draksson
Iskusan
- Poruka
- 5.667
СВЕДОЧАНСТВА
Прво чудо Патријарха Павла
др. Миодраг Матицки
Увек ми добро дође кафа у малој сестринској соби после ноћног дежурства. Сестре Нега и Лидија ћуте као да су претуриле нешто велико преко главе. Сво троје зуримо кроз прозор и гледамо у парк густо прекривен кестеновима. Била је дуга и блага јесен и кестенови су пуни лишћа тако да је наше одељење интензивне у приземљу притиснуто тамном и тешком сенком. Од лишћа сад већ боје бакра нисмо могли да сагледамо ни парче неба, ни делић белог каменог зида којим је био опточен грандиозни Светосавски храм на крају Карађорђевог парка.
После ми у главу дође да је читав бучни Београд последња два дана притиснут великом тишином, да је и свако струјање ваздуха престало и да се све умирило како и бива пре почетка зиме, у дане кад исчекујемо прве пахуље. Само, ово је дуга и топла јесен и нема наде да скоро падне снег.Онда се сетим.
-Данас сахрањују Патријарха. Биће ту велике гужве око Светосавског храма. Бар нам неће долазити пацијенти.
-Докторе, како је она сепса у петици?
- Све ми се чини да мала неће преживети овај дан.
-Мајка се не одваја од постеље мал. Целе ноћи се молила над дететом - повери ми Лидија. -Није хтела ни кафу да попије.
Огласе се звона на Светосавском храму. Најпре из тиха, па све јаче и јаче као да призивају. Ускоро се, са леве стране, од Славије, појави чело патријархове погребне поворке. Маса света изливала се по Карађорђевом парку, опасајући Светосавски храм. Истовремено са њеним комешањем удари неки ветар и лишће започе да се откида са кестенова. Узнемиримо се и ми у сестринској соби. Нешто се збива непознато, пуно стрепње, у нама се ствара празнина која одузима дах. Кошава зна то да чини са нама у овом бучном граду. Али, одједном се утишаше звона, престаде ветар, још неколико бакарних листова слете на земљу и опет нас притисне тешка тишина.
Протрљам образе. Опет сам заборавио да се јутрос обријем. Изгураћу некако, па после, уредићу се код куће натенане.
Сестра Нега гаси цигарету. Сестра Лидија има на лицу јако забринут израз, нешто јој се преврће у мислима. Онда гласно упита: Коме ли се молила? За кога се молила? С тим молитвама започела је када смо сазнали за смрт патријарха Павла.
У очају се људи и за сламку хватају.
Из сестринских погледа закључим да је било боље да ништа нисам рекао.
Око патријарховог ковчега чинодејствовали су многи црквени великодостојници, певао је хор, али до нас ништа није допирало.
После га носе у оближњи манастир. Тамо је желео да га сахране.
Сестра Лидија је отишла да да инјекције менингитису у седмици. Кад се вратила обавести нас да се мајка опет моли.
Клечи крај постеље мале и моли се загледана кроз прозор. Али се тек са њеног прозора од крошњи кестенова ништа не види. Баш је мрачно у петици. Али она не да да се пали светло.
-Мора да се моли Патријарху за малу, или се моли за Патријарха - примети сестра Нега.
Или и једно и друго. Молитве су увек тако сложене кад се неко моли за другог.
Пред Светосавским храмом се, изгледа, обред завршио. Опет почиње звоњава, најпре се огласе она мала звона, па све већа и већа, а кад се поворка возила са патријархом и ужом пратњом отиснула од цркве и масе света и пренула према манастиру, најзад се огласи и оно големо звоно које се ретко користи.
Опет почне ветар. Гране кестенова се не њишу, није толики ветар, али лишће веје.
-Овако никада није лишће опадало! - узбуди се сестра Нега. -Ни за највећих кошава.
-Па ово веје као први снег! - додаде сестра Лидија.
Звоњава не престаје. Звонила су скоро читав сат, све док поворка није стигла у манастир.
-Разданило се - приметим - Неће још бити праве зиме.
-Зар не видите докторе, да више нема лишћа на кестеновима. Голе су гране. Опет видимо небо из ове наше интензивне рупе. Звона су обрала лишће. Читави сметови лишћа по парку!
-У то име могли бисмо да попијемо још једну кафу - покушавам да ствари вратим у нормалу.
На вратима се појави мајка из петице. Бледа, испијена, али озарена лица.
-Докторе, отворила је очи и препознала ме.
-Па онда ће све бити добро - кажем, а у себи понављам: "Па ово је, ипак, чудо! Прво Патријархово чудо."
Прича је заснована на истинитом догађају.
Аутор је председник Вукове задужбине главни и одговорни уредник "Данице".
ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР март, 2010
http://www.pouke.org/forum/index.php/topic,10402.0.html
Тропар св. Павлу Српском (гл. 8.): Правилним управљањем истине Божије / узвисио се јеси, архипастире, / и животом својим благу вест си сведочио;/ као велик молитвеник пред Господом, // преподобни Павле, Божији угодниче, моли (Га) да спасе душе наше.
+
