Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 38.362
21 Maj - Da se ne zaboravi !!! Nezavisna CRNA GORA
Protesti protiv Milovog rezima u CG
- Začetnik teme KeyserSöze
- Datum pokretanja
- Poruka
- 10.283
Тачно!
Комунистичко лењинистичка титова секта злоупотребила је, и злоупотребљава Цркву, духовна сазнања, као и све остало, намешта и подстиче свању и убијање међу Србима.
То раде и сада, из истих разлока као и пре, а описано у твом посту изнад.
Adriana Lima
Queen
- Poruka
- 15.266
da bar hoce komunisti da dodju da vas opet pociste dosadili ste i bogu i ljudima
- Poruka
- 21.583
Кога да почисте и какве везе имају комунисти са Богом?
Klonirani Šime
Veoma poznat
- Poruka
- 10.431
ovi u CG se zadnjih godina furaju na Hrvate, preuzimaju neke riječi iz hrvatskog...jadnici, a imali su državu mnogo prije njih...tuga...
Adriana Lima
Queen
- Poruka
- 15.266
a kakve veze imaju sa bogom ovi antikomunisti na vlasti koji hapse i vode u zatvor studente i domacice zato sto nemaju para da im placaju reket... nemoj samo kao ovaj tvoj drugar da kazes da su oni u stvari komunisti ali im je bio potreban kapitalizam da dodju do izrazaja
- Poruka
- 988
Ko bi reka' da u Karadagu 'ednog Srbina neće biti!!!
- Poruka
- 76.576
Где да дођу? Па комунисти из Црне Горе нису ни одлазили. Од 1945. до данас констатно владају тамо и прогоне Србе и СПЦ. А видимо да имају и саучеснике у Србији који их у томе помажу и подржавају.
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.854
Тако мала држава а тако велике грешке прави!
Ваљда ће стасати нова гарнитура ЦГ политичара, који нису у криминалу, слободно мисле јер их нико не јури,..... да наследе или отму управљање државом и наставе нормално да владају.
Ваљда ће стасати нова гарнитура ЦГ политичара, који нису у криминалу, слободно мисле јер их нико не јури,..... да наследе или отму управљање државом и наставе нормално да владају.
- Poruka
- 41.996
http://www.nspm.rs/kolumne-djordja-vukadinovica/aca-i-milo-ili-oci-u-glavi.html
Аца и Мило или „очи у глави“
PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Вукадиновић
Алтернативни наслов овог текста могао би да гласи – „да ли би и шта актуелна српска власт могла да извуче као поуку из догађаја у Подгорици?“
На први поглед, разлике између два случаја су огромне. А најважнија је та да је Ђукановићев режим на власти већ четврт века, док је Вучићева влада, формално гледано, ових дана прославила тек годину и по дана, односно нешто више од три године од како је Александар Вучић постао фактички најмоћнији човек у држави. Другим речима, чак и да не постоји ништа друго спорно, већ сама дужина боравка на власти представља проблем за Ђукановића и буди подозрење у погледу природе тог режима. С друге стране, Вучићева владавина је још релативно краткотрајна – при чему он различитим техникама (ванредни избори, реконструкције) ствара утисак као да је још и млађа него што стварно јесте.
Премда се последњих месеци почело стидљиво говорити и о неким стварима везаним за Вучићево окружење (послови Синише Малог, афера „ветропарк“, улога кума Николе Петровића...) о Ђукановићевим аферама, пословима, фамилији и кумовима нашироко се прича и пише већ годинама, како у Црној Гори, тако и у региону. Коначно, није без значаја ни то што Ђукановић против себе ипак има једну релативно снажну и релативно сложну опозицију (или макар њено језгро), као и неколико најутицајнијих медија у земљи, док је у Србији тешко рећи ко је слабији и у горем стању – да ли медијска или политичка опозиција.
Па чак и сада, када су ствари у вези Ђукановићевог лика и (не)дела постале више него очигледне и транспарентне, нађе се ту и тамо вајних српских „патриота“ који га, ако не баш сасвим отворено бране, а онда макар муте воду и „бескомпромисно принципијелно“ нападају Ђукановићеве критичаре. Добро их упамтите – јер то су важни протагонисти регионалног политичког канцера. Заправо, ако још има дилеме ко је ко и ко је шта на српској политичкој сцени, треба само погледати какав му је однос према Ђукановићу и актуелним догађајима у Црној Гори. И одмах се разне „демократе“, „патриоте“, „србенде“, „људскоправаши“ и „русофили“ (дакле, особе и са једног и другог дела политичког спектра) своде у своје реалне, агентурне и/или интересџијске оквире.
У суштини, однос према ЦГ режиму представља својеврсни лакмус који далеко надилази тренутни значај црногорске тематике у српском јавном животу и морао би да буде један од главних оријентира приликом актуелних и будућих политичких разврставања на српској и балканској политичкој сцени. (А можда може бити и врло користан водич за неког нпр. руског или западног посматрача локалних прилика.) Јер, ако неко још увек може имати – или се правити да има – неке дилеме у погледу демократских капацитета или геополитичких афинитета Александра Вучића и „СНС Србије“, када је о Ђукановићу и његовој политици реч, дилеме напросто нема и не може бити. И управо зато – молим вас, апелујем и не без разлога понављам – обратите пажњу на ове српске квазипатриотске јуноше (наравно, и оне квазидемократске, али су они углавном већ проваљени), на њихову речиту „шутњу“, или на њихове фантастичне и понекад заводљиве теорије које, када се разгрне реторичка и конспиролошка магла, некако увек резултирају поентом, која се не изговара, али се на њу упућује. Да Вучић није лош (само се прави), и да Мило није лош, и да Цане није лош, и да Беба није лош – и да су најопаснији они који их актуелно критикују и руше.
Ђукановићев режим је вишеглава хидра, чији пипци сежу дубоко кроз српске политичке, пословне, медијске, обавештајне и криминалне кругове. И то како оне прозападне, тако и оне, декларативно, проруске и националне. (Зато је, поред осталог, тако дуго и успевао да обмањује Москву у погледу својих правих намера и планова.) Са више различитих и добро обавештених страна чуо сам податак да је, својевремено, током рада на пројекту отцепљења од Србије, Ђукановић овде у Београду масовно финансирао не само поједине другосрбијанске подржаваоце, него исто тако и најљуће противнике црногорске независности, не би ли пласирањем њихових антицрногорских, често примитивних и „пљувачких“ изјава придобијао јавно мњење у Подгорици. (Нешто слично ради и данас, перфидно подстичући идеологију тзв. „србијанства“ и распирујући антицрногорско расположење у у Србији.) А можемо само замислити шта је тек радио и ради у самој Црној Гори. И зато је пука илузија, наивност или лицемерје очекивати да ће се у отпору према Ђукановићу окупити нека анђеоски чиста и беспрекорна бића, које ће у потпуности одговарати вашем или мом етичком и политичком укусу. Наравно да неће. Али то не значи да су „сви исти“, „сви купљени“, „све безнадежно“ и да је најбоље пустити Мила да влада још 10-20 година.
Ђукановић је шампион политичке дуговечности и идол свима који имају сличну ауторитарну амбицију и политички стил. А Вучић има и сличну амбицију, сличан стил и слично окружење. И вероватно због тог окружења и заједничких веза српски премијер (као, уосталом, ни председник) поводом догађаја у Подгорици није рекао буквално ни једну једину реч. Иако је више него познат по томе што радо и спонтано коментарише све живо, од привреде и спорта, до регионалне и светске политике. Али то не значи да ове догађаје пажљиво не прати и да из њих неће извући неке закључке и поуке. Можемо се само надати – исправне. У противном би се лако могао наћи на („Миловом“) путу који, заправо, уопште није тако сјајан и привлачан као што се можда наизглед чини. Тим пре што свакако неће моћи да чак ни издалека рачуна на Ђукановићеву политичку дуговечност. Баш као што не поседује ни његову способност, сталоженост и вештину. На крају крајева, Ђукановић је политички сахранио и наџивео и Милошевића и Коштуницу и Тадића, направио какву-такву државу – на жалост, на антисрпским темељима – и, макар ради обезбеђивања имунитета од разних међународних истрага, обновио црногорску државност. А Вучић је, насупрот њему, некакву државу и државност наследио и сада их само свакодневно крцка, брука, урнише и упропаштава. И за разлику од свега осталог, ово последње ради страховито успешно и брзо
Аца и Мило или „очи у глави“
PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Вукадиновић
Алтернативни наслов овог текста могао би да гласи – „да ли би и шта актуелна српска власт могла да извуче као поуку из догађаја у Подгорици?“
На први поглед, разлике између два случаја су огромне. А најважнија је та да је Ђукановићев режим на власти већ четврт века, док је Вучићева влада, формално гледано, ових дана прославила тек годину и по дана, односно нешто више од три године од како је Александар Вучић постао фактички најмоћнији човек у држави. Другим речима, чак и да не постоји ништа друго спорно, већ сама дужина боравка на власти представља проблем за Ђукановића и буди подозрење у погледу природе тог режима. С друге стране, Вучићева владавина је још релативно краткотрајна – при чему он различитим техникама (ванредни избори, реконструкције) ствара утисак као да је још и млађа него што стварно јесте.
Премда се последњих месеци почело стидљиво говорити и о неким стварима везаним за Вучићево окружење (послови Синише Малог, афера „ветропарк“, улога кума Николе Петровића...) о Ђукановићевим аферама, пословима, фамилији и кумовима нашироко се прича и пише већ годинама, како у Црној Гори, тако и у региону. Коначно, није без значаја ни то што Ђукановић против себе ипак има једну релативно снажну и релативно сложну опозицију (или макар њено језгро), као и неколико најутицајнијих медија у земљи, док је у Србији тешко рећи ко је слабији и у горем стању – да ли медијска или политичка опозиција.
Па чак и сада, када су ствари у вези Ђукановићевог лика и (не)дела постале више него очигледне и транспарентне, нађе се ту и тамо вајних српских „патриота“ који га, ако не баш сасвим отворено бране, а онда макар муте воду и „бескомпромисно принципијелно“ нападају Ђукановићеве критичаре. Добро их упамтите – јер то су важни протагонисти регионалног политичког канцера. Заправо, ако још има дилеме ко је ко и ко је шта на српској политичкој сцени, треба само погледати какав му је однос према Ђукановићу и актуелним догађајима у Црној Гори. И одмах се разне „демократе“, „патриоте“, „србенде“, „људскоправаши“ и „русофили“ (дакле, особе и са једног и другог дела политичког спектра) своде у своје реалне, агентурне и/или интересџијске оквире.
У суштини, однос према ЦГ режиму представља својеврсни лакмус који далеко надилази тренутни значај црногорске тематике у српском јавном животу и морао би да буде један од главних оријентира приликом актуелних и будућих политичких разврставања на српској и балканској политичкој сцени. (А можда може бити и врло користан водич за неког нпр. руског или западног посматрача локалних прилика.) Јер, ако неко још увек може имати – или се правити да има – неке дилеме у погледу демократских капацитета или геополитичких афинитета Александра Вучића и „СНС Србије“, када је о Ђукановићу и његовој политици реч, дилеме напросто нема и не може бити. И управо зато – молим вас, апелујем и не без разлога понављам – обратите пажњу на ове српске квазипатриотске јуноше (наравно, и оне квазидемократске, али су они углавном већ проваљени), на њихову речиту „шутњу“, или на њихове фантастичне и понекад заводљиве теорије које, када се разгрне реторичка и конспиролошка магла, некако увек резултирају поентом, која се не изговара, али се на њу упућује. Да Вучић није лош (само се прави), и да Мило није лош, и да Цане није лош, и да Беба није лош – и да су најопаснији они који их актуелно критикују и руше.
Ђукановићев режим је вишеглава хидра, чији пипци сежу дубоко кроз српске политичке, пословне, медијске, обавештајне и криминалне кругове. И то како оне прозападне, тако и оне, декларативно, проруске и националне. (Зато је, поред осталог, тако дуго и успевао да обмањује Москву у погледу својих правих намера и планова.) Са више различитих и добро обавештених страна чуо сам податак да је, својевремено, током рада на пројекту отцепљења од Србије, Ђукановић овде у Београду масовно финансирао не само поједине другосрбијанске подржаваоце, него исто тако и најљуће противнике црногорске независности, не би ли пласирањем њихових антицрногорских, често примитивних и „пљувачких“ изјава придобијао јавно мњење у Подгорици. (Нешто слично ради и данас, перфидно подстичући идеологију тзв. „србијанства“ и распирујући антицрногорско расположење у у Србији.) А можемо само замислити шта је тек радио и ради у самој Црној Гори. И зато је пука илузија, наивност или лицемерје очекивати да ће се у отпору према Ђукановићу окупити нека анђеоски чиста и беспрекорна бића, које ће у потпуности одговарати вашем или мом етичком и политичком укусу. Наравно да неће. Али то не значи да су „сви исти“, „сви купљени“, „све безнадежно“ и да је најбоље пустити Мила да влада још 10-20 година.
Ђукановић је шампион политичке дуговечности и идол свима који имају сличну ауторитарну амбицију и политички стил. А Вучић има и сличну амбицију, сличан стил и слично окружење. И вероватно због тог окружења и заједничких веза српски премијер (као, уосталом, ни председник) поводом догађаја у Подгорици није рекао буквално ни једну једину реч. Иако је више него познат по томе што радо и спонтано коментарише све живо, од привреде и спорта, до регионалне и светске политике. Али то не значи да ове догађаје пажљиво не прати и да из њих неће извући неке закључке и поуке. Можемо се само надати – исправне. У противном би се лако могао наћи на („Миловом“) путу који, заправо, уопште није тако сјајан и привлачан као што се можда наизглед чини. Тим пре што свакако неће моћи да чак ни издалека рачуна на Ђукановићеву политичку дуговечност. Баш као што не поседује ни његову способност, сталоженост и вештину. На крају крајева, Ђукановић је политички сахранио и наџивео и Милошевића и Коштуницу и Тадића, направио какву-такву државу – на жалост, на антисрпским темељима – и, макар ради обезбеђивања имунитета од разних међународних истрага, обновио црногорску државност. А Вучић је, насупрот њему, некакву државу и државност наследио и сада их само свакодневно крцка, брука, урнише и упропаштава. И за разлику од свега осталог, ово последње ради страховито успешно и брзо
Poslednja izmena:
Snagator Kometa
Primećen član
- Poruka
- 712
I jedan i drugi su američki ljudi. Tako je, jednostavno. I jedan i drugi su mali ljudi. Koji mnogo galame. Ovaj naš, doduše, obojica su naši. Ovaj, sa psiho glasom, on se naročito razgalamio nakon propadanja Južnog Toka.
Doduše, Milo oduvek tražio je moć, prostor da bude Milo. Acko se neko vreme palio na bratstvo i jedinstvo. Ali drobilica za kičmu mrvi svakoga. Gotovo svakoga. Šeki ostao živ. Može mu se pozavideti na konstituciji.
Kada je NATO video da ne mogu celu Jugu odmah progutati u ždrelo svoje, odlučili su to lepo sabiti, smrviti i uzimati na oribletu.
Nakon Crne Gore, ostala je samo još jedna oribleta. Ne računajući Kosovo. Ono je praktično već NATO, jel.
Dakle, govorimo o Srbiji. Koja mesečari ka ovoj organizaciji.
Šta onda rodjaci? Hoćemo li se morati tući medjusobno? Ja u NATO ne ulazim.
Doduše, Milo oduvek tražio je moć, prostor da bude Milo. Acko se neko vreme palio na bratstvo i jedinstvo. Ali drobilica za kičmu mrvi svakoga. Gotovo svakoga. Šeki ostao živ. Može mu se pozavideti na konstituciji.
Kada je NATO video da ne mogu celu Jugu odmah progutati u ždrelo svoje, odlučili su to lepo sabiti, smrviti i uzimati na oribletu.
Nakon Crne Gore, ostala je samo još jedna oribleta. Ne računajući Kosovo. Ono je praktično već NATO, jel.
Dakle, govorimo o Srbiji. Koja mesečari ka ovoj organizaciji.
Šta onda rodjaci? Hoćemo li se morati tući medjusobno? Ja u NATO ne ulazim.
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Одличан Вукадиновић - као и увек........
Moračanin
Veoma poznat
- Poruka
- 11.434
Ko bi reka' da u Karadagu 'ednog Srbina neće biti!!!
Niko nije rekao.
Naprotiv, ljeti će ih biti na desetine i stotine hiljada.
Samo da proradi autoput.
ps.
jedva čekam da proradi autoput i da mi više ne drndaju sa onim prdekalima od motora kroz mirnu Moraču.
Poslednja izmena:
KeyserSöze
Domaćin
- Poruka
- 4.548
komunisti jesu proglasili CG naciju 1945 ali ni oni sami nisu poricali da su crnogorci srbi vec da su samo malo drugaciji srbi od ostalih srba
Evo bitnijih stavova Dilasa iz proglasa o osnivanju CG nacije
roglas je nosio naziv o crnogorskom nacionalnom pitanju i objavljen je u komunistickom listu Borba 1.maja 1945
Poslednja izmena:
KeyserSöze
Domaćin
- Poruka
- 4.548
samo jos da izjavim da je milovan djilas koji se smatra ocem crnogorske nacije i tvorcem proglasa kojim je komunisticka partija 1945 stvorila novu cg naciju rekao da je proglasenje CG nacije bila velika glupost i tvrdio da je sve uradjeno po diktatu tita i kardelja
hteo sam da kazem da progon srpstva i rasrbljavanja CG jesu zapoceli komunisti ali da je to eskaliralo novim svjetskim poretkom 1990 a posebno posle promjene kursa Mila Djukanovica i njegovog razlaza sa Milosevicem
hteo sam da kazem da progon srpstva i rasrbljavanja CG jesu zapoceli komunisti ali da je to eskaliralo novim svjetskim poretkom 1990 a posebno posle promjene kursa Mila Djukanovica i njegovog razlaza sa Milosevicem
Poslednja izmena:
radeta62
Buduća legenda
- Poruka
- 43.060
U komunizmu je bilo bolje nego danas.
KeyserSöze
Domaćin
- Poruka
- 4.548
Sve je ovo maslo komunista
Politika Kraljevine Jugoslavije je bila izrazito antikomuniststički nastrojena.
Jugoslavija je primila desetine hiljada ruskih izbeglica koje su pobegle od komunističkog terora koji je
nastao posle gradjanskog rata. Bila je medju zadnjim zemljama koja je uspostavila diplomatske
odnose sa SSSR.
Zbog toga je bila omrznuta od Staljina i Kominterne. Za krivca je proglašena tzv. ''velikosrpska hegemonija''.
Tu su skovani planovi o razbijanju srpskog nacionalnog bića i svodjenja Srbije u predkumanovske granice.
Srpski narod u WW2 je dao najveći doprinos u borbi protiv fašizma od svih drugih naroda u Jugoslaviji
boreći se i u partizanima (činio veliku većinu u partizanskim jedinicama) i u JVuO.
Iako je na zasedanju AVNOJa bilo i teza da ne treba razbiti srpski narod (predlog je bio i da BiH bude autonomna pokrajina u okviru Srbije)
pobedila je ipak antisrpska politika Kominterne koju je forsirao J.B.Tito.
Teza je bila ''Slaba Srbija jaka Jugoslavija''
Kao što dobro znamo, a i danas osećamo posledice srpski narod je podeljen u četri republike
i dve pokrajine.
Vremenom je od njih trebalo stvoriti nove nacije.
Prve nacije koje su proglašene su bile Crnogorci i Makedonci.
Srbi muhamedanske vere polako su od muslimana sa velikim M postali Bošnjaci.
Na Kosovu i Metohiji su Srbi prepušteni albanskoj vlasti i tome možemo zahvaliti današnjicu
i konstantno etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije.
Proces formiranja vojvodjanske nacije još nije završen.
Šta je bilo sa Milovanom Đilasom
Međuostalog odrekao se i ovog proglasa
''Otac crnogorske nacije'' umro je 20. aprila 1995. u Beogradu kao nacionalni Srbin.
Antisrpska politika zacrtana još tridesetih godina doživela je svoju kulminaciju Ustavom iz 1974.
Nad srpskim narodom izvršeno je institucijalno nasilje, a tadašnjoj SR Srbiji su bile vezane ruke.
SFR Jugoslavija se raspala u krvavom gradjanskom ratu, a srpski narod nije uspeo da se
izbori sa posledicama politke koja je 45 godina vodjena.
Mnogi Crnogorci danas vide izlaz u ideologiji Sekule Drljevića i njihovo odmicanje od srpskih
korena doživljava kulmunaciju
Politika Kraljevine Jugoslavije je bila izrazito antikomuniststički nastrojena.
Jugoslavija je primila desetine hiljada ruskih izbeglica koje su pobegle od komunističkog terora koji je
nastao posle gradjanskog rata. Bila je medju zadnjim zemljama koja je uspostavila diplomatske
odnose sa SSSR.
Zbog toga je bila omrznuta od Staljina i Kominterne. Za krivca je proglašena tzv. ''velikosrpska hegemonija''.
Tu su skovani planovi o razbijanju srpskog nacionalnog bića i svodjenja Srbije u predkumanovske granice.
Srpski narod u WW2 je dao najveći doprinos u borbi protiv fašizma od svih drugih naroda u Jugoslaviji
boreći se i u partizanima (činio veliku većinu u partizanskim jedinicama) i u JVuO.
Iako je na zasedanju AVNOJa bilo i teza da ne treba razbiti srpski narod (predlog je bio i da BiH bude autonomna pokrajina u okviru Srbije)
pobedila je ipak antisrpska politika Kominterne koju je forsirao J.B.Tito.
Teza je bila ''Slaba Srbija jaka Jugoslavija''
Kao što dobro znamo, a i danas osećamo posledice srpski narod je podeljen u četri republike
i dve pokrajine.
Vremenom je od njih trebalo stvoriti nove nacije.
Prve nacije koje su proglašene su bile Crnogorci i Makedonci.
Srbi muhamedanske vere polako su od muslimana sa velikim M postali Bošnjaci.
Na Kosovu i Metohiji su Srbi prepušteni albanskoj vlasti i tome možemo zahvaliti današnjicu
i konstantno etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije.
Proces formiranja vojvodjanske nacije još nije završen.
Šta je bilo sa Milovanom Đilasom
Međuostalog odrekao se i ovog proglasa
''Otac crnogorske nacije'' umro je 20. aprila 1995. u Beogradu kao nacionalni Srbin.
Antisrpska politika zacrtana još tridesetih godina doživela je svoju kulminaciju Ustavom iz 1974.
Nad srpskim narodom izvršeno je institucijalno nasilje, a tadašnjoj SR Srbiji su bile vezane ruke.
SFR Jugoslavija se raspala u krvavom gradjanskom ratu, a srpski narod nije uspeo da se
izbori sa posledicama politke koja je 45 godina vodjena.
Mnogi Crnogorci danas vide izlaz u ideologiji Sekule Drljevića i njihovo odmicanje od srpskih
korena doživljava kulmunaciju
Moračanin
Veoma poznat
- Poruka
- 11.434
Mnogo bolje na svakom području.
- Poruka
- 10.283
radeta62
Buduća legenda
- Poruka
- 43.060
Druze Tito cvece nase opet gazda konja jase a siroma kozu ima i ona se oduzima....
- Poruka
- 10.283
Зати из све снаге настоје да направе нову нацију у Србији и на свим Српским територијама. Елиминишу све који им нису "меродавни"...
- Poruka
- 76.576
komunisti jesu proglasili CG naciju 1945 ali ni oni sami nisu poricali da su crnogorci srbi vec da su samo malo drugaciji srbi od ostalih srba
Evo bitnijih stavova Dilasa iz proglasa o osnivanju CG nacije
Ово није Ђиласов проглас, него његов чланак ,,О црногорском националном питању" где он излаже основе црногорске нације. Управо сам ја делове тог чланка поставио на претходној страни. Основа Ђиласовог чланка је теза да су Црногорци етнички Срби, али мало ,,другачији Срби" од осталих Срба и да зато заслужују да буду посебна нација. Наравно, сам Ђилас је касније увидео колика је то глупост, али је титокомунистичка камарила и елита наставила да ствара црногорску нацију.
Данас видимо да та иста титоистичка елита у Црној Гори спроводи Штедимлијин и Брковићев концепт црногорске нације, (по ком Црногорци немају ништа са Србима него си ух Срби и СПЦ ,,посрбили") а не Ђиласов.
- - - - - - - - - -
Да, данашњи пројекат црногорске нације који се спроводи потпуно је другачији од Ђиласовог концепта и пројекта. И слажем се да се то данас спроводи под патронатом новог светсклог поретка. Али, оно што је евидентно да су главни извршиоци тог посла данас управо титоисти, комунисти који су изникли из Титове партије и који у Црној Гори владају од 1945. до данас.
Из које је партије изникао Ђукановић и остали? Па управо из КПЈ. Паметном довољно.
crni lepotan
Elita
- Poruka
- 21.393
crni lepotan
Elita
- Poruka
- 21.393
Njegove kasnije izjave ga ne aboliraju. Zlodelo je ipak preveliko...
Stegura
Početnik
- Poruka
- 44
Razmišljao sam nedavno na tu temu, da li Milo grabi ka NATO, da bi sprečio se u CG desi ono što se nama desilo na Kosovu ? Koliko je zaista moguće da NATO zaštiti CG od otimanja teritorija od strane Albanaca? Da li u slučaju da je to istina, Srbi u CG rade protiv sebe?
Slične teme
