Postoji instant rešenje... u stvari, samo takvo i postoji... otići, jer drugog rešenja nema. Ako je to uopšte rešenje, jer nasilnik i dalje nastavlja da postoji kao takav.
Slazem se, to je jedini spas za zrtvu. Uvek kada su neke situacije gde ljudi muce jedni druge i gde se stvara bolesna veza puna krvi i gnoja, figurativno i bukvalno, sam mislila
pa zasto se ne razidju???
To resenje je savrseno jednostavno uvideti, nama-posmatracima.
Ali ako pretpostavim, a verujem da sam u pravu, da se nasilje ne desava naprasno i nije uvek ogoljeno, da ti ljudi, zlostavljaci, nisu sadisti u bukvalnom smislu reci, vec osobe koje iz nekog razloga ( traume iz detinjstva, gde se s njima takodje postupalo na nacin koji unistava samopostovanje, ili cak ne mora ni biti trauma u pitanju, dovoljno je da su neki dogadjaj ili niz dogadjaja tako doziveli, da se trauma odigravala u njihovoj dusi, zbog npr ljubomore, zaostajanja za drugima, trajnog osecaja inferiornosti) elem, da ti ljudi imaju ruzno misljenje o sebi i svaka osoba koja zakoraci u predeo njihove intime
predstavlja pretnju jer ce to uvideti. Oni ne veruju u svoje vrednosti, da mogu biti voljeni takvi kakvi jesu. Odatle cinjenica da sarmantni, inteligenti i duhoviti ljudi, koji imaju dobar odnos sa kolegama i prijateljima, mogu u stvari, iza zatvorenih vrata biti zlostavljaci onih koji su im najblizi.
Jer bliskost uvek povlaci i ogoljavanje. Nasilje i zlostavljanje u tom slucaju je plaha odbrana od odbacivanja. Projekcija mrznje prema sebi.
I pocinje malim znacima. Sitnim svadjama bez nekog bitnog razloga-uocljivog za zrtvu, uvredama, "postavljanjem zrtve na mesto". To udaljava dvoje ljudi zbog cega strah od odbacivanja postaje veci i pretace se u agresivnije napade. Dok dodje do situacije gde ce zrtva uvideti da je osoba koju voli i sa kojom deli zivot maltretira i unistava, i da to nema nikakve veze sa njenim postupcima koji bi to izazivali, kada se cela ta brutalnost ogoli,
zrtva je vec uveliko upletena. Princip kuvane zabe.
Njeno samopostovanje i psihicka stabilnost su naruseni, cesto je zavisna od zlostavljaca, konfuzna i razapeta izmedju ljubavi i mrznje
i sama. Prijatelji su zajednicki, porodica je zajednicka, i niko joj nije blizi od osobe koja je zapravo unistava. Kosmar.
I tada moze otici. Samo tada mozda vec ne uspevaju da vide izlaz, sludjene od straha i osecaja krivice, ili ga vide ali ne uspevaju pronaci snage za beg....
A ako i kada pobegnu, sve ponesu sa sobom, sve sto su proziveli ih prati.
