Ne znam, Blajbi, kada su Srbi lagali i da li su lagali... ali tokom istorije uvek su postojale vođe i vođeni.
To je uzročno-posledični odnos: vođa opipa puls mase pa im obećava ono što im nedostaje, a izbor vođe uslovljen je trenutkom, sredinom, mentalitetom, tj. raznoraznim okolnostima. Ljudi vole da budu deo stada i zapravo vole da budu vođeni. Pripadnost stadu jedno je od osnovnih pitanja kojim se bavi socijalna psihologija, o bilo kom narodu da je reč. Mislim da je potpuno iluzoran svaki pokušaj da se objasne/analiziraju promene u mentalitetu, pa i krupna ideološka skretanja, jer mi istoriju učimo iz onoga kako su je zapisali pobednici; čak ni svedočenja aktera značajnih istorijskih događaja nisu uvek sasvim autentična - shodno čovekovoj potrebi da doteruje, dograđuje, oboji ličnim emocijama.
Ali ljudi su, poslednjih nekoliko desetina godina, skloni da pravdaju loše postupke iskrenim, srčanim, pravednim motivima, te se rušenje, razbojništva, paljenje ... tumače kao čojstveni činovi, naročito ako se počinilac svrsta u kategoriju političkog istomišljenika. Mi već godinama iskrivljujemo prošlost, praveći od mitova istinu. Ljubav prema naciji - potpuno prirodna i normalna, dok ne počne da švrćka po tankoj žici antagonizma prema svima koji nisu kao mi, jer onda skreće u opasnost pod nazivom "narcizam malih razlika" (Frojd) - nije oličena u SrBskim gramatičkim arhaizmima, pretećim simbolima, krstačama okačenim o retrovizor mercedesa, patetičnom guslanju o nebeskom narodu, klanjanju svemu što ima prefiks srpsko a da klanjanju nije prethodio ličan, kritički sud ... donet nezavisno od predizbornih tirada političkih oportunista.
Rekla bih: za pogrešno shvatanje ljubavi prema otadžbini i narodu, danas su najveći krivci mediji. Do juče su to, možda, bili roditelji. Ali, roditelji su odavno izgubili bitku sa medijima i svojom decom. Tako da - lažu mediji i političari, zarad političkih, odnosno ličnih interesa. Narod ne laže, nego veruje, a kada uspostavi kult vođe, onda je sklon da pronalazi alibi za sve što voljeni vođa uradi.
Ko dobro pamti...
