Prvi srpski kralj, Mihailo ili Stefan?

[Пресретач]

@menjam.sе

Па како постаде монах и светац ? Јер православна црква је била строга и према једном цару Душану, а не према једном Велуком жупану.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Barski nadbiskup se i danas zove primas serviae

Međutim Rechke, ne možemo sa sigurnošću reći da se ta titula javlja od početka 1089. godine. Npr. kanonski je uvedena kao stalan dio ustaljene titule svim propisima tek 1902. godine.

 

[Rechke]

Međutim Rechke, ne možemo sa sigurnošću reći da se ta titula javlja od početka 1089. godine. Npr. kanonski je uvedena kao stalan dio ustaljene titule svim propisima tek 1902. godine.

Nisam znao, hvala na informaciji, jednom sam naišao na taj podatak, i ostao mi je u pamćenju

Sad nađoh na vikipediji " Utvrđeno je da se (barski nadbiskupi) od 16. vijeka nesmetano nazivaju Serbiae primas i totius regni Serviae primas", mada, pitanje je koliko je podatak valjan

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nisam znao, hvala na informaciji, jednom sam naišao na taj podatak, i ostao mi je u pamćenju

Sad nađoh na vikipediji " Utvrđeno je da se (barski nadbiskupi) od 16. vijeka nesmetano nazivaju Serbiae primas i totius regni Serviae primas", mada, pitanje je koliko je podatak valjan

Podatak nije valjan (duh, wikipedia). Javlja se od 15, vijeka, a ne 16. Mada, ni to nije sigurno, jer i od prije toga, kada su se Srbi i Srbija zvali Sclaui i Sclauonia, još od XII vijeka (znači gotovo od početka) u spisima barske nadbiskupije vidimo da su se zvali 'arhiepiskopi Srbima'.

Titula ima veze sa Srbima, tj. sa srpskom državom. Predstavlja jedan pogled koji je Katolička crkva održavala (nepriznanje nevjerničke okupacije Srbije), kao i želju da se Srbi motivišu za borbu i ujedine pod Rimom (uz naravno o sopstveni interes njihovog pokatoličavanja).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ја мислим да је овде крштење по православном обреду (то јест, у православној цркви) итекако симболично, јер за таквим чином уопште није било потребе. Крштење у римокатоличкој цркви се признаје, такве особе се сматрају за крштене и при преласку у православље се не крсте поново. Штавише, мислим да и постоји изричита забрана против тога, јер у Символу вере јасно пише:

исповедам једно крштење за опроштење грехова;

У прилог томе стоји и чињеница да је и Вукан, Немањин син, крштени римокатолик, тако да и то љуља тезу да је Немањино крштење баш било само из нужде. Још више, Вукан је остао римокатолик до краја живота, могуће је да је то и једини разлог због чега је заобиђен у наследству престола. Такође, и Стефан Првовенчани је круну добио од папе и са њиме преговарао о комплетном преласку Србије под римокатоличку сферу, где се опет јављају нови моменти и нове политичке одлуке настанком аутокефалне Српске цркве, чиме се ситуација мења из темеља и у игру поред римског папе и цариградског патријарха улази нови играч: Србин, па још и рођени брат краља који му нуди своју лојалност. Немањићи уопште нису били гадљиви на Рим и то сигурно не без разлога.

А и читава та прича око вере и није толико битна у контексту савремених српско-хрватских односа. У оно време, ако се не варам више од трећине Немањине државе чинили су католици.

Očigledno je da je Nemanja još za svog života namenio presto svom drugom sinu, a ne Vukanu (ženidba, titule, itd...), tako da ne vjerujem da to ima veze sa vjerom. Još od tada je zaradio animoznost od Vukana, koji je ipak vjerovatno mislio dok Nemanja nije održao onaj veliki sabor da je samo Stefan favorit i da će on njega naslijediti.

Uzgred, princip primogeniture nije bio još u to vrijeme u potpunosti ustaljen. U prednemanjićkoj Srbiji je prisutan i stariji princip, nazadniji, od kojeg brat nasljeđuje od brata i sl. (a to se vidi u Višeslavića, tj. Vlastimirovića).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne razumem razliku slovenskog i grčkog oblika, o kojoj govoriš. Da li bi mogao da pojasniš?

Konstantin VII Porfirogenit u svom Spisu o narodima iz 948. ili 949. godine Travunjane zove Τερβουνιωτοαι, a Travuniju Τερβουνία (kao i sam grad Trebinje). To je standardni grčki oblik za naziv stanovništva te sklavinije, tj. nje same, odnosno centralnog grada koji je svoju ulogu sačuvao do današnjega dana.

U Strategikonu Kekavmena III se ne zapaža grčki naziv, već jedan nesumnjivo neposredno (kako je Kekavmenov običaj i bio uostalom, tako da se i da valjano za pretpostaviti) dobijen sa ovih prostora (iz same Travunije, ili barem negdje iz zemalja Gornje Dalmacije, ako ne od samih Sloveno-Srba, onda barem od vizantijskih Romana): grcizirani oblik preuzete riječi, Τρφούνιος.

 

[Rechke]

Konstantin VII Porfirogenit u svom Spisu o narodima iz 948. ili 949. godine Travunjane zove Τερβουνιωτοαι, a Travuniju Τερβουνία (kao i sam grad Trebinje). To je standardni grčki oblik za naziv stanovništva te sklavinije, tj. nje same, odnosno centralnog grada koji je svoju ulogu sačuvao do današnjega dana.

U Strategikonu Kekavmena III se ne zapaža grčki naziv, već jedan nesumnjivo neposredno (kako je Kekavmenov običaj i bio uostalom, tako da se i da valjano za pretpostaviti) dobijen sa ovih prostora (iz same Travunije, ili barem negdje iz zemalja Gornje Dalmacije, ako ne od samih Sloveno-Srba, onda barem od vizantijskih Romana): Τρφούνιος.

Zahvaljujem

 

[Lionheart]

Не може се са сигурношћу утврдити да је Војислав заиста био српски краљ. Подаци о њему су оскудни.
Други проблем је тај што неки извори за Михаилове Словене користе назив Срби или Хрвати..(Скилица, Зонара..)
Стефан је прави првовенчани краљ зато што га је крунисао српски архијереј и зато што је окупио језгро тадашњих Срба у својој држави.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Не може се са сигурношћу утврдити да је Војислав заиста био српски краљ. Подаци о њему су оскудни.
Други проблем је тај што неки извори за Михаилове Словене користе назив Срби или Хрвати..(Скилица, Зонара..)
Стефан је прави првовенчани краљ зато што га је крунисао српски архијереј и зато што је окупио језгро тадашњих Срба у својој држави.

Skilica ne brka, za Skilicu Mihailovi Sloveni nisu Hrvati, već Srbi.

O izvorima koje ti spominješ su oni koji su postavili podlogu o Srbo-Hrvatima; tj. osnovi da se može čitavih milenij (1.000 godina) govoriti o srpsko-hrvatskom narodu od Istre do Makedonije, te da je njihovo političko ujedinjenje, a potom i kutlurno stapanje u jedan narod, prirodan i očekivan proces u doba nacionalnog romantizma, čim se uspostavlja njihovo jedinstvo u trenutku dolaska na Balkan, a potom se primjećuje i toliko stoljeća docnije duboko u Srednji vijek.

I prije njega je bilo 'okupljanja jezgra'. I prije njega je vjerovatno bilo krunisanja. Što se tiče oskudnosti podataka, kako ćemo tek sa ostalima i ranijima kao što je npr. Časlav Klonimirović - brisati iz ih iz istorije?

 

[Stari Crnogorac]

Mozda se u narod misli da je Stefan Prvovjencani prvi srpski Kralj zato sto je bio Kralj Srbije, a Mihailo Kralj Duklje? Mozda i zbog toga sto se samo gradjani Srbije o$ecaju Srbima, dok se gradjani Crne Gore (nekadasnje Duklje) tako ne osjecaju, pa je samo logicno da se prvi dukljanski (crnogorski) Kralj smatra prvim dukljanskim (crnogorskim) Kraljem, a ne srpskim?

Al' sto znam ja, mozda su to glupe teze i mozda je tacno da su Crnogorci izmisljeni '45-e ili da su pali s Marsa za vrijeme Milove vladavine.

 

[vujadin]

Ја мислим да су обадва српска и обадва први крунисани краљеви, сваки у својој династији. Исти је обичај и у свим другим краљевинама.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Mozda se u narod misli da je Stefan Prvovjencani prvi srpski Kralj zato sto je bio Kralj Srbije, a Mihailo Kralj Duklje? Mozda i zbog toga sto se samo gradjani Srbije o$ecaju Srbima, dok se gradjani Crne Gore (nekadasnje Duklje) tako ne osjecaju, pa je samo logicno da se prvi dukljanski (crnogorski) Kralj smatra prvim dukljanskim (crnogorskim) Kraljem, a ne srpskim?

Al' sto znam ja, mozda su to glupe teze i mozda je tacno da su Crnogorci izmisljeni '45-e ili da su pali s Marsa za vrijeme Milove vladavine.

Nema to veze sa ovim što si iznio u drugom pasusu zaista.

Mihailo se može, uslovno, smatrati crnogorskim kraljem, iz istih razloga zbog kojeg je Stefan Nemanja bio crnogorski vladar (uslovno, jer priče o dvoru u Kotoru nijesu sigurne). Međutim, on ne bi ništa manje bio srpski kralj nego crnogorski, sa jedne objektivno-historijske tačke gledišta.

P.S. Već je isticano da prve stvari uopšte nijesu prve; npr. Prvi srpski ustanak.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Знам, писао сам о томе на другој теми али сам апострофирао да су тад разлике биле мале између источне и западне цркве, његов отац је био приморан јер је био у избеглиштви, а и сад се одржало да се дете крсти до 40 дана или у првој години, сa тим се после шпекулисало из разноразних разлога.
Не треба заборавити да су Немањићи подарили 24 свеца, који се више поштују од стране других народа него од Срба. Свети краљ Милутин је у Софији на дан тог свеца не може се прићи колико Бугари хрле тражећи спас од светитеља, Свет Стефан Дечански, Албанци многи су тражили спас од светитеља неки су прешли и у православље, Свети Симеон многи Турци и Грци су се обратили за помоћ овом светитељу, у томе су јединствени Немањићи и то их разликује од других владара.

Uzgred, Nemanjin otac jeste velika enigma, ali vjeruje se da je on i sam iz 'Dioklitije' rodom. Oni koji ne zastupaju tu tezu, spominju Zahumlje, pozivajući se na malo nepouzdane izvore, ali nikada se Zavida, ili Bela Uroš (ili Tihomil kako su ga neki istoričari zvali) ne spominje da je konkretno rođen u Raškoj, već negdje u Pomorju.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Stefan Prvovjencani

Jedno pitanjce za sve - ko/kada je Stefana Nemanjića proglasio Prvovjenčanim? On samog sebe nikada tako nije smatrao, niti sam u žitiju našao taj naziv.

Ovaj podatak još nijesam uspio naći. Da li iko zna odgovor, možda?

 

[Stari Crnogorac]

Mihailo se može, uslovno, smatrati crnogorskim kraljem, iz istih razloga zbog kojeg je Stefan Nemanja bio crnogorski vladar (uslovno, jer priče o dvoru u Kotoru nijesu sigurne). Međutim, on ne bi ništa manje bio srpski kralj nego crnogorski, sa jedne objektivno-historijske tačke gledišta.

Ako cemo izvrcat logiku doc cemo do zakljucka da Shekspir ne bi nista manje bio engleski pisac nego crnogorski.

 

[Пресретач]

Uzgred, Nemanjin otac jeste velika enigma, ali vjeruje se da je on i sam iz 'Dioklitije' rodom. Oni koji ne zastupaju tu tezu, spominju Zahumlje, pozivajući se na malo nepouzdane izvore, ali nikada se Zavida, ili Bela Uroš (ili Tihomil kako su ga neki istoričari zvali) ne spominje da je konkretno rođen u Raškoj, već negdje u Pomorju.

Завида ти је рођен у Неродимљу код Урошевца.

Завида (умро после 1127.) је био један од српских властелина из Рашке династије Вукановића. По женској линији је био у сродству и са породицом Војислављевића који су у то доба владали Зетом.

Завида је отац четворице синова:

• Тихомир (умро 1169.), владао као велики жупан Рашке (1163.-(1166) 1168).
• Страцимир (умро после 1189.), владао областима око Западне Мораве (1163-(1166) 1168, 1169-?).
• Мирослав (умро 1196. или 1199.), владао Захумљем (1163-(1166) 1168, од 1169 до смрти).
• Немања (рођ. 1113 - умро 1199.), најмлађи син, познатији као Стефан Немања након што је свргао најстаријег брата и постао велики жупан Рашке ( 1168 - 1196).

Завида је сем четворице синова имао и најмање једну ћерку пошто се Немања и његова браћа помињу као ујаци последњег дукљанског кнеза Михаила Војислављевића у писму које је дукљански архиепископ Григорије око 1180. послао папском легату у Сплит.
Сем имена, Завидино порекло и личност су нам потпуно непознати због фрагментарности извора. Он се наиме помиње само у једном натпису и у једном запису. Ктиторски натпис на цркви Св. Петра и Павла у Бијелом Пољу помиње Завиду као оца хумског кнеза Мирослава, једног од Немањине браће . Запис на рукопису Мирослављевог јеванђеља такође спомиње Мирослава, сина Завидина.
Само име Завида спада у ткз. заштитна имена тј у имена која су свом носиоцу требала да обезбеде здравље и дуг живот. Могуће је да је Завида име добио пошто његова породица није могла да одржи у животу мушку децу. У Житију Светог Симеона Стефан Првовенчани је записао како је (неименовани) отац Немањин због побуне своје браће био присиљен да побегне из Рашке и склони се у Зету где му се у Рибници (данас околина Подгорице) родио син Немања. Међутим, ако је Завида заиста био једино мушко дете у својој породици свакако није имао старије браће, мада се исказ првовенчаног краља могао односити и на остале Завидине мушке рођаке.
Поред тога, Стефан Првовенчани пише и како је Немања по други пут крштен, овога пута по обреду источне, православне цркве када се његов отац вратио на столно место. Пошто се ово столно место налазило у Расу сасвим је могуће да нам Немањим биограф у ствари саопштава да је Завида у два наврата био рашки велики жупан.
Остале детаље Завидиног животописа могуће је реконструисати само помоћу хипотеза.

Натпис је публикован 1930. године због чега су се пре тога историчари домишљали о идентитету Немањиног оца. За неке је то био вели жупан Деса, најмлађи син Уроша I.

 

[Lesandar]

Jedno pitanjce za sve - ko/kada je Stefana Nemanjića proglasio Prvovjenčanim? On samog sebe nikada tako nije smatrao, niti sam u žitiju našao taj naziv.

Ovaj podatak još nijesam uspio naći. Da li iko zna odgovor, možda?

Имаш у житију податак , ја сам га поставио на једној од тема, парафразирам: круна је свети венац, и због тога је он први "венчан"....

http://books.google.com/books?id=6a...e=gbs_v2_summary_r&cad=0#v=onepage&q=&f=false

Имаш овде два наслова, један је одлазак у Рим и узимање светог венца
други је венчање Стефана са богом у Жичи,
..... на крају сам одсекао у реду где га назива првовенчаним,
то је житије од Доментијана, са дорадом Ђуре Даничића

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ako cemo izvrcat logiku doc cemo do zakljucka da Shekspir ne bi nista manje bio engleski pisac nego crnogorski.

Razumijem što si htio istaći, međutim izvrtanja nema:

Mihailov otac Stefan Vojislav je Srbin, prema istorijskim izvorima, srpski vladar. On ne dolazi sa prostora Crne Gore, već po svemu sudeći iz Bosne i Hercegovine.

Kuća Svetog Vladimira je nastala tako što su preci Vojislavljevića osvojili Duklju (oružjem i silom, kako drugačije u ono vrijeme?). Postoje samo naznake da je Mihailo Vojislavljev imao dvor u Kotoru, isto kao i Stefan Nemanja; Mihailo je vladao državom koja se između ostalog prostirala na otprilike na pola Crne Gore, možda nešto više (država mu je uključivala i druge oblasti, koje su značajno veće od crnogorskog dijela), dok je Nemanja vladao i čitavom. Mihailo i Nemanja (koji su, inače, i sami srodnici) su 'crnogorski kraljevi' pod približno identičnim uslovima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Завида ти је рођен у Неродимљу код Урошевца.

Завида (умро после 1127.) је био један од српских властелина из Рашке династије Вукановића. По женској линији је био у сродству и са породицом Војислављевића који су у то доба владали Зетом.

Завида је отац четворице синова:

• Тихомир (умро 1169.), владао као велики жупан Рашке (1163.-(1166) 1168).
• Страцимир (умро после 1189.), владао областима око Западне Мораве (1163-(1166) 1168, 1169-?).
• Мирослав (умро 1196. или 1199.), владао Захумљем (1163-(1166) 1168, од 1169 до смрти).
• Немања (рођ. 1113 - умро 1199.), најмлађи син, познатији као Стефан Немања након што је свргао најстаријег брата и постао велики жупан Рашке ( 1168 - 1196).

Завида је сем четворице синова имао и најмање једну ћерку пошто се Немања и његова браћа помињу као ујаци последњег дукљанског кнеза Михаила Војислављевића у писму које је дукљански архиепископ Григорије око 1180. послао папском легату у Сплит.
Сем имена, Завидино порекло и личност су нам потпуно непознати због фрагментарности извора. Он се наиме помиње само у једном натпису и у једном запису. Ктиторски натпис на цркви Св. Петра и Павла у Бијелом Пољу помиње Завиду као оца хумског кнеза Мирослава, једног од Немањине браће . Запис на рукопису Мирослављевог јеванђеља такође спомиње Мирослава, сина Завидина.
Само име Завида спада у ткз. заштитна имена тј у имена која су свом носиоцу требала да обезбеде здравље и дуг живот. Могуће је да је Завида име добио пошто његова породица није могла да одржи у животу мушку децу. У Житију Светог Симеона Стефан Првовенчани је записао како је (неименовани) отац Немањин због побуне своје браће био присиљен да побегне из Рашке и склони се у Зету где му се у Рибници (данас околина Подгорице) родио син Немања. Међутим, ако је Завида заиста био једино мушко дете у својој породици свакако није имао старије браће, мада се исказ првовенчаног краља могао односити и на остале Завидине мушке рођаке.
Поред тога, Стефан Првовенчани пише и како је Немања по други пут крштен, овога пута по обреду источне, православне цркве када се његов отац вратио на столно место. Пошто се ово столно место налазило у Расу сасвим је могуће да нам Немањим биограф у ствари саопштава да је Завида у два наврата био рашки велики жупан.
Остале детаље Завидиног животописа могуће је реконструисати само помоћу хипотеза.

Натпис је публикован 1930. године због чега су се пре тога историчари домишљали о идентитету Немањиног оца. За неке је то био вели жупан Деса, најмлађи син Уроша I.

U Nerodimlju kod Uroševca?

To je sa wikipedije...

 

[Пресретач]

U Nerodimlju kod Uroševca?

To je sa wikipedije...

Да у Неродимљу код Урошевца.
Остало јесте са Википедије.
Добро наведи ми задужбине Немањића осим Мораче (коју је Немањин унук подигао), на простору садашње ЦГ. ?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Да у Неродимљу код Урошевца.
Остало јесте са Википедије.
Добро наведи ми задужбине Немањића осим Мораче (коју је Немањин унук подигао), на простору садашње ЦГ. ?

Otkuda ti taj podatak (o rođenju u Nerodimlju)? Ne vjerujem da su Srbi još ni vladali tada tim područjem na prvom mjestu!

Npr. Reževići u Boki, temelje postavio 1223. godine Stefan Prvovjenčani. Mada ne razumijem šta me tačno pitaš (pitaš onako ili...?).

 

[Пресретач]

Otkuda ti taj podatak (o rođenju u Nerodimlju)? Ne vjerujem da su Srbi još ni vladali tada tim područjem na prvom mjestu!

Npr. Reževići u Boki, temelje postavio 1223. godine Stefan Prvovjenčani. Mada ne razumijem šta me tačno pitaš (pitaš onako ili...?).

Манастир Режевићи код Петровца, је састављен од три цркве прва је посвећена Богородици и најстарија је, мислим да је око 1080.
Као што тих рекао Немањићи су ти пореклом из Неродимља код Урошевца.
Веровао, не веровао али тако је.
Па видиш да и онај пост, где се наводи да је 1930. публикован наводи значење имена Завида.

цитат:
Само име Завида спада у ткз. заштитна имена тј у имена која су свом носиоцу требала да обезбеде здравље и дуг живот. Могуће је да је Завида име добио пошто његова породица није могла да одржи у животу мушку децу.

А имаш доста случајева да су се имена давала по именима места где су деца рођена, што се до данашњих дана одржало. Мораш рачунати да се језик доста изменио од тада. А и само Неродимље ти доста говори. Ту је био дворац Немањића, ту су им и цркве.
А о томе да немају везе са просторима даначње ЦГ ти говори да задужбине нису ни зидали осим Немањиног унука који је владао простором где је подигнута Морачa.
Ево ти задужбине Немањића:

http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/zaduzbine-nemanjica.htm

 

[Пресретач]

Горње Неродимље, познати за неколико верских здања, помиње у средњем веку - за први пут у Грачаници повељи краља Уроша Другог Милутина (1311-1316). Владари династије Немањића - краља Уроша Другог Милутина и његове потомке краљ Стефан Дечански и цареви Душан и Урош V . Данас манастир Светог Архангела и Црква Успења (Манастир Светог Уроша) .

Црква Успења Богородице (Манастир Светог Уроша) налази се на обронцима брда Нередик, западно до села Горње Неродимље. По предању саградио га је удовица царица Јелена, као маузолеј њен син, цар Урош V, након његове смрти 1371. До краја 16. века манастирска црква је била преправљена. У 17. веку се помиње као црква Светог Уроша. Почетком 19. века црква је тешко оштећена и преправљена поново средином тог века.

У Неродимље се налазио дворац Стефана Дечанског, у коме је 1330. године писана Дечанска хрисовуља. Цар Душан и цар Урош имали су своје дворове у оближњој тврђави Горњи и Доњи Петрич, и одатле су издали многе повеље, писма и друга акта.
У порти неродимљске цркве Светих Арханђела 1321. године је умро краљ Стефан Урош Милутин и одатле је био пренет у своју задужбину - манастир Бањску.У Неродимље је 1371. године умро и последњи потомак из лозе Немањића - цар Урош. Године 1705. његово тело је пренето у фрушкогорски манастир Јазак.По турском попису из 1455. године у Неродимље је било 71 српско домаћинство и два православна попа.У селу се налази неколико храмова и црквишта.Манастир и црква Светих Арханђела потичу из 14. века, а обновљени су 1700. године. До пре 1975. године изнад цркве је расло горостасно стабло црног бора, које је, према предању, својом руком засадио краљ Душан 1336. године.Изнад Горње Неродимље, у једном засеоку, налази се црква Успења Свете Богородице или манастир Светог Уроша. По традицији, манастир је крајем 14. века подигла царица Јелена на гробу свог јединца цара Уроша. Из ове цркве пренете су цареве мошти у Јазак селу се још налазе остаци цркве Светог Николе и темељи трију цркава непознатих светитеља.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Oвако се само потомци брину за свој крај одакле су потекли.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Манастир Режевићи код Петровца, је састављен од три цркве прва је посвећена Богородици и најстарија је, мислим да је око 1080.
Као што тих рекао Немањићи су ти пореклом из Неродимља код Урошевца.
Веровао, не веровао али тако је.
Па видиш да и онај пост, где се наводи да је 1930. публикован наводи значење имена Завида.

цитат:
Само име Завида спада у ткз. заштитна имена тј у имена која су свом носиоцу требала да обезбеде здравље и дуг живот. Могуће је да је Завида име добио пошто његова породица није могла да одржи у животу мушку децу.

А имаш доста случајева да су се имена давала по именима места где су деца рођена, што се до данашњих дана одржало. Мораш рачунати да се језик доста изменио од тада. А и само Неродимље ти доста говори. Ту је био дворац Немањића, ту су им и цркве.
А о томе да немају везе са просторима даначње ЦГ ти говори да задужбине нису ни зидали осим Немањиног унука који је владао простором где је подигнута Морачa.
Ево ти задужбине Немањића:

http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/zaduzbine-nemanjica.htm

Ne, pogrešio si. Najstariju od te tri crkve, Crkvu Uspenija presvete Bogorodice, podigao je kralj Stefan, 1223. godine. Poznato je da je on lično i prebivao u Reževićima.

Drugu zadužbinu u Reževićima, Crkvu Svetog Arhiđakona Stefana, podigao je car Dušan 1351. godine, u vrijeme promocije svog zakonika u Paštrovićima (nakon čega je na župskom saboru usvojen i ostao do današnjeg dana zakonski osnov plemena).

I crnogorski Đurđevi stupovi su podignuti negdje između 1213. i 1218. godine od strane Nemanjinog nećaka. 1220. godine je sprovedena obnova i proširenje Đurđevih stupova od strane Rastka-Save, kada su prošireni, relocirani i obnovljeni. Tako je i postao sjedište budimljanske eparhije Srpske pravoslavne crkve (a i danas je Budimljansko-nikšićke eparhije).

Onda Crkvu svetih apostola Petra i Pavla je podigao Miroslav krajem XII vijeka (oko 1190. god.?), Takođe, nju je početkom XIV vijeka kralj Milutin obnovio i značajno proširio, sasvim vjerovatno zato što je postala sjedište izmješne humske episkopije (bosanski ban Stefan II Kotromanić je osvoio veći dio Huma, zapadni i dio centralnog).

Što se tiče Nerodimlja, to je prosto nemoguće, jer ti pričaš o Uroševcu, u vrijeme kada je vizantijsko-srpska granica bila na vojnom frontu Zvečan-Lipljan! Pogledaj kartu Kosova, Uroševac je južno od Lipljana (dakle nije ni na samom 'spornom tlu', već u pravoj nekadašnjoj vizantijskoj teritoriji lociran). Prije toga Srbi su vladali (ali pod bugarskom titulažom, hoteći da prisvoje i Bugarsku dukljanskoj državi) oblašću današnje opštine Uroševic/Ferizaj, jedino u kratkotrajnom periodu negdje od 1070. do 1072. godine, za vrijeme ekspedicije Konstantina Bodina (pardon, Petra) od Vojislavova roda.

Oвако се само потомци брину за свој крај одакле су потекли.

Ja zaista ne vidim niti jedan jedini racionalni razlog da možemo pretpostaviti da se Nemanjin otac rodio u Vizantiji. Brinjenje o teritoriji možemo pripisati čitavoj Staroj Srbiji, i tako reći da su Nemanjići porijeklom sa te oblasti negdje, Kosova, Metohije ili Makedonije?

 

[Пресретач]

Ne, pogrešio si. Najstariju od te tri crkve, Crkvu Uspenija presvete Bogorodice, podigao je kralj Stefan, 1223. godine. Poznato je da je on lično i prebivao u Reževićima.

Drugu zadužbinu u Reževićima, Crkvu Svetog Arhiđakona Stefana, podigao je car Dušan 1351. godine, u vrijeme promocije svog zakonika u Paštrovićima (nakon čega je na župskom saboru usvojen i ostao do današnjeg dana zakonski osnov plemena).

I crnogorski Đurđevi stupovi su podignuti negdje između 1213. i 1218. godine od strane Nemanjinog nećaka. 1220. godine je sprovedena obnova i proširenje Đurđevih stupova od strane Rastka-Save, kada su prošireni, relocirani i obnovljeni. Tako je i postao sjedište budimljanske eparhije Srpske pravoslavne crkve (a i danas je Budimljansko-nikšićke eparhije).

Onda Crkvu svetih apostola Petra i Pavla je podigao Miroslav krajem XII vijeka (oko 1190. god.?), Takođe, nju je početkom XIV vijeka kralj Milutin obnovio i značajno proširio, sasvim vjerovatno zato što je postala sjedište izmješne humske episkopije (bosanski ban Stefan II Kotromanić je osvoio veći dio Huma, zapadni i dio centralnog).

Što se tiče Nerodimlja, to je prosto nemoguće, jer ti pričaš o Uroševcu, u vrijeme kada je vizantijsko-srpska granica bila na vojnom frontu Zvečan-Lipljan! Pogledaj kartu Kosova, Uroševac je južno od Lipljana (dakle nije ni na samom 'spornom tlu', već u pravoj nekadašnjoj vizantijskoj teritoriji lociran). Prije toga Srbi su vladali (ali pod bugarskom titulažom, hoteći da prisvoje i Bugarsku dukljanskoj državi) oblašću današnje opštine Uroševic/Ferizaj, jedino u kratkotrajnom periodu negdje od 1070. do 1072. godine, za vrijeme ekspedicije Konstantina Bodina (pardon, Petra) od Vojislavova roda. Ja zaista ne vidim niti jedan jedini racionalni razlog da možemo pretpostaviti da se Nemanjin otac rodio u Vizantiji.

Па јел си ти био у манастиру Режевићи ? Ја сам се прошле године причестио у том манастиру на Успење пресвете Богородице, а био сам и ове годне два пута. Причам ти оно што сам лично запазио и чуо од монахиња у манастиру. Значи имаш црквицу када уђеш у манастир са леве стране која је много стара предпоставља се да је подигнута око 1080.
А што се Неродимља тиче рекох Ти они су пореклом оданде.
Сад ако се неком то не свиђа шта да му ја радим. Нек сам истражује али нек не заборави ради се о светим људима тј. светим владарима.