plaćaju iz sopstvenog džepa. Terapijska sesija u gradu kao što je Peking može da košta između 400 i 800 juana _ odnosno između 48 i 96 evra po satu _ što je preskupo za većinu mladih.
Sektor psihoterapije u zemlji i dalje je prilično neregulisan
_ iako psihijatri moraju da imaju medicinske diplome, ne postoji standardna sertifikacija za terapeute i savetnike, pa broj nekvalifikovanih terapeuta i pseudonaučnika stalno raste.
Sa povećanom potražnjom, aplikacije proširuju svoju ponudu izvan kategorije osnovnih self-help preporuka, integrišući različite funkcije na jednom mestu _uključujući motivacione tekstove, psihološke testove i onlajn retreate.
Većina korisnika u Kini i dalje se, kada je reč o mentalnom zdravlju, oslanja na najpopularnije velike jezičke modele kao što su DeepSeek ili Doubao. Istraživanja navode da korisnici ističu kako im AI četbotovi štede vreme i novac, a pritom su i diskretniji u društvu u kojem još uvek postoji stigma oko mentalnog zdravlja.
Međutim, korišćenje četbotova za podršku mentalnom zdravlju nosi i ozbiljne rizike, što se vidi u nedavnim izveštajima o psihotičnim epizodama povezanim sa upotrebom četbotova, pa čak i o samoubistvima u SAD.
Mnogi četbotovi neadekvatno reaguju na zablude i _samoubilačke ideje_, jer veliki jezički modeli imaju tendenciju da budu nekritični, da potvrđuju i reflektuju emocije korisnika _na šta su nedavno upozorili istraživači sa Univerziteta Stanford.
AI četbotovi se posebno često koriste za samodijagnostikovanje stanja kao što su ADHD ili granični poremećaj ličnosti, a naučnici ističu da njihovi odgovori mogu „brzo oblikovati nečiju sliku o sebi i očekivanja prema drugima _ čak i kada su ti odgovori netačni“.
Američka kompanija OpenAI u avgustu je objavila da je dodala zaštitne postavke vezane za mentalno zdravlje, kako bi ChatGPT bio ograničen u davanju saveta o psihičkim problemima.
Kineski propisi o veštačkoj inteligenciji zahtevaju od svih pružalaca ovakvih modela da spreče njihovu upotrebu na način koji bi mogao da „ugrozi fizičko ili mentalno zdravlje drugih“, ali problem i dalje ostaje što ne postoje jasna pravila koja regulišu AI četbotove u pružanju terapijskih usluga.
U SAD sudovi sve češće pozivaju na odgovornost kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom.
Ožalošćeni roditelji svedočili su pred Kongresom u septembru, opisujući kako su AI četbotovi podsticali njihovu _decu na samopovređivanje_. Američka Uprava za hranu i lekove /FDA/ formirala je odbor za regulisanje AI proizvoda povezanih sa mentalnim zdravljem.
Više saveznih država u SAD _među njima Ilinois, Nevada i Juta _ donele su zakone kojima se AI četbotovima ##_ zabranjuje da sugerišu terapiju ili donose kliničke odluke_## .
Ipak, problem ostaje: tim odlukama kompanijama se pre svega zabranjuje da reklamiraju i prodaju četbotove kao terapeute, ali se građanima u praksi ne sprečava da ih koriste u te svrhe.
Nažalost tako je kako je.
