Postoji stara izreka; čovek je čoveku vuk.
Moje mišljenje je da je ta stara izreka tačna, jer ako se pogleda kroz svu istoriju, šta je čovek radio drugom čoveku, može se tako slobodno kazati, čovek je čoveku vuk. Ali, to nije izreka koja osuđuje, već je to izreka koja opominje, dakle, prekor, koji čoveku govori da obrati pažnju na svoju prirodu, da bude svestan svoje vučije prirode. Jer, samo ako je čovek svestan svoje vučije prirode, može se i izboriti sa tom svojom, vučijom karakteristikom. A vučija karakteristika u čoveku je zlo, jer ona predstavlja krvoločnost u čoveku, a to svakako nije nešto dobro.
U tom kontekstu, kada se kaže budimo miroljubivi, iako smo vuci, moje mišljenje je da to nije osuda, već je, takođe, u kontekstu opomene, da obratimo pažnju na svoju vučiju prirodu, da budemo svesni svoje vučije prirode, dakle, tek ako smo svesni nečega, tek onda se možemo sa time izboriti, obuzdati tu vučiju, krvoločnu prirodu u čoveku, savladati to zlo u samome sebi, i biti miroljubiv.
Izreka je, po meni, apsolutno na mestu, iako mislim da je derivat davno izrečene izreke - čovek je čoveku vuk.
Ovo sam već objasnio, moje mišljenje je da biti čovek je iznad nacionalnosti Srbin.
I ova je izreka, po meni, u funkciji opomene, da ne mislimo da time što smo Srbi, da smo Bogom dani, već da iznad toga što smo Srbi, dakle, iznad nacionalnosti, stoji da li je neko čovek ili nije čovek, tj. da li se ponaša dostojno čoveka ili se ne ponaša dostojno čoveka.
To si Ti rekao i to je Tvoj zaključak, onoga što je rekao Pavle, a ne vidim da Pavle je rekao Srbi nisu ljudi.
Meni imalo nije bitno da li je bio Srbin ili nije bio Srbin, niti ikakv deklaracije o njemu mi nisu bitne, ono što mi je bitno, to je da ga doživljavam kao plemenitog čoveka, miroljubivog i umerenog, bar na osnovu onoga, koliko sam ga slušao dok je govorio u medijima. Ti njegovi govori su, po meni, njegova plemenita i svetla strana.
