http://www.slobodnaevropa.org/content/prodaja-fonda-avala-filma/26968315.html
Dušan Komarčević
21.04.2015
Ono na šta su pojedini filmski radnici prethodnih godina upozoravali, na korak je do ostvarenja. Nakon godina tavorenja u stečaju, „Avala film“, najveći studio u bivšoj Jugoslaviji u kojem su snimljena neka od najznačajnijih ostvarenja na ovim prostorima, 22. aprila bi trebalo da na aukciji dobije novog vlasnika. Osim 20.000 kvadratnih metara poslovnog prostora i više od 30 hektara zemljišta, budući vlasnik će, sve je izvesnije, dobiti i producentska prava na više od 600 igranih i dokumentarnih filmova. Među njima su i dela ovenčana nagradama na svetskim festivalima u Kanu, Berlinu i Veneciji. Deo filmskih radnika pokrenuo je inicijativu da se ovaj filmski katalog tretira kao kulturna baština, no država je, kao i prethodnih godina, ostala nema.
[/SIZE][/B]
Filmska arhiva u "Avali filmu"
Kultno ostvarenje Saše Petrovića „Skupljači perja“ samo je jedan od više stotina filmova iz kataloga „Avale filma“ koji bi, zajedno sa inventarom i zemljištem ovog preduzeća, mogli da pripadnu privatnom licu.
U nameri da ukaže na pogubnost ovakvog ishoda, ekipa nagrađivanog dokumentarnog filma “Cinema Komunisto” Mile Turajlić pokrenula je kampanju “Grad izgubljenih filmova” i onlajn peticiju kojom traži da katalog “Avale filma” bude nacionalizovan i dat na raspolaganje Jugoslovenskoj kinoteci
Mila Turajlić
Filmovi koji su finansirani društvenim sredstvima, što će reći da je društvo učestvovalo u njihovom finansiranju i nastanku, odjedanput postaju privatno vlasništvo jedne osobe koja sa njima dobija pravo da raspolaže kako god želi. Znači, bilo koja institucja poput neke svetske kinoteke ili bilo koje obrazovne ustanove u Srbiji koja bi želela da prikaže, na primer, ’Slavicu’ svojim studentima, morala bi da se obrati vlasniku producentskih prava, a to je u ovom slučaju neko ko će kupiti ’Avalu’ pre svega sa nekom idejom građevinskog poslovanja. Dakle, sad vi nekom građevincu tražite dozvolu da prikažete neki stari jugoslovenski film. Tu postaje jako problematično“, kaže naša sagovornica.
"Avala film"
Osim „Skupljača perja“ i „Slavice“, prvog celovečernjeg jugoslovenskog filma,u produkciji „Avale filma“ nastali su i neki od filmova čuvenog reditelja Miloša Radivojevića, poput ostvarenja „Dečko koji obećava“.
Radivojević u razgovoru za Radio Slobodna Evropa ne skriva ogorčenje zbog moguće prodaje filmskog fonda.
“Ako se to dogodi, to će biti apsolutni civilizacijski slom. Niže od toga ne može da se ode. Da veliki broj blistavnih, sjajnih, kreativnih ljudi koji su čitav život uložili u neku vrstu stvaralaštva koje je kapitalno za istoriju ove sredine – dakle, ti ljudi ostaju bez svog dela. Ne bez svog dela, bez čitavih svojih života. Dakle, to je apsolutno oduzimanje prava na kreativni život. Jer, nisam ja Miša Radivojević, ja sam moji filmovi”, rekao nam je autor filmova “Kvar”, “Uvod u drugi život”, “Čavka”, “Odbačen”…
“Avala film” je u stečajnom postupku od 2011. godine, kada je Privredni sud u Beogradu doneo je rešenje o bankrotstvu firme. Problemi ovog preduzeća počinju još devedesetih, u vreme kada je “Avalu film” preuzeo “Jugoeksport”, na čijem je čelu bio izvesni Slobodan Anđić, koga mediji povezuju sa Slobodanom Miloševićem.
Kada je “Jugoeksport” pao u stečaj sa sobom je povukao i “Avalu”, pa je Privredni sud naložio prodaju celokupne imovine kako bi se namirili poverioci.
Kada je “Jugoeksport” pao u stečaj sa sobom je povukao i “Avalu”, pa je Privredni sud naložio prodaju celokupne imovine kako bi se namirili poverioci.
Jugoslovenska kinoteka je nedavno, po Zakonu o zaštiti kulturnih dobara, uputila prigovor Privrednom sudu s molbom da se katalog „Avala filma“ izuzme iz licitacije. Međutim, taj dopis je odbijen s obrazloženjem da ne postoji nikakav osnov s obzirom na to da je u odluci suda primenjen Zakon o stečajnom postupku, potvrdio nam je Radoslav Zelenović, v.d. direktor Kinoteke.
“Ne razumem kako ne postoji nikakav osnov za prigovor, zato što su to pre svega filmovi autora i mislim da je mnogo prirodnije da porodice autora koriste prava na te filmove, a ne neki tajkuni koji će to da kupe”, kaže Zelenović.
“Ne znam koliko je moguće isterivati tu stvar do kraja, jer u sredu (22. aprila) je zakazana prodaja. Videćemo šta će se desiti, ali to stvarno otvara ogroman broj pitanja. Šta ako stranac kupi taj filmski fond i sutra moraš da ideš da kupuješ sopstvene filmove da bi mogao da ih prikazuješ?”, dodaje.
Nešto slično onome što se danas događa preduzeću „Avala film“ pre nekoliko godina desilo se „Dunav filmu“, čiji je kompletni fond takođe pripao novom vlasniku.
Država i resorno Ministarstvo kulture i informisanja se, pak, upadljivo drže po strani, nadajući se valjda da će ukoliko dovoljno dugo žmure, problem sam od sebe biti rešen.
Država i resorno Ministarstvo kulture i informisanja se, pak, upadljivo drže po strani, nadajući se valjda da će ukoliko dovoljno dugo žmure, problem sam od sebe biti rešen.
Jedan od predloga za spas filmskog gagnata nedavno je izneo reditelj Srđan Dragojević koji smatra da bi trebalo prodati jedan deo “Avale”, pa da se od tih sredstava napravi novi studio.
„Država treba da isplati šest miliona evra poveriocima i da u saradnji sa Gradom Beogradom obavi prenamenu zemljišta i 40 hektara najboljeg građevinskog zemljišta proda na tenderu. Vrednost tog zemljišta je oko 80 miliona evra. Sa tih 80 miliona evra bi mogao da se izgradi novi mali studio za srpsku kinematografiju, a mogla bi da se obnovi kompletna bioskopska mreža u Srbiji”, rekao je nedavno medijima Dragojević.
Procenjeno je da filmovi u „Avalinom“ katalogu vrede oko 58 miliona dinara. Mila Turajlić se, kako sama priznaje, nadala da će država prepoznati kultuni značaj bar u filmovima, ako već nije videla interes da sačuva „Avalu“.
„Meni je i dalje nejasno kako neko može da proceni vrednost ’Skupljača perja’ i da kaže koliko taj film danas vredi. Tu se u stvari vidi taj nedostatak. Mi smo jedna siromašna zemlja i možda nije čudno da neko misli da jedan filmski grad treba prodati da bi se pokrio penzioni fond. Tu čak i razumem argumente za to, iako su mi oni strani. Ali da se ne zaštiti fond filmova, to je nešto što zaista govori o nemaru države“, zaključuje Mila Turajlić.
Organizatori kampanje “Grad izgubljenih filmova” će 22. aprila, nakon aukcije organizovati tribinu u bioskopu “Zvezda”, još jednoj žrtvi brutalne privatizacije u kojoj je stradao “Beograd film”, zajedno sa 14 bi
italijnski neorealizam ima dela koja su vrednija od pola italijanske kinemtografije...
