Prvi kadrovi filma Angeline Jolie - kao što se i moglo pretpostaviti anti-srpski film

1.2.11. O ubijanju Srba u Goraždu, kao i o njihovom smeštaju u logore ("centre za izolaciju") odluèivalo je Ratno predsedništvo u Goraždu, formirano poèetkom maja 1992. godine, koje je preuzelo nadležnosti Skupštine opštine u ratnim uslovima. Kao predsednik SO Goražde, na èelo Ratnog predsedništva došao je Hadžo Efendiæ, a èlanovi Predsedništva su postali èelnici stranke SDA.

Prema saznanjima svedoka (36/95), Ratno predsedništvo je na predlog Efendiæa odluèilo da on bude likvidiran, ali je izvršenje te odluke spreèio bivši kapetan JNA - komandant muslimanskih jedinica na podruèju Goražda, zapretivši Efendiæu pištoljem.

Pored ovog, još neki muslimanski komandanti, bivši oficiri JNA, usprotivili su se ubijanju Srba - civila bez ikakvog sudjenja, pa je Hadžo Efendiæ formirao tobožnji preki sud èiji je zadatak bio da "presudama" naknadno pokrije veæ izvršena ubistva Srba od strane muslimanske policije i vojske. Efendiæ je ponudio Seju Imamoviæu, bivšem sudiji Osnovnog suda u Goraždu, da bude predsednik "prekog suda", ali je Imamoviæ to odbio, smatrajuæi da u civilstvu ne može da bude formiran "preki sud" i da bi prilikom sudjenja morala da bude poštovana redovna procedura.

Na traženje Efendiæa, funkcije predsednika "prekog suda" se prihvatio Kemo Djuliman, ranije sudija za prekršaje u Goraždu, koji je napisao "presude" za oko 100 ubijenih Srba.

Hadžo Efendiæ je bio na dužnosti predsednika Ratnog predsedništva do februara 1993. godine kada je prešao u Sarajevo na novu dužnost, a sada je ambasador u Beèu.

Jedan od najopasnijih i najrevnosnijih izršilaca Efendiæevih naredjenja i odluka Ratnog predsedništva bio je Ibro Merkez, naèelnik SUP-a Goražde. Merkez je neposredno pre izbijanja ratnih sukoba organizovao razdvajanje muslimanske i srpske policije, a poèetkom rata organizovao je tzv. rezervnu policiju u koju su ušli muslimanski ekstremisti i ozloglašeni kriminalci.

U nekim sluèajevima su, posle ubistva Srba u Goraždu, na mesto dogadjaja izlazile tobožnje komisije, sastavljene od predstavnika policije i vojnog ili civilnog suda koje su pravile lažne zapisnike kao da se radilo o samoubistvima.



1.3. Uništavanje civilnih objekata i druge imovine



Pored veæ pomenutih pojedinaènih uništavanja kuæa i stanova koji su pripadali Srbima, musilmanska vojska je od poèetka maja do poèetka oktobra 1992. godine u selima na teritoriji opštine Goražde masovno uništava srpske kuæe i drugu imovinu, bez ikakve vojne potrebe, uz ubijanje Srba koji nisu uspeli da pobegnu (o èemu je bilo reèi).

Kuæe su prvo pljaèkane, a zatim zajedno sa drugim objektima koji služe seoskom domaæinstvu spaljene. Opljaèkana je sva krupna i sitna stoka, a zemljište deljeno muslimanima - izbeglicama i gradjanima Goražda.

Od 33 sela u kojima su živeli iskljuèivo Srbi, samo jedno nije spaljeno (Šašiæi). Spaljena su sela:

Borak Brdo, Grabovica, Donja Sopotnica, Gornja Sopotnica, Jelah, Jabuka, Crvljivac, Pijevac, Gornje Selo, Uštanoviæi, Konjibaba, Ostružno, Ilino, Hranjen, Trešnjica, Gornja Brda, Završje, Mirliæi, Tupaèiæi, Markoviæi, Bukvica, Bogovoiæi, Mirušiæi, Ropoviæi, Crnci, Nekopi, Bašabuliæi, Podkozara, Buèje, Vuèetiæi, Orahovice i Kolijevke.

Srpke kuæe su spaljivane i u selima sa mešovitim stanovništvom. Procenjuje se da je u selima i gradu Goraždu spaljeno ukupno oko 1.500 srpskih kuæa i stanova.

Uništavana je i druga imovina Srba, kao što su voænjaci i šume. Tako je iskrèen Višnjik Boška Jankoviæa iz Donje Sopotnice, u površini od 3 duluma, a šuma Uglješe Droce iz sela Podranjen je zapaljena.

Dokaz: Komitet pod br. 36/95.



2. ZLOÈINI PREMA RATNIM ZAROBLJENICIMA



2.1. Na releju "Trovrh" kod Goražda je 24. avgusta 1992. godine muslimanska vojna jedinica kojom je komandovao Zaim Imamoviæ iz Goražda, sa pomoænicima Abdulselamom Sijerèiæem i Mithatom Drljeviæem, zarobila osam pripadnika srpskih oružanih snaga:



1. Lasicu Boška,

2. Lasicu *****,

3. Èeha Njegoša,

4. Vukoviæa Koja,

5. Todoroviæ Buda,

6. Todoroviæ Brana,

7. Radoviæ Tija i

8. Klaèar Rata, svi iz Goražda.



Muslimanska vojska je prilikom borbi upotrebila nedozvoljena borbena sredstva - bojne otrove.

Drljeviæ Mithat je sa grupom vojnika odveo zarobljenike u Silos u Kopaèima, nedaleko od Goražda. Tu su nekoliko dana muslimanski vojnici tukli i muèili zarobljenike. Da bi prekratio muèenje, zarobljenik Rato Klaèar izvršio je samoubistvo vešanjem. Preostalih sedam zarobljenika je prebaèeno u zatvor u Goraždu, gde su zadržani nekoliko dana i svake noæi tuèeni - do onesvešæivanja (zatvorenici su èuli njihove krike), a zatim vraæeni u silos u Kopaèima.

Posle nekoliko dana je svih sedam zarobljenika izvedeno pored Drine, ispod starog željeznièkog mosta i streljano, a njihova su tela baèena na smetlište u blizini železnièke pruge.



Podaci o izvršiocu:

1. Drljeviæ Mithat, iz Goražda, Ul. Milivoja Vuloviæa br. 19, rodjen 19.02.1951. godine u Goraždu, od oca Izeta i majke Esme, pomoænik komandanta muslimanske vojne jedinice,

2. Mašiæ Muhidin, iz Goražda, naselje Kopaèi, saobraæajni milicionar,

3. Drljeviæ Enver, iz Goražda,

4. Drljeviæ Juso, iz Goražda - naselje Kopaèi, po zanimanju nastavnik,

5. Pršeš Hamed, iz Goražda.



Dokaz: Zapisnici u dokumentaciji Komiteta pod br. 370/94-3 i 440/94-3 i 9.



2.2. Èetvoricu Srba medju kojima su bili i Slobodan Tanaskoviæ i Ljubinko Davidoviæ, kao pripadnike Teritorijalne odbrane Srpske vojske, zarobile su 16. septembra 1992. godine na mestu Meremišje u blizini Višegrada muslimanske vojne jedinice kojima je komandovao Ahmet Sejdiæ.

Muslimanski vojnici su odmah po zarobljavanju tukli zarobljenike kundacima od oružja, rukama i nogama, a zatim ih vezali i odveli u selo Medjedja gde su ih smestili u prostor ispod stepeništa u jednoj privatnoj kuæi. Tu su zarobljenici držani oko dva meseca i za sve vreme, a naroèito prvih 12 dana, tuèeni su pendrecima, drvenim palicama, nogama, rukama, kundacima od oružja i drugim predmetima koji bi im se našli pri ruci.

Ljubinko Davidoviæ je posle nekoliko dana umro od zadobijenih povreda. To se dogodilo tako što su ga muslimanski vojnici izveli na sprat zgrade i tu ga tukli, a zatim bacili niz stepenice medju zarobljenike, gde je kratko vreme ležao nepomièno i izdahnuo. Sutradan su njegovo telo bacili u Drinu.

Zarobljenike je najviše tukao Meho Kasapoviæ, koji je i druge podsticao na takve radnje. U tuèi i telesnom povredjivanju zarobljenika u Medjedji uèestvovali su i Avdija Šabanoviæ, Nihad Dizdareviæ, Dedžat Dizdareviæ i Salko Mutapèiæ.

Tuèi zarobljenika prthodila su tobožnja saslušavanja koja su obavljali Avdija Šabanoviæ i Korèiæ. Zarobljenicima su sve vreme ruke bile vezane (odvezivani su u retkim prilikama radi uzimanja hrane ili obavljanja nužde).

Zarobljenici su bili izloženi i raznim vidovima zastrašivanja. Davali su im u ruke puške i terali ih da puške okreæu jedan prema drugom. Plašili su ih noževima. Jedan muslimanski vojnik zaparao je B. tri puta vrhom noža po levoj strani grudnog koša.

Tuèe i fizièka zlostavljanja bili su takvog intenziteta da su zarobljenici gubili svest. Svoje muèitelje molili su da ih ubiju i tako im prekrate patnje.

Zarobljenici su bili izloženi gladovanju, dobijali su dnevno po jedno parèe hleba od oko 100 grama, a ponekad i ponešto kuvano.

Higijenski uslovi života su bili veoma teški - zarobljenici se nisu ni umivali, ni kupali.

Š, O. i Slobodan Tanaskoviæ su prebaèeni u Goražde i smešteni u podrum stare zgrade pošte. Tu su ih noæu u mraku, tukla nepoznata lica. Gladovanje je bilo tako veliko da je ponekad prolazilo i po èetiri do 10 dana, a da ne dobiju ništa od hrane. U prostoriji bez grejanja i sa razbijenim prozorima je u zimsko vreme bilo veoma hladno.

Od fizièkog zlostavljanja, iscrpljenosti i hladnoæe, umro je 06. 01. 1993. godine zarobljenik Slobodan Tanaskoviæ.

Posle oko mesec dana boravka u pomenutom podrumu, Š. i O. su prebaèeni u zarobljenièki logor u zgradi ZOIL "Sarajevo" u Goraždu. Smešteni su u podrum, u prostoriju za ugalj.

U logor su 26. 01. 1993. godine dovedena 24 zarobljena srpska vojnika iz Rudog. O postupanju prema zarobljenicima u ovom logoru biæe reèi pod 2.3.

Š. je razmenjen 08.07.1993. godine i prilikom pregleda u užièkoj bolnici je utvrdjeno da ima tragove preloma èetiri rebra sa leve strane grudnog koša i prelom grudne kosti. Na telu ima ožiljke od povreda, ošteæenog je zdravlja (prilikom mpregleda je imao 1,200.000 belih krvnih zrnaca), a telesna težina spala mu je sa 96 kg na 48 kg. Nisu ga prepoznali ni najbliži srodnici.



Podaci o izvršiocu:



1. Sejdiæ Ahmet, iz Višegrada, star nešto manje od 40 godina, završio Šumarski fakultet, pre rata radio u preduzeæu "Terpentin" u Višegradu, komandant muslimanske vojne jedinice,

2. Kasapoviæ Meho, star oko 40 godina, rodom iz okoline Višegrada, pre rata bio milicionar,

3. Šabanoviæ Avdija, iz Višegrada, brat Šabanoviæ Murata,

4. Dizdareviæ Nihad,

5. Dizdareviæ Dedžat,

6. Mutapèiæ Salko, zv. "Salkan",

7. Karèiæ iz Višegrada, ranije radio u Osiguravajuæem zavodu.

Dokaz: Zapisnik svedoka 594/94-12.
 
PRIPADNICI Desete brdske su tokom prve dve godine rata u BiH skupljali Srbe na ulicama Sarajeva i
protiv njihove volje odvodili na kopanje rovova. Posle obavljenih poslova, umesto da budu pušteni
kućama nesrećni zarobljenci su mučeni, neki od njih i zaklani, i bacani u jamu u "Kazanima".

Još se prepričavaju svedočenja da je upisnica u ovu "elitnu jedinicu" bila da se bar jednom Srbinu odseče
glava i baci u "Kazane".

Srbe, koji su završili u "Kazanima", Cacini vojnici su prethodno usmrtili tako što su ih vezali za dva
kamiona, koja bi krenula u suprotnim pravcima, i na taj način ih raščerečili. O raskomadanim telima
svedoči i pokušaj nove posleratne ekshumacije koji je obavila Komisija za traženje nestalih Republike
Srpske, kada su pronañeni delovi kostiju.
Iako je federalna strana tvrdila da je pronašla 29 tela, utvrñena su imena samo 15 žrtava. Na spisku,
koji je sačinjen na osnovu izjava svedoka na suñenju počiniocima, koji su za neke i opisali način
pogubljenja su Sanja Vuk koja je imala samo 16 godina kada joj je oduzet život, Zoran Vučurović,
Milena Drašković, koju su zaklali Samir Seferović i Suad Osmanović. Dušan Jovanović je
izmasakriran, dok je Radoslava Komljenca zaklao Mevludin Selak. Radoslavovu suprugu Marinu
Komljenac zaklao je RefikČolak. Vasila Lavriana zaklao je Zijo Kubat, a njegova supruga Ana, pre
nego što ju je odsecanjem glave usmrtio Esad Tucaković, prošla je užasnu torturu.
Ani Lavrian je Suad Osmanović naredio da legne i raširi noge, a zatim joj gurnao komad drveta u polni
organ. Istovremeno Esad Tucaković joj je upaljačem palio stidne dlake, da bi je na kraju pogubio i
bacio u jamu na "Kazanima". Ubijen je i Zoran Muminagić, koji je imao samo 17 godina, kao i Ergin
Nikolić, kojem je Samir Bejtić zabio sablju kroz vrat, a istovremeno su ga drugi pripadnici Desete
brdske brigade udarali noževima, dok ga nisu izmasakrirali. Bejtić mu je odvojio glavu od tela i bacio u
"Kazane".

http://www.scribd.com/doc/18007839/Srpske-zrtve-u-bosanskom-paklu
 
2.3. Muslimanska vojska pod komandom Ahmeta Sejdiæa je 21. januara 1993. godine na brdu Strmica i mestu Dolovi u opštini Rudo zarobila 25 srpskih vojnika, medju kojima je bilo i ranjenika. Zarobljeni su:



1. Arsiæ Ljubinko,

2. Arsiæ Branko,

3. Pajeviæ Slavko,

4. Jovanoviæ Ranko,

5. Èolakoviæ Èedo,

6. Stanišiæ Tomislav,

7. Tomiæ Jovan,

8. Tomiæ Vlado,

9. Æupoviæ Milorad,

10. Topaloviæ Radivoje,

11. Kuburoviæ Petar,

12. Djuroviæ Milovan,

13. Æupoviæ Djordje,

14. Stupiæ Gojko,

15. Stanišiæ Radoje,

16. Gazdiæ Željko,

17. Vilaret Milisav,

18. Simiæ Milosav,

19. Simiæ Desimir,

20. Stjepanoviæ Zoran,

21. Sjepoviæ Vladimir,

22. Drobnjak Ilija,

23. Spajiæ Radovan,

24. Bogojeviæ Radovan,svi iz Rudnog i okolnih sela,

25. Bogdanoviæ Zoran iz Arilja.



Muslimanska vojska je prilikom zarobljavanja srpskih vojnika upotrebila bojni otrov - suzavac.

Pošto svi pomenuti vojnici nisu bili zarobljeni u isti mah, komandant muslimanske vojne jedinice Sejdiæ je koristio veæ zarobljene vojnike za zarobljavanje drugih tako što je naterao T. i S. da putem megafona pozivaju druge srpske vojnike na predaju.

Odmah po razoružavanju zarobljenika, muslimanski vojnici su im vezali ruke iza ledja, a zatim su im oduzimali stvari i otpoèeli sa pretnjama ubistvom, grubim vredjanjem i zlostavljanjem, nanoseæi im telesne povrede i patnje.

Tako je više muslimanskih vojnika kundacima od oružja, rukama i nogama udaralo po telu zarobljenika Æ. i izbio mu èetiri zuba iz gornje vilice. Jedan muslimanski vojnik je više puta snažno udario pesnicama u predelu lica i slepooènice zarobljenika D.

Kad je jedan muslimanski vojnik ugledao amblem Republike Srpske na kapi G, udario ga je po glavi, skinuo mu kapu i bacio je u vatru. Usput, dok su ih vodili G. i druge zarobljenike su udarali po telu kundacima od oružja, rukama i nogama. Nekima su podmetali nož pod grlo.

Èim je zarobljenik Radivoje Topaloviæ razoružan, jedan musimanski vojnik ga je udario kundakom od puške po glavi tako da se onesvestio. Dok je još bio u nesvesti, skinuti su mu bunda, bluza i džemper.

Odmah po zarobljavanju T, muslimanski vojnici su mu oduzeli su mu vetrovku. T. su oduzeli džepni železnièki sat, vojnièku bluzu i vetrovku. Muslimanski vojnici u DJ. i K. koji su se poslednji predali, udarali su kundacima od puške, rukama i nogama i bacali ih na tle, gazeæi po njima.

È. su oduzeli vetrovku i, dok su ga vozili sa rukama vezanim iza ledja, jedan muslimanski vojnik mu je psovao majku srpsku i udarao ga kuandakom od puške u grudni koš i nogama u predelu rebara, stomaka i bubrega.

Muslimanski vojnici su u jedno vozilo prvo ubacili teško ranjenog zarobljenika Zorana Bogdanoviæa, a preko njega, druge vezane zarobljenike, pa je ranjenik ubrzo umro.

Ahmet Sejdiæ je upotrebio zarobljene srpske vojnike za uklanjanje mina iz tunela ispod brda Donja Strmica na putu Rudo-Brodar-Medjedja. Dve mine su eksplodirale i dva zarobljenika su ranjena: Miloradu Æupoviæu razneta je peta leve noge i povredjeno mu levo oko, a povredjen je i Branko Arsiæ. Obojica povredjenih su leèena u bolnici u Goraždu.

Dok su se vozili kombijem, muslimanski vojnici su terali zarobljenika D. da sa njima peva muslimanske pesme i pri tom ga je jedan od vojnika stalno udarao pesnicom u slepooènicu. Isti vojnik je udarao pesnicom i onesvešæenog ranjenog zarobljenika S.

Kad je kombi stao, vojnik koji je ranije tukao D, zakaèio je jedan kraj gvozdenu kuku za kragnu bluze D, a drugi kraj za krov kombija, dok je drugi vojnik oštrio lovaèki nož.

Jedna devojka u maskirnoj uniformi je pitala D. da li je suneæen, pa kad je ovaj odgovorio da nije, rekla mu je da æe odmah da mu odseèe polni organ, ali su je drugi od toga odvraæali, govoreæi da æe to moæi da uèini kasnije.

Od zadobijenih udaraca D. je zadobio povredu vilice i usta su mu bila suva, pa je odbio da ponovo peva muslimanske pesme. Tada je devojka u maskirnoj uniformi prinela njegovom licu kriglu punu vode, a onaj vojnik koji ga je ranije tukao, snažno je udario dlanom po dnu krigle i naneo D. povrede po sredini nosa i u predelu desnog oka i rasklimao mu dva zuba oènjaka sa obe strane vilice. Od povrede na nosu mu je ostao ožiljak.

Zarobljenike su, vezane, smestili u Medjedji u jednu privatnu kuæu u prostor ispod stepeništa, koji je bio tako mali da nisu imali gde ni da legnu ni da sednu; trpeli su hladnoæu, jer je bilo zimsko vreme, a na zgradi nije bilo vrata, veæ samo gvozdena rešetka. Tu su proveli pet dana, dobijajuæi od hrane jedan oskudan obrok dnevno.

Muslimanski vojni policajci su izvodili zarobljenike na ispitivanje i pri tome ih tukli, a oduzimali su im i preostale vrednije stvari. Tako je muslimanski vojnik Topaloviæ kada je, prilikom ispitivanja jednog zarobljenika, èuo da ovaj ima isto prezime kao i on, uhvatio zarobljenika za glavu, bacio ga pod noge i udarao ga rukama i nogama po svim delovima tela.

Jedan muslimanski vojnik - invalid - udario je S. štakom po glavi, a udarali su ga i pesnicama po glavi.

Kada se zarobljenik Dj. vraæao sa saslušanja, muslimanski vojnik Avdija Šabanoviæ snažno ga je udario iza vrata tako da je pao niz stepenice.

Muslimanski vojnici su dolazili noæu pijani i tukli zarobljenike, terajuæi ih da pevaju muslimanske pesme. T. su udarali po glavi rukama i nogama kao i puškom po telu.

Jedan muslimanski vojnik je od Æ, pa kad je ovaj rekao da nema, udario ga je pesnicom u lice sa leve strane i izbio mu jedan zub u gornjoj vilici i rasekao usnu. T. su tukli kundacima od oružja, rukama i nogama svuda po telu, a naroèito u predelu bubrega sa leve strane. Na isti naèin tukli su i S. po telu.

Sve stvari oduzimane su od zarobljenika bez bilo kakve potvrde. Muslimanski vojnik Mirsad Derviševiæ je oduzimao satove i druge sitne stvari.

Zarobljenicima su oduzete èizme, a data im je neka stara obuæa. Pored toga, S. je oduzeta i bluza, T. ruèni sat, V. srebrni lanèiæ sa priveskom i P. ruèni sat marke "Nivada".

Zarobljenike su 26. januara 1993. godine prebacil u Goražde u logor u zgradi ZOIL "Sarajevo" i smestili ih u podrum, u prostoriju za ugalj. Tada su prvi put odvezeni od kako su zarobljeni.

Prilikom prijema zarobljenika u logor, komandir straže Šaæir Èauševiæ rekao je: "Što ste ova govna ovde dovodili, trebalo ih je odmah sve pobiti".

Zarobljenici su u ovom logoru ostali sve do razmene - oktobra 1994. godine.

Ponovo su ih ispitivali vojni policajci, pretili im i fizièki ih napadali, nanoseæi im telesne povrede.

Prilikom ispitivanja Milorada Æupoviæa koji je, zbog povreda zadobijenih pri uklanjanju mina u tunelu, bio na štakama, vojni policajac je zapretio nožem Æupoviæu, tražeæi od njega da govori istinu. Navodno nezadovoljan dobijenim odgovorom, naredio je drugom policajcu da Æupoviæa udari, što ovaj nije uèinio, pa je policajac koji je vršio ispitivanje sam dva puta snažno udario Æupoviæa pesnicom po licu, od èega je ovaj pao sa stolice. Æupoviæ nije mogao da ustane, pa ga je Ramiz Miæivod, zamenik komandanta logora, dva-tri puta udario nogom i podigao na stolicu. Policajac koji je vršio ispitivanje i dalje je tukao Æupoviæa pesnicama po licu, izbivši mu gotovo sve zube iz gornje vilice.

Zarobljenici su trpeli glad. Prvih meseci su dobijali samo po jedan oskudan obrok dnevno. Glad je bila toliko velika da su zarobljenici prilikom izvodjenja u šetnju brali i jeli maslaèak, a brali su i koprivu koju su sušili i jeli. Zbog oskudnog unošenja hrane, neki zarobljenici su imali stolicu tek nekoliko desetina dana posle zarobljavanja. Kasnije, po dolasku Medjunarodnog Crvenog krsta, situacija se nešto popravila. Bilo im je dozvoljeno da primaju pakete, ali je osoblje logora iz tih paketa uzimalo ono što im se svidelo.

Zarobljenici su spavali na daskama koje su bile na betonskom podu. Kasnije, posredstvom Crvnog krsta, dobili su strunjaèe. Prostorija uopšte nije bila zagrevana ni u zimsko vreme. Nuždu su vršili u kante koje su bile u podrumu u kome su bili smešteni. Nisu postojali uslovi za održavanje ni elementarne liène higijene.

Zarobljenike zarasle u bradu i dugu kosu su izvodili pred kamere stranih televizijskih ekipa, prikazujuæi ih kao èetnike. S. je preko prevodioca postavljeno pitanje koliko je muslimana ubio.

Tek posle tri meseca od njihovog zarobljavanja, zarobljenici su se prvi put ošišali i obrijali.

Korišæeni su ne samo za obavljanje poslova oko održavanja higijene u zgradi, veæ i za seèenje drva u šumi. U poèetku su sami vukli volovska kola natovarena drvima. Prilikom seèe drva, jedno stablo se otkotrljalo i delimièno prešlo preko tela È. od èega je ovaj povredjen.

Muslimanski vojnici su u aprilu 1994. godine pucali iz automatskog oružja kroz prozor u podrumu u kome su bili zarobljenici, od èega je ranjen Æ. (odbijeno zrno pogodilo ga je u predelu desnog kuka i izazvalo krvarenje).

Muslimanski policajac Hasoviæ je u septembru 1994. godine pucao kroz prozor u podrum, ali niko od zarobljenika nije povredjen.

Vojni istražni sudija Mirsad Bašiæ je poèetkom oktobra 1994. godine došao noæu pijan i sa pištoljem prinudio stražare da ga puste do zarobljenika, a zatim uperio pištolj u zarobljenike i preteæi im, tražio da odgovore na njegov muslimanski pozdrav, nazivajuæi ih pri tom "poslednjim srpskim otpadom".

Èesto su ih vredjali i stražari, psujuæi ih i nazivajuæi ih èetnicima. S. je jedan stražar udario pesnicom u rebra dok je èistio NjC.
 
Zbog izgladnjavanja, fizièkog i psihièkog muèenja, u teškim higijenskim uslovima života, zdravlje zarobljenika je ošteæeno, a njihova telesna težina je prepolovljena. Tako je:

- Æ. izgubio 41 kg telesne težine (po izlasku iz logora bio na pregledu i leèenju u VMA u Beogradu),



- D. izgubio 30 kg. telesne težine (bio na pregledu i leèenju u VMA u Beogradu),



- S. smršao oko 40 kg. (bio na pregledu u užièkoj bolnici),



- T. smršao 32 kg. ( pri napuštanju logora imao samo 38 kg.),



- T. smršao 29 kg. (bio na pregledu u VMA u Beogradu),



- Æ. smršao 26 kg. (bio na pregledu i leèenju u Domu zdravlja u Priboju),



- T. smršao 36 kg. (bio na pregledu u Domu zdravlja u Kragujevcu),



- Dj. oslabio 36 kg. (bio na pregledu u VMA u Beogradu),



- K. oslabio 32 kg. (pregledan u Domu zdravlja u Priboju),



- S. oslabio 35 kg. (pregledan u Domu zdravlja u Priboju),



- È. smršao na oko 40 kg. (pregledan u Domu zdravlja u Priboju).

Podaci o izršiocima:



1. Sejdiæ Ahmet iz Višegrada, komandant muslimanske vojne jedinice,

2. Topaloviæ, muslimanski vojnik,

3. Šabanoviæ Avdija, muslimanski vojnik,

4. Derviševiæ Mirsad, muslimanski vojnik,

5. Miæivod Ramiz, zamenik komandanta zarobljenièkog logora u Goraždu,

6. Hasoviæ, "Amidža" iz Èajnièa, muslimanski vojni policajac,

7. Bašiæ Mirsad, muslimanski vojni istražni sudija u Goraždu,

8. Èauševiæ Šaæir,komandir straže u zarobljenièkom logoru u Goraždu,

9. Imamoviæ Emin, šef vojne policije i zarobljenièkog logora u Goraždu, pre rata radio u Službi bezbednosti,

10. Selimoviæ Himzo, zamenik šefa zarobljenièkog logora, a kasnije šef logora,

11. Brodariæ Mensudin, zamenik šefa zarobljenièkog logora,

12. Mehmedspahiæ Šukret, komandir vojne policije u Goraždu,

13. Æimpo Munib, stražar u zarobljenièkom logoru u Goraždu,

14. Hadžiæ Enko, stražar u logoru,

15. Klepuh Hajrudin, stražar u logoru,

16. Sobo Fehim, stražar u logoru,

17. Kaziæ Emir, stražar u logoru,

18. Hodo Sifet, stražar u logoru,

19. Džaniæ Zulfo, stražar u logoru,

20. Uhota Edo, stražar u logoru

21. Spaho Fehim, stražar u logoru (svi stražari od 13-21 ranije su radili u KPD u Foèi).



Dokaz: Zapisnici o iskazu svedoka u dokumentaciji Komiteta pod brojevima od 594/94-1 do 12 i medicinska dokumentacija.
 
UNIŠTAVANJE BOGOMOLJA, GROBALJA, KULTURNIH I ISTORIJSKIH SPOMENIKA



Pored uništavanja imovine Srba u velikim razmerama, muslimanska vojska je uništavala i srpske bogomolje, groblja i kulturne i istorijske spomenike. Zapaljene su crkve u Donjoj Sopotnici i u Goraždu, a demolirana su i groblja u nekim selima.

3.1. U prvoj polovini septembra 1992. godine u selu Donja Sopotnica, opština Goražde pripadnici muslimanskih oružanih snaga tzv. "teritorijalne odbrane", zapalili su crkvu Svetog Djordja, koju je Herceg Stjepan sagradio 1446. godine i koja je, kao kulturni i istorijski spomenik srpskog naroda, bila pod zaštitom države. U ovoj crkvi je od 1521. do 1529. godine radila prva štamparija u tom delu Balkana.

Muslimanski vojnici su istom prilikom demolirali i srpsko groblje koje se nalazi neposredno iza crkve, rušili su nadgrobne spomenike, prekopavali grobove, otvarali grobnice i skrnavili posmrtne ostatke pripadnika uglednih srpskih porodica.



Podaci o izvršiocu:



1. Kuloviæ Ismet, iz Kopaèa (Goražde), tzv. "Njemaèka", od majke Djamke,

2. Drljeviæ Meho, iz Kopaèa (Goražde).



Dokaz: Komitet, brojevi 370/94, 36/95 i 193/94.



3.2. Decembra 1992. godine u mestu Jabuka (opština Goražde), grupa muslimanskih vojnika koju je predvodio Amer Kamenica je na mesnom srpskom groblju porušila sve nadgrobne spomenike porodice Blagojeviæ, Gavriloviæ, Ikoniæ i dr.

Pri rušenju spomenika, Kamenica je pozivao prisutne muslimane da vide kako se ruši sve što je srpsko.

Istom prilikom, muslimanski vojnici su u Jabuci srušili i spomenik srpskim borcima poginulim u Prvom svetskom ratu.



Podaci o izvršiocu:

1. Kamenica Ameri, iz Goražda, naselje Podobarak, rodjen 1971. godine, od oca Šefika,

2. Redžoviæ Meša, iz Goražda,

3. Islamoviæ Jasko, iz Goražda,

4. Pozder Suad, iz Goražda.

Dokaz: Komitet, brojevi 370/94 i 183/94.







4. REZIME



Na genocidni karakter veæine od iznetih zloèina ukazuju mnoge okolnosti.

Iz iskaza brojnih svedoka proizlazi da je u Goraždu postojala atmosfera uništavajuæe mržnje prema Srbima, koja se ispoljavala pretnjama ubistvima, uz upozorenje da Srbima nema mesta u Goraždu. Stvaranje ovakve atmosfere je inspirisano sa najvišeg mesta idejom o stvaranju muslimanske države. Iz takve atmosfere su nicali pojedinaèni i masovni - organizovani akti zloèina usmereni na uništenje naroda koji je smetnja za stvaranje muslimanske države, koja bi, po zamisli njenih tvoraca, obuhvatila i prostor na kome se èine zlodela.

Brojna, smišljena ubistva Srba civila, koja su izvršili pripadnici muslimanske vlasti i vojske, bez ikakvog postupka, mogu se objasniti samo genocidnim pobudama. O ubijanju Srba - civila u Goraždu, odluèivalo je Ratno predsedništvo, na èijem èelu je bio Hadžo Efendiæi, dotadašnji predsednik Skupštine opštine, a izvršena ubistva, po njegovom nalogu, naknadno su pokrivana "presudama" tobožnjeg "prekog suda".

Iza ubijanja Srba - civila po selima, koji nisu upeli da pobegnu, bez obzira na pol i životno doba, može da stoji samo genocidna pobuda. Slièno je i sa ubijanjem zarobljenika.

Uništavajuæa su i "tiha ubijanja" - telesnim povredjivanjem, muèenjem, izgladnjivanjem, stvaranjem uslova u kojima ljudi fizièki i psihièki propadaju (u zatvorima, civilnim i zarobljenièkim logorima).

Zatoèenicima u civilnom logoru u Ul. Moše Pijade nije bilo dozvoljeno da se u vreme granatiranja sklanjaju u hodnik ili u podrum - da bi ginuli ili bili povredjivani od granata.

Pokušaj izvodjenja zatoèenika iz logora u kuæi Nedinoviæa na most u Goraždu, imao je za cilj ubijanje Srba na mostu, a da se to pripiše srpskoj vojsci.

Paljenje srpskih sela i crkava, kao i demoliranje grobalja, predstavlja uništavanje materijalnih i duhovnih osnova života Srba na prostoru na kome se zloèini èine.

Najzad, genocidna namera ponekad je i izrièito iskazivana: Murat Šabanoviæ, napuštajuæi Višegrad, obratio se vojnicima upozorenjem da oni koji nisu spremni da kolju i ubijaju Srbe - treba da izadju iz stroja, a po dolasku u Goražde - putem megafona pozivao je muslimane da ubijaju Srbe.

Hadžo Efendiæ je kao glavni nosilac zloèinaèke delatnosti prema Srbima na podruèju opštine nagradjen ambasadorskim položajem u Beèu.
 
Ubijali bebe, djecu i nemoćne starce



TRNOVO - Porodice žrtava, članovi nevladine organizacije "Moje ognjište" i predstavnici Vlade Republike Srpske juče su u mjestu Ledići, u federalnoj opštini Trnovo, položili cvijeće i zapalili svijeće srpskim civilima koje su 1992. godine na njihovim kućnim pragovima ubile njihove komšije Bošnjaci.

Rada Cvijetić je u Ledićima izgubila gotovo cijelu porodicu, a među žrtvama se nalazila i 18-mjesečna beba. Poslije obdukcije utvrđeno je da su joj i noge i ruke polomljene i da joj je pucano u potiljak.

- Kakav čovjek može to da uradi, da jednom malom stvorenju koje je tek došlo na ovaj svijet, puca u glavu i lomi ruke i noge - ogorčeno priča Cvijetićeva. Istakla je da do danas nisu pronađeni odgovorni za ove zločine i da nadležne institucije ne čine dovoljno da se oni pronađu i kazne.

Jeli Subotić ubijeni su kćerka, zet i njihovo dvoje maloljetne djece.

- Kada odem na groblje sa svojim unukom, često mi postavlja pitanja: Ko je ubio ovu bebu, ona im ništa nije mogla uraditi - priča Jela.

Predsjednik Udruženja "Moje ognjište" Slavko Vasić napomenuo je da su u tom selu ubijena 24 civila iz porodica Vasić, Tešanović, Miovčić i Kenjić. Među njima je bilo troje djece i beba od 18 mjeseci.

- U ovom selu stradali su i moji roditelji koje su namamili u susjedno selo Dejčiće i odmah ih likvidirali. Tek prije pola godine sam ih pronašao - istakao je Vasić.

Dodao je da je ogorčen na rad Tužilaštva BiH, jer ga niko nije pozvao da da svoju izjavu u vezi sa ovim zločinom.

- Oni su ubijeni samo zato što su Srbi - istakao je Vasić.

Ledići su napadnuti 3. juna 1992. godine. Napad je trajao cijelu noć.

U Banj Potoku između sela Ledići i Dejčići ubijen je bračni par Nenad i Mira Vasić. Bojeći se za svoje živote grupa civila se iz Ledića uputila preko Treskavice i iz te grupe pohvatano je 12 civila 6. juna 1992. godine. Na putu prema selu Ljuta u blizini lokacije Ploča svi pohvatani civili su pobijeni osim jedanaestogodišnjeg dječaka Dragana Vasića koji je ostao ranjen među leševima.

Istog dana u mjestu Poljice uhvaćen je Savo Kenjić i ni danas se ne zna šta je bilo s njim. Poslije 8. juna u Ledićima je ubijeno sedam civila koji su ostali u selu i svi su bili starijeg životnog doba. Među njima je i starica Savka Vasić, rođena 1914. godine.

Koordinator Tima MUP-a RS za istraživanje ratnih zločina Simo Tuševljak rekao je da je MUP RS već 4. avgusta 1992. godine podnio prvi službeni izvještaj Tužilaštvu u RS i drugi 1994. godine za zločine koji su počinjeni nad Srbima u Trnovu, okolnim selima među kojima je i selo Ledići.

- Već u ljeto 1993. godine obavljena je ekshumacija preko 100 tijela ubijenih civila u trnovskim selima. Svu dokumentaciju proslijedili smo nadležnom tužilaštvu i ona se nalazi u Tužilaštvu BiH. Predmet je veoma osjetljiv, istraga je završena prije dvije godine, ali odgovorni nisu lišeni slobode. Riječ je o najstrašnijim zločinima, jer su tamo hvatani civili koji su ostajali kod svojih kuća i uglavnom je riječ o starijim licima. Bilo je i ljudi koji su rođeni 1905. godine, a ubijeno je i troje djece - kazao je Tuševljak.

Spomenik

Jela Subotić smatra da je sramota da na mjestu gdje je počinjen ovakav zločin stoji spomenik muslimanskim vojnicima.

- Baš u ovom selu postavljen je spomenik muslimanskim vojnicima, koji čak nisu ni živjeli na ovom području - objasnio je Vasić. Dodao je da su ovim spomenikom bošnjačke vlasti samo pokušale da prikriju zločin koji se dogodio.


http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/40536/lat/Ubijali-bebe-djecu-i-nemocne-starce.html
 
1.1. GEOGRAFSKI POLOŽAJ

1.1. Severozapadno od Konjica, èijoj opštini pripada, na putu Sarajevo - Mostar i pored železnièke pruge, na oko 5.5 km od Konjica prema Jablanici, nalazi se mesto ÈELEBIÆI (15 stepeni i 30 minuta istoène geografske dužine, 43 stepena i 41 minut severne geografske širine i 286 m nadmorske visine).

Ovde je ranije bio izgraðen vojni objekat JNA za smeštaj teènih goriva dužine oko 1300 m i širine do 125 metara. Na samom ulazu nalazi se zgrada prijavnice u kojoj, pored same prijavnice, postoji još jedna prostorija, hodnik i mokri èvor. U blizini ulaza je upravna zgrada sa kancelarijama i spavaonicama. Iza nje je ulaz u betonski hodnik koji se postepeno spušta ispod nivoa tla, a na njegovom drugom kraju su vrata atomskog skloništa. U okviru ovog dela objekta je i manja zgrada - jedna prostorija, koja je služila kao vatrogasno spremište. U krugu se nalazi nekoliko hangara - magacina i više šahtova sa ventilima i drugim instalacijama za pretakanje goriva.



1.2. ZAUZIMANjE ÈELEBIÆA I OSNIVANjE LOGORA

1.2.1 Dana 20.04.0 1992. godine, taèno u 24.00 èasa, muslimani i Hrvati su napali ovaj objekat u kome je bilo 14 vojnika JNA i zauzeli ga.

Sutradan je održan sastanak SDS-a, SDA i HDZ-a iz Èelebiæa, pa je dogovoreno da srpske žene i deca mogu da napuste mesto; Hrvatice su veæ ranije otišle. Tako je 22.04.1992. godine u 12.00 èasova kolona od tri kamiona i oko 20 putnièkih vozila sa ženama i decom krenula u pratnji muslimanskih oružanih snaga i otišla na srpsku teritoriju - na Borke.

Dokaz: dokumentacija Komiteta pod brojem 243/95-13.

1.2.2. Vojni objekat je pretvoren u logor za Srbe u kome su oni doživeli teška stradanja.

1.2.3. U poèetku je to bio hrvatski i muslimanski logor. Prvi upravnik je bio MIŠUNOVIÆ RASIM, musliman, koji je, pre poèetka juna 1992., premešten, izgleda, na viši položaj, a za novog upravnika je postavljen Hrvat MUCIÆ ZDRAVKO.

1.2.4. Kada je u prvoj polovini juna 1992 godine došlo je do nesuglasica izmeðu Hrvata i muslimana, prema reèima nekih svedoka, logor je prešao u nadležnost muslimana.

Bez obzira na sve, sigurno je da su muslimani bili daleko suroviji od Hrvata.

1.3. H A P Š E Nj A

1.3.1. Posle napada Hrvata i muslimana i zauzimanja srpskih sela, stanovnici su:

a) masovno hapšeni u svojim ku æama ili na drugim mestima,

B) zarobljavani, ili

v) su se sami predavali da bi saèuvali svoje žene, decu, roditelje i druge bliske srodnike, koji su ostali u selu prepušteni na milost i nemilost muslimana i Hrvata, a

g) neki su, na prevaru, uhvaæeni.

Pored ovoga, pojedinci su hapšeni iz raznih razloga, a najèešæe su optuživani da navodno imaju radio-stanicu ili oružje ili da su uèinili neko krivièno delo, te su odovoðeni u logor. Najviše ljudi je zatoèeno u maju mesecu 1992. godine, prilikom zauzimanja sela ili delova sela u kojima su živeli Srbi, tako da je veæ tada logor bio "napunjen". Kasnija dovoðenja su bila sporadièna.

1.3.2. Veæina logoraša je direktno, ili nakon kraæeg ili dužeg transporta, dovedena u logor. U nekim sluèajevima su odvoðeni u druge logore (veæa grupa prvo u Sportsku halu na Musali u Konjicu, SUP Konjic, jedna manja grupa u Trnovo i dr.), ali bi posle dospevali u ovaj logor. Jedan broj uhvaæenih je bio u drugim, hrvatskim, logorima: Ljubuškom - stari zatvor, Grudama - škola, "Lori" - Split i dr.

1.3.3. U svim sluèajevima je karakteristièno da su, odmah po zauzimanju sela, palili kuæe i ubijali, a uhvaæene Srbe su na licu mesta prebijali i tukli. Mnogi su ubijeni odmah po zarobljavanju.

1.3.4. Muslimani napadaju selo Idbar 9. maja 1992. godine sa ciljem da pohvataju muškarce koji su ostali, pošto je ve æina prethodno otišla u Bradinu da se sa drugima organizuje radi odbrane. Opkolili su kuæu u kojoj je bilo više ljudi, žena i dece. PIRKIÆ MITHAD je pucao po kuæi, a uzeli su i neke manje vredne stvari. Uhvatili su 8 muškaraca i jednu ženu M. i iste veèeri ih odveli u Èelebiæe. Sutradan, muškarce vode u Sportsku halu na Musali i vraæaju ih posle 21 dana; M. ostaje sve vreme u Èelebiæima.

Dokaz: svedok 221/4-2.

1.3.5. Svedoka 454/95-19 su 13.05.1992. godine u Konjicu, zajedno sa suprugom i dvoje dece, uhapsili muslimani u šarenim uniformama sa oznakoma HVO-a. Odveli su ih u Èelebiæe. U logoru su proveli jednu noæ, a zatim su pušteni, s tim što im je odreðen prinudan boravak u Brðanima. Svedok je opet uhapšen 16.06.1992. godine i ponovo doveden u ovaj logor. Od svih logoraša koji su saslušani, ovaj svedok je najranije bio u Èelebiæima. Za sada nije utvrðeno da li su ljudi u ovaj logor dovoðeni i pre ovog sluèaja.

1.3.6. Donje Selo je napadnuto 20. maja 1992. godine. Posle dva dana, 22.05.1992. godine - zauzeto je. ŠEFKO HOD žIÆ, koji je predvodio napad, pozivao je megafonom Srbe i nagovarao ih da se predaju. Posle su muslimani telefonom zvali pojedine Srbe i ubeðivali ih da se predaju, obeæavajuæi im da ništa neæe da im se dogodi. Srbi su zbog velikog pritiska rešili da se predaju. Zbog toga je njih 30 sa belom zastavom sišlo na put prema Konjicu i predalo se pripadnicima HVO-a i muslimanske TO. Pošto su im naredili da odlože oružje, prebacili su ih u grupama po 10 u Sportsku halu na Musali. Sutradan ujutru 25. 5. 1992. godine, trojica su prebaèena u Èelebiæe.

Dokaz: svedok 688/94-7.

1.3.7. Posle napada na Vrdolje 21. maja 1992. god. muslimani i Hrvati su opkolili kuæe i hvatali Srbe, odvodili u logore, a neki su dospeli u Èelebiæe.

Dokaz: svedok 221/94-1.

1.3.8. Po zauzimanju sela Ceri æa, 22. maja 1992. godine, grupa od 28 Srba, koja se oko 13.00 èasova predala, prebaèena je kamionom u Èelebiæe.

Dokaz: svedok 594/94-19.

1.3.9. Posle napada na Bradinu 25. maja 1992. godine i upada u selo 26. maja, Hrvati i muslimani su poèeli da opkoljavaju kuæe, isteruju Srbe iz njih, pljaèkaju i pale kuæe i druge objekte, a stanovnike, uglavnom žene, decu i starije muškarce, da hvataju i odvode kod "Miæine" kafane. Odmah su ih prebijali i oduzimali im vredne stvari. Zatim su ih odveli u centar Bradine, naredili da skinu svu odeæu i da ostanu samo u donjem vešu. Posle toga su morali da proðu kroz špalir njihovih vojnika, koji su ih tukli. Najgore su prošli oni koji su pali - njih su gazili. Zatim su muškarce kamionima prebacili u Èelebiæe ili u Sportsku dvoranu u Konjicu, a žene i decu u Osnovnu školu u Bradini gde su zadržani nekoliko dana.
 
Dokaz: svedok 234/95-12 i 607/94.

1.3.10. Hrvati su lekare P. G, i R. M, kao i stomatologaŽ. M. uhapsili u ambulanti u Bradini, a zatim ih odveli u centar sela gde su prikljuèeni ostalima. Usput su ih tukli. Iz gomile pohvatanih su izveli V. V, V. Ž i S. Ž. i ubili ih. Celu grupu su prvo prebacili u Sportsku halu na Musali i posle kraæeg zadržavanja ih dovezli u Èelebiæe.

Dokaz: svedok 234/95-3, 292/3-95 i 380/94.

1.3.11. U tom pogledu karakteristièan je prikaz koji daje svedok 260/94: Hrvati i muslimani su ujutru 26.05.1992. godine opkolili kuæu u kojoj je bio sa porodicom, roðacima i komšijama. Sve su ih oterali ispred kafane KULjANIN MITRA i tamo odvojili muškarce od žena i dece. Odmah su ih tukli. Prilikom prebijanja, koje je trajalo èitav sat, tukli su ih kundacima, èizmama, komadima drveta i drugim predmetima. Video je BALIÆ REDžU, koji je palicom od kabla tukao njegovog zeta B. M. Pretuèeni su G. V. i G. M. Njih dvojicu su naterali da progutaju po pola stranice lista "Osloboðenje", na kojoj je bila slika Draže Mihajloviæa. U jednom trenutku su preletela dva aviona pa su ih posle toga još više tukli. Nakon tuèe su ih odveli do kafane PERE MRKAJIÆA i usput su im oduzeli sve zlatne predmete, novac, dokumente i druge stvari. Dokumente su odmah spalili. Kod kafane su svi bili prebijeni tako što su prošli kroz špalir pre nego što su ušli u kamion. Teže povrede po glavi je zadobio M. zvani "K." i K. B. Bilo ih je oko 80. Svi su prebaèeni u logor u Èelebiæima. U toku puta su nailazili na muslimane koji su ih pljuvali, psovali i vreðali na razne naèine.

1.3.12. U Bradini je tog i narednih dana izvršeno više pojedinaènih hapšenja onih koji su se krili.

Dokaz: svedok 234/95-11, 488/94-1 i 221/4-7.

1.3.13. Interesantan je slu èaj svedoka 148/95 koji je, po zauzimanju Bradine, bio u rovu sa komšijama braneæi selo:

"Moj sin ZDRAVKO, star 13 godina, bio je uèenik VII razreda Osnovne škole. Njega su izveli iz kuæe u selu Bradina i poteravši ga ispred sebe, naterali su ga da me zove da izaðem iz rova i da se predam. Pošto su išli iza njega sa uperenim oružjem, možete zamisliti šta je to dete preživljavalo; i ne samo ono, nego i ja videæi moje dete kako ide ispred njih sa cevima uperenim u njegova leða i plašeæi se da svakog momenta mogu da ga ubiju. Da bi mi dete ostalo živo i da ne bi bilo ubijeno, ja sam izašao iz rova i predao sam se".

Odmah potom su ga prebili i onda prebacili u logor u Èelebiæe.

1.3.14. Grupa od 40-50 Srba se, posle zauzimanja Bradine, predala 27.05.1992. godine da bi saèuvala živote èlanova svojih porodica, koje su ostale u selu, jer su napadaèi odmah poèeli da ubijaju i da pale kuæe. Posle toga su se i druge grupe i pojedinci predali. Sve one koje su uhvatili ili su se sami predali, podelili su u tri grupe: na one koji su imali oružje, na one bez oružja i žene i decu. Muškaraca je bilo ukupno 84-88.

Èim su ostavili oružje, odveli su ih i postrojili uz potporni zid useka ispod koga prolazi tunel Ivan-Sedlo dug 3 km, koji se nalazi blizu centra Bradine. Pošto su ih primorali da skinu gornje delove odeæe, oduzeli su im stvari i dokumenta. Svedoku 243/95-4 su tako oduzeli sat i zlatnu burmu. Potrpali ih u kamion i pri tom prebijali. Ko je uspeo br že da se popne, bolje je prolazio, tako da su stariji i slabiji bili više tuèeni. Tukli su ih kundacima, metalnim palicama, èizmama i drugim predmetima. Neki su padali u nesvest. Gušili su se u kamionu jer je bio pokriven ciradom, a bilo je toplo.

Svedoku 86/1-95 su gurali cev puške u usta i probili mu glavu, tako da je uglavnom bio u nesvesti. Kao kroz san se seæa da su ih kamionom prebacili u Èelebiæe. Hteli su, ljuljanjem, da prevrnu kamion. Stigli su u Èelebiæe istog dana pre podne izmeðu 11.00 i 11.30 èasova.

Dokaz: svedok 243/95-6, 86/1-95, 274/95, i 488/94-2.

1.3.15. Grupa od 18 Srba se 26. maja 1992. godine predala Hrvatima i muslimanima kod železnièke stanice u Bradini .

Dokaz: svedok 100/94.

1.3.16. Grupa od 100 Srba je 26. maja uveèe odvedena u Sportsku salu na Musali u Konjicu i sledeæeg dana prebaèena u Èelebiæe.

Dokaz: svedok 236/94.

1.3.17. Hrvati i muslimani su Donje Selo prvi put napali 20.05.1992. godine oko 15.30 èasova. Napad je trajao do uveèe. G. je radila u bašti i videla pet automobila iz kojih su izašli ljudi u uniformama i odmah opkolili kuæu J. A, milicionara. G. je pobegla prema kuæi svoje svekrve. Videla je kada su njenu kuæu opkolili i odmah poèeli da pucaju. Odatle je više njih pobeglo. Otišli su u šumu i sakrili se. Svedokinja je uveèe izašla iz šume i videla da gori njena kuæa kao i kuæe: A. J, Æ. P, Æ. M, Æ. O, S. M. i druge.

U zoru 21.05.1992. godine je poèelo granatiranje sela. Granate su padale po šumi i po samom selu. Uveèe, tog dana, 11 meštana se sakrilo u jednu peæinu blizu kuæe svekrve G. i kuæe M. Æ, površine oko 16 m 2, ispred koje se nalazila stena tako da je ulaz bio zaštiæen. Tu su se krili do 24. maja. Posle toga su otišli u kuæu Æ. T.
 
26. maja, kada je usledio ponovni napad, oko 200 muslimana i Hrvata je opkolilo kuæu. Njih su isterali napolje. Prilikom pretraživanja kuæe, TELETOVIÆ SADIK je ubio MIŠU ÆEÆEZA. Ubistvo je videla i N. Æ. i T. Æ.. Brata pok. MIŠE su tukli i posle su ih sve zajedno odveli pred Zadružni dom, odakle su njega i G. jednim voziolom prebacili u Èelebiæe.

Dokaz: svedok221/4-3.

1.3.18. Grupa od 86 Srba je oko 09.00 sati pre podne 27. maja 1992. godine došla u centar sela Gornja Bradina i predala se jedinicama Teritorijalne Odbrane iz Konjica.

Dokaz: svedok 236/94.



1.3.19. Posle napada na Br ðane, veliki broj Srba je oteran u Èelebiæe.

Dokaz: svedok 147/95.

1.3.20. Pet Srba zarobljenih u Gornjoj Raštelici, odvedeno je u silos u Tarèinu. Odatle su 28. maja 1992. godine prebaèeni u logor Èelebiæi.

Dokaz: svedok 243/95-12 i 488/94-7.

1.3.21. Posle napada na Bradinu, 25.05.1992. godine, višežena se pet dana krilo u šumi. Posle su se vratile u selo, gde su ih uhvatili Hrvati i muslimani i zatvorili u školu. PERO BARUNÈIÆ je došao iste te veèeri i pitao M. gde joj je muž. Rekla je da ne zna. Izdvojili su nju, M, D. i Ð. i prebacili u Èelebiæe, gde su stigle 29. maja 1992. godine oko 16.00 èasova.

Dokaz: svedok 412/94-27, 412/94-16 i 412/94-27.

1.3.22. Grupa od 12 Srba je zarobljena na Bjelašnici. Prebijeni su i muèeni usput, na Igmanu, u hotelu "Mrazište", i na drugim mestima. Posle jedne noæi provedene u Tarèinu, prebaèeni u Èelebiæe 30. maja 1992. godine. Nakon "uobièajenog prijema" su smešteni u "6". U toj grupi su bili: MRKAJIÆ PERO, ugostitelj, kasnije ubijen, Ð. Ð, M. R, Ð. M, Ð. Z, svedok i dr.

Dokaz: svedok 283/94.

1.3.23. Po zauzimanju Bradine, RAJKOÐORÐIÆ se sa svojom grupom povlaèio prema Kalinoviku sa namerom da se prebace na srpsku teritoriju. Usput su im se prikljuèila još petorica. Posle nekoliko dana boravka u šumi, po kiši, blatu i hladnoæi, predali su se 30. maja 1992. godine kod sela Ljuta. To ne bi uèinili da nisu bili prevareni. Muslimani su im obeæali da æe ih pustiti odmah èim predaju oružje. Ali, to nisu uèinili, veæ su im, na licu mesta, vezali ruke žicama na leða i odveli ih u školu u selu Ljuta. U školi su ih pripadnici HOS-a tukli.

Posebno su tukli RAJKA ÐORÆIÆA, kome su nožem sekli i cepali uniformu JNA koju je imao na sebi. Oduzeli su im novac i druge vredne predmete. Tu su prenoæili. Sutradan su vezani oterani u selo Šabiæe u školu gde su, takoðe, maltretirani. Odavde ih drugi vojnici vode u hotel "Famos" na Igmanu. Tamo su bili HOS-ovci, HVO, "Ljiljani" i pripadnici muslimanske TO. U hotelu im uzimaju podatke, tuku ih i vreðaju i posle zadržavanja od oko jednog sata, svi prolaze kroz špalir vojnika koji ih tuku od ulaza hotela do "Tamiæa" kojim ih voze dalje. Usput su ih iz ovog vozila prebacili u kamion.

Po polasku kamiona, stražar ispaljuje rafal i ubija VUJIÈIÆ DRAGANA, ranjava K. Ð. u stomak, K. Ð. u glavu, te ostaje bez oka, i Ž. R. u ruku. Nikome se ne ukazuje pomoæ. Put ih vodi kroz sela Vrdolje, Džepi i Živašnica. Kraæe se zadržavaju u njima, a okupljeni muslimani ih vreðaju, pljuju, bacaju na njih razne predmete. Dolaze u Konjic. Zastaju kod Društvenog doma, zatim kod SUP-.a. Pratioci ih tuku i vreðaju, a u tome im se pridružuju i okupljeni graðani. Primoravaju RAJKA ÐORÐIÆA da stoji, iako je bio prebijen i jedno vreme u nesvesti, pokazujuæi ga kao zarobljenog "èetnièkog vojvodu". Ispred SUP-a su ga terali da ljubi njihove ambleme, pa pošto nije hteo, tukli ga i terali da ljubi divlju svinju koju su na Bjelašnici, ulovljenu, stavili u kamion. Od SUP-a su otišli do motela i kuæe ZEJNILA DELALIÆA, koji je radio u Austriji i imao visoku funkciju u njihovoj vojsci. Tu su istovarili divlju svinju i nastavili dalji put uz jaku oružanu pratnju i sa milicijskim kolima sa upaljenim rotacionim svetlima. RAJKA ÐORÐIÆA i dalje pokazuju kao "èetnièkog vojvodu" i tuku ga.

Tako su prošli kroz ceo grad. Iza kamiona je išlo policijsko vozilo u kome su bili GUSKA JASMIN, naèelnik SJB u Konjicu, BARUNÈIÆ PERA, komandir stanice milicije, BEGIÆ AMIR, rukovodilac kriminalistièke službe SUP-a, a u drugim kolima HADžIHUSEINOVIÆ RUSMIR, predsednik Opštine, inaèe lekar, urolog.

Ukupno njih 26 stiže u Èelebiæe 31.05.1992. godine poslepodne.

Dokaz: svedok 488/94-6, 412/94-23, 65/1-95, 488/94-5, 221/4-5, 243/95-12, 243/95-7, 488/94-3 i 509/94-5.

1.3.24. Hrvati i muslimani su uveèe 15. juna 1992. godine u Idbru opkolili jednu kuæu i pretresli je tražeæi oružje i radio-stanicu. Pri tom su pucali po kuæi i uhapsili M. Isto tako su uhapsili Lj. i druge iz sela i sve ih istog dana prebacili u Èelebiæe.

Dokaz: svedok 221/4-2.

1.3.25. REDžO BALIÆ i SALKO LjEVO su uveèe 12. jula 1992. godine došli u kuæu R. u selu Zukiæi i odveli je do automobila, gde su dovedeni i drugi Srbi: Ð. S, S, njegova žena, ÐORÐIÆ JELENKO i ANÐA, njegova žena, kasnije ubijeni, Ð. Va. i Ð. Ve, njihovi sinovi, M, strina J, G. i B. (13 godina), æerke G. i B. (14 godina) njen sin. Vozio je HAMO NIKŠIÆ. Sve su ih prebacili u logor u Èelebiæima.

Dokaz: svedok 221/4-4.

1.3.26. Muslimani i Hrvati su 15.06.1992. godine pozvali Srbe iz Brðana da doðu u Podorašac radi pregovora. Došla su ukupno 63 muškaraca. Tamo su ih sve na silu strpali u kamion i prebacili u logor Èelebiæi.

Dokaz: svedok 178/94 i 440/94-1.

1.3.27. Sledeæeg dana, 16.06.1992. godine, po svedoka 454/95-19, koji je veæ ranije bio u logoru, došli su RAMIÆ (Safeta) FIKRET i sin HALILOVIÆ SALKE i uhapsili ga po nareðenju RAMIÆ (Emina) AGANA, komandira muslimanske jedinice i ŠPAGO FADILA iz Konjica - obojica su mu bila komšije. I on je odveden u Èelebiæe.

1.3.28. Ostala hapšenja, zarobljavanja ili predaju grupa i pojedinaca, na razlièitim mestima, opisuju svedoci: 243/95-8, 221/4-6 i 445/95-22.



1.4. PREMEŠTAJI, PUŠTANjA, RAZMENE

1.4.1. Prvi logoraši u Èelebiæima su registrovani posle 10. maja 1992. godine, kada je ovaj objekat, kao logor, poèeo da funkcioniše. Logor je postojao do 9. decembra 1992. godine, kada je poslednja grupa od 32 "najgora èetnika" prebaèena u Sportsku halu na Musali u Konjicu.

1.4.2. Veoma mali broj je pušten direktno iz ovog logora. Oni su, postepeno, prebacivani u Konjic, a odatle razmenjivani ili u manjem broju otpuštani.



1.4.3. Grupa od 28 Srba iz Ceri æa je bila jedan dan u logoru i odmah - 23. maja, prebaèena je na Musalu. Zatim slede prebacivanja 5. juna - 20; 17 juna; 13. avgusta - grupa od 50; 21. avgusta; krajem avgusta velika grupa (preko 80) iz Bradine; poèetkom septembra; 5. oktobra - 17; krajem istog meseca - 30 i 1. decembra - svi logoraši osim 32, koje prebacuju 9. decembra, tako da tu niko više ne ostaje.

Premešta se i osoblje i u Èelebiæima prestaje da postoji logor.

1.4.4. Otpuštanja su bila veoma retka i samo pojedinaèna. Jedini izuzeci su uèinjeni 31. avgusta, kada je pušteno 20 zatoèenika, i 17. novembra, kada je nekoliko logoraša pušteno kuæama. Pojedinaèni sluèajevi su bili: 28.05. (pustio DELIÆ); 30.05. (stariji èovek pušten posle saslušanja); 10. i 15.06; 22.07. (lekar sa obavezom da dolazi u logor); i 19. i 31.08. (pustio ga DELIÆ). Dana 31. avgusta puštena je veæa grupa, u kojoj je bilo 20 logoraša o èemu govori svedok 509/94-5. Dana 16.10.1992. godine je pušten drugi lekar. MUCIÆ ZDRAVKO je lièno pustio jednog Srbina krajem oktobra i jednog 18.11.1992. godine.

Pri otpustu je svako dobio rešenje. Samo je jedan zatoèenik pobegao prilikom rada van logora. Možda je bilo i drugih sluèajeva ali je, za sada, to nepoznato.

1.4.5. Logoraši su smeštani u "stacionar", pa u hangar "6" i tunel "9". "Stacionar" je ispražnjen i odreðen za teško povreðene.

Posle dolaska predstavnika Meðunarodnog Crvenog krsta (MCK), 31. avgusta 1992. godine, svi logoraši iz "9" su prebaèeni u "6", tako da u "tunelu" nije ostao više niko. Posle odlaska najveæeg broja Srba, grupa u "stacionaru" ostaje sve do kraja.

O tome svedoèe 147/95, 274/95, 100/94, 221/94-1, 221/94-1, 221/94-3, 234/95-11, 234/95-12, 243/95-12, 243/95-6, 243/95-7, 260/94, 412/94-15, 412/94-23 ,440/94-1, 488/94-2, 607/94, 630/1-9 4, 630/1-9 4, 243/95-4, 221/4-6, 148/95 i 594/94-20. (Svedoèenja ovih lica odnose se i na podatke u prethodna dva poglavlja).

1.4.6. Svedok 221/4-7 je, sa grupom od 20 zatvorenih Srba, bio u tunelu "9" od 26. do oko 31.05.1992. godine, kada su prebaèeni u hangar "6", jer im je "9" bila potrebna za "opasnije èetnike".

1.4.7. Prvi logoraši zato èeni u hangaru "6", èinili su grupu od 84 do 88 Srba, koja je 27. maja 1992. godine doterana iz Bradine. Sutradan su iz SUP-a Konjic doveli 9 lica.
 
Dokaz: svedok 236/94.

1.4.8. Svedok 688/94-7 je bio u stacionaru "22" od 25.05.1992. godine. Doveden je sa Musale gde je proveo jednu noæ. Inaèe, predao se u Donjem Selu. Tu ih je bilo oko 70. Proveli su desetak dana spavajuæi na podu, a kako su dovoðeni i drugi, skupilo se njih 106. Zbog toga je DELIÆ HAZIM, zamenik upravnika logora, sve prebacio u hangar "6", gde su zatekli još oko 100 ljudi. Bio je u logoru tri meseca. Na Musalu je prebaèen 20.08.1992. godine, a 30.08.1992. godine je pušten. Ovo potvræuje i svedok 221/94-1.



1.4.9. Jedna grupa je, posle posete MCK-a, prebaèena iz tunela "9" u hangar "6". Njih 15, koliko ih je ostalo u tunelu, prebaèeni su iz njega nakon 10 dana - 31.08.1992. godine. Svedok 221/4-5 misli da je to bilo povodom roðendana komandanta MUCIÆ ZDRAVKA. Oko 20. novembra, 32 logoraša su premeštena u stacionar u kome su bili do 9. decembra 1992. godine.

Dokaz: svedok 488/94-6, 488/94-4, 65/1-95, 221/4-5, 221/4-5, 488/94-7, 488/94-1, 488/94-5, 243/95-8 i 488/94-3.

1.4.10. Dana 31. maja 1992. godine, Komisija u sastavu dr RUSMIR HADžIHUSEINOVIÆ, specijalista, urolog i dr AHMED JUSUFBEGOVIÆ, internista, izdvojila je dr. M. R. i dr. G. P. sa 10 najviše prebijenih logoraša i prebacila ih u Osnovnu školu "3 mart" u Konjicu, gde je bio "stacionar za uhvaæene èetnike". Zatim su ih, izmeðu 10. i 12. juna 1992. godine, vratili (13 logoraša, raèunajuæi i lekare) i smestili ih u "22", koja je tada bila prazna. Iz bolnice su doneli 12 obiènih i jedan poljski krevet. Kada nije bilo dovoljno mesta na krevetima, ležali su na podu.

Dokaz: svedok 236/94, 292/3-95, 488/94-5, 380/94 i 234/95-3.

1.4.11. Svi logoraši iz Èelebiæa su razmenjeni ili direktno iz logora na Musali u Konjicu ili su pušteni, pa privoðeni i razmenjivani. Bilo je zvaniènih i "divljih" razmena, u kojima su razmenjivani jedan po jedan. U velikoj, opštoj razmeni koja je organizovana 6. oktobra 1994. godine na mostu "Srpskih junaka" na Grbavici u Sarajevu, poslednji logoraši - njih 81 - iz ovog logora prešali su na srpsku te ritoriju.

Dokaz: svedok 445/95-22, 412/94-15, 221/4-7, 147/95, 234/95-11 i 488/94-6.



1.4.12. Skoro svi Srbi, kako oni koji su pušteni iz logora, tako i oni koji nisu ni bili u logorima, zajedno sa porodicama su izašli na srpsku teritoriju, najèešæe podmiæujuæi nekog ili plaæajuæi Hrvatima, koji su im omoguæavali prolaz preko svoje teritorije. Zbog toga sada u Konjicu i u onom delu opštine koji muslimani drže pod kontrolom, nema ni deseti deo srpskog življa u odnosu na raniji broj. Pored toga, u mnogim selima, kao što je Bradina, nema nijednog Srbina, a sve kuæe i druga imovina su opljaèkane uništene.
 
1.5. L O G O R A Š I

1.5.1. U Èelebiæe su dovoðeni ljudi iz Konjica i okolnih sela. Najviše ih je bilo iz Bradine. Svi su bili Srbi (osim što je neko vreme s njima bio i jedan musliman). Neki od njih su se organizovali da brane živote èlanova svojih porodica i svoje, imovinu i druge vrednosti, jer je veæ duže vreme, pretio oružani napad muslimana i Hrvata na Srbe. To se pokazalo kao taèno. Hrvati i muslimani su u aprilu i maju mesecu 1992. godine napadali sela i delove sela u kojima su živeli Srbi. Srbe su ubijali i proterivali, a njihovu imovinu pljaèkali i palili, tako da je veliki broj otišao u Bradinu, koja je bila najveæe èisto srpsko selo, èiji su se stanovnici oraganizovali da pruže otpor. Posle zauzimanja Bradine, branioci su se povlaèili ka srpskoj teritoriji. Neki su pohvatani, a neki su se predali. To su bili ljudi u punoj zrelosti i nosioci svih životnih aktivnosti. U logor je dospeo i veliki broj onih koji se nisu borili, uglavnom, starijih ljudi, a zabeleženi su i sluèajevi boravka dece.

1.5.2. Mada je najveæi broj logoraša imao srednje struèno obrazovanje, bilo je i lekara, profesora, inženjera i drugih sa visokom struènom spremom. Veæina je radila u Konjicu, a dosta njih je bilo zaposleno u raznim pogonima vojne fabrike "Igman".

1.5.3. Prema iskazima logoraša koji su saslušani kao svedoci i na osnovu prikupljenih podataka Crvenog krsta sa Boraca - srpske Opštine Konjic i Komiteta, saèinjen je spisak od 369 muškaraca i 16 žena. Procenjuje se da to nije konaèan broj i da je u logoru bilo preko 400 zatoèenih, tako da se podaci neprekidno dopunjavaju. Popisana su imena 19 Srba, koji su bili u stacionaru "22", i 77 onih koji su bili u tunelu "9".

1.6. DOLAZAK U LOGOR, "PRIJEM"

1.6.1. "Doèek" je bio takav, da su svi, odmah po dolasku, prebijani, a nekoliko je i ubijeno. Tom prilikom im je, ako to ranije nije bilo uèinjeno, oduziman novac i vredni predmeti,. Neki su saslušavani. Sluèajevi karakteristièni po scojoj surovosti zbili su se 27. maja, prilikom dolaska velike grupe iz Bradine i 31. maja 1992. godine, kada je stigla grupa sa RAJKOM ÐORÐIÆEM.

1.6.2. Velika grupa uhva æenih Srba, po proceni izmeðu 84 do 88, stigla je u logor 27. maja 1995. godine oko 11.00 sati pre podne. Po ulasku kamiona u krug logora, odmah su poèeli da ih tuku: u kamionu, prilikom silaska i kasnije. Zatim su postrojeni uz potporni zid dug oko 100 m, tako da su stajali okrenuti licem prema zidu. Oko 30-40, verovatno, vojnih policajaca ih je tuklo 6-7 sati neprekidno. Išli su u grupama, iza njihovih leða, i svakoga prebijali. Za to vreme su uzimali podatke i ispitivali ih o oružju i dr. Svi su bili isprebijani. Tuèom je komandovao DELIÆ HAZIM, koji je bio ranjen i nosio štaku. Tukli su ih gvozdenim štanglama, bezbol i drugim palicama, kundacima, držalicama lopata i dr.

Jednog od svedoka 243/95-4, naterali su da legne i da ljubi zemlju dok ga je jedan od njih udarao držalicom od lopate sve dotle dok nije pukla. Kada su videli da ne gubi svest, opsovali su i upitali ga od èega su mu leða kada mogu to da izdrže. Svedok je odgovorio da udaraju dokle mogu i kada imaju gde.

Ovom prilikom su ubijeni GLIGOREVIÆ PETKO, otac svedoka 243/95-4, MILjANIÆ GOJKO i VUJIÈIÆ MIROSLAV, brat svedoka 236/94. Najviše su tukli GLIGOREVIÆ ZDRAVKA, koji je kasnije odveden iz logora i, verovatno, ubijen. Pritom su ih terali da pevaju i da izgovaraju molitvu "alah ekber" ("alah je najveæi") i da ponavljaju "Za dom spremni!".

Svedoka su tukli po bubrezima, leðima, mišiæima nogu i ruku, slabinama, a nogama su ga udarali u testise. Video je da su mnogi padali u nesvest. Pošto K. S, koji je gluvonem, nije èuo šta se traži od njega, tukli su ga misleæi da se pretvara. Pojedine su izvodili iz reda, nareðivali da legnu i onda ih tukli. To su uradili sa VUJIÈIÆ MIROSLAVOM, pre nego što je ubijen, kao i sa G. N.

Kada je K. N. zatražio da pije vodu, stražar JAPALAK je svima naredio da skinu èarape i bace ih u jedan kanal. Zatim im je zapovedio da mokre u taj kanal, a potom su ih sve naterali da piju mokraæu iz tog kanala. To je i svedok morao da uèini. JAPALAK je tražio dvojicu Srba koji se prezivaju T. iz Tarèina. Oni su potom prebijeni i ubaèeni u hangar "6" sa ostalima. Svedok 86/1-95 je bio u teškom stanju pa je sutradan prebaèen u "bolnicu za èetnike". Sve ovo je posmatrala grupa logoraša koje su doveli prethodnog dana, jer su ih postrojili da gledaju. Tukli su ih: ÈAMAGA ŠEFIK, ÆIBO RAMIZ, MACIÆ ESAD, zv. "MAKARON", njegov brat "MACA" i dr.

Dokaz: svedok 260/94, 488/94-2, 488/94-2, 243/95-6, 274/95 i 344/95-1.

1.6.3. Svedok 260/94 ka že da su, po smeštanju u hangar, naredili da G. D. iznese telo GOJKA MILjANIÆA japanerom, a da Ð. D. drugim japanerom iznese T, oca i sina, kojima su bile polomljene ruke i noge. Sledeæeg dana po dolasku, došao je HAZIM DELIÆ i odredio svakome mesto na kome treba da sedi, naredivši svima da gledaju u pod tako da im pri tome leða budu savijena. Pri tom im je psovao majku èetnièku i pretio da æe biti ubijen svako ko ne posluša naredbu.

1.6.4. Grupa od 12 Srba iz Bradine, koja je bila zarobljena na Bjelašnici, (prevedena je preko Igmana i provela no æ u Tarèinu), po dolasku u Èelebiæe -30.05.1992. godine, prebijena je i smeštena u "6". Tukli su ih: PAJAZIT, neki Albanac, a bio je prisutan i DELIÆ.

Dokaz: svedok 283/94.

1.6.5. Grupa zarobljena kod Ljute stiže 31.05.1992. godine, izmeðu 03.00 ili 04.00 sata popodne, u pratnji HADžIHUSEINOVIÆ dr. RUSMIRA, presednika opštine Konjic, GUSKA JASMINA, naèelnika SUP-a i drugih koji su ih pratili kroz grad. Po ulasku u krug, stražari se penju na kamion i tuku ih. Dovedene postrojavaju uza zid "9", prebijaju ih i oduzimju im stvari i delove odeæe, tako da ostaju samo u majicama i pantalonama, bosi. Potom ih saslušavaju. Posle toga DELIÆ izvodi iz "9" oko 70 logoraša i postrojava ih naspram njih. Prispeli vide da su svi isprebijani, krvavi i uopšte u teškom stanju. Meðu njima je bilo i starijih ljudi. Postrojili su jedne naspram drugih.

PAVO MUCIÆ, komandant logora, izveo je ispred stroja svedoka 221/94-3/1 i RAJKA ÐORÐIÆA i obratio se svedoku govoreæi mu kako je RAJKO kriv za njihovu sudbinu i nazivajuæi ga pri tom pogrdnim imenima sa ciljem da ih provocira kako bi osudili RAJKA. Niko od logoraša to nije uèinio, a s FACE="Courier New">â mÐORÐIÆ se držao pravo, vojnièki, sa uzdignutom glavom i ponosnim stavom. Pitao je svedoka da li poznaje RAJKA, a ovaj mu je odgovorio da ga poznaje i da je on bio njegov komandant. Na to ga je MUCIÆ udario nogom u grudi i otišao. DELIÆ je tada za RAJKA ÐORÐIÆA rekao da je on "èetnièki vojvoda", a da su oni koji su dovedeni s njim njegovi specijalci, da su ubijali muslimane i palili njihova sela. Za to vreme ih drugi stražari tuku. Tukli su ih kundacima, èizmama i raznim drugim predmetima. Prebijanje je trajalo neprekidno dva sata. Mnogi su pali u nesvest. Svedoka 221/4-5, koji je još usput stradao, jedan, za koga zna da je iz sela Džepi, udara metalnom palicom na èijem je kraju opruga a na njoj metalna kugla. Svedok gubi svest. Svedok 243/95-7 više puta gubi svest, tako da nije mogao ni da zapamti sve šta se sa njim i sa drugima dešavalo. Potom, one koje su izveli iz "9", vode u hangar "6" a pristigle u "9".

Dokaz: svedok 488/94-5, 488/94-4, 488/94-4, 65/1-95 i 509/94-5.



1.6.6. Svi Srbi, muškarci iz Br ðana, njih 64 dovode se u logor 15. i 16.06.1992. godine. Prebijaju ih i smeštaju u više šahtova.

Dokaz: svedok 178/94.

1.6.7. I drugi svedoci sli èno opisuju svoje prve trenutke u logoru: svedok 295/94-4 je tako prebijen da je bio u nesvesti puna tri dana. Svedok 243/95-8 je onesvešæen tako što je udaren kundakom u èelo. Svedok 147/95 je sa još nekima odmah stavljen u šaht. Svedok 488/94-7 je stigao 28.05. uveèe. Nabraja imena više onih koji su bili tako prebijeni da su morali da ih unesu u hangar. Pored pomenutih, tukli su ih i: DžAJIÆ, EDO zv. "MUF", "ZENGA" i dr.

Dokaz: svedok 594/94-19, 594/94-20, 688/94-7, 221/94-3/1, 221/4-7, 234/95-11, 440/94-1, 100/94, 488/94-1, 243/95-12, 234/95-3, 292/3-95 i 221/4-6.

1.7. ODUZIMANjE STVARI

1.7.1. Novac i vredni predmeti, kao i kvalitetniji delovi odeæe i obuæe su oduzimani odmah, na licu mesta prilikom hvatanja, ili usput za vreme transporta, tako da po dolaska u logor nije ostalo bog zna šta da se oduzme. Bez obzira na to, svi su redovno pretreseni i sve vrednije, što im je do tada ostalo, oduzimano im je. Sv edoci navode da su im redovno oduzimana sva dokumenta, zatim, novac, satovi, burme, delovi odeæe i dr.

Niko, nikada, nije dobio potvrdu o tome šta mu je oduzeto.

Oduzete stvari nikome nisu bile vraæene.

Dokaz: svedok 412/94-23 i 488/94-1.

1.7.2. Meðu logoraše koji su se nalazili u tunelu "9" ubacili su šlem u koji su svi morali da stave novac, satove, zlatne i sve druge vrednije predmete. Svedok 221/4-7 je morao da stavi u šlem zlatan lanèiæ koji je imao na vratu.

1.7.3. Stražar SALKO HEBIBOVIÆ je primoravao logoraše, preteæi im da æe biti pobijeni, da mu sakupe po 100 maraka, zlato i prstenje.

Dokaz: svedok 147/95.
 
8. S A S L U Š A Nj A

1.8.1. Saslušanja su vršena nesistematski i utisak je da su bila više u sklopu muèenja i zlostavljanja nego ispitivanja u cilju razjašnjenja nekog dogaðaja ili prikupljanja podataka. Nekada su, pre i posle odvoðenja na saslušanje, Srbi muèeni na poseban naèin (izlaganje suncu duže vreme, držanje u šahtovima i dr.), a za vreme samog ispitivanja su veæinom prebijani. U manjem broju sluèajeva su bili samo ponižavani i vreðani. Neki su imali vezane oèi. U ovakvim prilikama je Srbima èesto stavljano do znanja da je trebalo "lepo" da žive sa muslimanima i Hrvatima, da nije trebalo da se brane, da su grešili što slušaju svoje rukovodstvo i dr. Inaèe su redovno pitani o tome gde im je oružje, gde se kriju drugi Srbi, gde kriju oružje, da li su èlanovi SDS-a i sl. Saslušavali su ih islednici SUP-a u Konjicu ili ljudi iz suda, ali je bilo i drugih. Prisustvovali su i uèestvovali u tome zaposleni u logoru, a naroèito DELIÆ HAZIM. Logoraši su ispitivani i prilikom prebijanja pred drugim logorašima ili su izvoðeni napolje. To su radili DELIÆ, "ZENGA" i drugi stražari. U tom pogledu je naroèito karakteristièan sluèaj ubistva ŠUŠIÆ SLAVKA. Saslušavali su ih: STENEK MIROSLAV, NIKŠIÆ ŠEFKO, PREVLjAK SMAJO i dr. Jedni su potpisivali svoje izjave, a drugi nisu.

Dokaz: svedok 412/94-23, 488/94-4 221/4-7, 594/94-20, 243/95-12 243/95-6, 221/94-3/1 i 292/3-95.

1.8.2. Inaèe, u Èelebiæima, nikome nije bilo suðeno niti je voðen nekakav postupak.

Suðenja je bilo, kasnije, kada su prebaèeni u Sportsku halu na Musali u Konjicu. Pojedinci su voðeni u Butroviæ polje gde je postupak sprovodio vojni sud, ali se, za sada ne raspolaže nikakvim pouzdanijim podacima o tome.

1.8.3. Dana 10.06.1992. godine, svedok 488/94-6 je sa grupom logoraša izveden iz hangara. DELIÆ mu je stavio lisice na ruke i pritegao ih. Tako su svi stajali više sati na suncu. Zbog iscrpljenosti od ranije (batine, glad i dr) i jakog sunca, svedok je tri puta padao u nesvest. Posle je odveden na saslušanje kod ZOVKO MLADENA zv. "KUHAR". Tu je bio i MASLEŠA. Razgovarali su sa njim o politièkoj pripadnosti, šta Karadžiæ misli o raznim stvarima i dr. Kada je trebalo da potpiše zapisnik, skinuli su mu lisice. Olovka mu je ispala iz ruke, nije mogao da je drži koliko su mu ruke bile stegnute. Posle toga ih je DELIÆ smestio u šaht. Svedoka su 12. juna ponovo odveli na saslušanje, kome su prisustvovali i MIRO STENEK, JERKO KOSTIÆ i RAMIÆ. Postavljali su mu ista pitanja kao i ranije, a potom ga je DELIÆ ponovo vratio u šaht.

1.8.4. Svedok 594/94-19 je odveden iz "22" vezanih oèiju na saslušanje. Povez mu nisu skidali. Pitali su ga za oružje, gde su drugi Srbi i dr. Odmah su poèeli da ga tuku i to je trajalo sve vreme. Dvojica su ga držala, a drugi su ga tukli. Ko i koliko njih ga je udaralo, svedok ne zna, jer nije mogao da ih vidi. Tukli su ga i dok su ga vraæali u æeliju. Ovom prilikom su svedoku izbijena dva zuba iz gornje vilice i slomljena dva rebra - i bio je sav u modricama.

1.8.5. Sutradan po dovoðenju u logor, 26.05.1992. godine, svedok 688/94-7 je odveden na saslušanje kod ALIKADIÆA, zvanog "BATO". Pitao je svedoka o tome ko je ubio dvojicu muslimana pri napadu na Donje Selo. Svedok je odgovorio da on to nije uradio. Tada je "BATO" zgrabio pivsku flašu i udario ga po glavi. Flaša se razbila. Posle ponovljenog, istog, odgovora, nastavio je da udara svedoka po glavi sve dok o njegovu glavu nije slomio 20 flaša. Onda ga je naterao da klekne pa ga je nogama udario u glavu oko 25-30 puta. Ovo isto je uradio i K. M, koji je bio u isto vreme na saslušanju. Potom je svedok vraæen u "22".

1.8.6. Svedoka 221/4-5 je saslušavao ZOVKO MLADEN zv. "KUVAR" u upravnoj zgradi. Svedok je za to vreme bio vezan, a ovaj nije hteo da mu odreši ruke iako su ga jako bolele. Ispitivao je svedoka o svemu što se dešavalo u Bradini: ko ima oružje, gde se pojedini ljudi nalaze, zašto nisu ostali da žive zajedno sa Hrvatima i muslimanima. Prilikom ispitivanja, odreðivao je kategoriju svakog logoraša, a svedoka je svrstao u "A" kategoriju, kao i sve druge smeštene u tunelu "9". Ovo je znaèilo da treba da budu streljani. Više ga nisu ispitivali dok je bio u logoru.

1.8.7. Odmah po dolasku u logor, svedoka 221/4-5 su ispitivali STENEK MIRO i HALILHODžIÆ MUSTAFA, koji je sa svedokom išao u školu. Sva svedokova dokumenta, koja su ostala u kuæi, HALILHODžIÆ je dao STENEKU, pa je ovaj iz njih izvadio èlansku kartu karate kluba u kome je svedok trenirao, pokazao mu i rekao da i oni imaju karatiste i da æe mu sve kosti polomiti.

1.8.8. U logor su doveli sudiju LOKAS GORANA, Hrvata, koji je radio u sudu u Konjicu, da saslušava logoraše. Kada je video u kakvom su stanju, odbio je da to èini. Kasnije je svedok saznao da su ovom sudiji namestili "saobraæajnu nesreæu".

Dokaz: svedok 100/94.

1.8.9. U toku saslušanja, ili ranije, po nekim njihovim kriterijumima, svi su bili svrstani u 9 kategorija. Oni iz 1. i 2. su osuðeni na smrt ili na zatvor od 20 godina, a oni iz kategorija od 3. do 9, bili su namenjeni za vršenje razmena ili za puštanje kuæama.

Dokaz: svedok 86/1-95.

1.9. U S L O V I Ž I V O T A

1.9.0. Svedoci opisuju logor na sledeæi naèin:

1.9.1. Logor je bivši vojni objekat, za skladištenje goriva. Blizu ulaza se nalazi zidana zgrada u kojoj je bila komanda, a sada uprava logora, kancelarije osoblja i komandanta logora MUCIÆ ZDRAVKA i sobe za spavanje.

U krugu je nekoliko zgrada i 5-6 hangara velikih kao što je "6". Iza komande je "tunel" za ulazak u sklonište koji su zvali "9". Èitav prostor, koji je bio dobro ograðen žicom, èuvali su stražari.

Dokaz. svedok 630/1-9 4, 236/94, 221/94-3/1 i 243/95-13.

1.9.2. Hangar, nazvan "šestica" - "6", prema proceni logoraša, dugaèak je izmeðu 30 m i 50 m, širok 15-30 m i visok preko 3 m, sa kosim krovom i metalnom konstrukcijom. Pod je od betona, jedna vrata su se otvarala, a druga su bila uvek zatvorena. Bio je prazan i u njemu su bili samo logoraši.

Dokaz: svedok 236/94, 260/94, 221/94-3/1 i 147/95.

1.9.3. U hangaru su bili manje opasni "èetnici". Posle prve grupe od oko 84-88 Srba iz Bradine, u njega su dovoðeni i drugi, tako da se, po mišljenjima zatoèenih, u njemu nalazilo najmanje 250, a najviše 400 logoraša.

Spavali su na golom betonu, a tek posle mesec dana su dobili neke æebiæe. Prema reèima svedoka 607/94, posle mesec dana je dobio "parèe" æebeta. Svedok 243/95-7 je sve vreme, kao i ostali, spavao na betonskom podu i stavljao samo svoju jaknu ispod sebe, jer nisu imali ništa ni da podastru ispod sebe ni da se pokriju. Tek 17. novembra su dobili drvene ramove za krevete, tako da su od tada, neki spavali na njima.

Svako je imao svoje odreðeno mesto na kome je neprekidno morao da sedi i da gleda u zemlju. Samo po dozvoli su mogli da legnu. Pošto ih je bilo mnogo, za vreme spavanja su bili pribijeni jedan uz drugog tako da su, ako su hteli da se okrenu, morali da bude onoga do sebe.

Temperatura se leti pela visoko iznad 40 0 C, jer se metalna konstrukcija jako grejala. Svedok 243/95-4 se dobro seæa i navodi da je, sredinom avgusta meseca, kada je ekipa Meðunarodnog Crvenog krsta (MCK) prvi put došla u logor, MIŠEL, jedan od njegovih predstavnika, izmerio temperaturu od 60 0 C. S obzirom na to da su vrata uvek bila zatvorena i da su u toku no æi u samom hangaru, u kome su dobijali hranu, vršili i nuždu, pregrejani vazduh je, zbog nedostatka kiseonika, bio zagušljiv i veoma neprijatnog mirisa.

Svedok 100/94 ovako opisuje usloveživota u logoru: "... važilo je pravilo da izmeðu sebe ne smemo da prièamo. Morali smo neprekidno da sedimo na betonu. Ako bi neko pokušao da prièa, dobijao bi batine od stražara koji su uvek bili prisutni. Prvih nedelju dana je bilo nemoguæe priviæi se da se neprekidno sedi, a posle toga èovek nekako utrne. Pošto je unutra bio nesnosan smrad, neki od stražara su izlazili povremeno napolje, pa bi tada mi legli. Neki stražari uopšte nisu izlazili. Pošto je bilo leto, vrata stalno zatvorena, a samo kroz prozore blizu krova je ulazilo malo svežeg vazduha, temperatura je bila nesnosna. Od ranog jutra pa do duboko u noæ, do oko 02.00 èasa, strahovito smo se znojili".

Svedok 236/94 kaže da je svako imao svoje mesto za sedenje, a izmeðu njih je bio prolaz. Bilo je stražara koji su ih po èitavu noæ držali budne u sedeæem položaju. Nisu smeli ni da se kreæu ni da stoje.

O opštim prilikama u hangaru reèito govori i iskaz svedoka 488/94-1, uèitelja, koji je doveden 01. 06.1992. godine i ubaèen u "6":

"Video sam, po mojoj oceni, oko 250 ljudi. Svi su bili izmuèeni, isprebijani i jedva su stajali. Scena je bila tako strašna da sam ja poèeo da idem od jednog do drugog i da im upuæujem reèi ohrabrenja, ne znajuæi da je svaki meðusobni kontakt zabranjen. Stražar me je spreèio u tome. Ovo je na mene delovalo tako poražavajuæe da èak i sada, pri spominjanju ovoga, nisam mogao da se uzdržim, pa sam se opet potresao, jer mi je taj prizor iskrsao pred oèima, pa sam zbog toga i zaplakao."

Dokaz: svedok 488/94-1, 260/94, 221/94-3/1, 440/94-1, 274/95, 234/95-12, 488/94-7 i 488/94-4.

1.9.4. Betonski hodnik, kako su ga neki zvali, "tunel" ili "9", sa ulazom na površini tla, vodio je do ispred ulaza u atomsko sklonište, na oko dva metra pod zemlju. Bio je duga èak 20 m do 30 m, širok 1,40 m i visok oko 2 m. Iz kruga se silazilo niz nekoliko stepenika do gvozdenih vrata na ulazu. Nije bilo ventilacije, osim rešetke iznad vrata. Nuždu su vršili u dnu hodnika. Nisu imali ni prostirke, ni bilo kakve pokrivaèe. Spavali su na betonu jedan pored drugog popreko, a zbog male širine hodnika nisu mogli da se ispruže te su ležali zgrèeni.
 
Postojalo je svetlo ali nije paljeno, tako da su gotovo stalno bili u mraku, jer su vrata uvek bila zatvorena. Kondenzvane vlage je bilo po podu u visini od oko 10 cm. U dnu hodnika u fekalijama, pošto su na kraju hodnika vršili nuždu, razmnožavali su se crvi, tako da je bilo zagušljivo. Zidovi su bili krvavi. Prvo je bilo 25 logoraša, a kasnije su tu dovoðeni i drugi, tako da ih je najviše bilo 42.

Dokaz. svedok 488/94-6, 221/4-5, 221/4-7, 488/94-7, 630/1-9 4, 234/95-11, 65/1-95 i 221/94-3/1.

1.9.5. Prostorija nazvana "stacionar" ili "22" je ranije služila kao vatrogasno spremište. Ona se nalazi u zasebnom objekatu pored upravne zgrade. U njoj nije bilo nikakvih uslova za život. Prostorija je od betona sa limenim krovom, metalnim vratima i dva mala prozora, blizu plafona, koja nisu mogla sasvim da se otvore. Dugaèka je oko 10 m a široka 6-7 m. Pod je od betona. Imala je 12 kreveta, prebaèenih iz "bolnice za èetnike", i jedan poljski ležaj. Bila je namenjena za smeštaj najteže povreðenih, od kojih su neki tu i umrli.

Kroz ovaj "stacionar" je prošlo oko 50 logoraša. Na kraju su u njemu držana poslednja 32 zatoèenika ovog logora. Inaèe, prvi dovedeni Srbi su držani u ovoj prostoriji od 20. maja 1992. do oko 10. juna 1992. godine, kada ih je bilo više od 70, a po nekima, i preko 100. Zbog prenatrpanosti su poèeli da se guše, tako da su svi prebaèeni u "6". U ovom objektu su se kao logoraši nalazili i lekari dr G. P. i dr M. R. koji, i pored želje da pomognu unesreæenima, nisu mogli mnogo da uèine za njih, jer nisu imali ništa od opreme, a od lekova tek nešto antibiotika, analgetika i sanitetskog materijala. Pošto su od uprave dobili neznatan deo onoga što su tražili, od njihovog rada je bilo malo koristi.

Dokaz: svedok 236/94, 380/94 i 221/94-1.



1.9.6. Kod same kapije na ulazu u logor locirana je zgrada u kojoj se nalazila prijavnica.

Uz prijavnicu je prostorija u kojoj su bile smeštene logorašice. Boravile su u prostoriji dimenzija 3.20 m dž 2.20 m. Prostorija ima dvoja vrata od kojih su jedna zatvorena, jer je ispred njih bila postavljena kasa kao veliki gvozdeni orman. Na užem zidu je bio dvokrilni prozor koji je spolja bio obezbeðen rešetkama. Pod je od ploèica. Mada vrata nisu zakljuèavana, zatvorene žene su pokušavale da ih obezbede kako bi spreèile stražare, a posebno DELIÆ HAZIMA, da upadaju unutra i da ih siluju. DELIÆ im je zabranio to da èine. Tu je bio vojnièki krevet, neka æebad i dva vojnièka dušeka 80 cm dž 80 cm na podu. Kasnije su ubacili još tri takva dušeka.

Dokaz: svedok 221/4-3 i 412/94-27.



1.10. I S H R A N A

1.10.1. Hrana i voda, koje je bilo malo, bile su lošeg kvaliteta i èesto su uskraæivane. Više puta su kažnjavani potpunim lišavanjem hrane. Ovakve kazne su vršene, iz "osvete", u vreme pravoslavnih praznika. Hrana i voda im je uskraæivana, na primer u sledeæim situacijama: kada je na Petrovdan poginulo 9 muslimana, ili pred dolazak predstavnika MCK-a ili tokom prvih dana boravka u logoru, kao što je sluèaj sa zarobljenima kod Ljute i dr.

1.10.2. Imali su jedan ili dva obroka dnevno. Za obrok ili za ceo dan su najèešæe dobijali jedan hleb težak 600-700 grama, koji se delio na 17-18 ljudi, tako da bi svako dobijao po malo parèence hleba. Dešavalo se, po više dana, da dobiju samo to. Svedokinja 221/4-3 izjavljuje da su 42 dana dobijali samo po parèe hleba, a zatim tri dana ništa.

Neke logorašice su od izgladnelosti padale u komu, zbog toga što više dana nisu dobijale ni vodu ni hranu. Svedok 607/94 i mnogi drugi su padali u nesvest od gladi. Dobijali su ponekad kuvana jela: supu, makarone, pirinaè, pasulj i sl. - i to po nekoliko kašika za ceo dan. Svi su jeli samo sa èetiri do pet kašika, a bilo ih je najmanje 250. Hrana je èesto bila ukvarena, tako da su imali probavne smetnje. Nekoliko puta su dobili po malu konzervu paštete, koju je delilo 3-8 logoraša, i konzervu ribe na kojoj je pisalo da sadrži 99 gr. I nju je delilo 6 logoraša. Jedno jaje je deljeno na osam ljudi. Kada su dobijali jelo, sud je postavljan pored kante, u koju su logoraši vršili veliku nuždu, i na tom mestu su u grupama, po pet, na brzinu jeli.

Ni vode nije bilo dovoljno. Dobijali su litar vode dnevno na 8 ljudi. Vodu su dobijali ili svaki drugi dan ili na tri do èetiri dana. Srbi iz Bradine su dobijali još manje nego ostali.

Dokaz: svedok 260/94, 412/94-27, 234/95-12, 221/94-1, 221/4-6, 65/1-95, 236/94, 243/95-7, 630/1-9 4 i 274/95.

1.10.3. Kada su neki iz velike grupe ljudi, pokupljenih iz Bradine, dovedeni u logor i kada su zatražili da piju vodu, morali su da piju otpadnu vodu iz kanalizacije. Više njih je to i radilo.

Dokaz: svedok 243/95-4.

1.10.4. Kada su dobijali pasulj ili pirinaè, svako je mogao da uzme samo tri kašike. Ko bi pokušao više, dobijao je "degeneke". Ð. M. je jednom pokušao da uzme èetvrtu kašiku, pa ga je DELIÆ pred svima prebio.

Dokaz: svedok 488/94-2.

1.10.5. U vreme pravoslavnih praznika ili kada bi neko od njihovih poginuo ili bio ranjen, po 3 dana nisu dobijali ništa za jelo.

Dokaz: svedok 221/4-5.

1.10.6. Od 15. do 17. jula - 56 sati - nisu ništa dobili da jedu. Potom su svakom dali po jednu paštetu i veæi komad hleba i naterali ih da to sve brzo pojedu, tako da je veæina imala stomaène tegobe. Voda za piæe je bila ogranièena, a više puta su bili kažnjavani potpunim uskraæivanjem vode. Posle toga, svedok 488/94-1 nije imao stolicu 19 dana, a neki i po 45 dana.



1.10.7. Nisu im ništa dali da jedu 15, 16. i 17.07.1992. godine, a posle su jeli pa su svi imali smetnje i bolove u stomaku.

Dokaz: svedok 488/94-6.



1.10.8. Kada je grupa zarobljena kod Ljute, koju je vodio RAJKO ÐORÐIÆ, zatvorena u logor, nije dva dana ništa dobila da jede. Odnosno, od 30.05, kada su zarobljeni, nisu dobili ništa od hrane. Tada su doneli hranu i ostavili je ipred ulaza. Logoraši su se plašili da je uzmu, pa je izašao svedok 488/94-5.Èim se pojavio na ulazu, jedan stražar ga je udario èizmom meðu noge, tako da je svedok odmah pao. Uspeo je da ustane i da unese hranu. Bilo je za svakoga samo po parèe hleba, odnosno njih 16 je moralo da podeli veknu od 600 gr.

Nisu dobili hranu 90 sati pre dolaska MCK-a. Zatim su im dali da jedu, pa su svi imali bolove u stomaku.

Hrana je do 5. juna 1992. bila oskudna, ali su je dobijali skoro redovno. Posle su obroci smanjeni i proreðeni, pa je nastupilo gladovanje.

Izraèunali su da je u naredna èetiri meseca svaki logoraš dobio ukupno 3,5 komada hleba teškog 600 gr.

Vode je bilo malo i bila je prljava, tako da su trpeli žeð.

1.10.9. Prva tri dana ništa nisu dobili za jelo. Jedna vekna težine 600-700 gr deljena je na 14-18 logoraša. To je bilo za ceo dan. Nekada su dobijali i neku èorbu koja je bila kisela i nije bila za ljudsku upotrebu. Sipali su je u poklopac manjerke, tako da je pet logoraša moralo da jede istovremeno. Niko nije mogao da dobije više od nekoliko kašika. Kada bi jedna grupa završila s jelom, kašike su dodavali drugoj, jer je bilo samo 5 kašika na njih oko 250, što znaèi da su svi morali da se koriste istim kašikama.

Posle 13. jula 1992. godine, kada je poginula grupa od 9 muslimana, za šta su optužili Srbe, režim je pooštren. Zbog toga su dobijali još manje hrane i vode, s tim što prva tri dana posle ovog dogaðaja nisu uopšte dobijali ni hranu ni vodu. Dobijali su litar vode na 10 logoraša dnevno. Svi su imali zatvor, a svedok 25 dana nije imao stolicu. Tokom ta prva tri dana posle 13. jula, nisu uopšte smeli da legnu po ceo dan i po celu noæ.

Kada su bili pravoslavni - srpski praznici: Vidovdan, Petrovdan i Ilindan - po tri dana nisu dobijali ništa za jelo, èak ni po parèe hleba.

Dokaz: svedok 100/94.

1.10.10. Od 15. juna 1992. godine su dozvolili da se hrana, veš i dr. donosi logorašima od kuæe. Tako je i svedokinja 221/4-2 tog dana, odnela bratu i drugim roðacima hranu i veš. Stvari je primao stražar MAŠIÆ, ali njen brat, kao ni drugi, nisu dobili sve. Stražari su najbolje zadržavali za sebe.

1.10.11. Kasnije su hranu dobijali od rodbine, ali su im stražari veæi deo uzimali i davali svojim kerovima.

Dokaz: svedok440/94-1.



1.11. H I G I J E N S K I U S L O V I

1.11.1. U logoru nije mogla da se održava higijena ni na nivou potrebnom za preživljavanje. U tom pogledu je tretman predstavljao poseban vid muèenja, ubijanja ljudskosti i izazivanja telesnog i duševnog propadanja. Time se u potpunosti uklapao sa ostalim postupcima prema zatoèenicima u celovit sitem ostvarivanja osnovnog cilja: uništenja srpskog nacionalnog biæa.

1.11.2. U hangaru "6", nuždu su noæu vršili u uglu gde je bila jedna kanta, koja nije bila velika, tako da je nužda više vršena po betonskom podu. Za velikom nuždom, skoro, i da nije bilo potrebe, jer svedok 243/95-4 nije imao stolicu punih 48 dana. Bilo je i onih koji nisu imali stolicu dva meseca. Mada su ujutruèistili to mesto, ono je, uglavnom, ostajalo prljavo jer nije bilo ni vode ni sredstava za èišæenje. U toku dana su im na to isto mesto donosili i davali hranu.

Svi su jeli sa samo pet kašika, iz jedne èinije, a sudovi se nisu prali, tako da je skoro svaki imao dizenteriju ili neko drugo stomaèno oboljenje.

Preko dana su u grupama izvoðeni da vrše nuždu u kanal koji su iskopali mlaði logoraši. Postrojavali bi ih u hangaru, a na DELIÆEVU komandu su trèeæi morali da stignu do rova, obave malu nuždu, da se vrate i da ponovo stanu na svoje mesto. Ko za to kratko vreme - koje je prema procenama logoraša iznosilo 10-40 sekundi - ne bi stigao to da uradi bio bi kažnjavan. Stražari bi ga udarali palicama i drugim predmetima, a DELIÆ je udarao bezbol palicom. Prilikom prve posete logoru, 12. i 13. avgusta, predstavnik MCK-a MIŠEL je to posmatrao i merio vreme.

Dokaz: svedok 243/95-12, 221/94-1, 221/4-7, 440/94-1, 488/94-1, 221/4-5, 274/95, 221/94-3/1, 243/95-7, 100/94 i 412/94-23.

1
 
1.11.3. Nuždu su obavljali u samom hangaru pored vrata. Na to isto mesto im je donošena i hrana. U poèetku su im dozvoljavali da malu nuždu vrše dva puta dnevno van hangara. Posle 13. jula su na tome posebno insistirali. U grupama od po 50 su postrojavani u hangaru, a zatim su na dati znak morali da istrèe napolje, obave malu nuždu i da se trèeæi vrate u hangar i sednu na svoje mesto. Ovo sve je moralo da se obavi za oko 40 sekundi. DELIÆ je štopovao vreme i, držeæi bezbol palicu u ruci, udarao one koji zakasne. Od straha da æe ih DELIÆ udariti i zbog kratkoæe vremena, mnogi nisu mogli da mokre. Sve je ovo video delegat MCK-a, kada je prvi put bio u logoru 12. avgusta 1992. godine. Tada je merenjem vremena utvrdio da su logoraši sve te radnje morali da obave za svega 40 sekundi na. Èovek se zaprepastio i krstio.

Dokaz: svedok 100/94.

1.11.4. Svedok 243/95-8 se seæa da je MIŠEL iz MCK-a merio vreme vršenja male nužde i utvrdio da je njih 350, rasporeðenih po grupama, obavilo to za tri minuta.

1.11.5. Kada ga je T. Ð. zamolio da ga pusti da ide i obavi malu nuždu, DELIÆ je, dok je odreðivao mesta, postrojio u hangaru sve logoraše u èetiri kolone od po 20 i naredio im da svaki od njih za 40 sekundi otrèi do kanala, obavi malu nuždi i da se vrati na svoje mesto. Za to vreme su ih stražari tukli. Veliku nuždu su sve vreme vršili u hangaru u kante, koje su bile blizu vrata. Tu su dobijali i hranu. Svakog jutra bi dvojica logoraša iznosila te kante napolje.

Dokaz: svedok 260/94.

1.11.6. Pošto su u tunelu "9" nuždu vršili u donjem delu, gušili su se u smradu jer, osim jedne male gvozdene rešetke iznad vrata, nije bilo ventilacije.

Dokaz: svedok 221/94-3, 630/1-94 i 65/1-95.

1.11.7. Nije bilo ni pranja ni umivanja. Samo su ih, proseèno, jednom meseèno, polivali šmrkovima.

Dokaz: svedok 488/94-6, 236/94, 100/94, 243/95-7 i 100/94.

1.11.8. Svedok 488/94-5 dva meseca nije pokvasio ruke, a kamoli se oprao, jer vode za to nije bilo. Ponekad su ih polivali šmrkovima i mokre vraæali u "tunel" u kome je bilo hladno. Jedino bi tada ukljuèivali ventilator da ih još rashlade. Raèunali su da æe se razboleti.

1.11.9. Higijenu nikako nisu mogli da održavaju. Povremeno su se svi u hangaru brijali sa 1 ili 2 nožiæa. Pošto su se brijali "na suvo" - bez sapuna, to je više bilo guljenje kože.

Dokaz: svedok 488/94-1.

1.11.10. DELIÆ je, dan uoèi dolaska Meðunarodnog Crvenog krsta, doneo mašinicu za brijanje sa jednim žiletom i zahtevao da se do ujutru svi obriju bez vode i sapuna. To je bilo jako bolno i teško, jer su svi bili zarasli u brade.

Dokaz: svedok 221/4-5.



1.12. "Z D R A V S T V E N A Z A Š T I T A"

1.12.1. U logoru su bila dva lekara Srbina, logoraša, dr G. P. i dr M. R. Jedno vreme se tu nalazio i stomatolog dr Ž. M. Pošto su ovi lekari morali da brinu o jednom broju povreðenih (bolesni nisu ni mogli da traže nikakvu pomoæ), a nisu imali gotovo nikakve lekove ni sanitetski materijal i opremu, uèinak njihovog rada je bio minimalan. Bili su smešteni u tzv. "stacionar" ili u "22". Logoraši su ležali na krevetima, kada je bilo mesta, a hrana im je bila malo bolja.

1.12.2. Lekarska pomoæ nije pružana. DELIÆ bi pretukao logoraše a onda pitao da li neko hoæe kod lekara. Niko nije smeo da se javi. Kada se B. D, posle paljenja podkolenica, javio da ide, nije mu dozvolio da ode na previjanje rekavši mu: "Svakako treba da umreš. Ne treba ti lekar".

Dokaz: svedok 100/94.

1.12.3. Svedok 488/94-3 je posle masovnog prebijanja, povodom dolaska predstavnika MCK-a, bio u "stacionaru" 8 dana. Dr M. R. je utvrdio prelome dva rebra i dr. Tu je bio i bolni èar B. G. Malo su mogli da mu pomognu, jer nisu imali ništa od potrebnih sredstava. Hrana je bila bolja, a ležali su na krevetima.

1.12.4. Po dolasku u logor su prebijani, a zatim voðeni kod lekara i pregledani. Ali, samo najviše isprebijani su previjani. Ostale nisu previjali, pa ni svedoka.

Dokaz: svedok 221/4-7.

1.12.5. Svedok 221/4-6 ka že da su ih lekari leèili onoliko koliko su mogli.

1.12.6. Svi su imali stoma ène tegobe usled nedovoljne ishrane i loše hrane. Te tegobe su nekada namerno izazivane.

1.12.7. Svedok 445/95-22, njegov brat i K. J. su dobili šugu u hangaru i izleèeni su tek kada su prebaèeni u Sportsku dvoranu na Musali u Konjicu.





1.13. P R I N U D N I R A D

1.13.1. Logoraše su, povremeno, prisiljavali da rade. Istovarivali su iz kamiona humanitarnu pomoæ (džakove sa brašnom i dr.), oružje, uniforme, obuæu i sl. Cepali su drva, kopali tranšeje i sl.

Dokaz: svedok 221/4-5 i 488/94-2.

1.13.2. Logoraši su krajem jula 1992. godine tri dana istovarivali oružje i municiju, koji su bili dovezeni brodovima. U logoru je bilo smešteno skladište naoružanja i vojne opreme muslimanske vojske.

Dokaz: svedok 283/94.

1.13.3. Posle masovne tu èe (oko 1. decembra 1992.) prebijeno je 18 logoraša. Sutradan je njih 20, meðu kojima je bilo i 15 logoraša pretuèenih prethodnog dana, moralo da istovari iz šlepera 100 tona brašna u džakovima od po 50 kg.

Dokaz: sedok 488/94-4.

1.13.4. Svedoka 488/94-5, izmuèenog i isprebijanog, naterali su, kao i druge, da cepa drva, da ih tovari i obavlja druge teške fizièke poslove. Radili su od 12 do 17 sati dnevno. Svedoka su vodili u SUP Konjic da popravlja televizor i dr. Kada je jedan zatvorenik pobegao, zabranjeno je odvoðenje zatvorenika na rad. Zbog toga je van logora radila samo jedna grupa od oko 20 logoraša.



1.14. T O R T U R E

1.14.1. P R E B I J A Nj A

1.14.1.0.1. Svakodnevni, najmasovniji, najteži i najpogubniji oblik muèenja je bilo prebijanje Srba logoraša.

Tuèeni su u svakoj prilici. Prebijani su pojedinaèno, u grupama ili prilikom masovnih tuèa. Za ovu vrstu zlostavljanja upotrebljavani su najrazlièitiji predmeti: bezbol palice, komadi dasaka - palije (koje su naroèito u tu svrhu kamionom dovožene iz "Drvorezbarstva" u Konjicu), držalice za lopate i za druge alatke, kao i razne palice. Bilo je i posebno pravljenih palica od metala, "èaka", metalnih cevi, komada kablova, kundaka pušaka i drugih predmeta. Gazili su ih nogama na kojima su bile teške vojnièke èizme i udarali ih rukama.

Pronalazili su razne razloge da bi tukli zatvorenike: bilo zbog toga što bi optuživali pojedince da su nešto uradili, bilo zato što zatvorenici nisu hteli da daju zadovoljavajuæi odgovor o onome o èemu su pitani ili, pak, da prihvate zloèin koji im se pripisuje, ili èak i iz osvete zbog toga što se neki Srbin nekome od njih ranije zamerio ili zbog za njih nepoželjnog ponašanja logoraša.

U odnosu na jedne je postojao odreðeni razlog, dok su drugi tuèeni samo zato što su Srbi. U stvari, ovo poslednje je bio osnovni motiv - pokretaè svega što su èinili. U pojedinim sluèajevima su tražili priznanja za odreðene optužbe, koja nisu mogli da dobiju jer su optužbe bile lažne . Zbog toga su nastavljali još žešæe da tuku logoraše.

Posledice su veoma teške telesne povrede i više sluèajeva ubistava. Zatvorenike su tukli svi stražari, pripadnici Vojne policije, vojske, kao i civili, koji su dolazili zbog toga u logor ili su se tu zatekli. Nekad je tu bilo i "publike" koja je to gledala.

Malo je bilo sluèajeva da svedoci kažu da su muèitelji bili pod uticajem alkohola.

1.14.1.0.2. Prvo æe biti prikazana masovna prebijanja, a zatim i pojedinaèna, kao i drugi važni elementi ovog vida uništavanja pripadnika srpskog naroda, koliko je uopšte moguæe ovu materiju sistematizovati.
 
1.14.1.1. M A S O V N E T UÈ E

1.14.1.1.1. Na Petrovdan, 12. jula 1992. godine, na mestu Velika, na putu od Bradine ka Metkoviæu, poginulo je 9 muslimanskih vojnih policajaca koji su upali u zasedu. Po svoj prilici su ih ubili Hrvati.

Dokaz: svedok 221/94-3/1.

1.14.1.1.2. Muslimani su to pripisali Srbima i za to okrivili one preostale iz Bradine. Tada je iz osvete ubijen veliki broj Srba u Bradini i drugim selima, spaljeno je mnogo kuæa, veliki broj je uhapšen i odveden u logore. U zloèinima se isticao BALIÆ REDžO, pošto su, navodno, bili ubijeni i neki njegovi roðaci. Odmazda nije mimoišla ni logoraše u Èelebiæima.

1.14.1.1.3. U hangar je upalo više stražara, po nekima 12, na èelu sa DELIÆ HAZIMOM i prebili sve logoraše odreda držalicama i metalnim delovima lopata (a kada bi se držalica polomila, nastavljali bi sa ostatkom), bezbol palicama, debelim fosnama, gredama za pokrivanje krova preènika 8 cm dž 5 cm, èizmama i dr.

DELIÆ je naredio, tada, da svi "Bradinjaci" budu prebijani svaki dan po tri puta. Pored njega, u ovoj tuèi su se isticali "ZENGA", EDO zv. "MUF", MACIÆ zv. "MAKARON" i DEDIÆ OSMO.

Dokaz: svedok 488/94-1, 243/95-12, 243/95-8, 260/94 i 243/95-7.

1.14.1.1.4. U tunelu "9" su prošli još gore. Tamo je ista "ekipa" sve prebila i ujutru i uve èe.

Dokaz: svedok 488/94-4.

1.14.1.1.5. Dok su 12. avgusta 1992. godine predstavnici MCK-a, koji su tada po prvi put došli u logor, popisivali logoraše u "6", DELIÆ HAZIM je naredio da se svi u tunelu "9" prebiju, zbog toga što su, prema reèima svedoka 243/95-12, a i drugih, isprièali kakvo je pravo stanje u logoru i kako se sa njima postupa.

1.14.1.1.5. Svedok 412/94-23 opisije: "DELIÆ je sve izveo napolje, naredio da posedaju, da stave ruke iza vrata sa ukrštenim prstima, a onda je oko 20 stražara poèelo sistematski da prebija. Na kraju je DELIÆ prebacio stražarima kako ne udaraju dovoljno jako, te je on svakog nekoliko puta snažno udario bezbol palicom po leðima. " Zatim su vraæeni u "tunel". Svedok je, od poèetka svog zatoèeništva u logoru, tada najviše prebijen. Bio je u veoma teškom stanju, tako da su ga tog dana prebacili u stacionar, gde ga je pregledao dr M. R. Tu je bio dve sedmice, a onda je prebaèen u "6".

1.14.1.1.6. U "tunel" su tada ušli DELIÆ i "FOÈAK" i tukli logoraše. Posle su ih izveli napolje i svedok 488/94-5 dalje opisuje:

"... naredili su nam da sednemo u kanal i da stavimo ruke iza vrata sa ukrštenim prstima. Tu ih je bilo puno, pa su sve jedan po jedan išli od jednog do drugog zatvorenika i svaki nas je po jednom udario snažno. Udarali su nas najèešæe nogama na kojima su imali teške vojnièke èizme. Dok sam bio pri svesti, brojao sam i dobro se seæam da sam zadobio 14 udaraca u desnu stranu, koja mi je veæ bila teško povreðena, i dva u levu. Zatim sam izgubio svest. Kada sam došao svesti osetio sam da me još uvek tuku...".

Ovo je trajalo više od dva sata, sve dok OSMAN DEDIÆ nije javio da predstavnici MCK-a napuštaju hangar i idu ka "tunelu".

1.14.1.1.7. Svedoku 488/94-3 su tada slomljena dva rebra. Bio je u jako teškom stanju, pa je prebaèen u stacionar gde je bio 8 dana, a zatim je vraæen.

1.14.1.1.8. U hangaru "6" svi su morali da se skinu do pola goli, da kleknu na beton i da stave ruke iza vrata. Tukao ih je "FOÈAK" sa više stražara, uglavnom, èizmama u grudi i drugim predmetima, tako da su svi prebijeni. DELIÆ je bio tu i nareðivao koga da tuku. Ponekog bi preskoèio.

Dokaz: svedok 488/94-1, 243/95-8 i 488/94-2.

1.14.1.1.9. Logoraše su tukli DELIÆ, "CRNI", "ŠOK" po nacionalnosti Šiptar, "FOÈAK" i drugi. Svedok 488/94-7 je bio sav crn po leðima i dva dana nije mogao da ustane.

1.14.1.1.10. Svedok 488/94-4 je zadobio 19 udaraca po levoj i èetiri po desnoj strani tela. Kada su narednog dana ponovo došli predstavnici MCK-a, opet su ih tukli.

1.14.1.1.11. Prema izjavi svedoka 488/94-6, stražari koji su išli jedan za drugim sve su ih prebili, udarajuæi svakog ponaosob. On je imao poseban tretman. Iza njega je stajao "FOÈAK" koji ga je, pošto bi ga udario svaki stražar, šutirao èizmama po leðima i bubrezima.

1.14.1.1.12. Slièno svedoèe i svedoci: 221/4-6, 260/94, 243/95-4, 221/94-1, 243/95-7, 509/94-5 i 283/94.

1.14.1.1.13. DELIÆ je jednom prilikom saznao da su logoraši napravili karte i da igraju. Ušao je u hangar sa ÈAMDžIÆEM i još nekoliko stražara. Pitao ih je ko je igrao karte pa su neki ustali. Svakog logoraša je udario èetiri puta lopatom po leðima i krstima, a zatim je izdvojio M. V. i tukao ga lopatom sve dotle dok mu se držalica nije dva puta polomila. M. V. je pao u nesvest. Polivali su ga vodom, a zatim ga je DELIÆ naterao da se skine go i da takav ide po hangaru da bi svi mogli da vide povrede na njegovom telu. M. V. je izbezumljen pokazao na nekoliko njih kao da su i oni imali karte. DELIÆ je sve postrojio pored zida, licem ka zidu, sa rukama podignutim iznad glave i naslonjenim na zid. Tukao ih je fosnom, držalicama lopata i sl. dok sve nije prebio. To su bili: Ð. D, B. D, S. N, ÐORÐIÆ RAJKO, Ð. M, Ð. N, Ž. N, M. B. i još neki. DELIÆ je svedoka 488/94-5 tukao lopatom sve dok ova nije pukla, a zatim ga je udarao držalicom sve dok nije ostalo malo parèe, koje mu je zabio u leða. Posle su ga odvukli na njegovo mesto. Dvadeset dana je bio nepokretan. Svedok 243/95-8 kaže da ovog puta nije padao u nesvest, ali je od bolova mokrio u gaæe.

Dokaz: svedok 488/94-3, 488/94-1, 221/4-5 i 488/94-6.

1.14.1.1.14. Poslednja masovna tuèa je bila oko 1.12.1992. godine, po nekima 3.12, kada je za komandanta došao MAKSUMIÆ MIRSAD. DELIÆ je ušao u "stacionar" u kome su bila smeštena 32 poslednja logoraša. Prozivao je one koji su pokušali da se prebace na srpsku teritoriju posle pada Bradine. Prozvao je 18-oricu i izveo ih napolje. Morali su da sednu na zemlju i da stave ruke iza vrata. Sražari su ih prebijali, a DELIÆ je sedeo sa strane sa nekim devojkama i posmatrao. Svedoka 221/4-5 su tukli MRNDžIÆ KEMO, iz Konjica. KEMO koga su zvali "CRNI" iz Foèe, ÈAMDžIÆ i "FOÈAK". Polomili su mu èetiri rebra. Padao je više puta, polivali su ga vodom i nastavljali da ga tuku. Nije gubio svest, jer ga nisu tukli po glavi, ali je gubio vazduh i povraæao. Svedoka 65/1-95 su tukli KEMAL MUDERIZOVI Æ, NERMIN, ESO i VAHID. Tako su svi prebijeni.

Sutradan je njih 20, od toga 15 pretuèenih, moralo da istovari iz šlepera 100 tona brašna u džakovima od po 50 kg.

Dokaz: svedok 488/94-1, 488/94-4, 488/94-6 i 243/95-8.

1.14.1.1.15. Pored ovih, bilo je i drugih masovnih prebijanja.



1.14.1.1.16. 488/94-6, svedo èi da su ih sutradan, po dolasku 1.06.1992. godine, sve izveli napolje, postrojili ih uza zid i prebili. To je trajalo oko 2-3 sata. Tukli su ih nogama i raznim predmetima, a DELIÆ bezbol palicom. To su radili DELIÆ i "ZENGA". Kasnije su tukli njega i druge na isti naèin. Svedoka su i po nekoliko puta dnevno izvodili i prebijali. Pored njega, najviše su tuèeni: Ž. Ž, Ð. D, K. R, M. D. i K. M. Posle dolaska MCK-a, manje su ih tukli. Oko 22. jula, M. V, S. N, K. R. i D. J. su iz "6" prebaèeni u "9", gde ih sa svedokom svakodnevno prebijaju. Tukli su ih: DELIÆ, MRNDžIÆ KEMAL, zv. "KEMO", MUDERIZOVIÆ KEMAL, TANÐIÆ ZAJKO i ŽILIÆ NERMIN.

1.14.1.1.17. DELIÆ je u toku dana ulazio u hangar sa grupom stražara i prebijao sve logoraše. Morali su da ustanu i da dignu ruke iznad glave, dok je on išao od jednog do drugog, udarajuæi svakog po tri puta. Kada bi se umorio, jer ih je bilo oko 250, onda bi neki od stražara, koji su bili s njim, nastavio da udara. To su radili lopatom, držalicom od lopate ili bezbol palicom. DELIÆ se okomio na M. V. i ÐORÐIÆ RAJKA. Kada bi sve prebili, on bi ponovo tukao njih dvojicu.

Dokaz: svedok 221/4-6.

1.14.1.1.18. Više puta su svi izvoðeni u dvorište, terani da sednu na beton i da sagnu glavu ispred sebe, a onda bi ih stražari udarali nogama, rukama i raznim predmetima. Ovo je najèešæe radio DELIÆ, a bio je prisutan i MUCIÆ PAVO.

Dokaz: svedok 221/4-5.

1.14.1.1.19. Svakog jutra su vršene smotre. Nekad su vršene i po nekoliko puta dnevno. Za vreme tih smotri uvek su prebijani M. V, za koga svedok misli da je dobio najviše batina u logoru, S. N, B. D, V. R, ÐORÐIÆ RAJKO i drugi.

Dokaz: svedok 488/94-1.
 
1.14.1.2. GRUPNA I POJEDINAÈNA PREBIJANjA

1.14.1.2.1. HANGAR - "6"

1.14.1.2.1.1. Opšti prikaz daje svedok 100/94. On navodi da su ih prvih 10 dana tukli iskljuèivo noæu, izvodeæi i prebijajuæi pojedine zatvorenike. Kasnije su ih tukli i danju i noæu. Prebijanja i muèenja su naroèito uèestala posle 13. jula. Svedoka su tukli dva do tri puta, a neke su tukli i 20 puta. DELIÆ bi, uvek kada bi ulazio u hangar, tukao S. N. U hangar je inaèe ulazio najmanje pet puta dnevno, a dešavalo se da se to ponovi i 10 puta dnevno. Nareðivali bi da logoraš stane uspravno, da raširi noge i da stavi ruke iza glave, a onda bi ga udarali èizmama u predelu slabina i drugih delova tela. Oslabeli i iscrpljeni ljudi su brzo padali u nesvest. Terali su ih da ustanu i nastavljali da ih tuku. Takoðe su ih tukli i bezbol palicama, rukama i raznim predmetima.

1.14.1.2.1.2. Grupa, koja je brojala 84-88 zatvorenika, dovedena je 27.05.1992. godine u logor i smeštena u hangar. Sat ili dva po ubacivanju ove grupe zatoèenika u hangar, poèeli su da izvode i prebijaju jednog po jednog. Od prve tuèe mnogi nisu mogli da ustanu, neki su mokrili krv, a telo ubijenog GOJKA MILjANIÆA, koje je bilo tri dana u hangaru, na svojim rukama je držao njegov sin SAVO. Ovo izvoðenje i prebijanje se nastavilo i dalje.

Svedok je tri puta posebno prebijan. Jednom ga je izveo "ZENGA", naredio mu da stane, podigne ruke i da šake stavi iza glave i da raširi noge što više može. Onda ga je tukao daskom dugaèkom oko 1 m, širokom oko 20 cm, kundakom, nogama i rukama po leðima, slabinama, grudima, mišiæima nogu i ruku. Udarao ga je najužim delom daske po celom telu, a èizmama po polnim organima. Kada ga je oborio na zemlju, gazio ga je i udarao. Prebijanje je trajalo oko jedan sat i za to vreme mu je polomio 6 rebara sa leve strane. Kada se zadovoljio, vratio ga je u hangar. Drugi put ga je izveo tokom dana i pitao ga je da li je Srbin. Pošto je svedok je æutao, on ga ju tukao. Postavljao mu je i druga pitanja, ali je svedok, bez obzira na to kako bi odgovorio, i dalje tuèen..

Dokaz. svedok 260/94.

1
 
Milance Skot:
Dzabe postujete, od korisnice "bh_citadela" i ostalih sada dolaze kontratekstovi ili nesto nebulozno sto nema nikakve dodirne tacke sa argumentima.
Kliknite za proširenje...


Овакве -

Само се у роману Франца Кафке "Процес" и монтираним сарајевским судским поступцима могло догодити да живи постану мртви и да лаж постане истина. Догодило се то у случају Сретка Дамјановића из Вогошће, код Сарајева, који је осуђен на смрт због геноцида јер је наводно убио двојицу браће - Асима и Касима Блекића и заклао Рамиза Кршу.

И док се чекало на извршење судске пресуде у фебруару 1997. године, новинар Ројтерса проналази живе и здраве браћу Блекиће у њиховој кући у Вогошћи. На питање новинара да ли им је познато да је њихов комшија Сретко Дамјановић осуђен на смрт и због чега, Касим је потврдно одговорио: "Ћуо сам да ме је заклао". Ово "сензационално" откриће било је повод адвокату Бранку Марићу да поднесе захтјев за обнову поступка због новонастале ситуације и нових доказа.

Међутим, Вијеће тројице Кантоналног суда, којим је предсједавала судијиница Џенана Латић, одбацило је захтјев као неоснован. Према извјештају који је 15. јуна 1997. објавило сарајевско "Ослобођење", адвокат Марић је у захтјеву подсјетио да је Дамјановић још у фази истраге проглашен кривим за убиство браће Блекића као и за то да је заклао Рамиза Кршу, а сада се испоставило да је невино осуђен.


http://www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=&idnovost=10731#.TqQ6wnI_4dU
 
http://www.vesti-online.com/Stampano...-i-srpske-bebe
OTKRIVEN SNIMAK O ZLOČINIMA ARMIJE BIH U TRNOVU
Maljem ubijali i srpske bebe

Pripadnici Armije BiH su u leto 1992. godine formirali u opštini Trnovo logor za srpske civile, žene, decu, starce, od kojih su mnoge svirepo ubili, a o tom stravičnom zločinu svedoči propagandni film Armije BiH, piše list "Pres".
Film predstavlja jedan od ključnih dokaza da ti civili nisu ubijeni u borbama koje su se vodile u toj opštini, kako tvrdi muslimanska strana, već su zarobljeni, odvedeni u logor i kasnije zverski pogubljeni.
Inspektor u timu MUP-a RS za istrage o ratnim zločinima Radovan Pejić rekao je da je policija od 1992. godine do danas nadležnim tužilaštvima podnela tri krivične prijave i 12 dopuna tih prijava za ratne zločine počinjene u opštini Trnovo. On je dodao da za sada za te zločine niko nije odgovarao, ali da se intenzivna istraga privodi kraju i da se očekuje podizanje optužnice protiv najmanje 15 osoba.
Savez logoraša RS predao je Tužilaštvu BiH, MUP-u RS i Haškom tribunalu video-kasetu sa propagandnim filmom Armije BiH. Predsednik Saveza Branislav Dukić nije hteo da kaže imena počinilaca zločina nad srpskim civilima, rekavši da je jedno od ključnih imena Edo Godinjak, nekadašnji načelnik predratnog Centra javne bezbednosti iz Trnova.
Poseban policijski izveštaj podnesen je o počinjenim ratnim zločinima u selima Trebečaj, Ledići, Lisovići, Gornja i Donja Presjenica, Strajišta, Kijevo, u naselju Trnovo i na lokalitetima Škipov gaj i Rajski do, gde su srpski civili svirepo ubijani, posebno u Ledićima gde je maljevima i noževima usmrćeno devet članova porodice Tešanović, od kojih je najmlađi Milan imao 11 meseci.
Milena Vasić iz Trnova posvedočila je da su je muslimanski vojnici zajedno sa četvorogodišnjim bliznakinjama i dvogodišnjom kćerkom zatvorili u logor za Srbe koji je bio smešten u prostorijama škole u mestu Ledići.
- U jednoj prostoriji bilo nas je 55, a među nama je bila i beba od 40 dana i starci od skoro 90 godina. U drugoj prostoriji je bilo smešteno 50 muškaraca - rekla je Vasićeva, kojoj je muž od torture u logoru preminuo.
Sistemsko proterivanje
Šef Koordinacionog tima Vlade RS za istraživanje zločina i traženje nestalih lica Staša Košarac rekao je da zločini u Trnovu svedoče o zločinačkoj nameri muslimanskih vlasti u Sarajevu da planskim uništavanjem i proterivanjem Srba stvore islamsku državu u BiH.

Ukupno 777 logora
Predsednik Saveza logoraša RS Branislav Dukić kaže da je na području Federacije BiH u ratu postojalo 536 logora, Hrvatskoj 220, a u Sloveniji 21 logor u kojima su Srbi mučeni i ubijani. Podsetivši da su u Sudu BiH Srbi osuđeni za ratni zločin na ukupno 1.354 godine, Hrvati na 223, a Bošnjaci na 149 godina zatvora, Dukić je naglasio da ni Haški tribunal ni međunarodna zajednica ne žele da priznaju da su zločini počinjeni i nad Srbima, kako bi se oni i dalje optuživali kao agresori.
 
Stradanje srpskih porodica u Bosni
Zelimo da potsetimo na jednu užasnu i prećutanu dimenziju rata u BiH – ubijanje i gašenje celih srpskih porodica
Otvorene egzekucije nad Srbima Broda počele su 25. marta 1992. u ranim jutarnjim časovima kada su brutalno, bez neposrednog povoda, ubijena tri lica srpske nacionalnosti. Njihova kuća je razorena i zapaljena. Zločin izvršila grupa hrvatskih ekstremista, članova Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), i time, u dobroj meri, najavili naredne događaje i period nastupajučeg prvenstveno hrvatskog, ali i muslimanskog, terora nad srpskim narodom i njegovom imovinom u Brodu i ovom delu bosanske Posavine.

Žrtve: 1) Andrija (Petar) Martić, 1935; njegov sin 2) Momir (Andrija) Martić, 1961. i 3) Duško (Milan) Dujanić, 1967. Tom prilikom teško su povređeni Momirova supruga Merima (dev. Kondžić) i Branko Dujanić.

Prilikom napada 26. marta 1992. ubijeno devet meštana srpske nacionalnosti sela Sijekovac. Srpska pravoslavna crkva Svete Ognjene Marije, porušena u Drugom svetskom ratu od muslimana i Hrvata ovog kraja, obnovljena tek 1970, ponovo je razorena.

Žrtve: 1) Jovan (Vaso) Zečević, 1920. i njegova tri sina: 2) Milan (Jovan) Zečević, 1950; 3) Petar (Jovan) Zečević, 1953. i 4) Vaso (Jovan) Zečević, 1958; 5) Luka (Ilija) Milošević, 1943. i njegovi sinovi 6) Željko (Luka) Milošević, 1968. i 7) Dragan (Luka) Milošević, 1974.

Donji Malovan, opština Kupres, čisto srpsko selo (Srba 398), našlo se na udaru i stradalo u masovnoj i neočekivanoj oružanoj invaziji na Kuprešku visoravan, Bosnu i Hercegovinu i SFRJ od strane regularnih vojnih jedinica Republike Hrvatske i hrvatsko-muslimanskih paravojnih i parapolicijskih ilegalnih formacija osnovanih u BiH (pripadnika “Zelenih beretki”, “Patriotske lige”, ZNG i HOS) 3. aprila 1992. Tom prilikom na veoma surov način ubijeno više civilnih lica, pogotovo muškaraca iz srpske porodice Duvnjak.

Žrtve: 1) Duvnjak (Mitar) Miloš, 1925. i njegov sin 2) Duvnjak (Miloš) Mitar, 1967; 3) Duvnjak (Dane) Mitar, 1940; 4) Duvnjak (Simo) Svetozar, 1962; 5) Duvnjak (Simo) Dušan-Palačinak, 1967; 6) Duvnjak (Vlado) Milan, 1936; 7) Duvnjak (Dragun) Darinka, 1935; 8) Duvnjak (Aćim) Vlado, 1907; 9) Duvnjak (Luka) Marinko, 1922; 10) Kalnić (Pero) Niko, 1956; 11) Živko (Jovo) Maksimović, 1966.

Čardak i Jasikovača, prigradska susedna srpska naselja opštinskog centra i grada Derventa koje su hrvatsko-muslimanske snage Armije BiH opkolile i počele da napadaju i granatiraju 15.-16. aprila 1992. U akciji učestvovalo nekoliko stotina Hrvata i muslimana uglavnom dobrovoljaca, pripadnika Armije BiH iz ove i susednih opština, uz snažnu podršku teškog naoružanja koje su iz Republike Hrvatske dovezli pripadnici regularnih oružanih snaga ove nekadašnje jugoslovenske republike. Dana 25-26. aprila 1992. nekoliko grupa žena i dece uspelo da se spase preko reke Ukrine i da pređe na srpsku teritoriju. I pored toga veliki broj meštana je ubijen ili završio u logorima za Srbe koji su otvoreni na više mesta u opštini u samom gradu. Pogotovu u perifernim naseljima Čardak i Jasikovača ubijeno je više desetina osoba srpske nacionalnosti. Mnoge žrtve masakrirane i spaljene u svojim kućama. Ekshumacija stradalnika izvršena u masovnoj grobnici na groblju u Modranu 18. decembra i u zajedničkoj grobnici naselja Čardak između 21. i 23. decembra 1992. godine.
Žrtve: 1) Veljko (Pavo) Lazarević, 1947, njegova supruga 2) Mirjana (Vlajko) Lazarević, 1950. i njihov sin 3) Duško (Veljko) Lazarević, 1972.

Derventa, centar grada, 24. april 1992. Dobar deo naselja velikog dela bosanske Posavine, pogotovo gradove i opštinske centre, okupirale su hrvatske vojne formacije pristigle iz susedne države kojima su se pridružile ranije ilegalno formirane razne paravojne i parapolicijske jedinice sastavljene od Hrvata i muslimana iz tog dela Bosne. Teror nad Srbima počeo je da besni kao što je besneo nad Srbima i Jevrejima u vreme nemačke okupacije i Pavelićeve Nezavisne Države Hrvatske. Srpsko stanovništvo našlo se bez elementarne fizičke ili pravne zaštite, prepušteno na milost i nemilost predstavnika novih vlasti. U Derventi, kao i u ostalim gradovima, progoni nad Srbima završavaju se ili ubistvima ili hapšenjima i odvođenjem u koncetracione logore. Porodica Save Živkovića likvidirana je u vlastitoj kući na veoma surov način.
Žrtve: 1) Goran (Savo) Živković, 1977, njegova majka 2) Jelena (Rade) Živković, 1944. i otac Savo (Boško) Živković, 1946.

Bihać - gradsko naselje (Srba 8.212, Hrvata 4.797, muslimana 27.757, jugoslovena 3.961, ostalih 1.080). U pogromu lica srpske nacionalnosti, koji je počeo još za vreme sukoba u Hrvatskoj i pre nego što je BiH dobila međunarodno priznanje kao samostalna država, nepoznatog datuma aprila meseca počeli su, uglavnom u noćnim časovima, Srbi da nestaju. Neki su prinudno iseljavani iz svojih stanova i puštani na slobodnu srpsku teritoriju, neki su odvođeni u logore, a nekima se izgubio svaki trag. U svim tim slučajevima opljačkana je njihova imovina.Tragedija se dogodila jedne noći kada je u svojoj kući stradao Milan Jarić i nekoliko njegovih najbližih. Sve je podsečalo na ustaške racije u večim gradovima i tajna ubistva za vreme vladavine Ante Pavelića i postojanja njegove NDH. Tada je za takve slučajeve vladala poznata krilatica: “Pojeo ih mrak”. U Bihaću je u istom vremenskom periodu uništena i srpska pravoslavna crkava Svete Trojice i parohijski dom.

Žrtve: 1) Milan Jarić, 1927; 2) Tihomir (Milan) Jarić, 1971; 3) Vitomir (Milan) Jarić, 1970; 4) Rosa (Đuro) Vuksanović, 1933.

Zebina Šuma, opština Srbinje, muslimansko selo sa malim brojem izolovanih srpskih porodica (muslimana 414, Srba 15). Masakr koji su izvršili naoružani muslimani, pripadnici tzv. Zelenih beretki, u stvari Armije BiH, dogodio se 3. maja 1992. i tada su u svojoj kući ubijena tri člana porodice Fuštar, srpske nacionalnosti. Njihova imovina opljačkana, a kuća spaljena. Tela pokojnika pronađena ugljenisana na zgarištu kuće nakon pet dana, 8. maja 1992, a narednog dana identifikovana od nadležnih organa opštine.

Žrtve: 1) Jela Fuštar, 1924, njen suprug 2) Vlado (Pero) Fuštar, 1926. i njihov sin 3) Mile (Vlado) Fuštar, 1966.
 
Kričanovo, dosta veliko posavsko selo u opštini Srpski Brod nastanjeno pretežno meštanima hrvatske nacionalnosti sa malim brojem pripadnika drugih naroda (Hrvata 900, muslimana 8, Srba 45 i Jugoslovena 48). Zločin se dogodio 5. maja 1992. kada je u srpskom delu sela, u stambenoj zgradi Žarka Tomičevića, koji je sticajem slučajnih okolnosti bio otsutan, masakrirano pet lica ovog srpskog domaćinstva. Prepad na njihovu kuću i imanje izvršili pretežno meštani pripadnici lokalnih hrvatskih i muslimanskih oružanih jedinica iz sastava promuslimanske Armije BiH i Hrvatskog vijeća obrane. Tom prilikom su pred kućom u dvorištu hladnim oružjem, uglavnom noževima, poubijani svi članovi porodice Tomičević koji su se zatekli u kući. Imovina opljačkana i uništena.

Žrtve: 1) Darinka (Vido) Tomičević, 1941; 2) Ruža (Dušan) Tomičević, 1932; 3) Nedeljko (Savo) Tomičević, 1935; 4) Dragutin (Spasoje) Tomičević, 1934; 5) Marko (Trivo) Tomičević, 1931.

Blace, malo selo u opštini Konjic, (21 stanovnik srpske nacionalnosti) napadnuto 15. maja 1992. od domaćih hrvatsko-muslimanskih oružanih formacija, pripadnika Armije BiH. Reč je o nameri i davno utvrđenom planu da se po svaku cenu ovaj deo Hercegovine etnički očisti od srpskog stanovništva. Na tim prostorima Hercegovine već je uveliko egzistirala nova, prevashodno hrvatska, državna tvorevina proklamovana kao Herceg-Bosna. Prilikom napada na Blace, tipično planinsko selo na planini Bjelašnici, uz desnu obalu rečice Rakitnice, ubijeno je, na veoma bestijalan način, više nedužnih žena i starijih muškaraca. Nekoliko uhvačenih meštana oterano u logore. U napadu je učestvovala i poznata specijalna jedinica “Akrepi”. Sva imovina meštana sela Blace opljačkana, spaljena i uništena. Na srpskom pravoslavnom groblju srušena crkvena kapela.

Žrtve: 1) Jelka (Mirko) Golubović, 1910; 2) Manojlo (Jovo) Golubović, 1912; 3) Radojka (Šćepo) Golubović, 1915; 4) Spasenija (Simo) Golubović, 1916; 5) Jelka (Simo) Kilibarda, 1912; 6) Milica (Jakov) Kilibarda, 1912; 7) Ana (Lazar) Kuljanin, 1908; 8) Danica (Spasoje) Kuljanin, 1910; 9) Milka Golubović; 10) Cvija (Marko) Kilibarda, 1912.

Vitkovići, jedno od največih sela u kome su muslimani skoro duplo brojniji od Srba (Srba 372, muslimana 629, jugoslovena 47, ostalih 25) i srpski zaselak Crkvine u opštini Goražde uništeni i istovremeno etnički očišćeni od svojih srpskih starosedelaca 20. maja 1992. i u nekoliko narednih dana. Ubistva meštana i njihovih gostiju izvršena prilikom napada, i još više posle racije, u logorima od kojih je posebno poznat logor, u stvari odredište za likvidaciju Srba ne samo Vitkovići i Crkvina, već i ostalih naselja, pa i iz samog grada, smešten u nekadašnjem Zadružnom domu. U višednevnom pogromu ubijeni su skoro i svi članovi srpske porodice Delić i njihovi rođaci.

Žrtve: 1) Jovo (Vlado) Delić, 1947. i njegova braća 2) Nikola (Vlado) Delić, 1943; 3) Novica (Vlado) Delić, 1939; 4) Radivoje (Vlado) Delić-Rade, 1952. njihov sinovac koji nije živeo u Crkvinama 5) Danilo (Danilo) Delić-Dane, 1960; zetovi 6) Ljubo (Pero) Matović, 1934. i 7) Milutin (Tomo) Pejović, 1937.

Kasatići, ovo selo pripada opštini Hadžići, jednoj od deset sarajevskih opština. Reč je o većem mešovitom selu sa nešto znatnijim, ali ne i dominantnim, brojem muslimana (Srba 129, Hrvata 1, muslimana 185). Napad na srpski deo sela, ustvari na zaselak Miloševići, izvršen iznenada 24. maja 1992. od strane neprimerno velikog broja pripadnika Armije BiH regrutovanih pretežno iz ovog, a izvesni broj njih i iz okolnih muslimanskih mesta. Njihov jedini zadatak je bio istrebljenje i proterivanje srpskog stanovništva iz ovog sela, iz opštine i sa područja Sarajeva. Po upadu i zaposedanju naselja u vlastitoj kući masakrirana jedna od brojnijih srpskih porodica po kojoj ovaj zaselak i nosi ime. Njihova imovina opljačkana i preneta u muslimanski deo sela, a ostatak spaljen i razoren.

Žrtve: 2) Aco (Dejan) Milošević,1952; 2) Dejan (Nikola) Milošević, 1924; 3) Ilija (Ilija) Milošević, 1941; 4) Jovanka (Simo) Milošević, 1929. i 5) Srđan (Gavro) Milošević, 1968, slep mladić, i 6) Goran (Radenko) Todorović, 1968.

Kladanj, ili bolje reči opkoljena srpska sela Vranovići (Srba 148, Jugoslovena 2), Mladovo (Srba 62, Jugoslovena 2), Olovci (Srba 221, Jugoslovena 1), Brdijelji (Srba 90), Obrčevci (Srba 101) iz opštine Kladanj, kao i srpski deo sela Brnjice (Srba 312, muslimana 498) iz opštine Živinice. Tu se slegao i veliki broj Srba koji su izbegli iz susedne opštine Olovo, kao i samog opštinskog centra Kladnja, ukupno oko 2.500 duša, napadnuti 25. maja 1992. od strane veoma brojnih i dobro naoružanih formacija Armije BiH, regrutovanih kako u samom Kladanju, tako i u Živinicama, Olovu, Tuzli i muslimanskim i hrvatskim naseljima ostalih okolnih opština. Prilikom ovog ničim izazvanog napada ubijeno više lica srpske nacionalnosti, znatan broj njih pohvatan u svojim kućama i u poljima za vreme uobičajenih proljetnih poljoprivrednih radova i odveden u muslimanske logore Kladnja i drugih opština pod kontrolom muslimanskih i hrvatskih vlasti. Mnogima od njih izgubio se svaki trag i još od tada njihove porodice očekuju najgore vesti. (Takva sudbina zadesila je Dragana Remetića, Dragana Zoranovića, Vojka Balotića i Vojislava Balotića.) Žrtve ovog pokolja u največem broju su starije osobe i osobe koje nisu imale mogućnosti da se blagovremeno sklone na slobodnu srpsku teritoriju. Zahvaljujući žilavom otporu koji su dva dana pružali meštani napadnutih sela največi broj stanovnika izvukao se na teritoriju susednih opština Šekovići i Zvornik. Posle osvajanja navedenih sela napadači i njihovi rođaci odneli su sve što se moglo odneti, opljačkali kuće, obore i stoku, a nepokretnu imovinu (stambene zgrade, staje, ambare, i dr.) razorili i spalili. Gotovo u isto vreme u samom gradu uništili pravoslavnu crkvu Sveti Dimitrije, a parohijsko-svetosavski dom opljačkali i spalili.

Žrtve: 1) Jovan Đerić, 1912. i njegova supruga 2) Rajka Đerić, 1918. i njihov sin 3) Budimir (Jovan) Đerić, 1949; 4) Mioljka Škiljević, 1914; 5) Čedo (Laza) Škiljević, 1939. i njegov brat: 6) Milorad (Lazar) Škiljević, 1947; 7) Ilija (Pero) Aleksić, 1921. i njegov nepokretan sin 8) Ignjat (Ilija) Aleksić, 1954; 9) Rajko (Zora) Aleksić, 1947.

Đubrani, malo srpsko naselje u opštini Mostar, zaposele 25. maja 1992. dobro naoružane regularne oružane formacije, pristigle iz susedne Republike Hrvatske, u saradnji sa lokalnim jedinicama tzv. Herceg-Bosne regrutovanim od muslimanskog i hrvatskog stanovništva Mostara i okoline. Prilikom zaposedanja i okupacije naselja ubijene dve ženske i jedna muška osoba srpske nacionalnosti koje su ostale u svojim kućama i nisu htele, ili nisu mogle, da napuste selo. Njihova, kao i ostala srpska pokretna imovina, opljačkana a nepokretna uništena.

Žrtve: 1) Dragica Janjić; 2) Risto (Drago) Janjić, 1942; 3) Strahilo (Mićo) Janjić, 1950, svi iz zaseoka Kruševica.
 
Gornja Bukovica, na teritoriji opštine Goražde jedno od veoma malih brdsko-planinskih siromašnih sela sa mešovitim sastavom stanovništva, ali i znatnom muslimanskom većinom (muslimana 30, Srba 13). Napad na srpski deo seoceta muslimani iz sastava oružanih formacija Armije BiH, uglavnom dobrovoljci iz ovog kraja, izvršili 27. maja 1992. i tom prilikom uništili gotovo sve srpsko što su zatekli, od ljudi, bez obzira na uzrast ili pol, do njihove imovine. Večina meštana srpske nacionalnosti poubijana. Imovina i stočni fond žrtava i malog broja izbeglih Srba opljačkani i preneti u muslimanske kuće. Nepokretna imovina i ono što se nije moglo opljačkati i odneti razoreno i popaljeno. Tela večine pokojnika ugljenisana, spaljena u kućama u kojima su i ubijeni.

Žrtve: 1) Božana (Đorđe) Vukašinović, 1922; 2) Veljko (Dimitrije) Vukašinović, 1920; 3) Vukašin (Petar) Vukašinović, 1902; 4) Grozda (Vujadin) Vukašinović, 1936; 5) Danica (Božo) Vukašinović, 1922; 6) Jovanka (Gavro) Vukašinović, 1932. i njen suprug 7) Miloš (Neđo) Vukašinovića, 1928; 8) Milorad (Todor) Vukašinović, 1914.

Rastovci, u ovom selu iz opštine Novi Travnik (pre toga Pucarevo), u kome dominantnu večinu čine Hrvati u odnosu na Srbe i muslimane (Hrvata 543, muslimana 39, Srba 13) iz verskih i nacionalnih motiva, ubijena tri nedužna mlada čoveka, civila srpske nacionalnosti iz porodice Medić vatrenim oružjem 30. maja 1992. Ubistvo izvršili naoružani lokalni uniformisani pripadnici Armije BiH.

Žrtve: 1) Simo Medić, rođ. 1968; 2) Dragan Medić, 1970. i 3) Mlađan Medić, 1974.
Milje, (opština Trnovo-Sarajevo), liliputanski malo i dosta zabačeno srpsko selo (stanovnika 18) napadnuto i držano pod okupacijom, kao i Trebečaj, od 30. maja do 16. juna 1992.

Sudbina Srba koji su se zatekli u selu u svemu je ista kao i sudbina Srba Trebečaja. Meštani su zlostavljani, ponižavani, prebijani, a mnogi ubijani na veoma surov način. Tela pronađenih stradalnika ugljenisana. Reč je isključivo o veoma starim osobama srpske nacionalnosti. Njihova imovina opljačkana i uništena. Zločin počinili pripadnici muslimansko-hrvatskih formacija Armije BiH, regrutovani uglavnom sa područja Sarajeva. Tela pokojnika sahranjena tek nakon izvesnog vremena i posle povratka VRS i srpskog stanovništva u ovaj kraj.

Žrtve: 1) Ljeposava Vitković, 1921; 2) Draginja Vitković, 1922; 3) Cvija (Vido) Vitković, 1924. i 4) Boriša (Aleksa) Ivanović, 1912.

Breza, urbani deo grada. Od početka ratnih sukoba u BiH do uspostave mira, odnosno sklapanja Dejtonskog sporazuma, Breza je bila i ostala u posedu muslimanskih vlasti. Usled toga mnoge činjenice o sudbini i stradanju Srba u ovoj opštini, kao i u ostalim opštinama pod vlašću muslimansko-hrvatske federacije, još uvek su nedostupne stručnim službama koje se bave ovim poslom, a time i javnosti. To lokalne vlasti u Brezi godinama dosta efikasno prikrivaju, posebno na užem gradskom području. Ipak, jedan od više zločina izvršenih nad Srbima u Brezi nije ostao prikriven pred lokalnom javnošću. Nepoznatog datuma meseca maja 1992. u naselju Branjevac ubijeni su i spaljeni u vlastitoj kući majka i njeni sinovi blizanci, još skoro bebe od svega osamnaest meseci. Njihov otac u vreme zločina nalazio se zatvoren, nemoćan i prebijan u nekom od brojnih logora za Srbe. U to vreme u centru grada uništen je i srpski pravoslavni hram Sveti Prokopije.

Žrtve: 1) Slađana Ađić, 1969. i njena deca blizanci 2) Snježana (Radisav) Ađić, 1990. i 3) Siniša (Radisav) Ađić, 1990.

Oparci, srpski zaselak muslimanskog sela Brezovice, opština Srebrenica, u kome muslimani već duže vremena čine većinsko stanovništvo (Srba 64, muslimana 462). Stanovnici ovog srpskog zaseoka napadnuti su 1. juna 1992. od svojih suseda iz samog sela Brezovice, kao i naoružanih meštana iz okolnih muslimanskih sela srebreničke i bratunačke opštine, boraca Armije BiH. U napadu ubijeno šest starijih meštana srpske nacionalnosti koji nisu mogli ili nisu hteli da blagovremeno napuste svoje domove. Sva srpska imovina u selu je opljačkana, a 22 kuće spaljene i uništene. Imovinu i stoku zaseoka Oparci razneli u svoja domaćinstva muslimanske porodice iz sela Brezovice: žene, deca i roditelji boraca koji su učestvovali u napadu. Ostatak imovine, ono što se nije moglo odneti, zgrade i ostali objekti, razoreni i spaljeni.

Žrtve: 1) Ilić (Dragutina) Dragić, 1939; 2) Ilić (Momčila) Ratko, 1942; 3) Ilić (Momčila) Uglješa, 1939; 4) Petrović (Cvijetin) Živojin, 1917; 5) Petrović (Drago) Milorad, 1923. i 6) Petrović (Drago) Dikosava, 1932. Neke od navedenih žrtava su ubijene na najsuroviji način.

Srpski Brod, gradsko naselje. Za vreme višemesečne hrvatsko-muslimanske okupacije Srpskog Broda (ranije Bosanskog Broda) izvršen je veliki broj ubistava pojedinih lica i bračnih parova srpske nacionalnosti. Prema raspoloživoj dokumentaciji u gradu je u toku trajanja ove okupacije ubijeno, pojedinačno ili u usamljenim bračnim parovima bez dece, preko sto lica, civila, srpske nacionalnosti. Ubistva su organizovali i izvršili, po nečijem nalogu ili samovoljno, isključivo pripadnici legalnih vojnih i policijskih vlasti Republike BiH. Jedan od takvih zločina je svakako svirepo i podmuklo ubistvo porodice Mačinka Branka, izvršeno 1. juna 1992. godine u njihovom stanu u ul. M. Tita br. 117.

Žrtve: 1) Mileva (Risto) Marčinko, 1926; 2) Branko (Marko) Marčinko, 1922. i njihov sin 3) Slavko (Branko) Marčinko, 1957.

Goražde, urbano gradsko naselje u kome je u toku muslimanske vladavine ovim gradom 5. juna 1992. izvršeno svirepo ubistvo više članova jedne od malog broja zaostalih srpskih porodica koje su silom prilika još nalazile u Goraždu. Članovi porodice ubijeni su u vlastitoj kući. Zločin počinili naoružani i uniformisani pripadnici muslimanske policije ili Armije BiH. Kuća žrtava posle izvršenog zločina opljačkana i demolirana. Nije poznato da li su muslimanske vojne ili civilne vlasti pokrenule istragu o ovom zločinu. Muslimani i njihovo rukovodstvo ovog grada nisu imali obzira ni prema najstarijim srednjovekovnim srpskim istorijskim i kulturnim spomenicima. Razorili srednjovekovnu pravoslavnu crkvu Svetog Mučenika Georgija iz 1446. godine i sve okolne pomoćne objekte, a srpsko groblje bagerom preorali.

Žrtve: 1) Nevenka Stojanović, njen suprug 2) Mirko (Petko) Stojanović-Baćo, 1971. njihov trogodišnji sin 3) nepoznato ime (Mirka) Stojanović, njegov deda 4) Petko (Danilo) Stojanović, 1927. i njegova supruga 5) ime nepoznato, prezime Stojanović.

Ledići, opština Trnovo-Sarajevo, veoma malo planinsko i siromašno srpsko selo (stanovnika 36) na obroncima planine Bjelašnice napadnuto, opljačkano i spaljeno od strane hrvatsko-muslimanskih oružanih formacija Armije BiH u največoj meri regrutovanih sa područja Sarajeva. Napad izvršen u predvečerje 3. juna 1992. oko 19 časova i trajao narednog dana skoro do svitanja. Okupacija sela, koje je u međuvremenu pretvoreno u svojevrsan muslimanski logor za Srbe, trajala do 10. juna. U tom razdoblju na veoma surov način ubijeni, uglavnom masakrirani, svi meštani srpske nacionalnosti koji nisu mogli blagovremeno da pobegnu iz svojih kuća pred razularenim muslimanskim vojnicima. Međutim, pobijeni su i oni malobrojni koje su muslimani pronašli dok su se krili po okolnim potocima i šumama. Zajedničku grobnicu pet ženskih tela pronašli izviđači VRS nakon više od godinu dana, krajem novembra 1993, a patolozi utvrdili uzroke smrti, odnosno sredstva i način egzekucije (hladno oružje) i identifikovali žrtve. Reč je o pet starih žena iz Ledića. Druga kolektivna egzekucija izvršena u isto vreme nad grupom izbeglih meštana koji su pokušali da se probiju prema Kalinoviku. Ovaj zločin se dogodio blizu lokaliteta Poljice. Ukupan bilans napada na Lediće je stravičan. Od strane muslimana pobijena je večina stanovnika ovog sela. Samo mali broj njih je preživao pohod Armije BiH. Neki od njih su naknadno, prilikom pokušaja begstva, ubijeni na drugim usputnim lokacijama (Lenka Tešanović i Stana Tešanović, majka dvojice pokojnika iz spiska koji sledi: Radeta i Milenka Tešanovića stradale su nekoliko dana kasnije u selu Srbotina, kod Miljevine, op. Srbinje.) Selo je, kako to obično biva posle ovakvih muslimanskih oružanih pohoda na srpska naselja, opljačkano, popaljeno i razoreno do te mere da se konačno gubi skoro svaki trag srpskog prisustva na tom prostoru. Napad na Lediće i zasedu u Poljicama TV Sarajevo i ostala njihova sredstva informisanja predstavili na svoj način, kao veliku pobedu Armije BiH nad četnicima, odnosno srpskim oružanim fomacijama. Tela četiri žrtve iz porodice Tešanović ekshumirana iz masovne grobnice na Javorskoj kosi tek oktobra 2001.

Žrtve: 1) Nenad (Ostoja) Vasić, 1931. i njegova supruga 2) Mara (Drago) Vasić, 1930; 3) Milenko (Milivoje) Tešanović, 1960, njegova supruga 4) Nevenka (Mlađen) Tešanović, 1963. i brat 5) Rade (Milivoje) Tešanović, 1964, njegova supruga 6) Vinka (Rajko) Tešanović, 1965. i njihov sin od nepunih godinu dana: 7) Milan (Rade) Tešanović, 1991; 8) Milorad (Drago) Tešanović, 1956. i njegova deca, kćerka: 9) Danijela (Milorad) Tešanović, 1980; i sin 10) Dragomir (Milorad) Tešanović,1982; 11) Radojka (Miloš) Vasić, 1954; i njena kći 12) Slađana (Veljko) Sekulić, 1979; 13) Slavojka (Miloš) Vasić, 1964. 14) Savo (Ljubo) Kenjić, 1933; 15) Rade (Aleksa) Mijovčić, 1922; 16) Savka (Nikola) Vasić, 1914; 17); Stana Vitković, 1925; 18) Zora (Jovan) Vasić, 1919; 19) Milka (Danila) Vasić 1936; 20) Ljubica (Đuro) Vasić 1908; 21) Ikonija (Lazar) Vasić 1900; 22) Tankosava (Aleksa) Vasić 1920; 23) Drago Vasić, 1954; 24) Nikola (Stanko) Vasić, 1950.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Grom_sa_neba!
Oglasio se i patrijarh kao...
Odgovora
22
Pregleda
429
Kerkyra
Kerkyra
Grom_sa_neba!
  • Anketa Anketa
Ko će prvi izdati Vučića i okrenuti se protiv njega?
2 3
Odgovora
57
Pregleda
1.069
Grom_sa_neba!
Grom_sa_neba!
cickos
Danica Grujičić: Bojim se da Macut neće moći mnogo da uradi, kao što nisam ni ja
2 3
Odgovora
57
Pregleda
838
Belgradeboy
Belgradeboy

Back
Top