Aleksandar Vučić jeste problem. To je jedan sada potpuno prolupao čovek. Omađijan, sluđen političkom moći koju ima i postao je kao narkoman zavisnik političke moći i medijske pažnje. Meidjska pažnja koju je on izgradio je posebna tema i pokazatelj njegove ličnosti, njegove nedoraslosti, tinejdžerskog nivoa. Sav je važan kad se pojavi na televiziji, kao dete samo što se ne propne na prste dok priča. Hteo bi da ga svi vole, da ga svi poštuju i uvažavju.
Ali nije Vučić glavni problem. Glavni problem je sistem, odnosno da preciziram srpski politički sistem. Vučić je posledica tog sistema, posledica tog glavnog problema.
Dalje, Vučić je iz komunjarske familije. Kao i mnogi političari na našoj sceni, većina njih je iz komunjarskih familija. To je onaj privilegovani sloj u Jugoslaviji, koji je uživao sve blagodeti komunizma, a koji je vlast preoteo na silu u krvavom građanskom ratu, čistkama i srpskim grobovima, a sve to uz pomoć Sovjetske imperije.
To su sad deca komunizma, razmažena i bahata koji misle da imaju sve i da mogu sve i da tako to treba. Da mogu i treba da ubijaju ove ili one, protivnike, neistomišljenike, konkurente. Tako da su oni iz komunističke tehnokratije zapravo prerasili u mafiju.
Da podsetim, Aleksandar Vučić nema jedan jedini dan radnog staža. Ne znam da li je jasno šta znači to. Čovek u životu ništa nije radio. Prvo, nije morao da radi jer mu je sve bilo srvirano na tacni. Drugo, zamisliti takav jedan apsurd da jedan takav bezjak bez ikakvog radnog iskustva bude premijer ili predsednik neke države. Prijatelju, što bi rekli u šumadiji, ovce takvom ne bi da da čuva. Čovek je bukvalno posle fakulteta, ili još za vreme studija ušao u politiku, i tamo svira qrrcu ceo život, vukao se kao neka opozicija. Kako ti možeš da budeš 10 godina neka opozicija? Kao npr Šešelj, 50 godina opozicija, isto udbaško govvno.
Njemu je bio trasiran put kao i mnogima u politici...
Sve je to o Vučiću dosta detaljno izneo Đorđe Višekruna, kako je Vučić bio privilegovan još u vojsci, kako je dobijao neka odlikovanja, narvno potpuno nezaslužena (ali to je onaj mentalitet i ego koji i danas vidimo, razmaženost i bahatost), kako se propederisao u vojsci... pa sve do danas.
Ja ću da vas podsetim, sve ovo je velikim delom repriza Slobodana Miloševića. Pa se tada govorilo da je Sloba najveći problem. Samo njega da smenimo pa će biti bolje, pa će ovo, pa će ono... Ma nije, ima tu mnogo ljudi koji su u senci, neki se planski skrivaju u senci. Nikad to nije jedan čovek. To je uvek samo jedna budala željna pažnje koju svi ovi ostali rado podrže da bude politički kišobran. Da bude žrtveni jarac sutra kad zatreba, a zatrebaće.
Treba uraditi analizu koliko političara, koliko ljudi je tu u sistemu...
Gde je na primer onaj Vuk Drašković? Eno i njega u SNSu... Retko kad se pojavi u medijima. Isto, svirač kurrca u politici decenijama.
Gde je onaj Beba Popović?
Ima tu imena koliko hoćeš... Nisu oni nestali. Tu su oni. Samo se ne izlažu previše svetlu. Sreća pa imaju ovu budalu koja vazda na televiziji drži monologe, od njega ne bi ni mogli da dođu na televiziju. Sve je to komunjarska plejada ljudi koja se vrti po funkcijama 30 godina. Uzmimo Dačića kao dobar primer.
Neka imena su nova, daleko od toga, ali uglavnom samo kao smena generacija, komunjarske narvno. Dobar primer toga je Nebojša Stefanović... slina. Čovek postade ministar u vladi, niko nikad nije čuo za njega pre toga. Ono, klinac bre neki, balavac. Ko je bre ovaj? Odakle je? Šta je u životu radio ovaj? Daj da vidimo njegovu biografiju. Nema tamo ništa osim da je komunjarsko dete.
Od svih tih političara od smrti Tita, mislim da su bili značajni Ante Marković i Zoran Đinđić. Da je bilo razuma u Jugoslaviji i da je Ante Marković dobio podršku sve bi danas bilo drugačije i bolje. Potpuno drugu pesmu bi mi danas pevali na Balkanu. Zoran Đinđić dolazi nakon što je sve puklo i potonulo i država se pertvorila u mafijaški kartel. Negde se kod Đinđića nazirala ideja da se smeni sva ta komunjarska bagra, govorio je o tome, ali izgeda da je bilo mnogo izvodljivije da mnogobrojna komunjarska bagra smeni njega jednog. Ne znam, možda grešim, ali tako mi deluje. A sad smo evo gde smo, pomerale su se samo one stvari koje nisu pod direktnim uticajem politike, a ono što jeste pod politikom ostalo je tamo gde bilo i za vreme Ante Markovića.
