Завида ти је рођен у Неродимљу код Урошевца.
Завида (умро после 1127.) је био један од српских властелина из Рашке династије Вукановића. По женској линији је био у сродству и са породицом Војислављевића који су у то доба владали Зетом.
Завида је отац четворице синова:
- Тихомир (умро 1169.), владао као велики жупан Рашке (1163.-(1166) 1168).
- Страцимир (умро после 1189.), владао областима око Западне Мораве (1163-(1166) 1168, 1169-?).
- Мирослав (умро 1196. или 1199.), владао Захумљем (1163-(1166) 1168, од 1169 до смрти).
- Немања (рођ. 1113 - умро 1199.), најмлађи син, познатији као Стефан Немања након што је свргао најстаријег брата и постао велики жупан Рашке ( 1168 - 1196).
Завида је сем четворице синова имао и најмање једну ћерку пошто се Немања и његова браћа помињу као ујаци последњег дукљанског кнеза Михаила Војислављевића у писму које је дукљански архиепископ Григорије око 1180. послао папском легату у Сплит.
Сем имена, Завидино порекло и личност су нам потпуно непознати због фрагментарности извора. Он се наиме помиње само у једном натпису и у једном запису. Ктиторски натпис на цркви Св. Петра и Павла у Бијелом Пољу помиње Завиду као оца хумског кнеза Мирослава, једног од Немањине браће . Запис на рукопису Мирослављевог јеванђеља такође спомиње
Мирослава, сина Завидина.
Само име Завида спада у ткз. заштитна имена тј у имена која су свом носиоцу требала да обезбеде здравље и дуг живот. Могуће је да је Завида име добио пошто његова породица није могла да одржи у животу мушку децу. У
Житију Светог Симеона Стефан Првовенчани је записао како је (неименовани) отац Немањин због побуне
своје браће био присиљен да побегне из Рашке и склони се у Зету где му се у Рибници (данас околина Подгорице) родио син Немања. Међутим, ако је Завида заиста био једино мушко дете у својој породици свакако није имао старије браће, мада се исказ првовенчаног краља могао односити и на остале Завидине мушке рођаке.
Поред тога, Стефан Првовенчани пише и како је Немања по други пут крштен, овога пута по обреду источне, православне цркве када се његов отац вратио на
столно место. Пошто се ово
столно место налазило у Расу сасвим је могуће да нам Немањим биограф у ствари саопштава да је Завида у два наврата био рашки велики жупан.
Остале детаље Завидиног животописа могуће је реконструисати само помоћу хипотеза.
Натпис је публикован 1930. године због чега су се пре тога историчари домишљали о идентитету Немањиног оца. За неке је то био вели жупан Деса, најмлађи син Уроша I.