Zašto žirafe imaju tako duge noge

[Nina]

Zahvaljujući dugačkom vratu, samo žirafe imaju direktan pristup lišću sa visokih stabala, dok manji sisari moraju da se takmiče među sobom kako bi dospeli do plodova i lišća nižih biljaka. Čini se da ovaj ekskluzivni izvor hrane omogućava žirafi da se razmnožava tokom cele godine i da bolje preživi suše od nižih vrsta životinja.

Odrasle žirafe imaju noge dužine oko 6 feet (≈1,8 m), što je skoro jednako dužini njihovih vratova koji obično mere 6–9 feet (≈1,8–2,7 m). Noge su toliko tanke da žirafa da bi pila vodu često mora raširiti noge u nezgrapnom položaju, što joj otežava brz beg od predatora.

Ali dug vrat dolazi sa „visokom cenom“. Srce žirafe mora da proizvede dovoljan pritisak da pumpa krv nekoliko metara do glave. Krvni pritisak odrasle žirafe je obično preko 200 mm Hg – više nego dvostruko u odnosu na većinu sisara.

Da bi se krv pumpala sve do glave i dovodila kiseonik do mozga, potrebno je i posebno srce koje je kod žirafe dugačko 60 cm, teško više od 11 kg (25 puta veće od čovekovog), i pumpa 60 do 75 litara krvi u minutu. I krvni pritisak dvostruko je veći nego kod čoveka. Zahvaljujući jednom veoma istančnom krvnom sistemu žirafe ne padnu u nesvest kad naglo podignu glavu jer im se krv sjuri u glavu i obratno. To je zbog sistema zalistaka koji podešavaju arterijski i venski krvotok, kao i zbog zidova krvnih sudova koji natapaju mozak koji su veoma rastegljivi.Kao rezultat toga, srce žirafe u mirovanju koristi više energije nego celo telo čoveka u mirovanju, i zapravo više energije nego srce bilo kog drugog sisara uporedive veličine.

 

[Nina]

Međutim, kako su naučnici opisali u novoj studiji objavljenoj u časopisu Journal of Experimental Biology, žirafino srce ima „pomagače“ u borbi protiv gravitacije: veoma duge noge.Podižući srce bliže glavi pomoću dugih nogu, žirafa „štedi“ neto pet procenata energije koju unosi iz hrane. Tokom jedne godine, ova ušteda energije bi iznosila više od 1,5 tona hrane – što bi moglo da napravi razliku između života i smrti u afričkoj savani.

U knjizi Kako žirafe rade, zoolog Grejam Mičel otkriva da su preci žirafa imali duge noge pre nego što su evoluirali i dobili i duge vratove. Ovo ima smisla sa energetske tačke gledišta. Duge noge olakšavaju rad srca, dok dugi vrat otežav njegov rad.

Međutim, evolucija dugih nogu došla je sa svojom cenom. Žirafe su primorane da rašire prednje noge dok piju, što ih čini sporim i nespretnim da ustanu i pobegnu ako se pojavi predator.Statistika pokazuje da su žirafe najčešći plen predatora dok su na pojilištu.

Zaključak istraživanja je da su dugačke noge verovatno evoluirale zbog energetske efikasnosti i biomehaničkih zahteva tela žirafe, a ne samo zbog visine koju omogućavaju. Rad je objavljen u Journal of Experimental Biology.( izvor- rts, Science Alert)

 

[Nina]

Zanimljivo

Žirafe poseduju tačke koje prekrivaju celo telo, osim donje delove njihovih stomaka.
Ne postoje dve žirafe sa istim rasporedom šara na telu.
To je kao slučaj sa čovekom ili zebrama; ne postoje dva čoveka sa istim otiskom prstiju ili dve zebre sa istim šarama.

 

[Casual Observer]

Međutim, kako su naučnici opisali u novoj studiji objavljenoj u časopisu Journal of Experimental Biology, žirafino srce ima „pomagače“ u borbi protiv gravitacije: veoma duge noge.Podižući srce bliže glavi pomoću dugih nogu, žirafa „štedi“ neto pet procenata energije koju unosi iz hrane. Tokom jedne godine, ova ušteda energije bi iznosila više od 1,5 tona hrane – što bi moglo da napravi razliku između života i smrti u afričkoj savani.

U knjizi Kako žirafe rade, zoolog Grejam Mičel otkriva da su preci žirafa imali duge noge pre nego što su evoluirali i dobili i duge vratove. Ovo ima smisla sa energetske tačke gledišta. Duge noge olakšavaju rad srca, dok dugi vrat otežav njegov rad.

Međutim, evolucija dugih nogu došla je sa svojom cenom. Žirafe su primorane da rašire prednje noge dok piju, što ih čini sporim i nespretnim da ustanu i pobegnu ako se pojavi predator.Statistika pokazuje da su žirafe najčešći plen predatora dok su na pojilištu.

Zaključak istraživanja je da su dugačke noge verovatno evoluirale zbog energetske efikasnosti i biomehaničkih zahteva tela žirafe, a ne samo zbog visine koju omogućavaju. Rad je objavljen u Journal of Experimental Biology.( izvor- rts, Science Alert)

Pogledajte prilog 1815508

Baš je smešna

A i lavovi ih posebno vole u ovoj pozi.

 

[Casual Observer]

Zahvaljujući dugačkom vratu, samo žirafe imaju direktan pristup lišću sa visokih stabala, dok manji sisari moraju da se takmiče među sobom kako bi dospeli do plodova i lišća nižih biljaka. Čini se da ovaj ekskluzivni izvor hrane omogućava žirafi da se razmnožava tokom cele godine i da bolje preživi suše od nižih vrsta životinja.

Odrasle žirafe imaju noge dužine oko 6 feet (≈1,8 m), što je skoro jednako dužini njihovih vratova koji obično mere 6–9 feet (≈1,8–2,7 m). Noge su toliko tanke da žirafa da bi pila vodu često mora raširiti noge u nezgrapnom položaju, što joj otežava brz beg od predatora.

Ali dug vrat dolazi sa „visokom cenom“. Srce žirafe mora da proizvede dovoljan pritisak da pumpa krv nekoliko metara do glave. Krvni pritisak odrasle žirafe je obično preko 200 mm Hg – više nego dvostruko u odnosu na većinu sisara.

Da bi se krv pumpala sve do glave i dovodila kiseonik do mozga, potrebno je i posebno srce koje je kod žirafe dugačko 60 cm, teško više od 11 kg (25 puta veće od čovekovog), i pumpa 60 do 75 litara krvi u minutu. I krvni pritisak dvostruko je veći nego kod čoveka. Zahvaljujući jednom veoma istančnom krvnom sistemu žirafe ne padnu u nesvest kad naglo podignu glavu jer im se krv sjuri u glavu i obratno. To je zbog sistema zalistaka koji podešavaju arterijski i venski krvotok, kao i zbog zidova krvnih sudova koji natapaju mozak koji su veoma rastegljivi.Kao rezultat toga, srce žirafe u mirovanju koristi više energije nego celo telo čoveka u mirovanju, i zapravo više energije nego srce bilo kog drugog sisara uporedive veličine.

Pogledajte prilog 1815507

Prosto veličanstvena.