Psi - ta divna stvorenja

[jabajagi]

 

[ИЛКЕ*]

 

[vučji čopor]

 

[Doktor Zo]

 

[ИЛКЕ*]

 

[ИЛКЕ*]

 

[vučji čopor]

 

[vučji čopor]

 

[vučji čopor]

 

[sousousou18+]

 

[gost 422686]

PRETVORITE VAŠEG PSA U GENIJA:
https://www.braintraining4dogs.com/get-btfd/?hop=cabrajac

 

[Rayela]

Pogledajte prilog 639903

Pogledajte prilog 638973

Pogledajte prilog 638974

Ovo jes da su i jedno i drugo psi, ali po karakteru pa bih rekla i pameti veze jedno s drugim nemaju.
Odlican tandem, cak su i boje razlicite. I ne, nisam rekla da je doberman Ajnstajn za ovog lepotana

 

[vučji čopor]

Ovo jes da su i jedno i drugo psi, ali po karakteru pa bih rekla i pameti veze jedno s drugim nemaju.
Odlican tandem, cak su i boje razlicite. I ne, nisam rekla da je doberman Ajnstajn za ovog lepotana

Да Рајекла ти си у праву много се разликују. Оно што је најупадљивије је што пси као добермани или друге пасмине функционишу на сасвим други начин од Сибираца,, Маламута и уопште поларних паса који спадају у примитивне расе. Сасвим поједностављено речено пси слушају, а ови " примитивци" процењују.Добарман учи , пролази обуку и што је више научио то се осећа сигурније и стабилније. Сибирци функционишу и као радни пси сасвим другачије. Они воде и доносе одлуке. Добарман иде уз ногу, Сибирац иде испред тебе.А најбоље и најбрже уче од других паса из свог окружења. Да научиш свог сибирца да те вуче на бициклу и поред његове генетске предиспозиције захтева и доста труда и времена. Ако га ставиш у запрегу он че за пар дана готово неосетно научити и функционисати као де тима.
Ја сам имао пријатељ који је радио у специјалним полицијским јединицима као инструктор и керовођа. А приватно је имао Маламута. Он је свог Маламута водио са собом на посао и овај је седео док он на полигону ради са службеним псима.Када заврши посао и затвори псе пуштао је свог пса да се истрчи и да се играју ,а онда је доживео једног дана изненађење .Његов пас је урадио све вежбе које је он радио са службеним псима без грешке . То је урадио једном и никад више.

 

[ИЛКЕ*]

Да Рајекла ти си у праву много се разликују. Оно што је најупадљивије је што пси као добермани или друге пасмине функционишу на сасвим други начин од Сибираца,, Маламута и уопште поларних паса који спадају у примитивне расе. Сасвим поједностављено речено пси слушају, а ови " примитивци" процењују.Добарман учи , пролази обуку и што је више научио то се осећа сигурније и стабилније. Сибирци функционишу и као радни пси сасвим другачије. Они воде и доносе одлуке. Добарман иде уз ногу, Сибирац иде испред тебе.А најбоље и најбрже уче од других паса из свог окружења. Да научиш свог сибирца да те вуче на бициклу и поред његове генетске предиспозиције захтева и доста труда и времена. Ако га ставиш у запрегу он че за пар дана готово неосетно научити и функционисати као де тима.
Ја сам имао пријатељ који је радио у специјалним полицијским јединицима као инструктор и керовођа. А приватно је имао Маламута. Он је свог Маламута водио са собом на посао и овај је седео док он на полигону ради са службеним псима.Када заврши посао и затвори псе пуштао је свог пса да се истрчи и да се играју ,а онда је доживео једног дана изненађење .Његов пас је урадио све вежбе које је он радио са службеним псима без грешке . То је урадио једном и никад више.

Da mu pokaže da zna ali da neće da radi u ciorkusu.

 

[vučji čopor]

Да, као што рече онај вук, хахаха да није ни нај јачи, ни нај бржи, али га никада нећешвидети у циркусу

 

[sousousou18+]

Antidote Magazine (F/W 2012) ©Txema Yeste

 

[Rayela]

Да, као што рече онај вук, хахаха да није ни нај јачи, ни нај бржи, али га никада нећешвидети у циркусу

Fascinira mene i blenta haski ( doberman je naravno druga prica jer kako kazete moze da nastupa u i cirkusu)
jer je totalno nepredvidljiv ( ali nikada ne neprijatno) i onda i vlasnik, ali i drugovi i drugarice istog dozivljavaju
neke nemoguce situacije u smislu da recimo haski devojcici padne na pamet da se ponasa kao sef parade
i odredjuje ko ce biti zasticen, a ko ce da se uvede u red
Kod haskija je prelepa stvar da uvek znas s njima na cemu si, agresija ne postoji, ili barem meni nije poznata.

 

[vučji čopor]

Fascinira mene i blenta haski ( doberman je naravno druga prica jer kako kazete moze da nastupa u i cirkusu)
jer je totalno nepredvidljiv ( ali nikada ne neprijatno) i onda i vlasnik, ali i drugovi i drugarice istog dozivljavaju
neke nemoguce situacije u smislu da recimo haski devojcici padne na pamet da se ponasa kao sef parade
i odredjuje ko ce biti zasticen, a ko ce da se uvede u red
Kod haskija je prelepa stvar da uvek znas s njima na cemu si, agresija ne postoji, ili barem meni nije poznata.

Тачно Рајела код њих агресије нема као што нема ни нагона за чувањеми брањења територије.Као што пише у оној књизи коју сам препоручивао Лорне Б. Демидоф и Мајкла Џенингса " Сибирац ће се лоповима обадовати као и вама" Чукчи су њих 3000 година одгајали да буду радни пси.
А ово што кажеш да девојчици падне на памет да шефује је сасвим нормално. Они су чопорски пси са врло строгом и одређеном хијерархијом као и вучји чопор. Алфа мужјак и женка су " шефови параде" како ти кажеш,
Моја стара женка је била алфа ( Она је чак подизала ногу кад пишки )и други пси су је тако и третирали. Проблем може да настане у друштву са другим расама да ту чињеницу аутоматски не препознају.

 

[Rayela]

Тачно Рајела код њих агресије нема као што нема ни нагона за чувањеми брањења територије.Као што пише у оној књизи коју сам препоручивао Лорне Б. Демидоф и Мајкла Џенингса " Сибирац ће се лоповима обадовати као и вама" Чукчи су њих 3000 година одгајали да буду радни пси.
А ово што кажеш да девојчици падне на памет да шефује је сасвим нормално. Они су чопорски пси са врло строгом и одређеном хијерархијом као и вучји чопор. Алфа мужјак и женка су " шефови параде" како ти кажеш,
Моја стара женка је била алфа ( Она је чак подизала ногу кад пишки )и други пси су је тако и третирали. Проблем може да настане у друштву са другим расама да ту чињеницу аутоматски не препознају.

Tako sam i ja u nekom svom bivsem pCecem coporu imala ( nije bila moja) neku Svenju koja je samu sebe proglasila
za seficu i onda intervenisala po nekom svom zaista genijalnom osecaju i osecanju kada bi pomislila da recimo nije u redu
da neki labrador maltretira mog psa, a on ga nije ni ujedao niti bio na bilo koji nacin nesto zlocest nego je pokusavao
da mu pokaze da je on gazda, ali to ona nije dozvoljavala I onda tako sredjuje stvari dva minuta, ako i toliko,
onda digne njusku u vazduh, malo posmatra nebo i odlazi nekim svojim putem, ali se uvek i vracala ( nekada).

 

[Пилипенда]

Ovo jes da su i jedno i drugo psi, ali po karakteru pa bih rekla i pameti veze jedno s drugim nemaju.
Odlican tandem, cak su i boje razlicite. I ne, nisam rekla da je doberman Ajnstajn za ovog lepotana

Тандем неопходан, па мора неко да задржи хаскија у дворишту, без тако неког добермана има да бега сваки дан, ће се телиш док га наваташ. (Иначе, хаски „чува” двориште тако што кад непознати отвори капију да уђе лаје ко блесав у смислу: „Не затварај бре, чек да изађем, одрах шапе копајући испод ограде да бегам одавде!”)
Упсут, њих ми је посебно жао, стварно нису ни за дворишта, а камоли за станове. Треба им огроман простор, много трчања... само тако су „своји на своме”.

 

[Пилипенда]

Ја сам имао пријатељ који је радио у специјалним полицијским јединицима као инструктор и керовођа. А приватно је имао Маламута. Он је свог Маламута водио са собом на посао и овај је седео док он на полигону ради са службеним псима.Када заврши посао и затвори псе пуштао је свог пса да се истрчи и да се играју ,а онда је доживео једног дана изненађење .Његов пас је урадио све вежбе које је он радио са службеним псима без грешке . То је урадио једном и никад више.

Одлична прича, чак и ако је измишљена, одлична је јер наглашава да шпицеви и сл. расе нису тупави па не могу савладати дресуру, него просто нису покорни у том смислу. Обожавам кад видим лика који пун наде баци штап и добије један пЦећи поглед онако типа: „Да, и? Ја да трчим по њега? Ма иди бегај. Ако ти треба штап, донеси га сам.”

 

[Пилипенда]

Kod haskija je prelepa stvar da uvek znas s njima na cemu si, agresija ne postoji, ili barem meni nije poznata.

Знам лично за неколико уједљивих хаскија. Наравно да је до власника (неке и познајем, кретени од људи), али умјесто прво њих по тамбури, њихови хаскији су „успавани”, а они набавили „боље псе”.

 

[vučji čopor]

Знам лично за неколико уједљивих хаскија. Наравно да је до власника (неке и познајем, кретени од људи), али умјесто прво њих по тамбури, њихови хаскији су „успавани”, а они набавили „боље псе”.

За такве случајеве постоје два разлога . Или је тај пас врло сумњивог мешаног порекла, или га је власник толико излудио да је потпуно промењен, а то је јако тешко постићи пошто се ради о примарним особеностима.

 

[vučji čopor]

Од времена званичне регострације и уношења у списак признатих раса под именом Сибирски Хаски ( Хаски није име расе, него одржава тип пса) почело је и кварење те расе.Претварање радног пса у љубимца не пролази без последица. Заварани њиховим физичким изгледом људи набављају Сибирце , а немају појма о тој раси ни о њеним особинама и потребама, па од њих очекују и насилно хоће да створе нешто друго од онога што они јесу.

 

[vučji čopor]

Тандем неопходан, па мора неко да задржи хаскија у дворишту, без тако неког добермана има да бега сваки дан, ће се телиш док га наваташ. (Иначе, хаски „чува” двориште тако што кад непознати отвори капију да уђе лаје ко блесав у смислу: „Не затварај бре, чек да изађем, одрах шапе копајући испод ограде да бегам одавде!”)
Упсут, њих ми је посебно жао, стварно нису ни за дворишта, а камоли за станове. Треба им огроман простор, много трчања... само тако су „своји на своме”.

Као прво Пилипенда Сибирци не лају, то ти је била песничка слобода, хахаха! друго они не беже него их зове пространство. Чукчи су своје псе када прође зима и сезона лова пуштали и ови су одлазили у дивљину и враћали се тек са првим снегом, а тамо је свако домаћинство имало по двадесет или више паса, јер су правили запрежене тимове од16 и 18 паса. Наравно у урбаној средини то је изгубљен пас.
Ја чувам Сибирце преко двадест година ,до недавно сам живео у граду и нисам изгубио ни једног пса. Али ја сам пролазио са запрегом од два или три пса бар три пута недељно између 10 и 20 км. , а зими смо одлазили у планине где су вукли санкеу запрегама од 6 или осам паса.